Autorski tekst Politika Privreda

Kako nas je vlast pretvorila u „bolide“

Najbrži električni automobil na svetu, koji se sa iskrenim nestrpljenjem očekuje na sajmu u Ženevi, nastao je u jednoj garaži zagrebačkog predgrađa. Mala porodična firma Mata Rimca, mladog Zagrebčanina, napravila je tehnološki napredan bolid sa električnim pogonom, koji u svetskim medijima sa iskrenim uzbuđenjem predstavljaju kao konkurenciju automobilima proizvedenim u pogonima Paganija, Koenigsegga i McLarena.

Ovo je svakako najbolja i jedina svetska, a pozitivna vest iz ovog regiona. Hrvatsku je lansirala na tržište proizvođača automobila, na kome je do sada bila potpuno anonimna. Bilo da se radi o medijima iz regiona, ili onih s doslovno drugog kraja sveta, svi su jednoglasni kako je “Rimac za Ženevu najavio beskompromisni hiper automobil kome još nije pronađena slaba tačka”.

Pojedini američki mediji naglašavaju kako je najavljena proizvodnja od osam primeraka, svaki košta oko milion evra, premala da zadovolji apetite kupaca, dok nemački Auto Bild piše da “hrvatska eko zver ide vraški brzo”.

Vest je veoma važna za ceo region koji ovim izleće iz čuvenog klišea o nestabilnom Balkanu, u svetsko iznenađenje odakle je moguće očekivati inovacije na nivou onih koje su potekle iz američkih predgrađa i garaža i prethodile tehnološkom bumu na internetu.

Nekako istovremeno je kod nas otkriven jedan od tajnih ugovora srpske Vlade sa kineskom kompanijom, koja će u Bariču (Beograd) tokom narednih godina zaposliti 770 radnika sa minimalnim primanjima od oko 200 evra mesečno. Isplivalo je da Vlada Srbije poklanja kineskoj kompaniji subvencije od 22,7 miliona evra, plus 14 hektara zemlje u vlasništvo zauvek. A ta kompanija je po ugovoru dužna da radi u Bariču najmanje pet godina, posle mogu da sele fabriku dalje, u neku drugu zemlju.

E sad, zašto su ove dve vesti značajne za upoređivanje? Zato što u Srbiji radi mnogo porodičnih firmi koje svoj uspeh mere na stranom tržištu, proizvode „bolide“, a ne mogu da se probiju na domaćem tržištu. Ovde ih ubijaju porezi, razni doprinosi, ogromne svote novca koje im se uzimaju da bi se koruptivnim ugovorima Vlade Aleksandra Vučića slivale u subvencije za strane “velike” kompanije, koje nam godinama reklamiraju kao “velike spasioce”.

Umesto da proizvodimo bolide, pljačkaška ekonomska politika nas sve pretvara u “bolide” koji posmatraju kako se novac baca u bunar, na korupciju, na parazitske partije i besmislenu priču o nadi u “velike” kompanije koje će preporoditi Srbiju. I tako već 16 godina.

Pokret Dosta je bilo i Saša Radulović zalažu se za razvoj domaćih porodičnih firmi. One i danas, iako u nepovoljnom položaju, prehranjuju Srbiju.

Najbolji način da privučete strane investitore jeste da napravite zdravu državu i dobro poslovno okruženje za domaću privredu. Najbolji signal stranim investitorima jesu uspeh i profit domaćih firmi. Da citiram Radulovića: “Strani investitori su nam potrebni i oni su poželjni. Strani investitori su šlag na torti. Domaća privreda je torta. Nama je propala torta.” Pokret Dosta je bilo ima recept za tortu, on je jednostavan, ali je potrebno da promenimo vlast koja, zarad sopstvenih interesa i bogaćenja, neće da pravi išta osim magle.

Draginja Lukin,

članica pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“, Beograd

Draginja Lukin

Draginja Lukin

5
Ostavite komentar

avatar
2500
1 Comment threads
4 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
Zivko BelicIvan N. Recent comment authors
najnoviji najstariji
Ivan N.
Gost
Ivan N.

Principijalno govoreći to je tačno.
Treba doneti zakonske propise kako to izvesti.
Investirati u projekte održivog razvoja. Ohrabriti male investitore da se udružiju oko nekog projekta i da investiraju u njega sopstveni kapital.
Oko 8 milijerdi evra je kod građana u slamaricama. Mrtav kapital. Napraviti internet portal za zainteresovane građane da mogu slobodno i transparentno postavljati svoje ideje i da konkurišu za potsticaj.
U svakoj opštini otvoriti kancelariju gde zainteresovan žitelj može da se raspita, pedloži ideju i preda svoj projekat.
Ideje dolaze iz baze. Ljudi najbolje znaju šta im u njihovoj sredini treba mikro ekonomija ima male rizike i relativno mala ulaganje.
Sve takve projekte osloboditi poreza i nameta ako zaposle nezposlene slično socijalnim firmama na zapadu.
Zašto se to do sada ovde nije primenjivalo zaista zbunjuje.

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Socijalne firme na Zapadu ne postoje. I ne mislim da firme treba da budu oslobodjene poreza i nameta. To znaci meni kao privatniku puni dzepovi para. A ko ce da plati skolstvo, zdravstvo, puteve, administraciju? Porezi treba samo da budu razumni i manji pa ce ih svako placati. A drzava mora da postane Pravna, inace nece uspeti nikakva reforma.

Ivan N.
Gost
Ivan N.

Za Živaka Belića – Socijalna preduzeća mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu – ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. U okviru globalne prakse socijalnog preduzetništva postoji mnogo različitih shvatanja, iskustava i struja. Socijalna preduzeća mogu pružati socijalne usluge ugroženim kategorijama stanovništva ili usluge od javnog interesa. Često su socijalna preduzeća usmerena na radnu integraciju i inkluziju neke od ugroženih društvenih grupa, pri čemu ta preduzeća kombinuju poslovni pristup sa obavljanjem funkcije od šireg društvenog značaja. Time savremena socijalna preduzeća predstavljaju odgovor na društvene probleme na koje država nije odgovorila. Socijalna preduzeća, takođe mogu raditi u oblastima netradicionalnim za socijalnu ekonomiju kao što su npr. lokalni razvoj, kulturne usluge, zaštita životne sredine, reciklaža i ekološki menadžment. Trenutno, socijalna preduzeća na nivou Evropske Unije čine skoro 10% malih i srednjih preduzeća. U mnogim evropskim zemljama socijalna preduzeća zbog koristi koju ostvaruju i vrednosti koje stvaraju u društvu imaju određene fiskalne beneficije.

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Pa recite nam Ivan N. gde ste videli jedno takvo preduzece u kojoj drzavi sveta? Takva preduzeca ne postoje u normalnim drzavama koje gaje trisnu ekonomiju. Takva *socijalna* preduzeca ce te naci mozda u nekim diktaturama ili totalitarnim sistemima. Sa kojim epilogom? Najlosiji moguci zivot gradjana.

Kompanije nikako ne smeju da se vode socijalnim pitanjima prvenstveno. Prvenstveni cilj mora biti stvaranje profita. Kada se profit ostvari, postoji mogucnost kolac socijalnije podeliti ili manje socijalno. Tu podrazumevam 13. platu, posebne nagrade radnika za ostvareni cilj ili u vidu veceg odmora, ili u vidu smanjenju radnog vremena u vidu pojacane satnice i plate i.o. Medjutim svako preduzece sa vise od 20 zaposlenih moze osnovati svoj sindikat, gde ce onda zajednicki zastupati prava radnika. Sve je to ok, ali kompanija nikako i nikada ne sme biti zasnovana iz socijalnih pobuda, jer je takvo preduzece osudjeno na propast. Privatnik ne ulaze u takvo preduzece jer ne vidi vlastiti interes, pa u preduzece mora ulagati drzava (iz budzeta gradjana). Takva propala firma opet lezi na dzepu gradjana.

Znaci kompanije treba da se bave onim sta je njima od interesa. To je profit. Drzava je ta koja treba da organizuje okvir u kome takva preduzeca treba da posluju. Drzava/institucije treba da odrede, koliko poslodavac treba da uplacuje u socijalu, zdravstvo, penziju i poreze, za svakog radnika.

Ovo je topla vode. Funktionise dobro u najmocnijim ekonomijama sveta kao EU i USA. Tamo ne postoje socijalna preduzeca. Pa radnici zive pristojni uzijavaju najvecu socijalnu sigurnost (EU, Kanada Australija).

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Drzava je ta koja treba da se brine o socijali, nije preduzece. Ako iz socijalnih pobuda otvorite vrtic, koji se sam ne moze finacijski odrzati jer je cena po detetu subventionisana od drzave, onda tu nisku cenu placa ne samo dete socijalno ugrozenih, vec i roditelji onih koji svoju decu dovode u dzipovima. Pravedno nije! Cena po detetu mora da bude rentabilna, a roditeljima dece sa malim primanjima pmora biti od drzave omoguceno da salju decu u vrtice. Jer na kraju tu subvenciju placaju svi gradjani Srbije.

Ili cena struje, gasa ili slicno. Ne moze preduzece da se bavi time, da je Srbija nesredjena drzava, gde gradjani tavore na minimumu, pa da im se kao alibi namesta cena struje da je mogu platiti. Tu subventionisanu cenu struje, gasa, grejanja placaju i najbogatiji i oni koji bi imali dovoljno novca da plate trzisnu cenu struje. Pravedno? Nije! Zato cena energenata mora biti trzisna, a drzava treba da pomogne najranjivijim u drustvu, da imaju struju i da mogu da se greju.