VIDEO Привреда

Смањење пореза и доприноса за трећину

Мала предузећа запошљавају највећи број људи у Србији. Неразумни порези, посебно порези на рад, разна бирократска оптерећења, инспекције, неразумни банкарски кредити индексирани у еврима и несигурност да ће наплатити своја потраживања не дозвољавају им да се развију и гуше ту малу привреду.

Покрет Доста је било предлаже смањење пореза и доприноса за трећину и увођење синтетичког, прогресивног опорезивања. Па тако кад зарадиш мало, платиш мало, а плаћаш више ако зарадиш више. То је подстицајан систем и постоји, рецимо, у Америци.

Погледајте видео и поделите са пријатељима

 

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • zanatske radnje placaju mesecno oko 80 evro pa na vise doprinose zazdravstveno pio i nezaposlenost znaci godisnje nesto manje od 1000 eu primaoci su nadlezne opstine i poreski odseci njih recimo po desetak po opstini pola rade pola lencuge i paraziti kao i svugde, i ako szr za zamenu guma dva puta godisnje ima dvadesetak evra po kolima shodno zakonu o zameni letnjih i zimskih guma neka norma od 30 do 40 vozila dnevno lepa zarada na primer dnevno zaradi za taj godisnji izdatak, ali samo teoretski ukoliko ima toliki broj poseta naravno nije tako u praksi vec mnogo manje i veoma je gorak hleb vulkanizera a i mnogih drugih privatnika, mislim da bi poreze i doprinose trebalo umanjiti bar 5 puta ukinuti koeficijente za obracun licnog dohotka po osnovu diploma stecenih na privatnim fakultetima.

  • “[…] Pod 2, nerazumno birokratsko opterećenje, inspekcije i sve ono ostalo što guši legalnu privredu […]”

    Zašto su inspekcije nešto što guši legalnu privredu? Ne kažem da ne treba smanjiti birokratiju, ali kako obezbediti poštovanje propisa bez inspekcijske delatnosti? Inspekcijski rad je nužan instrument u uvođenju reda, a uvođenje reda je jedna od ideja koju Pokret promoviše.

    • Verovatno se pridev sa početka rečenice pridružuje svemu što sledi, pa je tvrdnja da “nerazumne inspekcije” guše privredu, ne prosto “inspekcije”. Sad, šta su “razumne”, a šta “nerazumne” inspekcije, to je već pitanje koje ima smisla. 🙂

    • Naravno, ali se takođe mora uvesti red u rad inspekcijskih službi gde bi recimo postojala obaveza periodičnog objavljivanja spiskova privrednih subjekata koji su kontrolisani. Kada bismo sada retroaktivno napravili te spiskove ubeđen sam da bi se pokazalo da se neke firme gotovo redovno kontrolišu, dok se neke druge (čiji su vlasnici bliski sa uticajnim ljudima) nikad ne kontrolišu. Kada bi zaista inspekcijske službe radile po sistemu slučajnog uzorka, bez izuzetaka i kada bi se smanjilo poresko opterećenje na razuman nivo, verujem da nijedan privrednik ne bi imao problem sa tim da mu često dolazi inspekcija jer ne bi imao potrebe da mulja. E tada bi se tek stvorili uslovi za nultu toleranciju, pa ako neko i pored svega toga pokuša da “zavrne” državu za porez onda to sankcionisati.

    • Зато што се нспекцијски надзор селективно спроводи. Код неког не долазе годинама, а код неког не излазе из радње.

  • Ovo je mnogo ozbiljnije pitanje no šo se čini na prvi pogled.
    U osnovi je pitanje karaktera države.
    Radulovićeva viija države ima jedan karakter, dok vizija ostalih kako su već demonstrirali ima sasvim suprotan karakter.
    Radulovićeva država smanjivanjem opterećenja želi da dune vetar u jedra preduzentništvu i spase ga agonije.
    Vučićeva država dere kožu sa leđa i ugrobljuje ono šake jada šta je preostalo za “genijalnim” Đelićem i Tadićem sa njegovim “idolima”.

  • Stojadinović:
    “Занимљиво, а можда и није, али шта год да смо годинама бирали, пред нама су, и на власти и у опозицији, остајала углавном иста лица, као градитељи нашег пропадања, увек нас изнова уверавајући да је то што раде у нашем интересу и да нам је далеко боље него што осећамо. Наравно да је свака олигархија на власти за суноврат оптуживала претходни режим, дефинишући сопствене грандиозне неуспехе као крупне кораке напред, дакле у прогрес који се ничим не може зауставити.”

    Ne zanimljivo je da je Stojadinović zaobišao jedan faktor na političkoj sceni koji zvuči disonantno u odnsu ne sve bivše!
    Dosta je bilo priča sasvim drugu priču. Nije slučajno da je potpuno ignorisan! Ovde su nova lica, sa potpuno drugačijom pričom. Dok su svi drugi oduvek samo podizali opterećenja, DJB PREDLAŽE SMANJENJE OPTEREĆENJA.

  • Ja sam godinama taj mikro preduzetnik o kome gospodin Radulović priča i apsolutno se slažem sa njegovim stavovima od prve do poslednje reči. Od mog servisa živi četvoročlana porodica i nismo na teretu nikome, ali tačka 2 “nerazumno birokratsko opterećenje, inspekcije i sve ono ostalo što guši legalnu privredu” je zaista nešto čega se najviše plašim iako sve uredno plaćam. Inspektori uvek nađu način da “prilepe” neku kaznu jer nije ispoštovana neka “forma” (npr. znak zabranjenog pušenja mora da stoji na nepokretm delu a ne na samim ulaznim vratima koja se otvaraju i “pomeraju”).
    Zelim Vam da se i sami iznenadite pozitivnim rezultatima na predstojećim izborima!

    • Nisam razumeo šta je sporno u navedenom postupanju inspekcije. Nije to samo poštovanje “forme”, kako ste vi rekli, nego je to poštovanje propisa, pravila. A propis ili dosledno poštujete ili ne. Ako znak za zabranjeno pušenje niste postavili u skladu sa propisom, onda valjda ima osnova da budete kažnjeni. Drugim rečima, to je vaš propust, a ne propust inspekcije. Propust inspekcije bi bio kada vas ne bi kaznili, tj. kada bi vam “progledali kroz prste”. Međutim, tako se ne ostvaruje dobra regulacija, nego dolazi do manje uređenosti u nekoj oblasti.

      Ne branim inspekciju, ali moram da se usprotivim ovakvom (po meni rasprostranjenom) načinu razmišljanja. Taj način razmišljanja podrazumeva shvatanje pravila i propisa takvo da se oni “otprilike”, “ofrlje” poštuju, bez doslednog pridržavanja. To je, po meni, neodgovorno. Ako stvarno hoćemo malo više reda, onda moramo da se u većoj pridržavamo propisa i da im posvetimo detaljniju pažnju.

      Da li su i koliko sama pravila i propisi kvalitetni, to je odvojeno pitanje.

  • Може ли негде да се објави детаљна рачуница колико би који порез био смањен, колики су сада проходи буџета на основу тих пореза и колика би тиме прихода изгубили републичи буџет и буџети локалних самоуправа?