Autorski tekst Poljoprivreda

Kako je uništena srpska poljoprivreda i kako je spasiti

U XX veku pod socijalističkom vlašću, a tokom više petogodišnjih planova industrijalizacijom i elektrifikacijom, Srbija je prevedena iz poljoprivrednog u industrijsko doba.

Poljoprivreda

U XXI veku pod “višestranačkom”, “kapitalističkom” vlašću Srbija je tokom samo tri petogodišnja perioda pljačkaškom tranzicijom vraćena iz industrijskog u poljoprivredno doba. Ali ne u doba moderne poljoprivrede efikasne izdašne i održive. Vraćena je u doba poljoprivrede preživljavanja u neuhranjenosti; u  bedu XIX veka.

Zašto je tako? Zašto je kod nas hrana toliko skupa?

Sela koja pripadaju beogradskoj opštini Čukarica, a  ja živim u jednom od njih, su prigradska sela, nekada najbogatija, jer nadohvat ruke imaju veliko beogradsko tržište. Danas ona žive prekarijatski, na donjoj granici egzistencije.

Niko od mojih komšija ne izlazi na pijacu. Svi proizvode tek toliko kolike su potrebe njihovih domaćinstava. Do gotovog novca dolaze nadničenjem u sezoni poljoprivrednih radova  ili primaju penziju ili socijalnu pomoć. Mehanizacija im je stara i amortizovana, a imanja rascepkana i uglavnom u parlogu. Da nema izbeglica iz Hrvatske Bosne i sa Kosova, moje selo bi ličilo na starački dom.

Kako nam se to dogodilo?

U srpskoj tradiciji i istoriji seljak je, doslovce i zakonski, bio vezan za zemlju; on nije imao pravo da je napušta, niti proda. Zbog toga se ona delila među naslednicima pa su tokom generacija parcele postajale sve manje i manje, toliko da prosečan posed više nije mogao da ishrani prosečnu porodicu. U Srbiji je prosečan posed 3.5 hektara, rascepkan i bez sređenih katastarskih knjiga.

U socijalističkoj Jugoslaviji  zemlja je nacionalizovana: oduzimana je velikim zemljoposednicima i pretvarana u društvenu svojinu. Maksimum privatnog poseda bio je  10 hektara, seljaci su na silu uguravani u zadruge, a zbog deljenja mehanizacije i boljeg plasmana proizvoda na tržištu, te zadruge  mogle su se boriti sa konkurencijom društvenih agrokombinata.

Višepartijski sistem  i tranzicija donele su nam promene: zadruge su ukinute; kombinati razbijeni zapušteni i prodati u bescenje; iz Vojvodine, žitnice Evrope, isisavana su sredstva sve dok nije postala samo još jedan pasivan region Srbije: sela se prazne, imovina se prodaje u bescenje a seosko stanovnistvo od dobrih domaćina pretvoreno je u prekarijat. Uvozni lobi uništio je povrtarstvo u Srbiji kao i voćarstvo – nekada važnu izvoznu granu.

Kroz otvorene granice subvencionisani evropski proizvodi ušli su i oduvali domaćeg poljoprivrednika koji preživljava bez ikakve državne podrške ili zaštite. Štaviše, kontrolisane cene osnovnih životnih namirnica napravile su od njega monetu za potkusurivanje i čuvanje socijalnog mira.

Tako je uništeno domaće stočarstvo i ratarstvo, iako bi Srbija (jedina zemlja u Evropi slobodna od GMO) trebalo da ima obezbeđeno, pa i privilegovano mesto i na domaćem i na stranom tržištu.

Strani investitori novi uzrok propadanja

Sve što je do sada, od raspada Jugoslavije pa do danas, rađeno u oblasti poljoprivrede – rađeno je pogrešno. Situacija se iz godine u godinu pogoršava. Iako se mantra “poljoprivreda je naša najveća šansa” stalno ponavlja, na čelo ministarstva poljoprivrede postavljaju se nesposobni kadrovi bez vizije i razumevanja problematike. Oni ne da nemaju petogodišnje planove, oni ne znaju ni šta će sutra. Mala i srednja poljoprivredna gazdinstva u Srbiji su pred uništenjem jer vlada deviza: ako nemaš odakle – otmi seljaku.

Otuđena i podmitljiva vlast smatra da rešenje leži u dovođenju stranih investitora  koji će, uz debelu državnu podršku, pokrenuti poljoprivredu. Poklanja im se zemlja, praštaju porezi i plaća u evrima svako novootvoreno radno mesto. Vlast ne shvata da sa svakim novim radnim mestom otvorenim na taj način, gasi najmanje dva već postojeća.

Ona ne vidi da strani investitori ne dolaze ovde da bi podizali Srbiju – već da bi je čerupali. Da bi, koristeći  domaće resurse, jeftinu radnu snagu i korupciju u državnom aparatu, kao i haos koji vlada u neuređenoj državi, obrnuli novac koji će onda odneti iz zemlje.

Po nedavno izglasanim promenama zakona, koji nazivamo „Tenisov zakon“, strani investitori mogu da kupuju i obrađuju na desetine hiljada hektara najplodnije vojvođanske zemlje, dok domaća mala poljoprivredna gazdinstva to ne mogu. Upozoravajuć je primer seljaka iz okoline Sombora kojima vlast otima zemlju brutalnim odbijanjem da raspiše novi tender za zakup državne zemlje. Čini se da je plan da se unište sva domaća, porodična, poljoprivredna gazdinstva i dovedu giga-mega multinacionalne agrokorporacije da preuzmu proizvodnju hrane u Srbiji.

Kako dalje?

Problemi poljoprivrede rešavaju se na dva nivoa: republičkom i lokalnom. Šta republička vlast može da preduzme.

Pre svega treba završiti restituciju i vratiti zemlju bivšim vlasnicima od kojih je nepravedno oduzeta, da bi se znalo tačno šta pripada državi. Zatim je potrebno omogućiti prodaju državne zemlje poljoprivrednicima po povoljnim uslovima, sa mogućnošću otplate rata na 20 godina. Jer, zemlja treba da pripada onima koji je obrađuju.

Zakon o zadrugama je spreman i čeka već godinama da bude stavljen na dnevni red Skupštine. Nema logičkog razloga zašto to još nije urađeno. Zadruge su najbolji način udruživanja seljaka i njihovog ekonomskog osnaživanja. Zakonsku osnovu za osnivanje zadruga treba hitno uraditi.

Neophodno je uređenje katastarskih i zemljišnih knjiga. Treba hitno završiti ovaj posao u svim selima kako bi se znala situacija i preduzimale efikasne mere za optimalno korišćenje ograničenih prirodnih resursa. Treba oporezovati zemlju u parlogu kako bi se pospešila njena prodaja i kultivisanje, a dati beneficije onima koji je uspešno kultivišu.

Finansiranje i podela rizika

Za razliku od drugih zemalja u Srbiji je sistem napravljen tako da seljak ostane siromašan. On sam snosi ceo rizik proizvodnje. U isto vreme on je bedno plaćen, a na putu “od njive do trpeze” sa mnoštvom posrednika i državom koja se ugrađuje na kraju, hrana završava sa visokom cenom koju stanovništvo jedva podnosi (procenat prosečnog troška za hranu u Srbiji je mnogo veći nego kod drugih zemalja).

Proizvođač sam finansira setvu ili se zadužuje, ako ne rodi, ili je rod uništen, zbog vremenskih neprilika, on je taj koji gubi. Najčešće nema para za osiguranje koje bi ovaj gubitak pokrilo. Ako rodi ­ cene padaju i on opet gubi. Dobijaju paraziti koji ga ucenjuju: nakupci, preprodavci, marketi i država.

Treba napraviti sistem kakav imaju razvijene države: pomoć pri ulaganjima, garantovan otkup, po mogućnosti garantovane otkupne cene pre setve. To se može sistemski rešiti i onda će seljak moći i hteti da počne da proizvodi i za tržište.

Omogućiti seljacima da gaje kulture koje odgovaraju klimi i terenu. Tu posebno mislim na voćarstvo i povrtarstvo. Razraditi sistem beneficija kao i pospešiti otkup (koji je najveći problem zbog komunikacija i ucena nakupaca, u selima udaljenim od urbanih centara) kako bi svako mogao da proizvodi i da od toga živi.

Treba omogućiti više alternativnih načina finansiranja: etičke banke (najbrže rastuće alternativne banke u Evropi) i socijalni biznis (po sistemu Gremin banke Muhameda Janusa)

Izjednačiti prava seljaka sa građanima, a seoskih žena sa gradskim ženama.

Sistem univerzalne zdravstvene i penzijske zaštite i socijalne pomoći pospešiće i poboljšati život na selu pa samim tim i smanjiti odliv stanovništva u gradove i odumiranje sela.

Prava žena na selu su poseban problem koji treba da se hitno rešava, a još nije ni formulisan, a kamoli da su ponuđena rešenja. Neophodno je dovesti prava žena na nivo XXI veka. Srpska sela se prazne zato što žene neće da se udaju za seljake, radije će biti čistačice u gradu nego gazdarice na selu. Evo zašto: žena na selu dolazi u muževljevu kuću da neguje njegove roditelje, rađa njegovu decu, radi u kući i na polju. Taj rad se ne prepoznaje, niti ona na osnovu njega stiče ikakava prava: ako se razvede ­ sve pa i deca ostaju mužu jer ona ne poseduje ništa i ne može da ih izdržava. Ona nema gde: njen otac je već predao imanje muškom nasledniku koji ima svoju porodicu. Nema penziju, osim ako sama ne uplaćuje doprinose. To se dešava već generacijama i muškarci na selu dovode žene iz zabrđa Crne Gore, Albanije, Rusije, Moldavije i Ukrajine. Ako se prava žena na selu izjednače sa pravima žena u gradu, one će ostajati.

Problem je u srpskom tradicionalno patrijarhalnom društvu: žena je dobila jednaka prava i pravo glasa prvi put tek posle Drugog svetskog rata. Ipak u realnom životu, naročito na selu, ta prava su ostala mrtvo slovo na papiru. Uporedo sa osnaživanjem prava žena nužna je i edukacija žena o njihovim pravima.

Zaštita od uvoza i multinacionalnih korporacija

Treba doneti zakone koji će zaštititi domaću poljoprivredu i mala poljoprivredna gazdinstva od nasrtaja svetskih korporacija. Jedan od benefita toga što Srbija još nije u EU je i donekle veća sloboda u zakonodavstvu, posebno u oblasti zaštite od multinacionalnih korporacija iz oblasti petrohemisjke, prehrambene i fitofarmaceutske industrije. Neobično je važno zakonski regulisati potpisivanje međunarodnih ugovora kako se ne bi gubio suverenitet zemlje u odnosu na strane faktore, a na štetu naših stanovnika (što se događa sa gotovo svim ugovorima sa stranim investitorima koje je vlada potpisala). Zaštititi lokalnu privredu, tržište i stanovništvo podzakonskim aktima koji ograničavaju nadležnost stranih korporacija.

Pomovisanje izvoza poljoprivrednih proizvoda

Trenutna monetarna politika pogoduje samo uvozničkom lobiju, a šteti izvoznicima. Drugačije vođenje monetarne politike pospešili bi izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Promovisanje GMO slobodne, bioodržive i organske poljoprivrede. U ovom zagađenom svetu organska poljoprivreda je način da Srbija izađe iz zaostalosti. Njene zaparložene površine idealne su jer su čiste od hemijskih otrova koje koristi moderna agroindustrija. Ona ima idealnu klimu i idealan sastav stanovništva za organsku poljoprivredu: mala seoska domaćinstva. Organska poljoprivreda zapošljava mnogo ljudi, a njeni proizvodi se lako i po visokim cenama plasiraju na tržištu. Ali potrebni su edukacija, otkup, putevi i podsticaji.

Umesto reindustrijalizacije i čeličana, treba da pravimo organske i bioodržive farme sa autohtonim kulturama i stočnim fondom (mangulica buša). Srbija jedina u Evropi ima soju i meso bez GMO. Ona bi mogla i trebalo bi da bude veliki izvoznik ove kvalitetne, zdrave hrane po visokim cenama. To sada nije slučaj, jer ne samo da se ne izvozi, nego ne može da se plasira ni na domaćem tržištu, gde uvoznički lobi konkuriše sa lošijim ali jeftinijim mesom. Time najdirektnije ugrožavaju naše stočarstvo, ali i zdravlje stanovništva.

Promovisati alternativne i održive izvore energije i treba težiti i datipodršku energetskoj samostalnosti malih poljoprivrednih domaćinstava.

Promovisanje povratka na gajenje industrijske konoplje ​(pored legalizacije medicinskog kanabisa). Zbog svoje klime i geoloških uslova Srbija je nekada bila među najvećim proizvođačima industrijske konoplje ­ čak se i evropska berza nalazila ovde. Ponovo uvesti gajenje industrijske konoplje koja je pogodna za sve terene, pa i kao ratarska kultura na malim površinama. To je, od svih kultura, najuniverzalnija i biće u budućnosti najisplativija. Koristi se za pravljenje kanobetona i blokova za gradnju koji imaju dobru izolaciju i trajnost, od nje se izrađuje papir a mnogo je izdašnija i brže raste od drveta, dobija se biodizel (vrlo izdašan i ne zagađuje) tkanine (prve farmerke su pravljene od konoplje­ neuništive), hrana (populacije koje u ishrani imaju seme i list od konoplje su zdravije i dugovečnije), lekovi….Veoma je pogodna kao mera za sprečavanje promene klime jer zamenjuje fosilna goriva tj. smanjuje karbonizaciju.

Promovisanje povratka na selo

U XXI veku u svetu, pa i u Srbiji, vidi se pokret suprotan migracijama u gradove iz XX veka. Iz velikih urbanih centara ljudi se polako sele natrag u ruralne krajeve. U vreme asfaltnih puteva i modernih komunikacija moguće je raditi od kuće. Da bi gradsko stanovništvo pristalo da živi na selu, srpska sela treba uvesti u moderno doba. Treba promeniti situaciju da se udaljavanjem od Beograda vraća u prošlost. Najudaljenija sela na jugu Srbije podsećaju na nastambe iz srednjeg veka, bez puta, komunikacija i ostalih benefita modernog doba.

Da bi sela opstala i zaustavio se odlazak mladih neophodno je dovesti moderne komunikacije ­ prvo asfalt i struju, a potom i internet mrežu u svako selo.

 

Vera Ranković,
članica pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“, Beograd, Čukarica

DJB Mladenovac

DJB Mladenovac

56
Ostavite komentar

avatar
2500
21 Comment threads
35 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
25 Comment authors
NenadSlobodan MilašinovićDickDzigiVera Rankovic Recent comment authors
najnoviji najstariji
ovozemaljka
Gost
ovozemaljka

Genijalno. Pravi program, pametni i pravi poznavaoci šta i kako na selu. Ovo predstavlja šansu za predvidljivo dobre rezultate za celu zemlju. Ovo je šta treba i čemu treba stremiti, a ne tamo politikanti trla baba lan, bez znanja, ideje i pameti.

ljubisav
Gost
ljubisav

¨Bravo za tekst! Jos samo da se Narod dozove pameti, u sta cisto sumnjam!

Miroslav
Gost
Miroslav

Vera, zaslužili ste čast i na razmišljanju i na pisanju. Svaka čast.
Sagledano jednostavnim očima zdravog razuma i srca.
Stavku po stavku, sve je ispravno i lako ostvarivo u slučaju da na pozicije dođu ljudi sa namerom i znanjem da organizuju i urede sistem.

Moderno selo, oživelo od radosti vrelo 🙂 Vrhunska ideja.

Ja se bavim kompjuterskom amimacijom i video produkcijom, ali sve sam bliži odluci da se posvetim preduzetništvu u sferi biodinamičke poljoprivrede, akvaponike, permakulture…

Tu nam, međutim, fali i treba dobro organizovana platforma za saradnju i dobar odnos države prema mreži poljoprivrednika.
Jedan pregledan, funkcionalan veb sajt – na kome sve može da se završi, sve što se tiče obaveza i komunikacije privrednika i građana sa državnim i bankarskim institucijama.
Drugi pregledan, funkcionalan veb sajt – spoj linkedina, frilensera, oglasnika, registra…

Država da uzme i da „organizuje organizovanje“ sa dijasporom…da podstakne ljude na proizvodnju, pakovanje i distribuciju hrane u dijasporu…Da podstakne (naravno finansijski) i da preko medija predloži modele saradnje sa dijasporom koji su na svestranu korist i zaradu.

Ja sam za nedeljnu „kraud fanding“ emisiju na RTS-u, gde mi gledaoci uživo preko neta možemo da kik-startujemo razne projekte od velikih do malih, koje preduzetnici ili idejni tvorci prezentuju, sa više modela vlasničkih, upravnih itd. struktura i da, naravno, kasnije od tog projekta, ako se razvije u dobar biznis, imamo i zaradu.

Država takođe može da uleti neki kešić u takve projekte kroz neki vid banke, što vi kažete, ako to odgovara razvoju, može i kroz razne alternativne modele finansiranja. Ako „nema projekata“ jer „ljudi nemaju ideja“, osnuje se narodni inkubator ideja i projekata i stavimo u fond više stotina miliona dinara za najbolje ideje i projektna rešenja,
na takav način da država ne usmerava striktno, nego predstavlja dobre mogućnosti, načine, nudi rešenja, inicijative…To nam dođe ko korisna verzija beskorisnih kvizova i tv emisija o privredi…
Mora tako jer kasnimo jedno sto godina u mnogim svetskim kretanjima i praktično smo goli, neobučeni i bosi ušli u trku sa likovima koji na tehnologiji voze 500 na sat…to nam je za zalet.

Eto par reči, možda koja dobra ideja, možda i ne…

Nadam se da ćemo se izboriti za sva poboljšanja koje ste u tekstu naveli, ako ne sva, makar neka.

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Ja sa vasim tekstom ne slazem, kao delimicno ni sa autorom teksta. Vi prizivate veoma cesto drzavu koja treba da radi za poljoprivrednike ovo ili ono. Ona ne treba da radi nista, osim da stvori uvjete, da poljoprivreda moze da sazivi. Ona treba da napravi okvir u kojem ce se poljoprivrednik snaci, treba da mu se makne sa vrata. A pogotova drzava nebi smela da ulozi nikakav kesic, u poljoprivredu iz razloga da bude susvlasnik. To ne radi niti jedna drzava u Evropi ili USA, ne funktionise to nigde pa onda ne treba ni Srbija. Drzava takodje nebi nikako smela da proziva nikoga iz dijaspore, da pravi za njih hranu, niti da im se salju paketici. To nije posao drzave nigde u svetu, pa ne treba da bude ni u Srbiji. To radi privatnik, poljoprivrednik, ako ima ideju, pa plan, ne radi drzava. Dijaspora ce sama da investira u Srbiju ako vidi sredjenu drzavu u kojoj je uveden red i koja se naziva Pravnom drzavom. Nije potreban nikakav drzavni fornd za one koji nemaju ideje. Taj neka se upusta u posao sam, nek gubi svoj novac, nikako novac gradjana. Takve fondove moze financirati samo privatni kapital. Drzava moze samo manjinski da ucestvuje, ona nesme biti glavni pokretac, niti glavni manager. Jer svaki posao kojim upravlja drzava propada. Tako je to u citavom svetu, tako je propala i srpska ekonomija. Mi moramo da ucimo na porazima, a ne da ih glorifikujemo. Sa autorom teskta se ne slazem u nekoliko tacaka. Kao prvo: za propadanje srpske poljoprivrede nije krivac ni visestranacje niti kapitalizam. I u Holadniji i u Danskoj, Austriji i Nemackoj postoji visestramacje i kapitalizam, ali tamo je seljak imucan gospodin. Nije ni tranzicija kriva za pljacku drzave Srbije, vec je kriv nacin na koji je sprovedena. Ni tranzicija, ni visestranacje ni kapitalizam nisu krivci za bedan polozaj poljoprivrednika i stocara, kriva politicka oligarhija koja nikada nije naüravila od Srbije Pravnu drzavu, nikada nije radila na jacanju njenih institucija, vec ih se podrivalo, dok danas nisu potpuno urusene. Znaci krivi su oni koji su dolazili na vlast u Srbiji, ali i grajani koji su dozvoljavali pljacku. Vracanje zaradjenog novca iz Srbije u zemlje iz koje je investitor se dogadja iz jednog jedinog razloga: ovde kapital nije siguran. Nepostojanje Pravne drzave prisiljuje stranog investitora, da osigura zaradjeni novac, vracajuci ga u drzavu odakle dolazi. Medjutim ni taj se problem ne moze resiti zabranama. On se mora resiti na nacin, da kapital ovde rado ostaje, da se reinvestira, ili da u bankama Srbije dobije kamatu, koja je slicna ili samo malo bolja od kamata iz drzava porekla. To je pravi nacin, da se izbegne bezanje kapitala iz Srbije, nisu to zabrane ili zakonski propisi, koji ce kapital odbijati. Jer od kapitala ovise radna mesta u Srbiji, ne od Premijera, Ministara ili Politicara. Zasto se niti jedna drzava na Zapadu ne *stiti* od multinacionalnih kompanija? Pa zato jer one donose radna mesta, mnogo poreza u budzete i uplate u sve fondove. Ne moze se… Opširnije »

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Odgovoricu na samo par pitanja u vasem komentaru:
Da li drzava ima interes da seljak proizvodi visak hrane i da hrani stanovnistvo. Da li – drugim recima – treba da se stara o „prehrambenoj bezbednosti“ i da podrzava proizvodnju hrane ili da je prepusti stihiji i da hranu uvozi?
Da li seljak treba da na svoja nejaka pleca preuzme tu odgovornost? On to prosto ne moze jer on treba da ulaze u hranu unapred – niste poljoprivrednik pa verovatno niste razmisljali o tome – da bi zarada dosla tek kasnije. Ako seljak nema novca da finansira setvu – sta da uradi? Da se – po vama – zaduzi? Kako? On nema stalni prihod pa ne moze da uzme kredit od banke. DA zalozi imanje? Nadjite mi jednog seljaka koji je voljan da to uradi u svetlu grada poplava kise i suse koje imamo proteklih godina. Ne – vase resenje vodi neminovno u stvaranje giga/mega/turbo agrokorporacija. Jedino one mogu da funkcionisu na taj nacin. I onda imamo ono sto imaju u Americi: opstu destrukciju i prirode i zdravlja stanovnistva.
Drzava mora da se stara o proizodnji hrane da ima i tu vrstu „bezbednosti“ kao sto su ekonomska vojna itd. Ona mora da organizuje proizodnju hrane a svaka drzava sama pravi okvir kako ce to i uraditi. Neke to rade uspesno neke manje uspesno. Nasa – neuspesno.

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Ja ne znam sve odgovore na sva pitanja Vera, a poljoprivreda mi nije spezijalnost. Prihvatam sve sta kazete, ono malo gde se mimoilazimo u principima sam vec napisao.
Seljak u Srbiji se bori protiv subventionisanog seljaka iz EU. Drzava bi trebala tu naci neko resenje. Koje, ne znam.
Ali seljak koji se bavi poljoprivredom je kao onaj ko otvori pekaru. Privatnici su i jedni i drugi i moraju da naprave najbolja peciva i hleb da bi mogli raditi sa profitom, takodje i poljoprivrednik ili stocar mora da ima plan, kako ce da napravi profit. Mislim da DJB ima dobre ideje, kako to moze uspeti.
Sa druge strane, ako seljak nema novca da posije njive, zasto se onda bavi poljoprivredom? On mora imati novca zato, jer se inace bavi krivim poslom. Ne moze otac reci – sin mi sve pare odnio u kladionicu, ajde drzavo daj pare da posejem. Tako to ne moze funktionisati.
Zao mi je ali ne mislim da drzava treba preuzeti proizvodnju hrane u svoju ruku. Ona to ne ume, nigde u svetu to ne radi.

Takodje ne mislim da se mora vojno biti jak, da bi se i ekonomski bilo jak. Oruzje kosta veoma mnogo para, bolje te pare dati, za skole, zdravstvo ili puteve. Protiv koga nam treba to uruzje? Okruzeni smo NATO drzavama, od njih ne preti opasnost. Jeste li culi da je NATO napao neku demokratsku drzavu? Osim toga protiv NATOa se ne moze obraniti. Sta ce nam onda oruzje? Ima li ga Svajcarska, ekonomska velesila? Ili Norveska, takodje ekonomska velesila?

Miroslav
Gost
Miroslav

Živko Beliću, uopšte me niste razumeli. Nigde nisam rekao, da država treba da „prodaje paketiće“ dijaspori. Govorio sam o finansijskom, medijskom itd. podsticanju privrednih aktivnosti. Ne o suvlasničkom odnosu, niti o vlasničkom. Vi odgovarate neslaganjem na nešto što nisam ni napisao ni predložio, kao da sam predložio da se vratimo u socijalizam. Međutim iako nisam ni za komunizam ni za za socijalizam, to o čemu vi pričate je velika želja polunaučenih ekonomista, želja za tržištem koje je potpuno „slobodno od uticaja države“ i to ne postoji nigde. Države su i dalje, svuda, aktivni učesnici u privredi i tržištu, pa i čak i u naj liberalnijim društvima. Postoje tek donekle ostvareni pokušaji takvog odnosa kakav vi opisujete. Jednostavno mora da postoji određena mera centralnog planiranja ekonomije, posebno kada se radi o „zemljama u razvoju“. Tranzicioni modeli ekonomije kao i ekonomske škole-teorije koje se bave razvojem privrede i preduzetništva, uvek podrazumevaju visoku ulogu i uticaj države, posebno na početku razvoja. Proučite malo i klasičnu, neoklasičnu, kenzijansku, austrijsku, bihejvioralističku, razvojnu, ekološku i ostale ekonomske škole i teorije. Neoliberalizam koji je trenutno stanje, nije čak ni ekonomska škola nego velika društvena zabluda, što će pokazati ova naredna decenija… u tom smislu možemo ponovo popričati o ovome već kroz nekoliko godina kada sledeća velika „kriza“ natera svetske ekonomiste da potpuno promene pristup svemu. Čak mislim i da će sam monetarni sistem uskoro proći kroz veliku promenu. Taj „neoliberalizam“ koji nije ni stvarna ekonomska škola niti teorija, taj neolitni izam, je ideja koja trenutno odgovara samo zemljama koje su već visoko razvijene, a kada ga primenimo na zemlje tranzicije (iz socijalizma u moderni kapitalizam) tada on odgovara samo stranim mega kapitalistima da pokupuju društvene firme i resurse. Do liberalizacije se dolazi postepeno, u meri i na način koji odgovara društvu. Osim toga, nemože ni sve biti privatno, jer u kapitalizmu, koji je danas isključivo profitno orijentisan, lako dolazi do sukoba interesa, sukoba između interesa kapitaliste i opšteg interesa građana, društva itd. Kada privatnik poseduje zatvorsku ustanovu njemu je u interesu visoka stopa kriminala. Država dakle, hteli mi ili ne, ostaje i učesnik u tržištu i regulator istog. Slažem se sa vama kad kažete da treba da sjaše što se mnogih stvari tiče. Porezi, procedure, selektivne subvencije… Slažem se da je uvođenje reda osnovni i najneophodniji zadatak i obaveza. Takođe i iskorenjivanje korupcije i poboljšana pravna sigurnost. Ali nemoj molim te da kriviš „sve građane, koji su dozvolili..“ bilo šta. Nije ovde niko od nas dozvolio lopovluk, neznanje i sr..nje…ta priča iz više razloga nit pije vodu nit vodi negde. Ako već pričaš o društvu koje je kao celina ili većina nešto uradilo, onda moraš da razmatraš mnogo dalje u prošlost i da uzmeš u obzir sve istorijski nametnute okolnosti, od dugotrajnih okupacija, učestalih ratova do školskog sistema…sve je to bilo nametnuto društvu i isforsirano sa strane. U suštini, moja namera u odgovoru na autorkin tekst, bila je da predstavim jedan novi pristup. Dobar primer za takav pristup je Izrael. Njihov način planiranja privrede i društvenog organizovanja… Opširnije »

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Pa dobro, znaci slazemo se u tome da se u malo cemu slazemo. Dobro, to je vec dobro, jer se ipak slazemo:-) Inace ja nisam polunauceni ekonomista. Za Nemacke privrednike sam bio dobro nauceni ekonomista jer su mi davali da vodim srednje kompanije sa preko 200 zaposlenih. A vodio sam ih uspesno. Ovo samo toliko da znamo sta da o drugome mislimo. Jos jednom: topla voda je sta se tice ekonomskih desavanja u odredjenim drzavama vec odavno izmisljena. Mi je ne moramo ponovo izmisljati, vec treba ono sta je drugde uspesno da primenimo i kod nas. Ne postoje dobre ekonomije u kojima drzava financira ili medisjki sudeluje u pojedinim privrednim delatnostima. Postoje iznimci kao subvencionisanje poljoprivrede i stocarstva u EU. Dati cu vam kao primer Nemacku i V.Britaniju koje su padom Berlinskog zida i prihvatanjem Kine i Indije u WTO (World Trade Organisation) zatvorili svoje rudnike zeljeza, kao i firme koje su se bavile proizvodnjom celika. A znamo da je nemacki celik bio najtrazeniji u svetu. Medjutim Nemac vise nije mogao da prodaje svoju rudu, placanjem onog ko je vadi sa 5000DM, dok se u Kini i Brazilu placao isti radnik 100 ili 200DM. Znaci postali su nekonkurentni na svetskom trzistu i zatvorili su rudnike da bi izbegli ogromne gubitke. Drzava nije rekla – mi cemo da zatitimo nase proizvodjace rude i celika, dati cemo im subvenicje da bi radnici imali siguran posao. To nije uradjeno, jer drzava nema da se mesa u ekonomske delatnosti. Ako pomaze jednoj delatnosti, onda ce i ona druga da ne radi na sebi da postane konkurentna, jer eto tu je drzava koje ce da je spase. I pored toga Nemacka danas ima nesto vise od 5% nezaposlenih. Miroslave vi ne morate da procitate sve knjige Nobelovaca za ekonomiju da bi je razumeli. Ima mnogo Nobelovaca koji su zastupali i slobodno trziste, kao i trziste slicno planskom. Ne postoji samo jedna istina, pogotovo ne kod ljudi koji se bave naukom o bilo cemu. Medjutim postoje uspesne i neuspesne zemlje u kojima gradjani dobro ili lose zive. A te razlike prave nacini na koje su drzave uredile svoje sisteme. Pravne pre svega, pa onda i trziste. Vi ste deo onih koji pricaju o Neoliberalizmu. A siguran sam da ne razumete o cemu pricate. Za vas je slobodno trziste neoliberalno, odnosno *lose*. Slobodno trziste postoji u svim uspesnim drzavama sveta. Ne samo na Zapadu vec dobrim delom i u Aziji. Privatno vlasnitvo se danas pokazuje kao najuspesnije vlasnistvo u citavom svetu. Ako rizikujem svoj novac, onda cu i te kako da se brinem, da ne propadnem. Da imam najstrucnije ljude, koji ce mi napraviti najbolji proizvod, da mogu da ga prodam. Pa da platim ljude posteno, da platim poreze i sve ostale dadzbine, pa da mi nakon neku godinu i ostane kamata na ulozeni kapital. Ja znaci necu imati tri sofera, tri sekretarice, veliki biro sa novim koznim foteljama. Jer cu tako propasti. Ali sta radi drzavna firma? Pogledajte malo ove direktorcice sa Rolex satovima, koliko njihova… Opširnije »

Miroslav
Gost
Miroslav

Odlično. Vidim sad da se slažemo u mnogo čemu, osim u dve, tri stvari. Oprostite, nisam mislio da kažem da ste vi polunaučeni, sada vidim da sam tako rekao. Vaša rečenica da država ne treba da radi ništa mi je zvučala kao rečenica nekih domaćih ekonomista za koje zaista mislim da su polunaučeni. Drago mi je da ste protivnik neoliberalizma. Znam sasvim dobro o čemu pričam kada govorim o tom fenomenu koji je danas samo termin za opravdavanje ili osuđivanje određenih političkih poteza u ekonomiji. Ono što je po meni glavni ekonomski problem ustvari i nije ekonomski problem nego monetarna politika. Jer vidite, kada se u liberalnom ludilu dozvoli privatnim kompanijama da emituju novac, u ovom slučaju svetsku valutu za razmenu odnosno dolar i kada je centralna banka SAD-a u vlasništvu istih privatnika koji su i vlasnici mega kompanija, onda imamo svetski ekonomski problem koji se teško rešava u situaciji kada SAD ima najveću vojsku na svetu. Takođe je problem i kada ECB naštampa evra kolko god treba da bi spasili nekoga ko je loše procenio gde će da investira i kome će da pozajmi pare. Tada posledice snose svi poreski obveznici. Slažem se da je socijalni kapitalizam trenutno najuspešniji ponuđeni sistem. Država kao što sam rekao treba da se meša u ekonomiju tamo gde je opravdano, kad je to stvarno u interesu i seljaka i radnika i privrednika. Imate brojne primere gde ekonomski uspešne države (čak i one sa veoma lib. odnosom prema ekonomiji) spašavaju svoje gigante bilo miks društvene, čisto državne ili privatne. Takođe kao što ste i sami rekli, neophodno je i mešanje odn. finansijska podrška države za neke privredne grane koje same po sebi nisu isplative ali su društveno korisne. Školstvo (mada je školstvo isplativo), železnički saobraćaj, poljoprivreda…. Telekomunikacione i ostale mreže od opšteg značaja…to sve svi valjda znamo. Dalje, da bi me razumeli, ja nisam mislio da država treba da trajno finansira i upravlja nego samo da pomogne start neophodnih biznisa u smislu bespovratnog kredita za pokretanje posla, naravno nisam ni za to da političari i od njih postavljeni odbori odlučuju koji će posao da bude pokrenut, nego sam govorio o tome da se kroz javni medijski servis i jednu tv-veb emisiju omogući ljudima da pokrenu nešto poput lajv kikstarter veb-sajta na tv-u, gde bi se startapovi predstavljali jednom nedeljno na RTS-u i bili finansirani od strane gledaoca (uz podršku državnih i privatnih fondova) sa kasnijom zaradom od uspešnih startapova. Dijaspora bi se sama uključila. Jedino se sa vama neću složiti po pitanju narodne krivice. Ne bih da zvučim ko jedna moja stara profesorka ali tim pitanjem se kroz sociologiju i umetnost bavim već godinama. Pre 8 godina kada sam bio manji deca 🙂 snimio sam i rep pesmu o tome 🙂 baš se i zove „Krivi“. Verujem da je narod izmanipulisan, prevaren, sluđen i doveden u situaciju da ni nema izbor. DJB je prvo buđenje naroda koje sam do sada video, prvi dobar izbor u ponudi. Sada ćete videti ako se probije medijska blokada… Opširnije »

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Pa nema po defoltu dobrih i losih naroda:-) Nema ni *prijatelja* ni *neprijatelja* Srbije. Ali je tacno kad kazete da je narod izmanipulisan medijima. Nije ni kod Nemaca bilo drugacije krajem 30. ali ni kasnije. Medjutim to je bilo drugo vreme. Problem u narodima Balkana je taj, da jos uvek tesko prihvataju demokratiju i da tesko prihvataju promene koje su neophodne. Ako uporedjujemo jugoslavenski standard 80tih sa standardom Poljaka, Ceha, Slovaka, Baltickih drzava i sl. mi smo za njih bili ekonomska sila. Jest da je Tito sve finacirao dugovima, ali to ne igra ulogu u ovoj prici. Padom Berlinskog zida i raspadom SSSR i Varsavskog Pakta, sve te drzave su od danas na sutra presle sa komunistickog upravljanja na demokratsko. Napravile su rez u svim delovima drustva i tokom godina su stalno napredovale. Nebitno od zadnjih politicki losih dogadjaja u Poljskoj, ona je sve godine bila pored Nemacke ekonomski motor Evrope. Pa su Poljaci presli sa 250DM plate u 1989 na danas 1000€. Sta je 8x vise. Raspadom Jogoslavije Balkanske drzave su samo na papiru uvele demokratiju. Ali se sistem nije promenio. Stalno se priziva drzava koja treba da sredi ovo ili ono, a vlade vesto ucestvuju u tome, da to drzava i radi. Pa imamo na papiru demokratska drustva, ali su ona vodjena jos uvek na socijalisticki/komunisticki nacin. To je ono sta na Balkanu ima prodju, jer se ovde Vodja nije eliminisao, nisu ga zamenile institucije sistema. A nisu zato jer narod nema sluha zato. Tesko nam pada demokratija. I posto drzava treba sve da resi, sve joj dajemo u ruke, ovlastenja koje nikako nebi smela imati, iskoristile su to do sada sve vlade, da si stvore kako SR kaze drzavu za sebe u nasoj zemlji. Kod demokratski edukovanog gradjana to nebi imalo prodju – ovde nazalost ima. Principijelno drzava treba da ima u njenoj nadleznosti samo vojsku, policiju, skolstvo (koje moze biti i privatno), zdravstvo (koje moze biti i privatno), da vodi brigu o penzionerima, da ima malu ali efikasnu administraciju i to je otpriliko to. Sve ostalo, ukljucujuci i Telekomunikaciju, Transport -kao aviokompanije, Posta, Zeleznica, snadbevanje energijom, treba privatizovati. Drzava moze biti manjinski vlasnik do mere koja joj omogucava da kontrolise vazne strateske odluke, ali sve te kompanije treba privatizovati. Ako uzmemo primere (ovo je ta poznata topla voda) kompanija iz Nemacke: pre vise godina nemacki Telekom, nemacka Posta i Zeleznice bili su najveci gubitasi svih privrednih subjekata. Drzava je drzala najveci deo deonica ili bila 100% vlasnik. Tada je odluceno da se postepeno sva ta preduzeca privatizuju, da bi postala konkurentna na evropskom i svetskom trzistu. Danas, mnogo godina kasnije su Deutsche Telekom, kao i Deutsche Post giganti, uspesna preduzeca koja iz godine u godinu stvaraju nove vrednosti i nove Brendove i radna mesta. Dobro placena. Cak je Zeleznica uspela da se kao privatna kompanija (akcionersko drustvo) izvuce iz ogromnih gubitaka koji su opterecivali nemacki budzet godinama unazad. RWE, EON i ostali energetski velikani (struja, gas) kao i mnoga nova energetska preduzeca za alternativnu energiju kao… Opširnije »

Miroslav
Gost
Miroslav

Veoma odlično 🙂 lepo se svi mi ispričasmo ovde.
Kažem Apruv na vaše prethodne postove. Mogu samo da dodajem nove stvari na već rečeno, ali nema potrebe.

Kao što rekoste ne postoji samo jedna istina, pogotovo ako malo bolje proučimo pitanja.
Tako i sva ta pravila, šta sme a šta ne da bude u državnom vlasništvu,ili podstaknuto od države, i odovori na ta pitanja ne mogu za svaku zemlju biti potpuno isti, uvek treba da postoji mogućnost prilagođavanja u odnosu na trenutno stanje društva i prirode, resurse, običaje, opšte i individualne interese… a naravno sve u cilju maksimalnog blagostanja, jer nisu sistemi, organizacije i uređenja sami za sebe cilj. Oni su sredstvo za društveno i lično ostvarenje blagostanja.

Svako dobro

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Posle pocetnih nesporazuma i neslaganja ipak smo se sporazumeli i nasli na vecini vaznih pitanja. Uvazavam sve sto kazete i slazem se sa gotovo svim osim jednog: ja takodje ne smatram da je narod kriv. Tu je ono klasicno pitanje: sta je starije kokoska ili jaje? Da li je narod pokvario sistem ili je sistem pokvario narod? Naravno ima mnogo uticaja nasa istorija i kultura ( nedostatak gradjanske klase i demokratskih tradicija u proslosti) ali ima mnogo Srba u dijaspori koji su tamo veoma uspesni – prema tome sklonija sam da tvrdim da je sistem kriv. To je upravo ono sto tvrdi DJB i sto ce teziti da menja i ispravlja.

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Vera, kod pametnih ljudi diskusija je uvek interesantna, ako se ima zajednicki pravac, ali se resenja donekle razlikuju. Kada bi svi mislili isto, onda bi diskusija bila nepotrebna. Drago mi je da ste si uzeli toliko truda, da napisete ovaj tekst.

Žarko Šurjanac
Gost
Žarko Šurjanac

Poštovani svi učesnici u diskusiji na ovu temu.
Juče je na godišnjoj skupštini našeg udruženja u delu koji se zvao „Otvoreni prostor“ bila veoma interesantna diskusija na temu Zadruga. Zao mi je što niste prisustvovali (ili sam ja propustio Vas se ne sećam). Ja sam bio jedan od domaćina i da ne dužim, u daljem tekstu je jedan deo zapisnika te diskusije. Ako niste upoznati u diskusijama na određene teme imali smo zadatak da kroz diskusiju damo predlog o načinu rešavanja nekog problema.
Evo teksta:
Formiranje poljoprivredne zadruge, kao preduslov razvoja prigradskih opština.
Opština Surčin pripada zelenom pojasu Beograda pa kao takva treba da se uključi u snabdevanje Beograđana svežom hranom, a viškove prodavati na domaćem ili inostranom tržištu. Iz ovih razloga je neophodno formirati poljoprivrednu Zadrugu Opštini sa otkupnim stanicama u svim naseljima
Ministarstvo bi iz svog fonda za razvoj poljoprivrede finasijski pomagalo zadrugu.
Svako registrovano poljoprivredno domaćinstvo prijavilo bi Zadruzi šta i koliko želi da proizvodi. Zadruga bi u određenom periodu (ne dužem od 3 meseca) ponudila domaćinstvu ugovor, kojim bi se potvrdila saradnja. Ugovorom bi bilo predloženo nekoliko modaliteta saradnje u zavisnosti od finansijskog učešća zadruge u nabavci repromaterijala. Ugovor bi obavezivao Zadrugu na otkup celokupne ugovorene proizvodnje po garantovanim cenama. Kao garant ispunjavanja ugovora od strane Zadruge bila bi država preko Ministarstva poljoprivrede. Ovakav ugovor bi registrovano poljoprivredno domaćinstvo moglo da koristi kao garanciju pri uzimanju kredita za proširenje svojih proizvodnih kapaciteta.
Opština bi Zadruzi mogla da ustupi slobodno zemljište i obezbedi infrastrukturu za nove proizvodne pogone (hladnjača, silosi, magacinski prostor, pogon pakovanja svežih proizvoda …)
Zadruge bi poslovale kao zatvorena AD(akcionarska društva). Država bi bila glavni akcionar.
Kraj teksta.
Verovatno će negde biti predstavljeni svi zapisnici.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Izvanredan predlog. Bilo je vise diskusija na temu zadruga ja sam prisustvovala dvema. Ovde su nove i jako dobre dve stvari koje bih izdvojila: garantovane otkupne cene koje rizik trzista prenose sa nejaih ledja malog poljoprivrednog domacinstva na zadrugu; i osiguranje roda – to ste mozda propusstili da stavite – koje moze takodje da vrsi zadruga podrzana od strane ministarstva.
A evo zakljucaka sa diskusije kojoj sam ja bila domacin – radilo se o organskoj poljoprivredi (i tih stolova je bilo nekoliko)
Organska poljoprivreda se bavi proizvodnjom u skladu sa prirodom. Sadasnje stanje u nasoj poljoprivredi odgovara ovoj proizvodnji: intenzivan ljudski rad na nezagadjenom zemljistu daje proizvode visoke vrednosti i cene. Stavise – organska poljoprivreda vracajuci mikroorganizme u zemlju poboljsava i „leci“ zemljiste devastirano hemijom i smanjuje karbonizaciju u atmosferi pa je i bioodrziva i u skladu sa najnovijim evropskim inicijativama.
-Opstina treba i mora da edukuje poljoprivredne proizvodjace o bioodrzivoj poljoprivredi kao i o organskoj.
-Za organsku poljoprivredu neophodne su sredjene zemljisne knjige i katastri.
-Drzava ne treba da iznajmljuje zemljiste na godinu dana vec na duze – kako bi se zemljiste ocistilo od hemikalija i prevelo u stanje pogodno za organsku proizvodnju (minimum pet godina).
-Organizovanje zadruga gde je uljucena i organska proizvodnja
-Organizovanje nadzora za organsku proizvodnju.
-Podsticajna politika i podrska lokalnih samouprava.
-Odvojiti drzavno zemljisste i bez naknade ga dati na koriscenje za „urbane baste“ (najmanje pet godina).
-Zapusteno i zaparlozeno zemljiste blizu gradova takodje dati za „urbane baste“.

Slobodan Milašinović
Gost
Slobodan Milašinović

Gospodjo Ranković,
Veoma mi se dopala diskusija vodjena izmedju Vas i gospodina Belića.Složio bih se sa mnogo toga napisanog i mislim da će takvi razgovori iznedriti mnogo toga dobrog za DJB.Jedino mi je Vaša tvrdnja da narod nije kriv za ono što mu se dešava malo nelogična.
Mislim da je krivica do elite (ma šta to podrazumevalo) i do naroda podeljena na ravne časti.Od toga kakav je narod u mnogome zavisi i kakva mu je elita,a od jednih i drugih zavisi sistem u kojem će živeti i stvarati.Postoji i druga varijanta ali ona je više religijskog karaktera i o njoj se ne može ozbiljno razgovarati.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Slazem se. U celini. Nadam se da ste bili na skupstini juce. Tu je milo mnostvo dobrih ideja.

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

Nisam stigao, bila mi zena i ona je odusevljena.

Dick
Gost
Dick

Potpuno se slazem i zahvaljujem se sto ste mi ustedeli trud, ukazujuci na sve mane ovog clanka i nacina razmislljanja.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Vasa razmisljanja zavredjuju da takodje udju u jedan autorski tekst. Puno ljudi trenutno razmislja na slican nacin. Mi imamo organsku farmu i vise ljudi nas je kontaktiralo da projektima kako da okupe sve organske proizvodjace u Srbiji (kojih ima oko 300) i kako da njihove proizvode plasiraju na jedan organizovan nacin. Medjutim to nije bas lako i cekam da vidim sta ce se od svega toga ostvariti. Nasa drzava ne da ne pomaze nego odmaze a kupovna moc stanovnistva je drasticno opala pa je tesko za bilo koji projekat koji u zaledjini nema dobar kapital da opstane a kamoli da naapreduje. Kad smo mi ulazili u organsku poljoprivredu rekli su nam: za plasman ne brinite ima vise potraznje nego sto ima ponude. Medjutim nije bas tako; covek koji proizvodi ne moze da se bavi i prodajom; s druge strane – nakupci i prekupci su najgre resenje. Svaki startup ako u svetu ima 50% sanse da opstane mislim da je u Srbiji taj procenat mnogo manji mozda 10%.

Miroslav
Gost
Miroslav

@ Vera,

…upravo tako.

10% na veliki broj novih startapova je dovoljan procenat za ubrzan razvoj. Tako da krenimo, pokrenimo, startujmo ih.
Hvala vam na pohvali 🙂

Franjo
Gost
Franjo

Svaka cast, odlican tekst

Radoš Milićević
Gost
Radoš Milićević

Odličan tekst !

Borislav
Gost
Borislav

Vrlo dobar pristup.
Poljoprivreda je najvažnija privredna grana Srbije.
Ko njom bude upravljao upravlja Srbijom. Srbiji je potrebno samo oko 5-10% krupnih poseda zbog semenske proizvodnje nekih hibrida. Ostalo treba da bude individualni posed koji vodi porodični biznis a oni se strukovno povezuju u zadruge, saveze ili slične organizacije. Previše krupnih poseda dovodi zajednicu da zavisi od njih da je oni mogu ucenjivati. To u EU nije dozvolila ni jedna zemlja jer znaju da na poljopricredi počiva stabilnost Unije.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Slazem se.

Marko Popov
Gost
Marko Popov

Rođen sam na severu Banata.
Početkom 80-tih godina u mom selu je postojala Zemljoradnička zadruga. Ona je sa jedne strane imala svoju, državnu zemlju, na kojoj je proizvodila žitarice. Imala je svoju mešaonu stočne hrane, imala je svoja tovilišta gde je proizvodila i tovila sitnu i krupnu stoku. Na kraju tovnog ciklusa stoka je završavala u mesnoj izndustriji, koja se nalazila na teritoriji oštine. Kapacitet klanja je bio nekoliko stotina komada svinja na dan!
Sa druge strane, zadruga je imala ulogu i da podstiče razvoj stočarstva šire, pa je preko seljaka, odnosno stanovništva, promovisala takozvani “uslužni tov“. Objedinjavanjem i povezivanjem više faza proizvodnje, zdruga je ugovaranjem prizvodnje imala presudnu ulogu. Tako su seljaci predavali svoje žitarice zadruzi, a ona ih je između ostalog upotrebljavala i za proizvodnju stočne hrane. Jedan određen broj meštana specijalizovao se za proizvodnju prasadi, pa su u oboru imali više desetina rasnih krmača. Hranom su se snabdevali iz zadruge, a prasad predavali toj istoj zadruzi. Drugi su se specijalizovali za tov. Zadruga je i ovde posredovala, pa im je prasad ustupila na tov. Oni su u turnusu prozivodili od po 20-30 do 100, pa i više stotina komada utovljenih svinja. Naprimer, preuzimali su prasad od oko 20 kg, a predavali ga kad se utovi na oko 120-130 kg. Hranu su takođe uzimali iz te iste zadruge. Njihova zarada je bila “usluga za tov“, po kilogramu prirasta. Svakog ponedeljka svinji su se iznosili na seosku vagu, gde su izmereni u prisustvu predstavnika zadruge, a potom utovareni u kamione i isporučeni u mesnu industriju. Čitavo vreme na usluzi je bila seoska vetrinarska stanica, koja je brinula o zdravstvenom stanju stoke. Na kraju svakog “ciklusa proizvodnje“, zadruga je sa komintentom napravila konačan obračun i isplatila zaradu. Kao što vidimo u primeni je bio zatvoreni sistem “od njive do trpeze“, NAŠ PROIZVOD u kojem su učestvovali: ratarii, stočari, mesari, trgovci…. I SVE JE TO VEĆ BILO PRIMENJENO OVDE U SRBIJI !!!!! NAŠI PROIZVODI SU ZAVRŠAVALI NA AMERIČKIM TRPEZAMA!!! Skoro svaka kuća u selu se pronašla u nekom od ovih ciklusa. Svi su bili zadovoljni, SVI SU RADILI. Bilo je to vreme znanja, optimizma i vere u sebe! Jel možda ovu toplu vodu treba da izmišljamo?!
Danas je od toga ostala samo seta na jedno pametno vreme i tužna istina da nas današnja vlast smatra nesposobnim da ni svinje ne znamo da proizvedemo. Ako Vam kažem da je ogroman broj stanovništva opštine na ovaj ili onaj način bila naslonjena na mesnu industriju i da je i ona na zgarištu već 25 godina, onda sam sve rekao!
Dosta je bilo!

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Dozvolicete malo cinizma: oni „glupi komunisti“ znali su kako da organizuju proizvodnju. A ovi novi umesto da nadgrade – sve su unistili i razvukli. Filozofija: posle mene potop.

Mladen
Gost
Mladen

Ispravite me ako grešim, ali pričao nam je profesor na fakultetu (Poljoprivredni u Zemunu) i u Mađarskoj važi zabrana uzgajanja GMO-a

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Do nedavno sve evropske zemlje su bile obavezne da prihvate GMO proizvode iz Amerike. Medjutim kako je polako pocelo da curi znanje da su i GMO semena i herbicid koji uz njih ide otrovni i za ljude i za okolinu – Evropa je dozvolila da svaka zemlja pojedinacno odluci da li hoce da dozvoli GMO na svojoj teritoriji. Od tada zabranjuje ga jedna po jedna zemlja; do sada je to ucinilo 19 tj. vecina. Nisam sigurna da li to vazi i za uvoz proizvoda – mesa – koje je hranjeno GMO semenom ili samo za poljopavredu.
U svakom slucaju kod nas vec duze vreme traje kampanja da se dozovli uvoz GMOa – suprotno svim trendovima u svetu – koju sprovode pojedini domaci tajkuni na celu sa Kosticem koji je i zvanicni predstavnik Monsanta u Srbiji. Vidim na TV se reklamira jedan Monsantov hibrid kukuruza koji – navodno – nije GMO (mada sumnjam). Sve se ovo pravda zahtevima Svetske Trgovinske Organizavije mada mi nismo obavezni da je poslusamo.

Zivko Belic
Gost
Zivko Belic

I ja sam za organsku hranu.
Ali mantra da je GMO stetna po zdravlje nije dokazana. Ako autom prodjete Floridom videti cete poljoprivredna imanja dugacka i do 25Km siroka mozda isto toliko. Sve savrseno sredjeno, da kombajn moze prolaziti medju redovima.Sve to Ameri jedu, a nismo culi da je neko umro od GMO.
Sedim jednog dana na Miami beachu i pijem kapucino (9$!?):-) i udje stariji par u shortu. Oko 70 i vise godina. Poruce osvezenje, posle on dalje na joging, ona vadi sminku i ogledalo, pa krene i ona skokom kao da je 25y. A citav zivot jedu GMO:-))

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Ne jedu citav zivot – samo od pocetka 90tih. Zato su i dugovecni. Zvanicna predvidjanja su da ce upravo zbog procesuirane „mrtve“ hrane nove generacije Amerikanaca ziveti krace od svojih roditelja.
Sto se tice vase tvrdnje da niko nije umro od GMO – ona naprosto nije tacna. On je uzrok mnogih bolesti koje ranije nisu bile prisutne. Na primer- pocetkom pa cak i sredinom XX veka niko nije umirao od arteroskleroze. Danas je to ubica broj 1. Da ne sirim pricu – prosetajte malo po internetu. Sve je tu.

Novi Sad
Gost
Novi Sad

Nisam strucnjak da dajem strucne kritike na tekst koji otvara moga pitanja. Ipak, moram da iznesem bar 3 tvrdnje u tekstu koje su pogresne i da ih popravim.
1. Otudjena i podmitljiva vlast namerno bira nesposobne, ali poslusne kadrove na vodeca mesta u ministarstvima.
2. Otudjena i podmitljiva vlast namerno dovodi strane investitore koji cerupaju da bi zajedno cerupali.
3. Otudjena i podmitljiva vlast zna da dovodjenje stranih investitora sa subvencijama gasi dva domaca subjekta, ali zarad marketinga i partijskog reketa cini sve da bi ostala na vlasti i isisavala nas novac.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Da. I sta je tu sporno?

Novi Sad
Gost
Novi Sad

Provlaci se teza kako je vlast iz neznanja uradila neke stvarí, pa su kao ispale lose. Samo hocu da kazem da je sve uradjeno namerno, a ne slucajno iz neznanja.

Agronom
Gost
Agronom

Poštovana Vera, iako se u nekim stvarima slažem sa vama, u mnogim stvarima se i ne slažem. A realno sve što ste napisali može da se reši jednom rečju – ZADRUGA. A sad cu da objasnim kako: 1. Kažete da su parcele isparcelisane i usitnjene. Ne znam da li ste videli kakve su parcele južno od Beograda? To je isparcelisano do proizvodne neisplativosti. To je jedan od mnogih razloga zasto naš poljoprivredni proizvođač južnije od Beograda ne može da opstane u tržišnoj borbi. Samo gorivo ne mogu da pokriju proizvodnjom što se vozikaju od parcele do parcele. Ko je kriv za takvo stanje? Preci tih poljoprivrednika. Ali i to može da se popravi ako se budu udružili u zadruge. Da li to naši poljoprivrednici žele? 99% ne želi da se udružujuje. Zašto? Sujeta našeg poljoprivrednika. 2. Uvoznički lobi postoji svugde u svetu i postojaće. Svi se bore, dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima na tržištu, što nije u redu, ali tako je. Zadruga i formirani zadružni savez u Srbiji bi omogućio poljoprivrednicima da se bore za svoje potrebe i da oni budu ti koji će zajedno da političarima da formiraju agrarnu politiku. Time bi se smanjio uticaj uvozničkog lobija. Nijedna vlada bilo koje države neće da priča sa pojedinačnim poljoprivrednim proizvođačima, inače nikad ne bi radila ništa drugo za vreme svog mandata. Samo udruženi u prave zadruge mogu da doprinesu svojoj boljoj poziciji. 3. Govorite o velikim firmama u poljoprivredi koja želi da ulaže u našoj zemlji. Uzmimo nemačku kompaniju Tenis kao primer. Oni rade preradu mesa, a ovde žele i da se bave proizvodnjom svinja za svoju fabriku. Da li naši poljoprivredni proizvodjači mogu sami da se bave time? Ne. Da li bi mogli ako bi se udružili? Sigurno. U Kruševcu je postojala prerađivačka industrija mesa 22 juli, a koja je sad propala. Da su se udružili u zadruge, mogli su da organizuju proizvodnju mesa, a onda i da preuzmu 22 juli, i sad ne bi dolazio Tenis da radi taj posao. Problem je što naš poljoprivrednik neće da razmišlja tržišno, a došlo je vreme kada samo tako mora da se razmišlja. Nema razloga da se bilo ko štiti na neki način, već treba zakonskim uređenjem omogućiti ljudima da rade, a oni sami treba da odluče šta i kako žele da rade. A ako ne žele da se bave poljoprivredom tržišno, doći će neko ko želi. 4. Slažem se da treba menjati politiku prema poljoprivrednicima, i pomagati poljoprivrednike ali ne tako što će im se davati subvencije u nedogled i u neograničenim količinama. Treba napraviti sistem, koji počinje od dobrog zakona o zadrugama. Problem nastaje odmah posle toga. Kako navesti ljude da osnuju zadruge? U Srbiji teško, skoro nemoguće. Još uvek kod nas vlada razmišljanje da je bolje da komšiji prvo umre krava, iako će moja isto tako da umre. Ne razmišljaju da je bolje da se udruže pa da zajedno imaju 5 krava. To će se veoma teško promeniti kod našeg naroda. Znam mnogo primera gde su poljoprivrednici uzimali subvencije,… Opširnije »

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Slazem se ali ne u potpunosti. Ne slazem se u pogledu mentaliteta naseg naroda. On je generacijama ucen da misli negativno i da nema poverenje u druge. Tipican primer kod nas: kad nesto novo kupis hoces „da crknu dusmani!“ Mislim da uporedo sa novim merama – a zadruga (kooperativa) ne samo u poljoprivredi nego gotovo u svim delatnostima je mozda najbolji put – mora da ide i promena svesti. Ako je Tito mogao – sa ondasnjom primitivnom propagandom – posle klanice kakav je bio II Svetski rat da uspostavi sistem „bratstva i jedinstva“ moze se i danas sa modernim tehnologijama i sredstvima komunikacija promeniti svest i osnaziti ono pozitivno i kooperativno u ljudima da shvate da ce u grupi i saradnjom daleko brze i lakse napedovati do boljitka. Mislim da je „srpski inat“ nesto sto nije urodjeno Srbima vec steceno okolnostima.

Goran
Gost
Goran

Dobar tekst. I ja se ne slazem sa pojedinim komentatorima koji kazu da drzava ne treba da se mesa. Naprotiv, drzava treba/mora da pomogne poljoprivredniku jer su nam sela sve vise prazna…

Ali drzava ne moze da izore nekome njivu, ili ida mu poseje neku kulturu ili nesto slicno direkto da uradi, postoje drugi nacini kako drzava moze da pomogne.

Vi ste i sami primetili da vase komsije proizvedu samo za sebe i ne izlaze na pijac. To je zbog toga sto im se ne isplati, a mislim da je glavni razlog toga losa organizacija i svastarska proizvodnja.

Kako bi drzava/opstina mogla da pomogne? Tako sto bi isla od sela do sela i ispitala kvalitet zemljista, kvalitet vode i vazduha i onda bi se konsultovala sa poljoprivrednim fakultetima i zajedno bi utvrdili sta na konkretnom podrucju najbolje posaditi. I onda treba da povezu sela sa poljoprivrednim fakultetima u smislu da se na lokalnim televizijama ili internetu (pa da bude svima dostupno u svakom trenutku) profesori sa poljoprivrednih fakulteta „obucavaju“ odnosno savetuju sta i kako raditi. Na primer ako odlucimo da sadimo lesnike, lepo taj profesor treba da kaze koliko duboku rupu iskopati, kolika razdaljina treba da bude izmedju stabala, koje djubrivo koristiti, koliko djubriva koristiti, kada je najbolje djubriti….I onda kada napravimo takvu organizaciju direktno cemo da povecamo produktivnost poljoprivrednika i smanjice nam se troskovi po jedinici proizvoda pa i uz nesto nizu cenu mi cemo moci da zaradimo kroz ekonomiju obima.

Drugi veliki probelm za poljoprivednika a posebno onih koji zive u manjim/ruralnijim selima je PLASMAN.

Mi danas u kanalu prodaje imamo tri ucesnika:
1. Proizvodjac
2. Trgovina i
3. Potrosac.

Zamislite sada da jedna fabrika ide od kuce do kuce da prodaje cokolade (recimo). NE IDE! Upravo trgovina omogucava proizvodjacu da se fokusira na proizvodnju i da ne brine za plasman i proizvodjac moze da poveca obim proizvodnje.

E takav posrednik treba i onom malom poljoprivredniku a to nije nakupac (spekulant), cak sta vise oni i unistavaju sitne poljoprivrednike.

Sad se ja bas i ne razumem, ali mislim da bi to mogla da bude zadruga kao sto se vi zalazete. Cak i da zadruga ne daje djubrivo, naftu…ona ce mnogo uciniti kada bi poljoprivredniku pomogla da 1.Organizuje (uvede red) u proizvodnju i 2. pomogla u plasmanu. I na taj nacin poljoprivrednik moze (a i treba) da se fokusira samo na proizvodnju.

Pogledajmo danas, Srbija uvozi mnoge poljoprivredno/prehrambene proizvode. Znaci u sadasnjim uslovima mi sa najplodnijom zemljom ne mozemo da zadovoljimo ni sopstvene potrebe.

(opet) Znaci, treba pomoci poljoprivredniku da se fokusira na proizvodnju i on ce tako povecati svoj obim proizvodnje. Jedan deo plasirati na domacem trzistu a VISAK izvesti. I konacno uvesti poljoprivredu u 21. vek.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

NIsu potrebni profesori (a i mnogi od njih narocito na poljoprivrednom fakultetu nece da dele svoje znanje cak ni sa studentima izvan onoga na sta su obavezni) jer sve te informacije su dostupne na internetu. Zato se kompletno stanovnistvo mora obrazovati – narocito seljaci kompjuterski nepismeni i zaglibljeni u proslosti. Treba naci nacin da se cele porodice podstaknu na kontinuano – stalno – obrazovanje – pronaci neki zanimljiv metod recimo kroz decu koja u skoli sticu savremena znanja – ili bi bar trebalo. Edukacija je kljuc. Ona otvara buducnost. To je tema kojom nameravam da se pozabavim.

Zoran Australija
Gost
Zoran Australija

Cenu hleba u Srbiji odredjuje drzva i ona je oko 40 din.Trebalo bi da ona bude oko 200 din a da se paorima vrati najmanje polovina.
Uvesti kupone ili davati besplatno hleb onima koji nemaju ili ne mogu da plate tu cenu.
Ovako godinama na racun seljaka svi kupuju jeftin hleb.
U Australiji cena hleba je od $2 do $5 a farmerima se vraca vise od polovine.
Ili cigarete su 25$ od cega 15$ ide za zdravstvo koje je besplatno za celokupno stanovnistvo a farmeri dobijaju 5$ od svake paklice.
Ovo su samo par primera kako se moze resiti pitanje subvenicja poljoprivrednika u Srbiji.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Bravo Zorane tako je. I ne samo to. U bogatim drzavama se hleb ne baca vec traje nekoliko dana uvijen u celofan i u frizideru. U Srbiji – posto je tako jeftin – njim se hrani stoka. Anomalija koju treba ispraviti. Isto i za cigarete.

Zoran Australija
Gost
Zoran Australija

Nasim ljudima ovde govorim da ste Vi jedini spas za Srbiju. Licno dolazim iz Australije da glasam za Vas.
Pozdrav: Zoran Zecevic It Superannuation Consultant , Sydney,Australia

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Hvala vam i dobrodosli!

immobil
Gost
immobil

U XXI veku ne bi trebalo postavljati pitanje proizvodnje već pitanje tržišta. Strateški gledano dva tržišta su uslovno rečeno beskonačna. To su tržište hrane i tržište lekova. Hiperprodukcija hrane na zapadu međutim ne utiče na potencijale Srbije. Srbija sticajem srećnih ili nesrećnih okolnosti zbog ratova, sankcija i bede je propustila bum u masovnoj proizvodnji jeftine genetski modifikovane hrane i hrane zagađene pesticidima. Eko hrana ima svoju visoku cenu na svetskom tržištu. Ono što predstavlja problem je odsustvo logistike koju je država dužna da pruži. Da stvar bude gluplja resursi za svu neophodnu logistiku postoje. Šta je onda problem? Prioriteti političara su problem.
U Srbiji postoji i tehnološki i poljoprivredni i hemijski i fakultet za fizičku hemiju i medicinski i veterinarski i institut za javno zdravlje…Kadrova koliko god hoćeš. Laboratorijska oprema za kontrolu kvaliteta nije ni preterano skupa, da ne kažem da već postoji na pomenutim institucijama. Pa zašto onda nemamo jedan kredibilan institut koji bi se bavio samo kontrolom hrane, kao što postoji za kvalitet vode?
Postoji institut za kontrolu kvaliteta. Da, ali 100 puta sam kupio čarape na čijoj deklaraciji stoji da su 100% od pamuka. Nisu! E to je problem. Potreban je ozbiljan institut koji će svojim ugledom i opremom g a r a n t o v a t i kvalitet robe ma koje vrste. U XXI veku to nije problem. Ali to neko mora da uradi. Vučić i Dačić sigurno neće!
Nekada je SFRJ imala JUS koji je bio prepisan DIN i zato je naša roba bila veoma kvalitetna i cenjena svuda po svetu. Mogla bi biti ponovo.
Da li je ovo isplativo? Svakako da je! Ulaganje je minimalno, a efekti mogu biti krupni. 1 k o m a d krompira u Japanu u prodavnici košta 0,8 $. 1 kg dinje košta 100 – 150 e. Poljoprivredni biznis nije tako naivna stvar a tržište je praktično neograničeno za k v a l i t e t n u robu.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Slazem se u potpunosti. Vas odgovor zasluzuje da se malo prosiri i da se objavi kao autorski tekst. Ucinite to.

Nesa
Gost
Nesa

Vas rekst mi izgleda kao dobra polazna osnova za izgradnju platforme poljoprivrednog razvoja koa državne politike prema selu. Naravno, svaki dobar predlog daje mogućnost nadogradnje, dok loši ne može nikada da se popravi nikakvim naknadnim predlozima ili zakon „amandmanima“.
Ispravio bih vas samo u vezi položaja žena na selu. Naslednost imovine ili zemljišnih parcela, mora biti kao u Danskoj, poljoprivredni posed ne sme da se deli, već ostali naslednici muški ili ženski moraju da se namire novčanim sredstvima, čime se sprečava dalje usitnjavanje poseda, koji je onda ekonomski neodrživ za porodicu. Sud ne gleda da li žena u slučaju razvoda ima sredstva za izdržavanje, kao i da li ima rešeno stambeno pitanje, već pita decu ukoliko su starija od 9 godina da se izjasne. Pored toga što majka odlazi u grad da radi i kao šistačica ili radnik u pekari „na crno“ ona obavezno povede i decu sa sobom. Muškarac koji ostaje da živi sam na selu, u obavezi je i da daje alimentaciju (imam konkretan primer). Ta deca i ne žele da se vrate na selo i bave poljoprivredom već im je danas lepše da žive u gradu gde im se nude sadržaji kojih nema u selu.
Žene na selu, koje se bave poljoprivredom, moraju da dobiju trudničko i porodiljsko bolovanje, posebno se to odnosi na trudničko, jer je posao fizički težak. Mislim da trudničko pored porodiljskog mora biti duže i da počinje ranije, barem 90 dana pre očekivanog porođaja. Opšta zdravstvena zaštita za sve se podrazumeva.
Važan segment je protivgradna zaštita, koja je u Srbiji u katastrofalnom stanju, i zbog „otvorenog neba“ ista se često ne primenjuje. Rešenje je kao u Francuskoj sa avionima koji brane nebo i razbijaju gradonosne ovlake. U ovakvim slučajevima pojevtinjuje premija za osiguranje useva i voćnjaka od elementarnih nepogoda.
Zadruge su bitne jer su konkurentne kod plasmana proizvoda, nabavke semena, đubriva i preparata za zaštitu bilja. A država mora da obezbedi poljoprivredne stručnjake, raspoređene po stanicama koji su adekvatni savetodavci. Seminari za proizvođače, se moraju redovnoodržavati, a sada i najskorije vreme mora da se organizuju večernje škole za prekvalifikaciju poljoprivrednika koji su završili neke druge stručne škole.
Nikako ne izdvajati novčane subvencije ili ih maksimalno smanjiti, jer će se iste koristiti za poboljšanje kućnog budžeta, kupovinu boljeg mobilng telefona ili skutera za decu, kao i sličnih nepotrebnih gluposti. Kao što je jednom prilikom rekao gospodin S. Radulović, sredstva od 350 + miliona eura u budžetu ministarstva poljoprivrede treba iskoristiti za pokretanje 150 zadruga koje će dobiti bespovratna sredstva. Možda bi ovakve zadruge bile interesantne i potencijalnim ulagačima, koji mogu da računaju na robu od istih.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Slazzem se sa svim vasim idejama. Nisam mislila na to da zene treba da nasledjuju; mislila sam da treba da imaju staz i socijalno za rad na polju i da – kao i u gradu – ako sud odluci da deca treba da budu dodeljena njima – one ostanu na imanju bez obzira sto je to imanje muzevljeva imovina. Treba da ode onaj roditelj koji nije staratelj. Treba da budu finansijski obezbedjene – socijalna pomoc i adekvatan deciji dodatak. Samo ako se zena oseca sigurnom ona ce osnovati porodicu i radjati vise od jednog deteta. Nedeljivost imanja i nasledjivanje najstarijeg sina nije samo u Danskoj vec u svim razvijenim drzavama – to je jedan od uslova razvoja poljopirvrede. Sto se subvencija tice – ja tacno razumem sta S.Radulovic misli. Ne moraju to biti klasicne subvencije gde das pare i ne znas na sta su potrosene – kao kod javnih preduzeca i celicane – vec neka vrsta podsticaja da se krug tj. godisnji ciklus poljoprivredne proizvodnje drzi u pokretu. Jer seljak je previse ekonomski slab da sam investira i sam snosi rizik. I tu vlada – u pravu ste – mora da ga obezbedi: protivradna zastita; zastita od poplava i suse (kanali navodnjavanje) i ostalih opasnosti po rod koji mogu da uniste godisnji trud. Da ga ona sigura. I da obezbedi realne cene koje ga nece voditi u gubitak. U Evropi da bi se odrzale cene odredjene kulture – vlast placa poljoprivrednicima DA NE GAJE ODREDJENE KULTURE TE GODINE. Mi smo tako daleko od toga!

STAMENKA
Gost
STAMENKA

CESTITAM GOSPODJA VERA .HVALA BOGU DA SE POJAVIO JEDAN OVAKAV TEKST .MISLIM DA SADASNJI I DOSADASNJI MINISTRI POLJOPRIVREDE GA TESKO MOGU RAZUMETI A KAMOLI NAPISATI,ZATO STO NE MISLE SVOJOM VEC TUDJOM GLAVOM.IMA NADE ZA NASU DECU!SRBIJA JE ZEMLJA PAMETNIH I VREDNIH LJUDI I I NEUKIH I KORUMPIRANIH POLITICARA.SAD VIDIM DA JE GOSPODIN LUKA POZEGA BIO U PRAVU SA PROGNOZOM OD 7%OSVOJENIH GLASOVA NA IZBORIMA.BOGAMI GOSPON LUKA BEZ EUFORIJE LAKO MOZE BITI I DVE CIFRE.OVO IZLUDJUJE NAPREDNJAKE_DOSTA JE BILO!

BRACA FOGL
Gost
BRACA FOGL

CESTITAM GOSPODJO RANKOVIC.SJAJNO!

Milan Pešić
Gost
Milan Pešić

Poštovani,
da li neko od Vas može da iznese na svetlo dana broj tona hemikalija kojima se tretira nasa ‘nezagadjena’ zemlja i zivot na njoj na,recimo,godišnjem nivou,molim Vas?

ETFovac
Gost
ETFovac

Jos jedna cestitka za odlican tekst! Hteo bih da pitam vezano za nedouice koje tekst ne pokriva.
Pitanje1 : Kako resiti problem nedostatka kapitala u poljoprivredi?
Moj brat je mladi poljoprivrednik koji zeli da obradjuje zemlju, toliko koliko ima, ovde na jugozapadu Srbije, gde su parcele male. Medjutim, novca za kupovinu svih neophodnih poljoprivrednih masina nema, a potrebno je puno mehanizacije za kvalitetnu obradu zemlje, bez pomocnih radnika, za koje takodje novca nema. Sa druge strane, mali poljoprivredni proizvodjaci teze da se bave i zemljoradnjom i stocarstvom, jer to na neki nacin garantuje barem nesto prihoda, zbog onog, ako krompir zakaze – malina nece!
Pitanje 2 : Tacna pozicija korporativnih zadruga na trzistu? Da li cete terati manja sela centralne i juzne Srbije da se organizuju u takve zadruge ili ce to biti opciono?
Kao primer mogu da navedem situaciju mog sela – imovina nekadasnje zadruge se ne koristi, postojalo je nekoliko pokusaja revitalizacije te imovine, pre svega odrzavanjem zgrada. Ono sto mene interesuje je to da, ako zadruga preuzme na sebe posao preuzimanja ploda npr. maline od proizvidjaca, da li ce ona graditi postrojenje za skladistenje, pakovati robu i kao takvu je plasirati sa trzistem koje uspe da obezbedi? Ako je tako, to onda znaci da je zadruga u potpunosti u nadleznosti kooperanata – poljoprivrednika iz tog sela. Medjutim – da li je uloga drzave kao nadzornog organa dovoljna?
Tu se vracamo i na pitanje dostupnosti i kontrole kapitala? Krediti (sa ili bez kamate) ili subvencije?
Koje je najbolje resenje? Nisam dovoljno upoznat sa poljoprivrednom politikom Danske i Holandije, na koju zelite da se ugledate…

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Nisam u stanju da adekvatno odgovorim na vasa pitanja u ovom trenutku – ja nisam poljoprivredni strucnjak vec prakticar/farmer i istrazivacki novinar. Ali sigurna sam da ce te stvari doci na dnevni red veoma brzo – kao sto znate DJB u svojoj politici ima kao prioritet podsticanje rasta malih i srednjih preduzeca bila ona u industriji ili poljoprivredi. Zakon o zadrugama ce biti – nadam se – jedan od prvih na dnevnom redu jer je jasno da je to najbolje resenje za organizaciju poljoprivrede. Tada ce i resavanje svh drugih pitanja doci na dnevni red.

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Drage stranacke kolege
Sasom Radulovicem i ovim tekstom pozabavio se i poznati srpski tabloid INFORMER za koji bi se moglo reci da je glasnogovornik sadasnje vlasti. Pod ludackim naslovom: „POLUDEO COVEK – Radulovic konopljom spasava Srbiju“ tabloid citira deo iz teksta koji govori o konoplji zatim pita Aleksandra Stefanovica koji kaze da je to stav Vere Rankovic a ne Sase Radulovica niti DJB i da tu nema niceg spornog i na kraju pita Vladimira Vuletica; ovaj daje neutralan odgovor -da to nece uticati na glasace.
Mislila sam da napisem odgovor – bilo Informeru bilo ovde ali sam odlucia da nema potrebe.
Osim tabloidnog naslova – to im je deo definicije takve novine – u clanku odista nema niceg spornog.
Stavise smatram da se njime probija medijska blokada.
Takodje smatram da ima mnogo ljudi koji jesu za legalizaciju i konoplje i kanabisa. Sto bi moglo da nam donese neve glasace – jer oni su takodje u medijskoj blokadi.
Zato sam zakljucila da steta nije nacinjena.
Moje skromni misljenje.

Dzigi
Gost
Dzigi

Slazem se sa Vama i smatram da bi uvrstavanjem u program legalizacije ili barem dekriminalizacije kanabisa pokret mogao da dobije veliki broj glasaca koji trenutno ne glasaju ni za koga ili izbacuju prazan listic.

Spasoje
Gost
Spasoje

Gospođa Vera, vi ste u pravu kada pišete o konoplji.

Konoplja je bila izvor velikih prihoda i ponovo će biti. Sećam se, kao dečak, deda mi je pričao o poljima konoplje (kudelje) u Bačkoj. „Za jutro kudelje moglo se kupiti još jedno!“ U mom selu je pre WWII bilo 3 kudeljare.

Svet se mora vratiti prirodnim materijalima, kao što se vraća zdravoj ishrani! A uz biogas postrojenja i zasade kudelje, fosilna goriva nam uopšte nisu potrebna!

Vera Rankovic
Gost
Vera Rankovic

Tako je. Konoplja je dosla na rdjav glas zbog kanabisa – a on je zabranjen zbog nje! Istrazivala sam temu i konobis i konoplja su zabranjeni u prvoj polovini XX veka u Americi a kasnije i drugde – zato sto je ugrozavala industrije benzina (Rokfeler) papira (Herst) tkanina (Du Pont) hrane i lekova (fitofarmakoindustrija). Svi su se urotili i krenuli sa kampanjom protiv „marihuane“ sto je dovelo do zabrane obe biljke. Sada kad su doveli do promene klime – morace to da promene.

Nenad
Gost
Nenad

Kako probleme u poljoprivredi rešavati na lokalnom nivou?