Преносимо Приватизација

Симпо је зауставио неодговоран менаџмент

Сваки менаџмент који зна свој посао је у стању да направи пословни план. Уместо да уради тражене пописе, менаџмент Симпа је тражио да држава баци нових 10 милиона евра у бунар без да пружи икакве податке и уради анализу пословања

Сваки менаџмент који зна свој посао је у стању да направи пословни план. Уместо да уради тражене пописе, менаџмент Симпа је тражио да држава баци нових 10 милиона евра у бунар без да пружи икакве податке и уради анализу пословања

Када год питате неког неуспешног менаџера у Србији ко је крив за пропаст њиховог предузећа, наћи ће вам хиљаду и један разлог за то, осим себе и свог тима. На западу то није могуће јер се власник брзо ослободи лошег менаџера и пронађе новог. Власници немају никакво разумевање за лоше менаџере.

Ако питате неодговорни менаџмент неког нашег предузећа у десетогодишњем реструктурирању о томе где је главни проблем у њиховом пословању, они вам у глас одговарају да је то недостатак државне помоћи, интервенције и субвенција. Да им држава да посао. Да им неко јавно предузеће наручи производе. Да им да субвенцију за плате. Да им да јефтин кредит.

ПРВО ПОПИС

Иста ситуација је и са Симпом. Главни проблем Симпа је неодговорно руководство. И утицај политичких странака на управљање и пословање Симпа. Симпо прави губитке годинама. Пословни губици у 2012.години су били преко 900 милиона динара. У 2010. и 2011.години преко 500 милиона динара годишње. Уместо да консолидује предузеће, менаџмент га гура све дубље у проблеме, купује друге фирме, премешта губитке из једне у другу и за све те своје „пословне“ потезе тражи новац пореских обвезника.

Када сам у септембру месецу дошао на место министра привреде, прекинуо сам ову праксу. Тражио сам домаћинско понашање. Тражио сам четири једноставне стваре: попис имовине и обавеза, процену фер тржишне вредности имовине и обавеза,попис купаца и добављача и пословни план за 2014.годину. Свака фирма која уредно води књиговодство може да заврши тражене пописе у року од 7 дана. Сваки менаџмент који зна свој посао је у стању да направи пословни план.

Уместо да уради тражене пописе, менаџмент Симпа је тражио да држава баци нових 10 милиона евра у бунар без да пружи икакве податке и уради анализу пословања. Да неодговорни менаџмент који је држави остао дужан преко 60 милиона евра на име пореза и доприноса, добије још новца за арчење. Рекао сам не. Прво пописи, процена и пословни план. Онда финансирање.

Пре реконструкције владе, бивши Министар финансија и привреде је са Симпом потписао споразум по коме ће држава своје потраживање од 60 милиона евра конвертовати у капитал Симпа. Овај споразум је штетан по пореске обвезника. Укупан капитал Симпа је мањи од 60 милиона евра. Међутим споразум је потписан, тако да је остало да се спроведе. Задатак руководства Симпа је био да процени фер тржишну вредност капитала Симпа. Руководство је ово упорно месецима одбијало да уради. Покушали су да уместо тога подвале номиналну вредност акција и на тај начин 60 милиона дуга конвертује у око 55 посто капитала.

А онда су говорили о томе како је руски инвеститор заинтересован да купи Симпо за 20 милиона евра. Значи држава треба свој дуг од 60 милиона евра конвертује у 55 одсто капитала, да би се онда 100 посто капитала продало за 20 милиона евра. Тако наравно не може.

У последњем разговору са предедником надзорног одбора Симпа, он је покушао да извуче 10 милиона евра без икаквог образложења и економске анализе, осим да ће Симпо да стане ако он не добије новац. Питао сам га зашто не завше домаћи задатак који су добили: уради пописе и детаљан пословни план. Није имао одговор. Само је тражио паре. На крају сам му казао: „Ви очигледно не разумете да нећете добити паре уколико не урадите пописе“. Он је рекао да не разуме. Рекао сам му: „Претпоставите на тренутак да је то што вам говорим истина. Да нећете добити новац. Шта вам је у том случају преостало да урадите?“. Чутао је неколико секунди и на крају је рекао: „Па да урадим пописе“. Рекао сам му: „Да, да урадите пописе. Што пре завршите пописе и процену фер тржишне вредности капитала, пре ћемо завршити конверзију. А онда ће држава пружити и кредитну подршку базирану на пословном плану за 2014.годину који такође треба да напишете“.

Симпо никада није завршио попис.Није извршио анализу пословања нити је. Покушали су све врсте политичких притисака, али Министарство привреде није променило став. Прво пописи и процена фер тржишне вредности капитала, па тек онда конверзија 60 милиона евра дуга. Прво план пословања за 2014.годину па онда финансирање из Фонда за развој.

Неодговорни менаџемент увек подржавају и неодговорни политичари. Иначе се неодговорни менаџмент не би одржао. Александар Вучић је пре пар дана, након што је зауставио све законе и реформе Министарства привреде и све напоре за увођење реда у државна и друштвена предузећа, наставио са серијом демагошких и неодговорних предизборних изјава. Уместо да тражи ред, рад, одговорност и домаћинско понашање, да тражи пописе имовине и процену њене фер тржишне вредности, он је говорио о отпису дугова и продаји неком руском инвеститору. Овакве приватизације, без пописа и процене вредности имовине, доводе до Вршачких винограда и до нових поступака за некен нове 24 спорне приватизације за пар година.

Ако сами себи не помогнемо, нико нам неће помоћи. За Србију постоје два пута – један је пропала економска политика субвенционисања, корупције, партијског запошљавања, буразерске економије, самовоље појединца, пљачкашке приватизације, паразита који живе на леђима друштвиа други, много тежи, пут одговорности, напорног рада, домаћинског понашања, пристојности, институција система.

НЕ ОДУСТАЈЕМ

Ја сам ушао у Владу да урадим посао сређивања привреде. Да спроведем реформе на које Србија чека дуже од једне деценије. Нисам одустао кад су нас саплитали у влади у којој није било политичке воље за коренитим променама. Александар Вучић нас је зауставио у започетом послу. Зато за наставак посла морамо да тражимо подршку директно од грађана који једини имају вољу, животни интерес и интерес наше деце за демонтирањем паразитског система.

Циљ наше борбе је изградња уређеног друштва у коме се вреднује интегритет и способност а не климање главом, где се живи од рада а не од привилигија, где је важно шта знаш а не кога знаш, где последице трпе преваранти а не преварени, где се стиде лажови а не оклеветани. Друштво које поштује људска права, у коме је правна сигурност, сигурност од сваког насиља, а посебно насиља државе над појединцем. Хумано друштво са добрим системом социјалне заштите за све своје грађане. Али и друштво које поштује предузетништво и чија је привреда заснована на приватној иницијативи, тржишту, конкуренцији, квалитету и ефикасности. Једино таква привреда може својим грађанима да пружи квалитет живота и социјални систем заштите који доликује хуманом друштву.

Ја не одустајем. Док не укинемо партијско запошљавање и не скинемо партијске кадрове са купљеним дипломама са леђа пореских обвезника. Док не укинемо тајне штетне уговоре писане у кабинету. Док не уведемо универзалну социјалну заштиту и здравствену заштиту за све. Док не смањимо намете на рад. Док не укинемо медијски мрак и кабинетско блато у таблоидима које манипулише грађанима Србије. Док заувек не размонтирамо паразитски систем који убија Србију, а на чијем челу се сада налази Александар Вучић. Доста је било!

Извор: Врањске
Линк: http://www.vranjske.co.rs/2014-03-06/%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%9F%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82.html

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Planirala sam da precrtam izborni listic, ali nakon svega sto sam cula, videla i procitala o vama, glasacu za vas. Posebno mi se dopada vas sistem socijalne zastite, zato sto oslobadja ljude obaveze da, pred kamerama, pokazuju rupe u kaucu, ne bi li izmamili sazaljenje i dobili mrvicu neke pomoci! Zar nam ustav ne garantuje pravo na dostojanstvo? Upravo zbog toga ni taj novcani iznos ne bi trebalo da se zove “socijalna pomoc” (bar ne za radno sposobne ljude), vec “naknada za slucaj nezaposlenosti” i da se isplacuje preko trzista rada za sve vreme dok nezaposlenost traje. Osim toga, zakljucila sam da, u sistemu koji biste vi napravili, ne bi na poslovima daktilografa u opstinskoj upravi bio primljen elektricar, a odbijen pravnik. To se meni desilo u decembru u Opstini Vladicin Han, a kada sam pitala predsednika opstine (koji je inace predsednik opstinskog odbora SNS), na osnovu kojih kriterijuma su doneli takvu odluku, on mi je odgovorio: “Jeste vi dosli da me zajebavate?”. Zelim vam uspeh zbog sebe. Pozdrav