Када се математика у буџету не слаже, поставља се питање за коју намену су утрошена средства претходно распоређена за неке конкретне употребе. Када се математика не слаже за око 100 милиона динара, велики износ изазива и велики знак питања?!
На 10. седници СО Бечеј једна од тачака дневног реда била је и доношење одлуке о трећем ребалансу буџета.
Према члану 3 Одлуке, констатује се постојање пренетих неутрошених средстава из претходне године од укупно 189,6 милиона динара. На једној од ранијих седница, приликом усвајања другог ребаланса буџета, начелница одељења за финансије, госпођа Зорка Косовац, је за говорницом Скупштине изјавила да су то следећа средства: 108 милиона за редовно пословање, 2,4 милиона су републичка средства, 7,7 милиона су покрајинска средства, 34 милиона средства за екологију и 36 милиона за одржавање и унапређење пољопривредног земљишта. На 10. седници је, на директно питање одборника ДЈБ Стевана Косановића, те податке и потврдила.
Међутим, ови подаци се не слажу са усвојеним Годишњим програмом заштите и уређења пољопривредног земљишта објављеног у Службеном гласнику општине број 10а из 2016. године, у којем се на страни 149 јасно види износ од 180,634,486.00 пренетих средстава из ранијих година (дакле, не како је начелница финансија навела 36 милиона) – табела 8 (400 милиона за 2016. годину).
Међутим, то није једино неслагање. Ако је наменских средстава укупно 189 милиона како стоји у буџету, а 180 милиона их је по програму за пољопривредно земљиште, онда остаје укупно 9 милиона за све остале намене што се не слаже са изнетим подацима одељења за финансије по којем би требало да буде још: 2,4 милиона републичких средстава, 7,7 милиона покрајинских средстава и 34 милиона средстава за екологију.
Објашњење да се ради о средствима у „пољопривредној години“ која се не поклапа са календарском/буџетском, а које је дала начелница одељења за финансије, не можемо прихватити као уверљиво, јер је у питању годишњи програм рада о коме говори Записник комисије као и сагласност министарства (Службени лист 10а/2016, стране 1-3), а у којима се не помиње појам „пољопривредна година“ или било шта слично.
Штавише, дато објашњење се не слаже ни са трећим ребалансом, где се на страни 66 лепо види да се податак о укупном износу за пољопривреду слаже са укупним средствима за календарску годину из горе приказане табеле 8 – а то је износ од 400 милона.
Припремајући се за седницу, наши одборници су прочитали и Приручник за израду годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у издању СКГО и Министарства пољопривреде, у коме на страни 19 каже:
„Програм утврђивања радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта приказује податке у табелама и то:
– план прихода сопственог учешћа на територији јединице локалне самоуправе, у којем је назначен извор средстава у динарима за средства која су неутрошена и пренета из годишњих програма за претходне године
– очекивана средства од закупа пољопривредног земљишта по Годишњем програму из претходих година
– планирана средства од закупа пољопривредног земљишта по Годишњем програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији јединице локалне самоуправе за годину за коју се доноси
– планирана средства од промене намене пољопривредног земљишта у години за коју се овај програм доноси – Табела 8.“
Програм се у закону у члану 60 назива „годишњи“ . Закон о буџетском систему фискалну годину изједначава са календарском. Само се у члану 61 и 64а користи термин „агроекономска година“ али НЕ везано за програм рада, већ за трајање закупа. Дакле, програм закупа није за агроекономску 2016. већ за календарску 2016. годину!
Кад се све наведене чињенице пажљиво размотре, закључак да у буџету недостају наменска средства се сам по себи намеће. Упркос томе, Одлука о трећем ребалансу буџета је на 10. седници СО Бечеј усвојена већином гласова владајуће коалиције.
Покрет Доста је било је веома забринут због чињенице да владајућа коалиција усваја све што још извршна власт достави, чак и када су очигледне нелогичности у њима. Гласачка машинерија је прогутала све рационалне процесе и Скупштина Општине губи сваки контролни смисао. Залажемо се за поштовање улоге скупштина и против смо диктатуре малог броја људи који кроз скупштинске процедуре једноставно прогурају све што су испланирали да буде изгласано.
Одобор покрета Доста је било
у Бечеју
Коментариши