Преносимо

И док га убијају, он виче – живео Стаљин!

Циљ ми је да покажем у чему се променио живот у нашој земљи и зашто треба изаћи на изборе. Прихватање елементарног правила да сваки грађанин има неотуђиво право да слободно одлучи шта ће радити са својим гласом ни на који начин не омета расправу о томе шта се данас дешава у Србији, нити гласно размишљање како се понашати на предстојећим изборима.

Циљ ми је да покажем у чему се променио живот у нашој земљи и зашто треба изаћи на изборе. Прихватање елементарног правила да сваки грађанин има неотуђиво право да слободно одлучи шта ће радити са својим гласом ни на који начин не омета расправу о томе шта се данас дешава у Србији, нити гласно размишљање како се понашати на предстојећим изборима. У маин стреам критици, која се назива грађанском, преживела је девиза да су све странке исте, па се зато не треба узбуђивати око предстојећих избора. Нема потребе мењати став од прошли пут: убацити бели лист или остати код куће. Не спорећи право на такав избор, покушаћу да покажем да је прецепција – све је остало исто, не само нетачна, него нехотице отвара врата надолазећој репресији.

У првом кораку, можемо се сложити да су све странке углавном исте. Све су занемаривале интересе грађана и земље, одводећи српску транзицију до патолошких форми, каква је корумпирана партијска држава. Све политичке странке су се уталиле у једну политичку класу зарад сопствене моћи и новца, а своју власт заснивају на огромној државној својини (јавна предузећа и цео јавни сектор) коју припадници политичке класе немилосрдно черече, арче и експлоатишу, а рачуне достављају грађанима. Све о томе знамо. Саша Радуловић је на тој теми заслужио не само да уђе у парламент, него и да му се додели почасни докторат. Међутим, тој причи како су и систем и странке иста трулеж, поткрала се једна крупна грешка. Владавина Александра Вучића је суштински антисистемска, јер за њега никакав систем не важи. За све што Вучић ради може се рећи – да, тога је било и пре, али су сада сви тегови (све службе) стављени на једну страну, на страну личности самога Вучића који подрива све институције, опозицију и медије – све оно што спада под рубрику демократије. Другим речима, новост је то што су недемократске, ауторитарне снаге под вођством Александра Вучића напале танку демократију у Србији. То је створило једну нову тескобу, један сужени простор, у коме нема места комоцији.

Овај теснац описала сам у четири слике које карактеришу ове изборе.

Аутор: Весна Пешић
Цео текст можете прочитати овде: http://pescanik.net/2014/02/i-dok-ga-ubijaju-on-vice-ziveo-staljin/