Autorski tekst Vojvodina Poljoprivreda

Zemlju vam nećemo oprostiti

Ne tako davno premijer je u emisiji „Teška reč“ domaće poljoprivrednike nazvao tajkunima ili tajkunčićima i ozbiljno je uvredio dostojanstvo domaćeg poljoprivrednog stanovništva. Dostojanstvo će ipak preživeti, ali vojvođanska domaća poljoprivredna gazdinstva novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu većinom neće.

 

ObradivaZemljaFoto: wikimedia.org

 

Ako živite na gradskom asfaltu, možda Vam i nije potpuno jasno zašto je loše da nam strane i velike kompanije obrađuju svu raspoloživu obradivu državnu zemlju. Možda Vam se čini da je potpuno svejedno ko vozi traktor dokle god proizvodnja hrane ide svojim tokom. Moguće je da Vam prodaju ideju o investitorima-spasiocima koji će nam doći i ozračiti nas srećom i prosperitetom. Iz perspektive ruralnih sredina Zakon koji otvara velika vrata krupnom kapitalu, a ukida jedinu nadu za širenje, rast i razvoj malim poljoprivrednicima, izgleda gore nego prošlogodišnje poplave na koje se premijer često poziva jer su mu opravdanje za loše ekonomske rezultate. Poplave su jednokratni užas, a Zakon donosi dugoročno stanje. To Vam je kao da ćemo u Vojvodini imati poplavu svake godine narednih 30 godina, na koliko planira da krupnom kapitalu da u zakup državno poljoprivredno zemljište. O sličnim dolascima investitora-spasilaca u nekim pretežno afričkim zemljama jednako loše procene iznosi i Svetska banka. I o ovome smo već pisali i govorili, i sami smo sebi dosadili. Ali, premijer bolje od svih nas zna šta je dobro za nas.
Pošto ne vredi da argumentovano govorimo i pišemo, vreme je da uprostimo rečnik. Pa, hajde da „nacrtamo“ kako obrada državne zemlje izgleda dok je obrađuju domaći paori i šta to znači za čitav ekonomski sistem jedne zemlje.

Samo na teritoriji opštine Kikinda, koja je jedna od potencijalnih meta dolaska „investitora-spasioca“, za zakup poljoprivrednog zemljišta zainteresovano je stotinak poljoprivrednih gazdinstava. Svako ovo poljoprivredno gazdinstvo ima 2-4 člana porodice koji su angažovani u procesu proizvodnje i od nje žive. Uz njih, periodično angažuju i po nekoliko sezonskih radnika. Ali, hajde da računamo samo članove domaćinstva, jer već znam da čim spomenem radnike u gazdinstvima dobijem kritiku na njihov račun zato što se pretežno radi o neprijavljenoj radnoj snazi, tj. radnicima na crno. Kao da oni ne bi prijavili te ljude kad bismo imali normalnu poresku politiku u oblasti zapošljavanja! Okvirno broj samo kikindskih domaćinstava i njihovih članova daju zbir od oko 300 ljudi koji prihod ostvaruju i na osnovu obrade ovog poljoprivrednog zemljišta. A, šta se dešava sa novcem koji zarade domaći poljoprivrednici? Najpre i najvažnije, taj novac ostaje u zemlji. Oni veliki deo svoje zarade reinvestiraju u dalju proizvodnju. Oni koji se bave isključivo agro biznisom masovno su nabavili novu mehanizaciju, tako da od zarađenog plaćaju i rate kredita, pa se raduju i banke. Pošto se radi o porodičnim gazdinstvima, iz novca koji se njihovim poslovanjem zarađuje školuju se i neka deca, što posebno raduje fakultete. Ono što potroše, potroše na robu široke potrošnje pretežno u Srbiji na osnovu čega država zaradi na raznim i nimalo niskim porezima, a trgovci na marži. Zato što im zakup državne zemlje daje nadu da će jednog dana moći i da je kupe, a da će u svakom slučaju moći dugoročno da je obrađuju i da će im tako posao rasti i napredovati, oni su jedina kategorija stanovništva koja za sada ne namerava da napusti selo i Srbiju. Pa, zar treba i njih oterati u redove za iseljeničke vize?

Ni za građanima koji su već do sada zbog beznađa napustili Srbiju, nijedna naša Vlada do sada nije se osvrnula. Nikada nisu to stavili na teret svoje krivice. Pitam se kome čuvamo kulturnu baštinu kad gubimo 40.000 stanovnika godišnje?! Što zbog iseljenja, što zbog niskog nataliteta zbog loše materijalne situacije porodica, jedna moja Kikinda godišnje „ode“ iz Srbije! Slava vam, političari, patriote, srboljupci!

Ipak im se sviđa da daju zemlju strancima, pa da stranci deo profita nose kući u svoje zemlje, da zaposle par desetina ljudi po opštini za minimalne ili male zarade, pa da im i za to malo radnika daju silne subvencije za otvaranje radnih mesta, pa da i paori stanu u red za vize… Dosta je bilo, zemlju vam nećemo oprostiti.

 

 

Dipl.ecc. Svetlana Kozić
Koordinatorka za Severnobanatski okrug
Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović”

Povezani tekstovi:

[display-posts tag=“Zemlja“ wrapper=“ul“ include_date=“true“]
DJB Vojvodina

DJB Vojvodina

1
Ostavite komentar

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Ljubomir Recent comment authors
najnoviji najstariji
Ljubomir
Gost
Ljubomir

Ne samo zemlju, NISTA vam necemo oprostiti, ima za sve da odgovarate, samozivi bahati egocentrici. Omiljena stanja u drustvu vlasti demagogija, poltronizam, sociopatija, egocentrizam (zasnovan na neznanju) a neki imaju i svoje pretorijance, sto su pojedini u vasem pokretu iskusili na zalost.