Војводина Пољопривреда Преносимо

Страх и нада због доласка Тениса

Триста милиона евра у наредних пет година, обука српских кадрова и баш много свиња – то је сажетак обећања која су на конференцији за штампу у уторак 23. фебруара у Влади Србије дали премијер Александар Вучић и Клеменс Тенис, власник највеће немачке индустрије меса. Била је то последња епизода саге која траје већ годину и по дана.

Након тог састанка Вучић је најавио производњу од 700 до 800 хиљада свиња у првој инвестиционој фази, док би у наредних неколико година цифра могла достићи фантастичних четири милиона чиме би се Србија вратила на „сточарску мапу света“.

Ипак, над свиме што је изречено на конференцији у Немањиној 11 остао је да виси знак питања, јер две стране и даље нису потписале никакав уговор, немају готове локације за фарме свиња и поручују да ће се тек у јуну инвестиција „финализовати“ и „формализовати“.

Tonnies FleischФото: Wелт.де

Контроверзе око доласка Тениса трају од средине прошле године када је започела расправа о новом Закону о пољопривредном земљишту – који је и усвојен на крају 2015-те – за који су војвођанска удружења пољопривредника и стручна јавност тврдили да отвара простор за корупцију и директно припрема легислативни терен за инвестицију немачког гиганта.

Док Влада, Тенис и поједини бизнисмени тврде да ће инвестиција препородити српску пољопривреду и донети преко потребни новац у српски буџет, војвођански пољопривредници, опозиционе партије и агроекономисти тврде да би долазак Тениса донео више штете него користи.

Опозиција тврди да је вредност инвестиције „пренадувана“ због предстојећих парламентарних и покрајинских избора, док агроекономисти и удружења пољопривредника истичу да би долазак Тениса монополизовао српско тржиште, „бришући“ мале и средње пољопривреднике и узгајиваче свиња, чиме би стотине људи остало без посла.

Стручњаци истичу и негативне еколошке последице толиког броја свиња на малом простору, а питају се и где би Тенис извозио свиње узевши у обзир чињеницу да због тога што су вакцинисане против свињске куге не испуњавају стандарде тржишта ЕУ.

ИМА РАЗНИХ „МОДУЛА“

У орбиту интересовања српске јавности Клеменс Тенис ушао је у септембру 2015-те када је премијера Вучића повео у обилазак седишта породичне фирме у вестфалијском месташцу Реда Виденбрик, као и на Арену у Гелзенкирхену где су заједно одгледали највећу утакмицу немачког фудбала, рурски дерби између Шалкеа 04 и Дортмунда. За Борусију су тада играла двојица српских репрезентативаца, али је Вучић око врата имао плави шал Шалкеа. Клеменс Тенис је од малена загрижени Шалкеовац и већ петнаестак година шеф Надзорног одбора овог клуба.

Тај сусрет био је стартни пуцањ за такмичење у нагађању у шта то тачно Тенис улаже у Србији. „Тенис овде отвара своје фарме и интензивно развија кооперације, помаже српским фармерима да производе, гаје свиње које се откупљују, прерађују и извозе готове производе из Србије“, рекао је прошлог маја председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж за магазин „Бизнис“. Додуше, он је тада причао о укупно 420 милиона евра инвестиција.

Сума од „оквирно“ 400 милиона евра за 20 фарми товљеника помиње се и у Меморандуму о разумевању који је 27. априла прошле године с представницима компаније Тенис потписао министар привреде Жељко Сертић, а у који је БИРН имао увид. Јавности није објашњено како се од „оквирно“ 400 спало на 300 милиона о којима је у Београду причао Клеменс Тенис.

У ком правцу би могла да иде инвестиција даље је елаборирала министарка пољопривреде Снежана Богосављевић-Бошковић када је прошлог септембра рекла да прва фаза обухвата пет „модула“ од којих би сваки подразумевао узгој 2.500 крмача, односно отприлике по 80.000 товљеника. Осталих 15 „модула“, би дошли касније и укључивали фабрике сточне хране и кланице.

Портпарол Тениса др Андре Филштете у разговору за БИРН често помиње „затворени ланац производње“ који компанија жели да направи у Србији. „То подразумева сточарство, кланице, дистрибуцију. Дакле од сировине до производа на тањиру.“

У Меморандуму о разумевању тврди се да су локације за првих пет фарми познате и да се налазе на територијама седам општина: Панчево, Ковин, Вршац, Пландиште, Зрењанин, Житиште и Кикинда. Недавно је Радио-телевизија Војводине јавила да су представници фирме разгледали две локације на територији Сремске Митровице. Вучић и Тенис нису хтели да говоре о тачним локацијама, али је немачки предузетник рекао да ће оне бити усред региона где ће се и производити свиње. Стручна јавност нема никакве дилеме да је у питању искључиво Војводина као стожер свињарства и у некадашњој СФРЈ.

МУТНЕ БРОЈКЕ

У Тенису су опрезни с бројкама. Насупрот томе, Вучић је поново изнео обећање да је дугорочни план немачке компаније да у Србији производи четири милиона товних свиња годишње. „Оволике цифре збуњују струку, не знам на који начин су то мислили да изведу“, каже за БИРН агроекономиста Милан Простран. Подсећа да је 2011, која је била рекордна за сточарство, Србија произвела 3,7 милиона свиња, али да се ту убрајало свих шест категорија, а не само товљеници.

Председник Демократске странке и војвођанске Владе Бојан Пајтић наругао се најављеној инвестицији. Чињеницу да је Србија с 3,7 милиона свиња из 2011. спала на 2,8 милиона, Пајтић овако коментарише: „Дакле, режим господина Вучића је прво дотукао и преполовио сточни фонд и учинио да нашим пољопривредницима буде потпуно неконкурентно да производе свиње, и сада се говори о томе да ће Србија у наредних десет година да дође на период од 2011. године, и да о томе нико није могао да сања.“

На то је реаговао потпредседник Извршног одбора СНС Дамир Зобеница рекавши је да је сточарство у Србији данас „на нивоу 19. века“ и да је за то крива Демократска странка. Он је рекао да је у Србији сточни фонд 2010. и 2011. године био на нивоу 1910. године. Тако је Тенис стигао тамо где пре или касније стигну сви суђени и несуђени инвеститори – у изборну кампању.

Професор београдског Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић каже да помпезне најаве инвестиција треба узети с резервом. „Инвеститор ће добити огромно и уређено привредно земљиште, а знамо да је пољопривредно земљиште значајан ресурс који је ограничен“, каже Шеварлић у разговору за БИРН. Према његовој рачуници, давање 15.000 хектара државне земље Тенису уништило би 500 малих, али одрживих пољопривредника. „Даље, добиће све бенефиције које неће добити наши пољопривредници. Добиће до 10.000 евра за свако радно место уз најниже сатнице у Европи, добиће рефундације за сва улагања која буде вршио у Србији из ИПАРД фондова, за своје фарме или кланице, шта год буду правили“, тврди наш саговорник.

ТЕНИСОВ ЗАКОН?

Опозиција и представници пољопривредника убеђени су да ће Тенис у Србији моћи да ради под повлашћеним условима, а као крунски доказ наводе нови Закон о пољопривредном земљишту усвојен последњих дана прошле године. Закон предвиђа да инвеститори могу да добију до 30 одсто земљишта у свакој јединици локалне самоуправе на период до 30 година. О томе одлучује комисија Министарства пољопривреде која би као критеријум требало да уважи број радних места које инвеститор ствара.

Дневни лист „Данас“ се прошлог августа запитао да ли то држава пише закон по потребама Тениса и потражио мишљење Ђорђа Бугарина из Удружења пољопривредника Привредне коморе Војводине: „Потпуно нетранспарентно, јер оставља Влади да фаворизује кога хоће, а све личи на то да је ово урађено због немачке компаније Тенис са којом су услови вероватно већ унапред договорени“, рекао је Бугарин и додао: „Може да се деси да од 24.000 хектара квалитетне државне земље у Зрењанину, инвеститори добију неких 8.000 хектара, а они који су до сада били закупци остану без ње.“

Влада је одбацила такве критике уз образложење да је циљ закона привлачење инвестиција, повећање продуктивности и запослености. Закон је уз 14 амандмана усвојен упркос протестима паора и опозиције.

При томе ни у самој компанији, у Тенису, нису крили да им је Србија интересантна и због постојања „политичке воље“. „За инвестицију постоји много разлога, али један од најважнијих је да за то постоје политички предуслови, да је инвестиција у Србији веома добродошла“, рекао је портпарол Тениса Филштете у разговору за БИРН који је вођен пре усвајања спорног закона. Он је тада експлицитно потврдио да компанија Тенис најважнијим условом за инвестирање сматра „измену законске регулативе о власништву над земљиштем“. На питање да ли Тенис инсистира на куповини земљишта или на његовом закупу, он каже: „Отворени смо за све опције. Ми смо заинтересовани за дугогодишње инвестиције и наравно да тражимо сигурност. Ту се не доносе одлуке из стомака, већ нам треба извесност за дуги низ година. Зато и припрема за инвестицију траје дуже.“

У поменутом Меморандуму о разумевању писало је да ће Србија пружити сваку „административну, саветодавну, инфраструктурну и финансијску“ подршку Тенису: „При томе се могућности пружања субвенција од стране Републике Србије, које су већ разматране, сматрају основним предусловом за реализацију планиране инвестиције.“ Преговарачи нису за сада открили које су субвенције већ разматране и да ли Тенис попут Етихада чекају посебне субвенције или важе оне уобичајене за отварање радних места.

Бивши министар привреде Саша Радуловић један је од оних који верују да је највећа индиректна субвенција управо Закон о пољопривредном земљишту који он зове „Тенисовим законом“. У разговору за БИРН он ситуацију упоређује с „неуставним уговорима“ с компанијама из Уједињених Емирата, чиме су, како каже, приватни уговори постављени изнад српских закона. „У свим земљама где Тенис ради, локални сточари узгајају стоку и онда је продају Тенису. Само ће у Србији имати и најбољу земљу и свиње, а наши пољопривредници и сточари ће радити за њих као јефтино плаћена најамна снага“, наглашава Радуловић.

ШТА ЋЕ БИТИ С МАЛИМА?

Према речима Тениса и представника Владе Србије, инвестиција доноси квалитетна радна места, а малим пољопривредницима могућност да имају сигурног купца за своје свиње. Мирослав Киш, председавајући Управног одбора Асоцијације пољопривредника из Војводине, управо се прибојава ситуације у којој би једна фирма откупљивала већи део сточног фонда. „Са земљом коју ће добити, то ће бити велики монополиста. Више стотина произвођача ће бити уништено јер немају никаквих изгледа да се боре са Тенисом. Што се тиче сарадње са Немцима, само ови који су иначе велики моћи ће да раде с њима“, каже Киш за БИРН.

Власник компаније Клеменс Тенис је на прошлонедељној конференцији рекао да његова фирма у принципу сарађује и са малим сточарима, али да не може да сарађује с онима који имају мање од десет крмача, што отприлике одговара одгоју 200 до 250 товних свиња годишње. Остало је нејасно да ли ће то на дуге стазе бити Тенисов модус операнди, с обзиром да је премијер Вучић рекао да се траже „добри домаћини“ пошто „у првих годину и по дана Тенис неће моћи да има своје свиње, већ мора од некога да их купује“.

Прича о одличној сарадњи с малим пољопривредницима „део је бајки које Клеменс Тенис стално понавља“, каже за БИРН Фридрих Остендорф, посланик немачких Зелених и члан Одбора за исхрану и пољопривреду у Бундестагу. „Мали ће нестати и биће покренуто огромно претумбавање у којем ће преживети неколико великих које ће Тенис контролисати“, каже Остендорф, који је и сам пољопривредник и власник имања седамдесетак километара од седишта фабрике Тенис.

Остендорф каже да ће инвестиција можда дати тренутни замах српској привреди, а да ће се лично Клеменс Тенис побринути да Србија постане „земља свиња, потенцијално крупан играч“. Но друго је питање, додаје политичар Зелених, да ли ће таква инвестиција на крају имати позитиван ефекат за српско друштво. „Хиљаде малих пољопривредника ће губити своје послове и стајаће у Тенисовој кланици као надничари и плаћени робови. То се продаје као друштвени напредак.“

Нејасно је и колико ће људи Тенис запослити у Србији. Премијер Вучић је у више наврата помињао бројку од 8.000 радних места, али „укључујући кооперанте“. Чак и тако, бројка од 8.000 радних места делује надреално када се зна да Тенис тренутно коље и обрађује више од 17 милиона свиња и неколико стотина хиљада говеда годишње и све то са око 10.000 радника, како стоји на сајту фирме. У Вучићевих 8.000 обећаних послова нису убеђени ни у компанији: „То заиста делује као прилично висок број, то баш и не могу да замислим“, наводи портпарол Филштете. „Осим ако се под тим не подразумева читав ланац производње – од пољопривредника, продаваца, преко клања, комадања… онда је та бројка можда близу реалне.“

Једини део договора државе и инвеститора који делује утаначено јесте обука неколико стотина српских радника, који би требало да се школују код Тениса у Немачкој. Са Србима, каже Клеменс Тенис, постоје сјајна искуства, таласи српских гастарбајтера су се показали као поуздани радници. Фриндрих Остендорф иронично примећује: „Висок удео Тенисових радника на траци у кланицама долази из источне Европе, посебно са Балкана. Највише из Бугарске, а сада све више из Мађарске. Дакле, зашто Тенис не би отишао тамо одакле иначе доводи раднике?“

ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОЗ У РУСИЈУ

Пада у очи да су велики играчи на српском тржишту меса углавном уздржани, док се Петар Матијевић, први човек компаније „Матијевић“, у разговору за новосадски „Дневник“ позитивно изјаснио о доласку Тениса. „Ако знају да направе Мерцедес, како не би знали да произведу и најбољу свињу.“ Матијевић, који има 100.000 товљеника, тражи само једнаке услове: „Ако ће законски бити омогућено да немачка компанија добије на дугорочно коришћење државне њиве, као што се ради у свим развијеним земљама, надам се да ће то важити и за нас. У сваком случају, треба обезбедити све услове да производња свиња у Србији буде конкурентна, каква сада није. Није извоз у Русију стао зато што том тржишту не треба свиња већ што су наше скупе.“

Тиме Матијевић погађа у центар највеће енигме која обавија инвестицију немачког гиганта. Наиме, грађани Србије не могу сами да поједу толике свиње које Тенис према Вучићевим речима планира да коље. Извоз у ЕУ је немогућ јер се српске свиње рутински вакцинишу против свињске куге што је у Унији забрањено. Саговорници БИРН-а су сагласни у ком правцу би извоз могао ићи: „Мотив Тениса може бити извоз у Русију, јер санкције Москве против ЕУ не дотичу Србију, а при том споразуми Србије са Русијом о бесцаринском пословању представљају важну погодност“, каже професор Шеврлић.

И немачки политичар Фридрих Остендорф види улагање у Србију пре свега као згодан начин да се заобиђе тренутни и сваки следећи рат санкцијама између Брисела и Москве. „Познато је да Србија има добре односе са Русијом и може се претпоставити да ће део посла са Русијом ићи преко Србије“, каже он. А нови ратови санкцијама се не могу искључити: „Кремљ даје зелено или црвено светло за увоз, они увек могу измислити да је месо заражено или нешто слично и тако некоме отворити или затворити руско тржиште. Тренутно су односи хладни због вишег политичког интереса, али и раније се дешавало да Руси зауставе увоз.“

При томе је Клеменс Тенис са Кремљом повезан на више начина – на грудима фудбалера Шалкеа, у чијем је Надзорном одбору, налази се лого „Гаспрома“. Спонзорски уговор вредан је 17 милиона евра годишње. Према речима самог Тениса, фирма има 13 фарми у Русији, укупно се тамо одгаја 600.000 свиња годишње. У опширном интервјуу за „Тагесшпигел“ прошлог априла је Клеменс Тенис опуштено говорио и о свом пријатељству с Владимиром Путином. Рецимо да лично спрема коленице кад год се види с руским председником. „Господин Путин воли усољене коленице. ‘Где су коленице?’, то је увек прво што ме пита.“

О још једној ствари Тенис строго води рачуна – како је за БИРН рекао Андре Филштете, практично 50 одсто сваке свиње иде у извоз, махом у Азију где су потрошачке навике другачије него у западној или источној Европи. „Рецимо у Немачкој се радо једу котлети и шницле, али мозак, уши или ногице не једу се у Немачкој.“

Контроверзни Тенис

Име Тенис (Тöнниес) практично је непознато обичним људима у Немачкој. Иако највећи касапин земље, Тенис пакује и продаје под стотинама различитих имена и марки, њихово махом јефтино месо завршава у фрижидерима Алдија и Лидла, највећих немачких ланаца супермаркета.

Са 17 милиона закланих свиња и 400.000 говеда те обртом од 5,6 милијарди евра (подаци за 2014), Тенис је највећи немачки произвођач меса. Из неког разлога премијер Вучић радо понавља, а српски медији прихватају, да је и највећи у Европи. Ипак, дански произвођач „Дениш краун“ има знатно више и радника, и свиња, и профита.

Већи део Тенисових запослених нема сталне уговоре, већ се ангажује за најтеже послове преко спољних фирми. Најчешће се ради о дошљацима из Пољске, Румуније и Бугарске који, како тврди Клеменс Тенис, не желе сталне уговоре, јер хоће да се врате у домовине. „Ти људи овде желе да живе што је јефтиније могуће. У фабричкој продавници купују тост-хлеб и 500 грама сухомеснатог. То је вечера за четири човека који живе у соби. Остатак новца се чува, како би се касније у домовини обезбедила егзистенција. Ови људи не желе да остану. А ми не можемо да их натерамо”, рекао је Тенис у интервјуу „Тагесшпигелу“.

Другачије сматрају у покрајинском Министарству рада Северне Рајне-Вестфалије где су компанију оптужили за исцрпљујуће радно време, мутне уговоре са страним радницима и лошу здравствену заштиту. Медији су писали о „плаћеним робовима“ из источне Европе, које Тенис настањује у неусловне колективне смештаје.

Посланик Фридрих Остендорф каже да Тенис своју експанзију може да захвали чињеници да најјефтиније коље – клање једне свиње га кошта 8,80 евра, док рецимо највећи европски конкурент „Дениш краун“ коље за 14,50 евра или више. „Наравно, ниски трошкови Тениса засновани су на јефтиној радној снази“, каже политичар Зелених.

Након што је 2008. немачки телевизијски јавни сервис АРД у истраживачкој емисији Репорт Мајнц објавио да фирма са око 200 камера надгледа раднике чак и у кантини, тоалетима и туш-кабинама, Тенис је без поговора платио казну од 80.000 евра. Фирма је 2011. оптужена да у мешано млевено месо ставља знатно мање говедине него што пише на паковању. За обуставу процеса морала је да плати 2,89 милиона евра. „Држим се три принципа: обећања морају да се одрже; ако већ кољемо животиње, онда то морамо да чинимо најузорније могуће; и продајем само оно што бих и сам у сласт јео. Те три ствари ми је пренео отац. У складу са њима живим“, каже Клеменс Тенис.

Уред за заштиту конкуренције је јула 2014. саопштио да се двадесетак босова индустрије меса већ деценијама састаје у луксузном хамбуршком хотелу „Атлантик“ како би договарали цене меса и месних прерађевина које ће продавати великим трговинским ланцима попут Алдија, Лидла и Ревеа. Два предузећа која припадају „Тенис групи“ кажњена су са укупно 120 милиона евра због стварања картела и угрожавања конкуренције. Тенис ову казну није платио, него је, ослањајући се на законску регулативу, преписао те две фирме у власништво приватном лицу Клеменсу Тенису, који је онда издвојио све што је у њима вредно и вратио „Тенис групи“. Кажњене фирме „Беклундер“ и „Кенеке“ су избрисане из привредног регистра и тако избегле казну. Због овог Тенисовог потеза је немачка владајућа коалиција прошле године најавила промену закона.

Извор: БИРН Србија

Доста је било

Доста је било

4
Оставите коментар

avatar
2500
4 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
DragonGoranMIlanSopček Đura Recent comment authors
најновији најстарији
Sopček Đura
Гост
Sopček Đura

Da budem iskren: kada sam prošle godine prvi put čuo da će g.Tenis investirati u Srbiju, moja prva pomisao je bila da će to biti dobro za naše uzgajivače svinja, jer bi imali sigurnog kupca!? Međutim, u par navrata sam razgovarao sa ljudima koji se tim poslom bave i sada shvatam koliko su bili u pravu! Naime, stav malih proizvođača se poklapa sa mišljenjem stručnjaka, navedenim u ovom tekstu!
Lično, najviše sam zainteresovan za pitanje OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE !!!
Ukoliko se, barem delimično, realizuju planovi g.Tenisa i, ukoliko ima istine u premijerovim ciframa o ukupnom broju tovljenika (4 miliona???), to će biti velika opasnost za našu životnu sredinu!
Opšte je poznata činjenica da NAJVEĆI ZAGAĐIVAČI zemljišta i atmosfere na našoj maloj Planeti, nisu fabrički dimnjaci i izduvni gasovi vozila, nego VELIKE KLANICE !!!
Koristim ovu priliku da postavim pitanje: šta o ovom problemu kažu najodgovorniji ljudi u vrhu države?
paor Sopček Đura

MIlan
Гост
MIlan

Uprava za veterinu je prošle i ove godine izdala dozvole za uvoz enormnog broja svinja. To se pravda sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i obavezom Srbije da dozvoli slobodan uvoz svinjskog mesa i svinja. Sama činjenica da Uprava za veterinu izdaje dozvole za uvoz, demantuje ovu tvrdnju. Usled ogromnog uvoza, cena svinjskog mesa na tržištu pada, što naše proizvođače prisiljava da dignu ruke od proizvodnje svinja. Cilj je da se tržište Srbije otvori za Tenis. Ova kompanija nema nameru da izvozi svinjsko meso, pošto i ne može, već kupuju tržište. To su već uradile velike pivare uništavajući male lokalne pivare, tako da imamo situaciju da celo tržište piva u Srbiji drže dve pivare. Vučić je spreman da uništi domaće poljoprivrednike da bi se prikazao kao lider koji dovodi velike investitore, verovatno uz masnu proviziju.

Goran
Гост
Goran

Mogu da predlozim jednu ideju, mislim da bi bio marketing bum.

Ne bi bilo lose da se napravi jedan crtac,ne mora da bude nesto specijalno uradjeno evo danas na youtube postoje animatori.

Scenario ide ovako, prva scena 19. vek i dolazi turcin kod naseg domacina koji ima 10 svinje i 10 dzaka zita i turcin mu uzme jednu svinju i jedan dzak zita (porez- deseterac) i onda dolazimo na 2015/2016 godinu i dolaze nasi ministri kod domacina i koji takodje ima 10 svinje i 10 dzaka zita i oni mu uzmu 6 svinje i 6 dzaka zita, pa tako kod drugog domacina, treceg…(aluzija na visoke namete)

I onda sve te svinje i dzakove zita nasi ministri daju Tenisu (aluzija na subvencije i odnos prema domacem proizvodjacu, seljaku i zanatliji)

Dragon
Гост
Dragon

Pa turci ne jedu svinjetinu 🙂