Ауторски текст Образовање

Јавна неодговорност: У држави нема надлежних за решавање питања спорних доктората?

Последња пристигла вест везана за докторат министра унутрашњих послова Небојше Стефановића је да је Сенат Универзитета у Београду (БУ) прихватио иницијативу десет факултета овог универзитета о оснивању комисије за експертизу доктората. Предлог о оснивању комисије послат је Конференцији универзитета Србије (КОНУС), националним саветима за високо образовање и за науку као и Министарству просвете.

Последња пристигла вест везана за докторат министра унутрашњих послова Небојше Стефановића је да је Сенат Универзитета у Београду (БУ) прихватио иницијативу десет факултета овог универзитета о оснивању комисије за експертизу доктората. Предлог о оснивању комисије послат је Конференцији универзитета Србије (КОНУС), националним саветима за високо образовање и за науку као и Министарству просвете. Приликом гласања, предлог је усвојен „само“ са једним уздржаним гласом (сенат има 44 члана). Главна полемика на Сенату вођена је око питања надлежности институције која треба да формира комисију. Подсећања ради, Министарство за просвету и науку се већ огласило ненадлежним јер по Уставу универзитети имају загарантовану аутономију у коју извршна власт не сме да задире. Представници националних савета су већ неколико пута истицали да није у њиховој надлежности да се баве појединачним случајевима, већ да то треба да уради матични универзитет – Мегатренд (чија комисија је већ обавила  посао уз огроман број пропуста те је својим поступком осигурала наставак ове агоније; кратка анализа извештаја на: (https://www.facebook.com/SpasimoNauku). Једина преостала институција је КОНУС којом председава проф. др. Владимир Бумбаширевић, ректор БУ, и једини члан Сената БУ који је приликом гласања био уздржан. Након седнице је изјавио: „Сматрам да КОНУС нема мандат да преиспитује појединачне радове и докторске радове студената својих чланица“. Ако се на још увек незаказаној седници КОНУС-а потврди мишљење њеног председника захтев ће бити прослеђен Министарству и националним саветима. Њихова мишљења смо већ чули.

Да ли је могуће да се случај носиоца јавне функције од највишег значаја затвори без експертизе? Да ни 3000 потписа  научника, студената, наставника универзитета (http://www.petitions24.com/plagijati_i_doktorati) нису довољни да се неко сети, преузме одговорност и реши насталу збрку? За сада у држави нема надлежних па гледамо добро познато пребацивање одговорности. Изгледа да су на кључним позицијама људи који на првој озбиљној препреци падају уместо да се храбро суоче са њом. Они не схватају да обављање јавне функције не носи само привилегије већ и озбиљну одговорност. А да ли имају храбрости да преузете обавезе и одговорности спроведу у дело видећемо ускоро.

Ако се запитамо да ли је у надлежности предавача са британског универзитета да преиспитују докторске дисертације са других универзитета, јасно је да није (http://pescanik.net/2014/06/kako-do-doktorata-lako-slucaj-ministra-stefanovica/). Али да они то нису урадили јавност у Србији данас не би ништа знала о преварама бившег ректора Миће Јовановића (http://pescanik.net/2014/06/rektor-mica-baron-minhauzen-ili-kako-je-ministrov-mentor-zagubio-doktorat/) и сумњивом докторату његовог студента Стефановића. Научни радови су подложни научној критици, а пошто су критичари рекли своје, време је да се неко од званичних органа јави и прокоментарише ове наводе. Законског основа има (http://pescanik.net/2014/06/jos-jedan-pravni-put-za-ispitivanje-tvrdnji-o-plagijatu-doktorske-disertacije/), питање је има ли неког ко „надлежност“ схвата као обавезу а уједно је и довољно храбар да на ту обавезу одговори акцијом.

Задатак јавности је да ово питање одржава у животу све док се тај неко не појави. Али и да се убудуће свако ко помисли да би могао да обавља неку јавну функцију, добро замисли пре него што прихвати све обавезе које она носи са собом. И министра, као и све оне који проблем треба да истерају на чистац плаћамо сви ми да одговорно раде свој посао. Очекујемо да се тако и понашају.

Страхиња Крижак

(Аутор текста је студент треће године докторских студија на Биолошком факултету и тренутно је запослен као истраживач-сарадник на Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, на одсеку за науку о живим системима. Бави се истраживањима у области биофизике јонских канала и члан је Друштва биофизичара Србије и Биохемијског друштва Србије. Ожењен је и отац једног детета.)

Доста је било

Доста је било

2
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
Rada VeskovicBogdan Lekić Recent comment authors
најновији најстарији
Bogdan Lekić
Гост
Bogdan Lekić

Po meni mnogo važnija stvar od Mićinog doktorata je privođenje kraju afere ‚‚indeks“. Profesori koji su tada uhapšeni i osumnjičeni da su prodavali ispite i diplome sada najnormalnije predaju, a neki su i dekani. Potpuno je neverovatno kako se lako kreira javno mnjenje, ubaci se neka sporedna afera da se o njoj priča nedelju-dve, kako bi se zataškala najbitnija stvar. Policijska akcija indeks je bila način da se sistemski i bez izuzetka trajno sklone ljudi koji se vršili krivična dela i za novac prodali svoju profesorsku čast. Međutim, u Srbiji je sve moguće kad se gospodari dogovore, pa tako nije nikakav problem da se dogovorimo da sudski postupak protiv profesora uhapšenih u policijskoj akciji ‚‚indeks“ odugovlačimo dok ne nastupi zastarelost krivičnog dela, a da se o celom slučaju više u javnosti ne govori. To je upravo ono što se sad dešava, još malo pa se postupak protiv odgovornih u aferi indeks neće moći više voditi zbog zastarelosti i sve će se lepo zaboraviti.

Rada Veskovic
Гост
Rada Veskovic

Podrzavam sve sto ste rekli. Danima i nedeljama se nerviram oko ove teme. Posle skoro 40 godina ponovo sam detaljno procitala svoj diplomski rad na temu odbranjen na Prirodnomatematickom fakultetu u Nisu sa ocenom10. Bez lazne skromnosti, a i profesori su tada to rekli, smatram da je to mali naucni rad sa egzaktnim rezultatima koji se mogu primeniti u praksi. Radila sam 19 godina u privredi kao dipl.hemicar i 16 godina u prosveti kao prof.hemije. Vec 6 godina sam u penziji. Zalazem se za zdravo skolstvo kao prioritet u drzavi i uzasava me negativna selekcija kadrova u svim sferama, a narocito na visokim drzavnim funkcijama. S postovanjem, Rada Veskovic, profesorka u penziji.