Ауторски текст Финансије Шумадија

Јавни сектор, бунар без дна

Јавни сектор, бунар без дна

Локална самоуправа је дужна да обезбеди да град има редовно снабдевање водом, да се не излива канализација, да грађани имају напајање електричном енергијом, да су насеља осветљена, да функционише превоз и саобраћај, да раде домови здравља, вртићи и школе, да културне иниституције производе културне садржаје као “храну за душу”.

На једној од претходних седница Градског већа, ,,Шумадија сајму” одобрена је субвенција из буџета града у износу од 6.000.000 динара. Дотично предузеће, чији је оснивач град (2005.), већ неколико година у назад послује са губитком и одржава се у животу захваљујући подршци из градског буџета.

Да ли је Крагујевцу потребна фирма која се бави организацијом сајмова? Рекао бих не, посебно што у овом делу Балклана има више сајамских градова, са много дужом традицијом организације сајмова. Ако градска власт пак жели да задржи ту врсту делатности (која није неопходна грађанима) потребно је такво предузеће буде одрживо без ослањања на буџет града, или да га понуди на продају приватном инвеститору. Ако таквог инвеститора не буде, то сигурно значи да тај посао није профитабилан и одржив па самим тим није потребан ни грађанима Крагујевца.

,,Шумадија сајам” користи непокретну имовину која је власништво града и она се може искористи тако што би је продали инвеститору а који је може користити за неке друге намене (производни погон, складиште, продајни објекат, итд) а на земљишту око објекта се могу градити нови објекти. Поред тога може се и изнајмити потенцијалном инвеститору. Од тог прихода се може финансирати социјални програм за запослене који би изгубили посао гашењем сајма. То се можда не би свидело запосленима на сајму. Предлажем, да ако могу направити пословни план за одржив ,,Шумадија сајам”, да им град изнајми по некој симболичној цени сајмиште на годину дана и тако помогне да започну посао. Ако то не могу, онда не треба ни грађани Крагујевца да финансирају тај неуспели пројекат.

У буџету града за 2016. годину за субвенције (углавном јавном сектору) је предвиђено 1,35 милијарди динара (11 милиона евра) што је око 12,5% свих планираних расхода града. Видећемо завршни рачун за 2016. и реализацију. За 2017. годину у буџету града за субвенције је предвиђено 1,05 милијарди динара (8,5 милиона евра) што је око 13,4% свих планираних расхода. Те субвенције покривају недомаћинско руковођење јавним сектором и хране један од највећих малигнитета овог друшта а то је партократија у јавном сектору, тј запослени на измишљеним радним местима углавном у администрацији. Како су приходи у градски буџет мањи од расхода, неопходно је задуживање. Замислите да те милионе евра, којима сваке године покривамо губитке јавног сектора уложимо у наше вртиће, школе, домове здравља, путеве, спортске терене, базене, дечија игралишта, паркове, помогнемо више него сада социјално најогроженијим суграђанима!?

Од ове године су изменом Закона о финансирању локаних самоуправа умањени приливи по основу пореза на доходак грађана и тиме оштећене локлане самоуправе на рачун републичког буџета. Зато морамо раздвојити нужне делатности за живот грађана од оних које то нису и на ове друге више не трошити новац кога и онако немамо довољно. Дуг града уместо да се смањује, одржава се или увећава сталним рефинансирањем новим кредитима трошећи унапред оно што буду стварале нове генерације наредних година. Хоћемо или потомцима оставити дугове или град који је њима најбоље место за живот?

Ненад Божић, дил. инж. машинства

народни посланик из Крагујевца

Текст је објављен у Крагујевачким новинама, бр. 417.

О аутору

Ненад Божић

Дипломирaо сам 1997. нa Мaшинском фaкултету у Беогрaду и зaпослио се у Институту Гошa у Беогрaду. Од 2000. до 2004. године, рaдио сам у Словенији и Немaчкој где сам специјализовао пројектовaње и рaзвој мaшинa и опреме зa индустрију челикa

Оставите коментар

Будите први да коментаришете!

Обавести од
avatar
2500
wpDiscuz