Ауторски текст Војводина Економија

Телеком у раљама партократије

У програмским начелима покрета „Доста је било – Саша Радуловић“ са правом је партократија означена као узурпатор државе, као рак који уништава здраво ткиво друштва. Лоцирана је у свим јавним службама и предузећима. Колико је она изражена и у акционарским предузећима са већинским државним власништвом које тржишно послују показује следећи пример.

Telekom-Srbije

Још од свог формирања 1997. године, Телеком Србија а.д., као предузеће у већинском власништву државе, било је увек на мети партијских кадрова владајуће странке и њених коалиционих партнера. Места генералног директора и чланова Управног и Надзорног одбора углавном су заузимали високопозиционирани партијски кадрови, често без потребних стручних квалитета. После октобарских промена ипак се на тим функцијама појављују и стручни људи, чак и без неке партијске тежине.

На нижим нивоима управљачке структуре, а поготово на оперативном нивоу, партијско кадрирање није било присутно, већ је стручност била на првом месту. Запошљавање нових кадрова је било прилично редукувано, посебно због технолошког напретка и најава продаје Телекома. То је било нарочито изражено у организационим целинама предузећа ван седишта у Београду.

Повремено је путем јавног конкурса вршен пријем приправника, углавном телекомуникационе струке – монтера и дипломираних инжењера. Поступак пријема малог броја извршиоца у односу на број пријављених је био врло строг и селективан. Укључене су биле комплетне кадровске службе, а завршну реч су давали инжењери на високим руководним местима. Тако су и дипломирани инжењери са веома високим просеком на студијама пролазили кроз обимно тестирање.

Вођење кадровске политике поприма сасвим други ток после избора 2012. године. Велики број кадрова владајућег СНС без потребне стручне спреме и искуства заузима висока руководећа радна места. Долази до апсурдне ситуације да неком целином у коме су телекомуникациони инжењери са вишегодишњим искуством и положеним стручним испитима, управља приправник или ислужени политикант којима је једина веза са телекомуникацијама коришћење мобилног телефона.

Никаква провера знања и подобности се не врши, нити се у то укључују руководна лица техничке струке у чијој су надлежности целине у којима је извршен пријем. Све се врши искључиво по налогу директора за персонал из Београда. Према сведочењу Петра Поповића, некадашњег блиског сарадника садашњег премијера објављеног у „Политици“, ради се о правнику који је својевремено у радикалској врхушци био задужен и да главном босу Шешељу доноси шампите. Постоји и један бизаран детаљ – када их је једанпут испустио, разбеснели Шешељ га је натерао да их конзумира са пода, толико је био послушан.

Тако се Телеком у раљама партократије нашао прошле године пред покушај његове најновије продаје страном инвеститору. Неизвесно је колико је такво погубно вођење кадровске политике утицало да се Телеком не прода, не улазећи у оправданост његове продаје.

У сваком случају, непосредна конкуренција на тржишту нема проблема са таквим каменом око врата (приватне компаније Теленор, Вип, СББ). Критеријуми за пријем код конкуренције су искључиво знање и стручност.

После недавне неуспеле продаје најављени су професионализација менаџмента Телекома и смањивање броја запослених. У светлу присутне партократије, није реално очекивати да постојећи менаџмент сече грану на којој се таман разбашкарио.

Ако се узме у обзир велика вероватноћа да је слично и у другим државним предузећима на тржишту и ван њега, поставља једно смислено питање:
Какве су димензије и карактеристике метле и којом треба ова предузећа увести у ред!?

Покрет Доста је било се залаже за укидање страначког запошљавања. Све менаџерске функције, а и средње и ниже извршне функције у јавном сектору, државној управи и локалној самоуправи морају да се професионализују и ту партократија нема шта да тражи. Потребно је да се уведу систематизације радних места које су логичне и разумне. Затим се места попуњавају конкурсима у складу са неопходним квалификацијама и стеченом радном искуству које кандидат мора да има. Инсистирамо да Србију воде најбољи. Ова реформа не кошта ништа и за њу је потребно само одрицање политичара од привилегија које неосновано уживају.

Витомир Ћурчин, дипломирани инжењер електротехнике и телекомуникација
некадашњи члан Управног одбора Телекома, у пензији
Покрет “Доста је било – Саша Радуловић”, Зрењанин

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

6
Оставите коментар

avatar
2500
6 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
5 Comment authors
Zivko BelicИван Н.IvanInženjer IIimmobil Recent comment authors
најновији најстарији
immobil
Гост
immobil

Ovo je XXI vek, metla kakvih god performansi bila neće biti dovoljna. Potreban je usisivač koji đubre sakuplja u vrećicu pa pravo u kontejner. Takođe JP bi trebalo dobro isprašiti praherom, nakupilo se prašine za ovih 25 godina. Proleće je – vreme za veliko spremanje. Kad ako ne sad, ko ako ne mi? Dosta je bilo prašine.

Inženjer II
Гост
Inženjer II

Prvi greh države vezan za Poštu/Telekom se, koliko se ja sećam, desio još 1996. kada je SPS izgubio lokalne izbore svuda po Srbiji, pa je raspuštene lokalne kadrove nagurao u to preduzeće – njih 5500. Prosečna plata je u Telekomu porasla 4 puta, dok se realna, radnička i inženjerska smanjila 2 puta. Zanimljivo bi bilo videti koliko ovih ljudi i danas radi u Telekomu. Od tada, rekao bih, svaka vlast je dodavala svoje junoše.

Još jedan zanimljiv detalj je da je u to vreme direktor u Valjevu bio (ne)čuveni Aleksa Jokić. Omiljena aktivnost mu je bila dodeljivanje stanova partijskim kolegama i sebi, naravno kupljenih parama kompanije. Kažu, da bi se zadovoljili njegovi apetiti za kvadratima, u jednoj beogradskoj zgradi u blizini botaničke bašte, morale su da se buše plafonske ploče na više spratova, kako bi bio spojen dovoljan broj spratova za takvog izvrsnog gospodina.

Kada je prošao V oktobar, u valjevskom Telekomu je otkriveno više stotina telefonskih brojeva koji nisu bili povezani na tarifni sistem kompanije. Svi brojevi su nekim slučajem pripadali funkcionerima SPS-a i njihovim prijateljima. Drugim rečima, ovi zaslužni građani su mogli da telefoniraju 24/7 ka Australiji, ili gde već, potpuno besplatno. Sve ovo, na lični zahtev najzaslužnijeg druga Jokića.

E sad, pogađajte, takav jedan gospodin ne bi trebao da traći svoje talente i vreme: Sada je u najužem krugu gospodarevih savetnika.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/licnost_danas_aleksa_jokic_.46.html?news_id=257557

Inženjer II
Гост
Inženjer II

Zaboravih da dodam, ono što su Njutn i Lajbnic za matematiku, to je g. Jokić za tajne ugovore. 1997. godine, bio je jedan od tvoraca tajnog ugovora kojim je Telekom prodat fantomskoj firmi iz Italije za 1.56 milijardi maraka. E sad, zanimljivo je da je transakcija obavljena u kešu (cash! novčanice, papir da!), a pare isplaćene direktno crvenom bračnom paru. Valjda kao nadoknada za požrtvovanost i služenje narodu.

Ivan
Гост
Ivan

Kazu da je ministar pol. zaposliio svog oca u Telekom.Doslo vreme da sinovi zaposljavaju oceve.

Иван Н.
Гост
Иван Н.

Telekom je rak rana partokratskog zapošljvanja. Tamo je haos.Lični primer,imao sam problem sa telefonskom signalom godinama. Platio sma popravku mereže privatnom licu.Telekom nije hteo da mi nadoknadi račun. Nečuveno, jedva čekam da istekna ugovor pa da nađem drugog distributera. Daleko ima lepa kuća.Od mene više nikad neće praviti magarca. Eto kako Srbin može da omrzne srpsko.

Zivko Belic
Гост
Zivko Belic

Sta treba uraditi sa Telekomom, Postom i svim ostalim firmama Srbije gde drzava ima vecinsko vlasnistvo? Treba ih sve privatizovati. Ali tako da drzava zadrzi manjinski udeo, ako joj je to od interesa. A sta bi to znacilo i za managment i za upravne i nadzorne odbore? Pa znacilo bi, da ce profesionalci preuzeti te funkcije. I to ce se dogoditi samo od sebe, bez da drzava ili neka partija utice na to. Zamislite, da neko od nas, ili nekolicina nas ili drugih gradjana ima dovoljno para, ali i vidi interes, da investtira u Telekom ili Postu. Sta bi uradili sa nasim pravom odlucivanja na godisnjim skupstinama? Pa izabrali bi na rukovodeca radna mesta samo najbolje iz te struke. Upravni odbor bi se ukinuo sam po sebi, jer je on nepotreban i ne postoji nigde u svetu. Kompanijom upravlja managment, a ne upravni odbor. Nadzorni odbor se regrutise sam po sebi, na osnovu broja deonica koje neko ima. I normalno, ako drzava drzi jos 25% deonica firme ima pravo i na 25% nadzornog odbora. I sindikati bi tu nasli mesta za svog zastupnika. Privatizacijom firmi i sistematizacija radnih mesta vise nije nuklearna fizika. To ne radi vise politika, to radi vlasnik/vlasnici iz vlastitog interesa. Naravno, dok se ta preduzeca ne privatizuju i ne donesu do berze, to mora uradi politika dok joj je pruduzece u vecinskom vlasnistvu. Ali principijelno, drzava ne treba da ima preduzeca u vecinskom vlasnistvu, jer ona nikada nemaju uspeh (osim mozda veoma malo iznimaka u svetu), kao preduzeca koja su vodjena od privatnog vlasnistva odnosno vecinski privatnog vlasnistva. Ja cu ovde navesti samo tri primera, a to su Deutsche Telekom, Deutsche Post i Deutsche Bahn (zeleznica). Sve tri firme su do pre dva desetljeca (ili manje) dok su bile drzavne kompanije vukle sa sobom ogromne gubitke, iako je managment bio profesionalan. Ali preduzeca su bila vezana za odluke vlada. A te odluke nisu uvek bile usmerene ka optimaciji profita tih preduzeca. Tek nakon prodaja vecinskih delova deonica, koje je imal drzava, Telekom i Post su postala tokom godina veoma profitabilna preduzeca i giganti ne samo na evropskom, vec i na svetskom nivou. Njihov Now How je danas uvek u samom vrhu branse. Deutsche Bahn jer tek pre nekoliko godina privatizovan (odnosno drzava vise nema vecinski deo deonica) i ogroman gubitas od pre par godina staje polako ali sigurno na svoje noge. Usluga se u mnogome poboljsala, cene su vece nego pre, ali ko se je jednom vozio od severa Nemacke do München, pa predje skoro 1000km za 6 sati, taj je uzivao u putovanju. A budzet Nemacke -sta je najvaznije- se osetno popravio. Hocu da kazem: neke stvari dolaze same po sebi, ako se uvede red, konkurencija, ukinu monopoli i preduzeca privatizuju. U takvim preduzecima partijski funktioneri, nebi vise mogli naci radno mesto, jer bi se za ta radna mesta trazilo posebno znanje i iskustvo. Zamislimo samo, koliko bi se oslobodio budzet Srbije, kada bi se od danas na sutra uradio ovaj posao. Nebi nama vise… Опширније »