Autorski tekst Vojvodina

Poplave, premijer i osiguranje

Posle dve godine ponovo su nas poplavile „stogodišnje“ vode, one koje se javljaju jednom u sto godina. U međuvremenu, jedan kapitalni ministar okrivio je boga i jedan frižider u kanalu, a premijer se naljutio na jedan bespravno izgrađeni objekat, svu krivicu svalio na njega (kao da ne zna da mu je i predsednk države bespravni graditelj i kao da ne zna da u ovoj zemlji graditelji što su moćniji i povezaniji sa njegovim lokalnim funkcionerima – to više rade bespravno) i onda ispalio sjajnu ideju – da se uvede obavezno osiguranje od poplava.

 

novi-pazar-poplava-most

 

Možda nisam ekspert za hidrologiju, meteorologiju i odbranu od poplava, ali u osiguranje se prilično razumem. Sa 19 godina radnog iskustva u toj branši mogu sasvim lepo da odgovorim i premijeru, bez radnog staža, i Marku Blagojeviću koji je brže – bolje podržao predlog (marketinški prikladno prokislog) premijera, dat onako preko (mokrog) kolena.

Da je premijer radio igde, a mogao je bilo gde, jer svaka kompanija kupuje barem neko osiguranje, pa o njemu ima barem elementarnog pojma, znao bi ponajpre da osiguranje mora da se plati. Osim ako ne računa da će sve osiguravajuće kuće na njegovu naredbu reagovati izdavanjem polisa osiguranja po principu „dođeš mi“. Neke, pod partijskom kontrolom možda i hoće. Ali, tako će i štete nadoknaditi – na „dođemo vam“. Jer, to u dogovornoj i partijski diktiranoj ekonomiji uvek tako biva. Pošto osiguranje mora da se plati, onda oni koji će po premijerovoj ideji biti zakonski obavezani da ga kupe moraju biti platežno sposobni. A većini u ovoj zemlji standard ne daje „ni za ‘leba“, te su im polise osiguranja odavno samo mislena imenica. Jasno je, dakle da je neophodno imati adekvatan životni standard da bi se kupovina osiguranja podrazumevala ili zakonski propisala. A to će biti, kako vole da nam kažu, „za najdalje dve godine“.

Međutim, ima tu još nešto fundamentalno, o čemu naravno premijer i Marko Blagojević naročito pojma nemaju. Osiguranje je namenjeno zaštiti od rizika. Rizik je, po definiciji, događaj čije je nastupanje neizvesno. A to se za poplave u Srbiji ne može reći. Osiguranje radi na principu višegodišnjeg punjenja fondova od velikog broja osiguranih, kako bi se onda manjem delu ugroženih i oštećenih šteta nadoknadila. To sve zajedno znači da ni jedna osiguravajuća kompanija nikome polisu od poplave dati neće, sve dok su te poplave sasvim izvesni događaji, a pogotovo u danima kada su već uveliko u nastupanju.

Ozbiljne kompanije ovih dana obaveštavaju svoju prodajnu mrežu da se sada poplave ne mogu osigurati i zabranjuju izdavanje polisa na ugroženim područjima. Logično, jer za jedan dinar naplaćen po prodatoj polisi, zasigurno će biti hiljadu dinara štete za isplatu. Neka kompanija možda i prihvati da proda polisu, ali sa sakatim pokrićem, gomilom restrikcija i po visokoj ceni, što nas vraća na platežnu sposobnost kupaca koja će biti „za najdalje dve godine“.

I dodatna „sitnica“: osiguranje od poplave na domaćem tržištu je dopunsko pokriće koje se ne može kupiti, a da pre toga nije kupljena polisa od paketa osnovnih rizika (požar, oluja, grad, udar groma, eksplozija…). Premijer naravno ne zna da to njegov predlog dodatno poskupljuje. Ali, moći ćemo to sebi priuštiti „za najdalje dve godine“.

Šta je rešenje? Izbaciti parazite iz vodoprivrednih preduzeća i posao podizanja i održavanja nasipa prepustiti stručnjacima. U lokalne samouprave uvesti već na ovim izborima čestite ljude koji će pratiti trošenje novca namenjenog odbrani od poplava i insistirati da se o svemu tome transparentno izveštavaju birači čiji su životi i imovina ugroženi potencijalnim poplavama.

Transparentno se mora pratiti rad i vodoprivrednih preduzeća: po kojim kriterijumima biraju upravu i koga zapošljavaju, kakve investicione planove usvajaju i kako te investicije sprovode, ko su im izvođači, kakve su im reference, kako su sprovedene javne nabavke, gde se prave najveći troškovi i zašto, jesu li profitabilni ili nisu i zašto, i ko i kada sprovodi reviziju njihovog poslovalja i kakvi su nalazi te revizije. Već to će biti dovoljno da se napravi iskorak u pravcu podizanja standarda života ljudi, pa će i platežna sposobnost da sebi kupe osiguranje doći sama po sebi. I onda se neće ni morati bilo ko zakonom primoravati da ga kupi.

A oni koji za poplave optužuju boga i frižider u kanalu podsećamo da su, na primer, Holanđani odavno rešili poplave, iako bog nije Holanđanin.

 

Vladimir Đurić,  član pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović” 

Gradski odbor u Novom Sadu

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

10 Komentara na "Poplave, premijer i osiguranje"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
mile lukic
Gost
mile lukic

ne zaboravite i njegovog batu i on „pomaže“

immobil
Gost
immobil

Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja. Geda je… kako bi ga fizički opiso.. jako ima oštar pogled, mož’ seći lubenice njim, al drugo mu tupo, svu je zemlju slupo. Jednom zgodom Geda išo da pravi mostić, pa pričkino palac daskom. Siso ga da smanji otok i smišljao da bolje potok zatrpamo časkom.
I kupimo „polisu“ osiguranja umesto da uredimo tokove.

Srce
Gost
Srce

Primetio sam da je ovde nešto promaklo, ne samo autoru, već i celokupnoj javnosti.
U nekim krajevima je za poplavu, prema rečima APV, kriv ljudski faktor, tj. zatrpani kanali.
Vodeći se izjavom „nepogrešivog“, onaj ko je nadležan da održava kanale u funkciji nije radio svoj posao, dolazimo do suštine da šteta SVAKOME MORA BITI NADOKNAĐENA DO POSLEDNJEG DINARA!
Jedan od rizika koji se može ugovoriti u Srbiji je „Osiguranje od rizika profesionalne odgovornosti“.
Znači da bi svi, koji su pretrpeli štetu, trebalo da štetu nadoknade od nadležne službe, Srbija voda ili lokalne samouprave.
Takođe i osiguravajuća društva imaju pravo na regres od istih, ukoliko su naknadile štetu osiguranicima.
Da se razumemo, ovo nije stvar dobre volje, već obaveza, bez obzira da li je oštećeni imao ugovoreno osiguranje od rizika poplave ili nije.
Moglo bi se još dosta pisati o tome, ali …

Vladimir Đurić
Gost
Vladimir

Iz komentara mi deluje da smo kolege, što mi je drago. Elem, nije mi ništa od ovoga pomaklo, jer kako rekoh u tekstu, 19 godina radim u osiguranju. Ali, naprosto, tekst bi bio predugačak da sam i ta pitanja otvorio. Da, naravno, krivac se može alocirati u većini slučajeva. Onaj koji je zatrpao kanal za odvodnjavanje, onaj koji ga nije održavao, a trebao je itd. I treba ih tužiti za pretrpljanu štetu, ukoliko advokat proceni da je dokaziva uzročno – posledična veza između nečijeg činjenja (ili nečinjenja) i pretrpljene štete. E sad, tužiti vodoprivredna preduzeća što su nesavesno obavljala svoj posao, tužiti lokalne samouprave… Tužiti ili ne, pitanja su za advokate. Neki od tih krivaca imaju osiguranu svoju odgovornost. To samo znači da bi njihovu odgovornost presuđenu na sudu umesto njih finansiralo osiguranje. Polisa osiguranja odgovornosti je prosto samo alternativni džep iz kojeg oštećeni treba da se naplate, ako imaju sudsku presudu. Novac neće dati štetnik, nego onaj koji je njegovu odgovornost osigurao. Tako da….slažem se sa komentarima.

Srce
Gost
Srce

Kako ne bi bili suvoparni. Kada na putu naiđete na neobeleženu rupu, imate pravo da tužite nadležnog koji taj put održava.
Polisa osiguranja, ako postoji, se u ovom slučaju tretira kao garantno sredstvo. Ukoliko nadležni nema polisu, moraće da se snađe za novac.
Izvršna vlast, svesno ili iz neznanja, sa svojim pravima nije upoznala svoje građane, a što im je Ustavom zagarantovano pravo, čime ih je dovela u zabludu.
Pošto ste radnik u osiguranju, ne bi trebalo da apostrofiram šta u stručnom svetu znači pojam „zabluda“.
Na materijalne štete se nadovezuju nematerijalne štete, kao u GSP, izgubljena dobit…
Pošto Javna preduzeća ne mogu u stečaj, neko mora da obezbedi sredstva za naknadu, što automatski znači da je neophodno da se definiše odgovoran, a što opet otvara kvalifikacije zaposlenih i najzad uvođenje ODGOVORNOSTI U JAVNOM SEKTORU!
Mislim da je neophodno da se DJB konsultuje sa pravnicima i upozna građane sa svojim pravima, kao i da ih sa tim pravima, iako je bila dužna, nije upoznala izvršna vlast sa APV na čelu.
Inače smatram da je tajming teme izuzetan i na tome Vam upućujem komplimente.
APV je koristio tuđu nesreću da bi poentirao, ali je sada istrčao pred rudu.
I dobro je što se niko nije setio da reaguje na ovakav način, jer su se akademici iz SNS-a istrčali žešće.
Biće na kraju: „neka medo ja ću“

Karadačanin
Gost
Karadačanin

Aaaa, pa Vi ste mala maca za ove naše “nadležne“ (nedležni su namerno pod navodnicima iz očitih razloga). Nemate pojma kako su elegantno rešili slučaj poplave od kanala za navodnjavanje u Čačku. Jednostavno su prebacili kanal u nadležnost “Srbijavoda“. Ovi ga, naravno, nisu još primili, jer ni oni nisu naivni, tako je kanal sada u “pravnom vakuumu“, a mi u “crnoj rupi“.

Sasha
Gost
Sasha

Kod mene u Windor-u provincija Ontario neka osiguranja I ne zelenda progaju polise za osiguranja od poplava. Neki delovi grada zbog lose kanalizacione mreze imaju poplave po kucama kad God su have kise, rizik za osiguranja je veliki I onda I nenprodaju osiguranja. Pozdrav DBJ. Dijaspora je uz vas.

Vladimir Đurić
Gost
Vladimir

To je i rečeno u tekstu: osiguranje od onoga što je izvesno ili je već u nastupanju dobiti se ne može. Poplave u Srbiji su izvesne na dosta područja. Plavljena područja moći će na leto kupiti osiguranje, ali će cena biti prilagođena istoriji šteta i biće visoka.

Luka
Gost
Luka

Kakva je ovo glupa slika???
Frižider je umetnut u Photoshopu!!!

jaran
Gost
jaran

pa pazi da ti pojasnim kada to budes pokazivao gazdi kumovima segamegadens direktorcicima bitangicama bugarskom biznismenu shinishovu i ostalim retardima ti reci da je pronadjen krivac za poplave to je upravo ovaj frizider zato je tu i prikazan kako bi bio primetan.