Autorski tekst Politika Pravosuđe

Bez poštovanja zakona nema uređene države

Pretpostavka funkcionisanja svake moderne države jeste pravni poredak.

Pravni poredak čine, sa jedne strane, usvojeni pravni akti (Ustav, zakoni, uredbe..) a sa druge strane, ponašanje građana u skladu sa usvojenim pravnim aktima.

Ukoliko pravni akt postoji ali se, iz bilo kog razloga, ne primenjuje i ne donosi kvalitativne promene u društvenom životu, taj pravni akt je mrtav, beznačajan jer egzistira samo na papiru.

Država poseduje mehanizme prinude kojima može da natera građane da poštuju pravne akte, ali problem nastaje kada pravne akte ne poštuje sama država, odnosno državni organi, jer njih nema ko da prinudi na to.

U takvim situacijama dolazimo do selektivne primene zakona, najčešće kroz izbegavanje poštovanja zakonskih obaveza kako državnih organa, tako i pravnih i fizičkih lica koja su, na ovaj ili onaj način, bliska partiji na vlasti. Najbolji primer ove pojave je neplaćanje finansijskih obaveza pravnih subjekata u većinskom državnom vlasništvu, javnih preduzeća, tajkunskih kompanija.

Naravno, oni delovi društva koji znaju da nemaju mogućnost izbegavanja zakonskih obaveza (obični građani) poštuju sve što država od njih traži i time, suštinski, postaju građani drugog reda.

A zakon bi morao biti jednak za sve.

Najteži, a time i najopasniji oblik ugrožavanja pravnog poretka je nepoštovanje zakona od strane državnih organa.

Po Zakonu o budžetskom sistemu Republike Srbije, Vlada je dužna da Skupštini podnese fiskalnu strategiju – dokument kojim se, između ostalog, definišu kratkoročni i srednjeročni ciljevi fiskalne politike i koji je polazna osnova za donošenje budžeta.

Fiskalna strategija, saglasno Zakonu, sadrži:

  1. srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;
  2. srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora;
  3. ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Fiskalna strategija;
  4. izveštaj o poreskoj politici uključujuči i izveštaj o poreskim rashodima;
  5. konsolidovani budžet opšteg nivoa države, kao i konsolidovane budžete centralnog i lokalnog nivoa države;
  6. pregled prioritetnih oblasti finansiranja, koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
  7. srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije, uključujući i ukupne rashode po korisnicima budžetskih sredstava za narednu budžetsku godinu i dve naredne budžetske godine;
  8. pregled i analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi;
  9. procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza;
  10. strategiju za upravljanje dugom države u periodu za koji se donosi Fiskalna strategija.

Fiskalna strategija sadrži tri obavezna dodatka:

  1. mišljenje Fiskalnog saveta o nacrtu Fiskalne strategije;
  2. mišljenje Narodne banke Srbije o nacrtu Fiskalne strategije;
  3. izveštaj o napretku ostvarenom u sprovođenju fiskalne politike definisane u Fiskalnoj strategiji koja je usvojena u prethodnoj fiskalnoj godini.

Vlada je, saglasno Zakonu o budžetskom sistemu, predlog fiskalne strategije morala dostaviti Skupštini najkasnije do 15. juna, a Skupština je morala najkasnije do 30. juna da dostavi Vladi komentare i preporuke u vezi sa fiskalnom strategijom.

Ništa od ovoga nije urađeno. Vlada nije dostavila Skupštini fiskalnu strategiju, a Skupština, logično, nije imala šta da razmatra niti da daje preporuke.

Bez usvojene fiskalne strategije nije moguće na zadovoljavajući način kreirati budžet koji će biti adekvatan potrebama građana i koji će omogućiti državi da ostvari ciljeve projektovane ekonomskom politikom.

Jednostavnije rečeno, najvažniji državni organi, Vlada i Skupština Republike Srbije ne postupaju u skladu za Zakonom o budžetskom sistemu. A Zakon o budžetskom sistemu bi morao biti, u državama koje poštuju i čuvaju svoj pravni poredak svakako i jeste, jedan od temelja države, poput Ustava.

Naravno, iako je sve ovo potpuno jasno i nekome ko nije pravne struke, niko neće snositi odgovornost za ovako bezobzirno ponašanje jer su institucije Republike Srbije razrušene, jer ne rade svoj posao, jer su slabe i izložene zloupotrebi, jer služe kao kulise iza koji se skriva, doduše sve manje i manje, samovolja i interes jednog čoveka i ljudi bliskih njemu.

Takvima ovakav sistem i ovakvo stanje odgovara, ali ovakvo stanje ne odgovara građanima. Zloupotreba državnih institucija od strane partija na vlasti mora biti zaustavljena. Pravna sigurnost, nezavisne institucije i uređen sistem mora biti uspostavljen.

Relja Aleksić
Dosta je bilo Novi Sad

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

1 Komentar na "Bez poštovanja zakona nema uređene države"

Obavesti od
avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Rastko
Gost
Rastko

Najveći problem sa današnjim do nedavno najuspešnijim državama postalo je preterivanje sa pravnim regulativama.

wpDiscuz