Са напредњацима, једно је сигурно, никад није досадно. Ово је прича о томе како се један досадан посао скупљања папира за изборе претворио у изненађење, корак по корак откривала сам микро окупацију или како је општинска зграда и све што у њој постоји постала изборни штаб.
Након што сам извадила два од потребна три документа за предају листе кандидата за излазак на републичке и локалне изборе, морала сам да се вратим у општину Земун како бих извадила и трећи документ, који приликом првог доласка нисам добила. Трећи документ је потврда о упису у бирачки списак.
Радно време шалтерске службенице која ми је издала прва два документа беше завршено, па сам помоћ морала да потражим у некој од општинских канцеларија. Не схватајући до краја мој захтев, једини оверитељ из шалтер сале ме је упутио на портира, а портир даље на први спрат где је, како каже, „кол центар“.
Читава зграда је деловала празно док се нисам нашла у ходнику првог спрата где су просторије са редним бројем 19, 20, 21… Шетајући ходником и покушавајћи да решим свој проблем, застадох пред канцеларијом број 19, где је седела жена средњих година и разговарала телефоном. Нисам желела да је прекидам, па сам сачекала испред канцеларије да заврши разговор.
Из канцеларије се чуло следеће: „Добар дан. Позивам вас из изборног штаба Српске напредне странке по препоруци …(па рече име које нисам запамтила). Занима ме да ли сте остали при одлуци да ћете свој глас дати Александру Вучићу?“
Затим се чуло лупање слушалице…претпостављам да одговор није био задовољавајући и да је саговорник можда био револтиран.
Покуцам и уђем у канцеларију уз објашњење шта ми је потребно. Госпођа није могла да ми помогне те ме је упутила на канцеларију број 21 и рече да тамо има много више људи.
Врата канцеларије број 21 су двокрилна, па сам онако лаички закључила да је та канцеларија већа од претходне у којој сам била. Покуцала сам. Чуо се жамор, али никакве реакције на моје куцање није било, па сам ушла у просторију.
У просторији која је заиста велика за једну обичну канцеларију седело је десетак људи, већина је разговарала телефоном и такорећи шаблонски говорила: ‚‚Добар дан. Позивамо вас из изборног штаба Српске напредне странке. Можете ли нам рећи да ли ћете пружити подршку Александру Вучићу.“ На столу су били одштампани спискови људи извучени из неке ексел табеле.
Обратила ми се једна млађа жена: „Како можемо да Вам помогнемо?“
Објаснила сам јој који ми је документ потребан, да у шалтер сали седи само један оверитељ који ми је рекао да не може да ми помогне и да ме је упутио на портира, а портир на њих. Иако ми је још код прве канцеларије било јасно о чему се ради, оно што ми је та млада жена рекла још ме је више изненадило: „Ми нисмо запослени у општини и не можемо вам помоћи сад.“
А о чему се ради? То је само минијатурна слика велике окупације под којом је цела Србија, њена Влада и све институције, осим оних чији се представници развлаче по Вучићевим блатоидима јер одолевају насилном претварању у кол центар напредњака.
Избори су једини ефикасан начин да раскинемо напредњачку окупацију, да Србија престане да буде зомбијевски кол центар Александра Вучића. Покрет Доста је било једини даје гаранцију да ни Земун, ни Србија неће бити никада претворени у овакав кафкијански изборни штаб.
Татјана Мацура,
чланица ГО покрета „Доста је било – Саша Радуловић“
Nazalost tako je po celoj srbiji, neznam dokle ce gradjani srbije moci da izdrze ovo finansiranje SNS. Postali su JAKO napadni od telefonskih poziva, dolaskom na vrata, na standovima nau ulici-vuku vas za rukav, do plakata koje su izlepljene na svakoj banderi i drvetu /sto naravno puno kosta gradjane srbije/. Drugi to rade pristojno sa malo novaca, preko interneta i spontanim razgovorima sa pristojnim ljudima.
Vec duze razmisljam sta nije u redu sa nama Srbima. A nesto sigurno nije u redu kada mi godinama glasamo za Velju, Dacica, Palmu, Nikolica, Vucica…Jedini zakljucak do kog sam dosao da mi imamo taj neki mazohisticki gen i da imamo stokholmski sindrom. Mada relativno skolro sam saznao za DJB i onda sam malo pratio i citao komentare simpatizera i nekako me je malo oraspolozilo i trenutno mislim da mozda i ima nade za nas. Nada na zalost verujam da ce postojeca garnitura ponovo da formira vladu i verujem da cemo tek za cetiri godine da klicemo Gotov je! Mi moramo da dotaknemo dno ne mozemo da sasecemo zlo u nastajanju. Ponovice se 5. oktobar, mada ovog puta vlada nece da ima podrsku policije i vojske.
Pogledajte slike sa njihivih skupova,sve govori o strukturi njihovih glasaca,nemojte sve trpati u jedan sepet.
Za ovakve svinjarije (oprostite ali ovo jeste to) ima se novca. I to narodnog. Razlog više zašto nikada ne bi prihvatili totalnu transparentnost. Bezočnost im je vrlina! Da, bilborda ko pleve na sve strane. Koji bezobrazluk. Ali ja im uz osmeh kažem: “Ništa vam neću reći, ja dobro znam da je tajnost glasanja ovde zagarantovana.” Baš me zabole lakat šta misle. A da dam glas onima kojima verujem, naravno da mi nije bilo teško otići.
Nista me ne moze iznervirati kao sto je sada slucaj u ovoj predizbornoj kampanji gde se koriste drzavni resursi za kampanju jedne stranke. To je idiotluk planetarnih razmera. Pa zar gradjani ne vide kako se razbacuju njihove bedne pare a ovamo nema ni za najosnovnije potrebe. I koji idioti su doneli Zakon da se stranke finasiraju iz budjeta. Neka lepo uzimaju od svojih clanova pa neka rade sta god hoce. To je je radio SPS odmah po osnivanju. Zbog rakvih svinjarija sam napustio drzavnu sluzbu jer nisam mogao da gledam sta idioti rade, ali to nije prestalo do danasnjjih dana. Tuga i jad. A sto je najgore, ovom glupom narodu jos nije dosta pljacke, hoce jos. Mazohizam……..
Čekajte, zar je moguće da DJB nema kapacitet (mislim na obrazovani kadar) da ovakvu stvar na adekvatan način prijavi npr. inspekciji rada ili nekoj drugoj nadležnoj? Neki ljudi van radnog vremena nezaposleni u samoj opštini nešto rade u opštinskim prostorijama – nešto tu sigurno nije po zakonu. Mislim, ja sam tako skapirao DJB, a ovaj tekst bez takve prijave mi se ne razlikuje značajno od tekstova drugih opozicionih stranaka.
Ovakve stvari se desavaju ne samo u Zemunu vec u svim naseljima u Srbiji. Ja sam iz jednog malog mesta u Juznom Banatu i zgrozen sam metodama koje koristi vladajuca partija da pridobije glasove. Jedan moj prijatelj, inace penzioner, clan je mesnog odbora SNS-a. Pre par dana je pozvan na sastanak sa tzv. koordinatorom iz Beograda. Koordinator je dao zadatak odredjenim clanovima stranke da obidju sve socijalno ugrozene i da eksplicitno traze da zaokruze broj 1 na glasackim listicima. U protivnom, ko je primalac socijalne pomoci nece moci da obnovi pravo na istu, a oni koji nisu i pritom su siromasni (a naglasak je na romima) da im prete da ce im struja biti iskljucena, da ce im poslati policiju i sl. Takodje, u obavezi su da provere tim ljudima da li imaju vazece licne karte, a ako nemaju da ih odvedu da izvade nove licne karte, po hitnom postupku, koje ce platiti stranka. Pri samom glasanju moraju da izadju iz kabine sa glasackim listicem u rukama tako da se vidi broj koji je zaokruzen pa potom kod glasacke kutije da ga presaviju i ubace. Po jedna osoba ce biti angazovana na svakom birackom mestu da prati i vodi evidenciju o tim ljudima da li su postupili po instrukcijama. Pa vi vidite..
Ovo sve počinje da liči na Nemačku… ali iz 30-tih godina prošlog veka !!!