Autorski tekst Nauka

Petnica – nesretnica

“Svrha obrazovanja je da napraviš ličnost! Nikako karijeru.” Ova vrlo jednostavna misao, pokazuje koliki je nivo neobrazovanja u naprednoj vladi. Bez obzira na to koliko se kite i pokrivaju “diplomama”, na brzinu plaćenim, još brže stečenim, toliko brzo da se mnogi političari ne mogu setiti čak ni imena teme rada niti programa koji su završili. Ono što je loše, oni sa tim lažnim diplomama misle da mogu da upravljaju našim životima i našim parama. Svojim diplomama pokušavaju da naprave karijeru. I pored ovih “diploma”, oni nisu obrazovani. Nisu obrazovani kao ličnosti! Ne samo u smislu edukacije. U našem jeziku se to izvrsno prikazuje: Obrazovati znači i osnovati, sastaviti, stvoriti!

“Reci mi, zaboraviću. Pokaži mi, nešto ću zapamtiti. Uključi me, naučiću.”
Jedna od najbitnijih sredstava rada sa učenicima i studentima je aktivno učestvovanje u nastavi, eksperimentima, radovima. Zbog toga se prave školske laboratorije, zbog toga se rade vežbe na fakultetima, zbog toga se rade ogledi. Zbog toga je mala grupa entuzijasta pre nekih 30-ak godina, odlučila da napravi Petnicu. Naučno istraživački centar, jedan od najboljih na Balkanu ali i poznat u Evropi. Poznat toliko da studenti i učenici iz drugih zemalja, dolaze u Petnicu da učestvuju u radu. Petnica je postala ponos naše nauke. Obučila je mnogo generacija raznih profila. Hemičara, biologa, hidrogeologa, arheologa, IT inženjera, astronoma… Izvinjavam se što mnoge nisam pomenuo ali ovo je samo da bih pružio sliku šta se sve radi u naučnom centru. Ponosam sam što sam i ja učestvovao u gradnji i razvoju centra dok je bio u začetku.

petnica

“Svrha obrazovanja je da ogledalo pretvorite u prozor.”
Da li oni zaista misle da će sa “diplomom” sve da zavaraju? Gledaju se samozadovoljno u svoje ogledalo. Izgledaju sebi važno u skupim automobilima, odelima, aksesoarima. I dalje ne vide iza ogledala. Nije mi bitno kako oni sebe vide. Bitno mi je da ne sprečavaju obrazovanje naše dece. Naša deca moraju biti što obrazovanija kako bi izvukla našu zemlju iz bede svojim znanjem i sposobnostima. Mi ćemo pokrenuti taj proces i nadam se da ćemo našoj deci ostaviti što manje posla. Ali šta se dešava?

Naše škole su sve lošije. Nastavni kadar sve lošije plaćen. Laboratorije po školama se prave “školskim dinarom” roditelja! Profesori i nastavnici sve mrzovoljniji i sve nevoljniji. I pored toga, novac za obrazovanje je sve manji. Sredstva odlaze na neverovatne stvari! Nacionalni fudbalski stadion, “Beograd na vodi”, crkve, penzije za crkveni kadar… Fabrika “Simpo” u Zubinom potoku poklonjena crkvi.

A šta sledi obrazovanju? Slika toga se može videti iz neverovatnog novinarskog naslova: “Petnica se zbog problema gasi”. Najnapredniji obrazovno istraživački centar na Balkanu gasimo!!! Taj trend pokušaja da ugase Petnicu traje već duže vreme. Naslov iz 2012. : “Petnici preti zatvaranje”. Dobijeno pet puta manje novca od planiranog. Ni dinara za održavanje! Sada ponovo! Ova vlast želi da svede obrazovanje na privatne fakultete koji zarađuju tako što prodaju diplome. Ako mogu oni, tako treba da rade svi. Na taj način će manje štrčati kupljene diplome.

Šta će nam “Nacionalni stadion” pored dva velika stadiona i par manjih? Koliko nam je to potrebno? Da li premijer time želi da ostavi zadužbinu? Mnogo bi bolje bilo da uradi nešto za nauku i obrazovanje. Milioni koje ulaže u Beograd na vodi, obrazovne ustanove bi pozdravile mnogo iskrenije. Ali, naravno, od školstva ne može da se uzme “moj deo”. Obrazovanje je uvek bilo mršavo u finansijama a sada je svaki evro preusmeren u mnogo isplativiji biznis.

Premijer se nedavno poredio sa Titom. Kakva šala! Za vreme Tita, svaka osnovna škola je imala sekcije za tehničko obrazovanje. Imali smo puno raketaških i modelarskih klubova. Sećate se radioamatera? Njih se setite samo kad su zemljotresi ili poplave. Tokom bombardovanja, radioamateri su dali nemerljiv učinak u odbrani zemlje. Broj radioklubova gde se oni okupljaju je danas smanjen sa nekadašnjih 110 na svega 20-ak aktivnih. Koliko para je dato radioamaterima u poslednjih 10 godina??? Skoro NIŠTA! Radioamateri od svojih para kupuju radiostanice, antene, antenske stubove. A još pored toga, država im naplaćuje licence, ateste, dažbine, ispite, članarine… Koliko im država daje za učestvovanje u vanrednim situacijama? Ništa, Nothing, Nada, Rien, Nic, Niente, Nichevo.

Naprednjaci samo imitiraju da brinu za decu, školstvo i obrazovanje. U kraju gde živim, oko škola je postavljeno preko PEDESET ležećih policajaca. Na neverovatnim mestima. Na krivini od 90 stepeni gde MORAŠ da voziš 10 km/h jer je nemoguće da skreneš brže. Ispred pešačkog, posle pešačkog, na 20 metara dalje je napravljen JOŠ JEDAN PEŠAČKI sa još dva ležeća policajca. Računica kaže da je to 50 x 170000 dinara: SEDAMDESET HILJADA EVRA. Samo u mom delu grada! Izbacivanjem nepotrebnih prepreka moglo se uštedeti bar 20 000 evra. Tri škole, koliko ih ima u mom kraju, bile bi prezadovoljne da su dobile tih 20000 evra za nabavku školske opreme. Problem je što se tu teško ugrađuje “moj deo”.

Da se vratim na Petnicu. Stanica je prinuđena da uvede participaciju učesnika. Svako dete ili student koji dolaze u Petnicu, moraju da plate jedan deo troškova boravka. Zlobnici bi rekli “pa šta će im onda pare kad naplaćuju usluge”? Naravno, to bi rekli bez uvida u troškove rada. Ta participacija, pokriva svega deseti deo troškova. Petnica ne naplaćuje učesnicima predavanja. Time samo pokriva gubitak koji im je država uzela. Uzgred, uplata je na dobrovoljnoj osnovi! Pored toga, Petnica je prinuđena da traži sponzore. Našla ih je u kompanijama i organizacijama koje su uvidele značaj centra: Telenor, Pošte Srbije, Švajcarska organizacija za međunarodni razvoj, OEBS, UNESCO. Verovatno ćemo uskoro slati SMS kako bi stanica radila. Naprednjaci su uveli napredne tehnologije! Uskoro ćemo sve plaćati SMS porukama. Zdravstvo već uveliko tako radi.
Sada je na redu obrazovanje.

Zlatko Sučić,

IT inženjer i pilot, član pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović, Novi Beograd

Oznake
Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

34 Komentara na "Petnica – nesretnica"

avatar
2500
najnoviji najstariji
Petničanin
Gost
Petničanin

Niko ne pominje što je Petnica došla do propasti. U vreme vlasti Demokratske stranke od stranih kredita je urađen predimenzioniran nastavni komplesk za koje Vigor Majić nikoga nije konsultovao niti dao odgovor kako će se sve to finansirati. Sada bi trebalo da država izdvoji ogroman novac za nečije megalomanske želje. Da je Petnica ostala sa smeštajnim kapacitetima od 50 učenika imalo bi para. U Srbiji postoji mnogo lokalnih organizacija koje se još uspešnije bave mladim talentima od Petnice, ali nemaju medijsku podršku. Te mlade talente uvode u svet nauke fakultetski obrazovani ljudi za razliku od Petnice gde i dalje na rukovodećim mestima ima propalih studenata. O tome niko ne piše. A ministar Verbić je čedo Istraživačke stanice Petnica.

Alex
Gost
Alex

Bez ljutnje, radim u nauci, išao u Petnicu kao srednjoškolac – ali i treba da se smanji finansiranje.
Nema svrhe davati deci, srednja škola, da se igraju na uređajima koji su suludo skupi, tek radi nekog kao rada.
Naučni rezlutati Petnice – faktički, nema ih.
Ljudi koji su visili godinama u Petnici vs oni koji nisu, na fakultetu prolaze isto ili lošije od ekvivalentnih kvalitetnih studenata.
Da li Petnica poboljšava obrazovanje – ne, ne vidim kako. Izmaltretiraš 100 klinaca i sludiš ih da kao rade enšto bitno, a ne rade.
Da li pruža osnovu – ne, videće sve to na fakultetu za neku godinu. Imaće prednost prvih mesec dana i to je to.

Ana
Gost
Ana

Petnica nije za prosecne.

Mića
Gost
Mića

Novac potrošen u OBRAZOVANJE nikada nije bačen. Kamo lepe sreće da u Srbiji imamo još deset Penica i ni jednog rieliti programa na televizijama.
Kamo lepe sreće da se deca ugraju na skupum uređajima u laboratorijama nego da sate i sate provode po kafićima
Stvaranje KREATIVNIH ličnosti je put ka društvenom prosperitetu. Ako se iz svake generacije dece koja se igra na skupim uređajima izrodi po nekoliko naučnika i pronalazača onda je igra na skupim uređajima postigla svoj cilj i svrhu.
Jasno je da gospodaru Vučiću ne trebaju slobodnomisleći i kreativni ljudi. Trebaju mu polupismeni poltroni. Zbog toga je Petnica njegova AHILOVA PETA.

Zlatko
Gost
Zlatko

Kao autor teksta, ni najmanje se ne slažem sa pojedinim Vašim navodima.
Kao prvo, ja sam kao astronom, važne korake u praktičnoj astronomiji ostvario (pored slabašnog teleskopa na opservatoriji „Ruđer Bošković“) upravo na događajima u Petnici.
Moja koleginica Jasna Klicić je puno vremena provela u Petnici. Sada je priznati hemičar svetskog glasa i radi (na žalost) u Švajcarskoj. Nemerljiva iskustva je ponela iz Petnice. Hidrogeolozi su imali praktična iskustva ne terenu koje im klasično školovanje nije pružalo. Arheolozi su vršili praktična iskopavanja na lokalnom arheološkom nalazištu.
Pa čak i da je svega par stručnjaka svetskog glasa izašlo iz Petnice tokom ovih godina, to je USPEH. Deca koja su svoja iskustva stekla na tim „skupim“ uređajima, nigde ne bi mogla da ih isprobaju osim u Petnici. Pogledajte samo Institu za Fiziku u Zemunu. Šta oni imaju od skupih uređaja? Skoro da ne možete nabrojati.
Da li Petnica poboljšava obrazovanje? Nemerljivo! Pruža mnoge stvari koje druge institucije ne mogu. Studenti iz inostranstva dolaze u Petnicu. Ne bez razloga. Klinci kojim je ovo maltretiranje, ni ne razmišljaju da dodju u Petnicu. Oni koji dolaze, dolaze sa zadovoljstvom. Tako sam i ja dolazio.
Da li studenti rade nešto bitno? Naravno. Makar u ono vreme, sve rezultate naših istraživanja smo delili sa relevantnim ustanovama.
Verujem da je i danas tako pa čak i mnogo više.

Mile
Gost
Mile

Upravo to igranje na „skupim uredjajima“ uci mlade ljude metodologiji istrazivanja i budi kreativni duh. Nikada nije problem sticanje znanja tj. ucenje, jer to postignu svi kroz skole i fakultete, problem je primena znanja. Deca i mladi ljudi iz skola i sa fakulteta izadju bez ikakvog prakticnog znanja. Obrazovanje je potpuno otudjeno od prakse. Cemu skolovanje za odredjeno zanimanje ako dobijete svrsenog inzenjera elektrotehnike koji ne razlikuje otpornik od kalema ili ne zna da odredi izvode nepoznatog tranzistora! Takvi su mi dolazili u firmu da traze posao!
Na kraju Petnicu unistava covek koji je u njoj proveo godine profesionalnog sazrevanja! Zahvalan instituciji koja ga je podigla!

Milan
Gost
Milan

Postovanje bivsi petnicaru! 🙂

Petnica svakako nije savrseno mesto, ali isto tako ne treba da se tretira kao deo obrazovnog sistema. Prema kontekstu Vaseg posta, ispada da bi to trebalo da bude priprema za dalji naucni rad i/ili studiranje, a to jednostavno nije tako i nikada nije bio cilj postojanja Istrazivacke Stanice Petnica.

Petnica je tu da pomogne zainteresovanim mladim ljudima u prvim koracima u nauci, da osete sta znaci istrazivanje, na svojoj kozi, radeci na temama koje su im interesantne. Takvu priliku fakulteti i druge obrazovne institucije jako retko pruzaju, cak i u najrazvijenijim zemljama. A benefiti od takvog rada nisu isti za sve. Iz ugla polaznika:

– Ima onih koji su sa svojim neverovatni talentima, ali socialno lose funkcionisu, lose se snalaze i tesko iskazuju svoje talente. Ovakivh primera ima puno, to su nasi najuspesniji istrazivaci, uglavnom rasuti po inostranstvu. Bez Petnice bi njihov talenat ostao neprimecen i potisnut. Njima je Petnica pomogla, pre svega atmosferom koja tamo vlada, koja razbija njihove strahove, a koji su uglavnom posledica loseg tretmana koji su imali u obrazovnom sistemu, gde su tretirani kao streberi i „cudna deca“…

– Mi drugi, koji smo u Petnicu dosli pre svega kao jako zainteresovani za neku nauku/oblast, ali relativno prosecnih sposobnosti, smo isto tako profitirali od rada u Petnici: jer smo radili i druzili se sa motivisanim i kvalitetnim ljudima, razbijajuci predrasude da su nauka i istrazivacki rad rezervisani samo za ultra pametne. Ispostavlja se da je motivacija i zainteresovanost kljucna stvar. To je opet nesto sto u nasoj zemlji mlad covek ne moze da prozivi i nauci na drugim mestima…

Sve u svemu, Petnica je jako znacajna, ali ne kao mesto gde se ljudi pripremaju za fakultet ili uce, znanja radi. Znacajna je zbog vestina koje promovise – rad, a prvenstveno preispitivanje sebe, autoriteta i rezultata (bilo kog tipa). Kao sto rekoh, Petnica svakako nije savrsena, bas kao i sve druge institucije tog tipa sirom sveta, pa mozda Vi i neki drugi to niste osetili u punoj meri. Ali to jesu osobine koje u autokratskom sistemu nisu pozeljne i to je glavni razlog zasto vlast (ne samo ova nego i mnoge prethodne) cesto degradira znacaj Petnice i radi na njenom unistavanju… Njihovi interesi se prosto ne poklapaju sa interesima mladih koji bi zeleli da se bave naukom, kritikuju i slobodno razmisljaju…

SasaM
Gost
SasaM

Uf, koliko malicioznosti u samo nekoliko rečenica. Pored toga, u svakoj rečenici neistina, osim, možda u ovoj prvoj, ali je tu vrednosni sud – smanjiti finansiranje, bez ijednog argumenta.

Srednjoškolci nisu baš deca – to je omladina – osobe koje su prošle makar 8 godina obrazovanja i ne treba da se igraju skupim uređajima, ali treba da rade na njima – mere, proveravaju, analiziraju, zaključuju i rade sve ono što NE MOGU u školama. To su talentovani, sjajni omladinci koji su zainteresovani za nauku, a ne neki momci i devojke iz kafića ili sa splavova…

Petnica nije institut da se bavi objavljivanjem naučnih radova. Ne znam kojom se vrstom nauke bavite i koliko ste uopšte upoznati sa brojem objavljenih naučnih radova od strane ljudi koji su NAUKU upoznali i zavoleli kao polaznici ove istraživačke stanice. Oni to uvek i istaknu u (nažalost) retkim razgovorima koje možete da nađete u dnevnoj štampi, pošto naučnu periodiku, kao i biltene Petnice, čini mi se, slabo pratite.

Ko prolazi bolje na fakultetu – radili ste neko istraživanje, imate neku metodologiju kao naučni radnik, objavili ste neki rad na tu temu ? Ili ste, možda, sanjali da je to tako, pa biste voleli da bude – ali nije, mada ne znam na šta mislite kada kažete ekvivalentni kvalitetni studenti ?

Da li poboljšava obrazovanje ? Odgovor je dat u drugom pasusu, a o „maltretiranju“ pitajte bivše polaznike – ja sam pitao ćerku, ona mi je samo pokazala status na FB-u „sick from Petnica“ i par slika sa polaznicima i saradnicima na kojima se jasno vidi da su izmaltretirani do krajnjih granica.

Što se osnove tiče, i viđenja svega toga na fakultetu – Vi odavno niste videli ili fakultetske laboratorije ili petničke – tipujem na ove druge. A prednost će imati večno – i to je to.

celt
Gost
celt

„Knjige braco moja, knjige, a ne zvona i praporce“ – mnogi ljudi, medju njima ti, ovo prevode bukvalno, i i dalje misle da je nauka samo knjiga, a kad pocne ozbiljno da se govori o trosku nauke, onda odmah, skupi instrumenti, nepotrebno, sta ce ti to, nasi naucnici najbolji i tako to. Dositej je upravo o ovome govorio, sto se danas radi. Jos pre 200 god.
Na zalost, nauka danas nije vise samo knjiga, nego ti treba jos ponesto da bi bio relevantan. Nista od tih uredjaja nije toliko skupo, koliko se trenutno rasipa na gluposti.

Miroslav
Gost
Miroslav

…i sad si za sendvič spreman svakojake gluposti da pišeš…
eeeee moj prijatelju iz „Petnice“

Denny Aleksandar Blagojevic
Gost
Denny Aleksandar Blagojevic

Steta bi bilo zatvoriti tako dobru ustanovu bio sam tamo pre par meseci

Ivan Blagojevic
Gost
Ivan Blagojevic

Unistava se ono po cemu smo bili poznati svuda u svetu a to je nase znanje… Veoma mi je zao za Petnicu, vise puta sam bio ucesnik ove skole i uvek sam se vracao pun utisaka i znanja. Bio sam presrecan sto mogu da se pohvalim da sam unapredio svoje znanje, a sada smo dosli do toda da covek koji zeli da nadogradjuje svoje znanje i vestine mora da to potrazi u nekoj drugoj zemlji… strasno!!!

Mladen
Gost
Mladen

Alex, malo je komplksnije izmeriti rezultat tj:
– da li rad u Petnici pomaze da lakse prodjete kroz fakultet? I ja mislim ne
– da li rad u Petnici utice na vasu ljubav prema nauci i struci? Apsolutno Da
– da li rad u Petnici utice da prepoznate i razvijete svoje talente? DA
– da li vas poveze sa ljudima slicnih interesovanja i utice na dalji razvoj u pravom smeru? DA
– da li polaznici Petnice imaju profesionalne i naucne rezultate bolje od proseka kasnije? Moje misljenje je da Da ali to bi trebalo mozda evaluirati.

Elem, Petnica nije ustanova gde bi vi pisali radove koje bi objavljivali u naucnim casopisima ali mislim da je vise nego bitna za promociju nauke medju mladima i kao institucija koja naprednije klince prepoznaje i razvija.

Bio, video i 20g kasnije izneo svoje misljenje 🙂

Zorica
Gost
Zorica

Moje mišljenje je da se uporno i uspešno urušavaju sve ustanove i postignuća koje predstavljaju znanje kao vrednost.

Jovica
Gost
Jovica

Ne bih hteo da me neko pogresno shvati, ali sta mi kao drustvo imamo od skolovanja coveka koji na kraju zavrsi u inostranstvu?
Mislim da skolovanje treba da ostane sto jeftinije i dostupnije, ali da postoje penali u slucaju odlaska. Ugovor.
Drzava je dala dodatan novac, zauzeo si mesto nekome i na kraju odes?

immobil
Gost
immobil

U potpunosti se slažem sa sugestijom da ono malo novca što postoji na raspolaganju treba uložiti u BU. Petnica je zamajavanje. Ako treba uložiti nešto u srednje škole onda su prvi kandidati svakako Matematička gimnazija i Filološka gimnazija kao elitne ali i sve ostale osnovne i srednje škole. Objektivni rezultati Petnice su nula. Lepo je to zamišljeno ali je očajno realizovano. Ko je od Petničara ikada objavio članak u naučnom časopisu sa IF ikada? Niko i nikada. Studenti BU međutim jesu! Tu treba ulagati!

Milan
Gost
Milan

Objektivni rezultati Petnice su mnogo jaci od BU, samo se ne mere imact factorom i radovima, jer to nije izlazni proizvod istrazivacke stanice Petnica. BU i drugi univerziteti imaju za cilj obrazovanje i naucni rad, pa se stoga njihov uspeh/kvalitet meri rezultatima studenata na testiranjima i kvalitetom naucnih publikacija. Oko 90% programa Petnice je usmereno ka radu i prvim koracima u nauci srednjoskolaca i ucenika 7. razreda osnovne skole. Stoga je apsolutno nerealno ocekivati naucne radove u priznatim internacionalnim casopisima. Ono sto Petnica proizvodi jesu kvalitetni mladi ljudi, kojima tek treba fakultetsko obrazovanje da bi jednog dana pisali takve radove. I rezultati su tu – nema institucije u Srbiji koja publikuje kvalitetno, a u kojoj okosnica nisu bivsi petnicari 🙂

Tako da je poredjenje Petnice i univerziteta isto kao kad bi neko poredio skolu plivanja sa nacionalnim vaterpolo timom…

Babangida
Gost
Babangida

Tema članka uopšte nije pitanje na koji način treba rasporediti novac za obrazovanje, već su tema članka nesposobni vlastodršci koji novac usmeravaju u kriminalne tokove zarad lične koristi, upropaštavajući pri tom obrazovni sistem.

Zlatko
Gost
Zlatko

Podrzavam! (Autor teksta)

Milanm
Gost
Milanm

Ova konstatacija nije na mesto. Koliko je učenika, zahvaljujući Petnici, odlučilo da se bavi naukom i koliko su ti naučnici objavili radova u vrhunskim naučnim časopisima? Ne znam tačan broj, ali pouzdano znam da ih je mnogo. Svrha obrazovne institucije nije produkcija naučnih radova, već stručnjaka koji će raditi u naučnim i obrazovno-naučnim ustanovama i publikovati naučne radove. To je kao kad biste rekli da gimnazije nemaju svrhu, pošto ni jedan gimnazijalac nije obavio rad u naučno časopisu koji ima IF.

Jelena Trifunovic
Gost
Jelena Trifunovic

Postovani gospodine Zlatko, da li bi mozda na neki nacin pomoglo potpisivanje peticije, nas gradjana i gradjanki, koji shvatamo ogroman znacaj Petnice, za sadasnje i buduce generacije mladih?

Zlatko
Gost
Zlatko

Ne verujem da bi neka peticija pomogla u resavanju problema. Takvo resenje bi bilo prevremeno, bas kao i lecenje dece SMS porukama. Problem treba resavati SISTEMSKI. Prvo razdvojiti bitno od nebitnog. Na primer, finansiranje crkve, a taj novac usmeriti u obrazovanje. Ne kazem da finansiranje crkve nije bitno ali se onda moraju finansirati SVE verske zajednice u Srbiji. A mislim da ej sasvim dovoljno to sto se prihodi verskih zajednica ne oporezuju. Obrazovanje bi trebalo da bude na najvisem stepenu prioriteta drzave.
Pokret DJB je za SISTEMSKO resavanje problema, ne krpljenje rupa. Mada kao privremeno – hitno resenje bi trebalo pokusati sve, samo da se Petnica ne ugasi.

Borislav
Gost
Borislav

1. U Srbije je funkcionalno znanje na najnižem stepenu u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
2. Petnici i sličnimim ustanovama nije cilj da proizvedu znanje već da podugnu inovativni i kreativni duh mladih koji se nikako ne može steći u formalnom obrazovanju (vidi pod 1.).
3. Glavni problem lošegi nedovoljnog zapošljavanja mladih u EU i Srbiji je nedostatak iskustva. I naučno-istraživački podmladak se uči iskustvu. Potrebno je da na skupom aparatu nešto uradi a ne da ga prvi put vidi kad dođe u naučno-istraživački tim.
4. U svojoj karijeri radio sam 20 godina u nauci (preko 100 radova, 60 patenata) i podržavam postojanje Petnice. Znam iz ličnog iskustva koliko je njeno postojanje korisno. Prosto je šteta što u svakom okrugu nemamo po jednu Petnicu.

Milanm
Gost
Milanm

Petnica je izuzetno važna ustanova, bio sam tamo i ne treba trošiti reči na to koliko je Petnica važna. To je prosto jedan incident u državi koja tradicionalno u obrazovanje ulaže veoma malo. Međutim, Petnica dobija skoro milion evra godišnje iz budžeta i radi prilično netransparentno. Iz prve ruke znam da se honorari za predavače na seminarima isplaćuju u gotovini, na ruke, što je kršenje zakona. Vigor Majić faktički vodi Petnicu kao privatnu firmu, i stalno ističe da je Petnica „nezavisna institutcija“, ali ta nezavisna institucija zavisi od države, i to je osnovni uzrok konflikta Petnice i vlasti. Verbić je, kao petničar, obezbeđivao finansiranje Petnice. Pošto je očigledno završio karijeru kao ministar, vlast će ponovo otvoriti pitanje upravljanja Petnicom. Prethodna vlast je takođe zatezala sa finansiranjem Petnice,ali je nakon reakcije javnosti spustila loptu, i čak uložila velika sredstva iz kredita u modernizaciju Petnice (što je hvale vredan potez).

Zlatko
Gost
Zlatko

Postovani Milane,
nemam direktan uvid u finansije Petnice jer nisam zaposlen u Petnici. Samo poznajem mnoge ljude iz Petnice ukljucujuci i Vigora.
Godisnji budzet Petnice je dvostruko manji od onog sto ste Vi naveli. Oko 500,000 evra. Iz budzeta se dobija samo jedan deo tih para. Veci deo se dobija iz Fonda Petnica, medjunarodnih donacija kao i donacija domacih firmi i privatnih lica.
Sve ove podatke mozete videti na sajtu Petnice u odeljku „Finansiranje“. Ostale podatke mozete videti u javno objavljenom finansijskom izvestaju Petnice.

Milanm
Gost
Milanm

RTS je juče objavio da je iz budžeta predviđeno izdvajanje od 115 miliona dinara za Petnicu, što je nešto manje od milion evra. Da li je taj iznos tačan, ne znam.

Zlatko
Gost
Zlatko

Uvek se predvidi izdvajanje. Čak je iznenada i Mali predvideo da će Beograd da pomogne petnicu sa 6 miliona u sledećm rebalansu. Na kraju se stvarno izdvoji mnogo, mnogo manje. To su večinom medijske figure kojima je zadatak da prikažu kako se brine o nauci. Nema ništa od toga kao što ni Beograd neće ništa izdvojiti. Tako se redovno dešava u poslednjih 15 godina. Što bi u narodu rekli – ne lipši magarče do zelene trave…

Petar
Gost
Petar

Jedan komentar nevezan za Petnicu. Mogu vam reći, Zlatko, da se 80% mojih profesora (Filozofski fakultet BU) uopšte ne uklapa u vas opisa sa pocetka (prvi i pocetak drugog pasusa). Za njih obrazovanje jeste karijera i oni mahom ne učestvuju u nastavnom procesu, to prilicno otaljavaju, uopšte ih ne zanima). Ne obrazuju nas kao ličnosti jer nisu obrazovani kao ličnosti.

david
Gost
david

ljudi kupili ste me nemate pojma koliko…sve napredna do napredne teme…direktna demokratija…transparentnost….znanje kroz skolu kao laboratorije kao u sev. evropi…svaka cast!

Vojislav Andrić
Gost
Vojislav Andrić

Imam tu čast i sreću da sam jedan od osnivača Istraživačke stanice Petnica.
I ponosan sam na to što smo osamdesetih godina napravili, a kasnije uz pomoć ljudi koji su shvatili značaj ISP dograđivali i ideje i infrastrukturu ISP i sačuvali ISP kao nezavisnu instituciju od stalnih pokušaja gašenja, ali i od podržavljenja.

Polemika i dijalog su uvek dobro došli, ali je svima jasno:

1. Istraživačka stanica Petnica je nešto što je dobro, neophodno Srbiji i regioni i to treba negovati.
2. Ne treba stvarati negativni front naučnih radnika prema ISP, jer ona je 100% u funkciji razvoja naše nauke. To što je ISP opremljenija od naših fakulteta i pojedinih instituta je problem višegodišnjeg neulaganja u našu nauku i ne treba gasiti ISP zato što pruža bolje uslove, već planski popravljati uslove za nauku na fakultetima i institutima.
3. Redovan školski sistem ne treba suprostavljati ISP, već učiniti sve da škole koriste kapacitete ISP i sarađuju sa ISP.
4. Stanje ekesperimentalnih, a i drugih nauka u našim školama nije dobro i saradnja sa ISP može tu situaciju i savetodavno i konkretno popraviti.
5. Vlada Republike Srbije, preko Ministarstva prosvete treba da sa ISP potpiše dugoročni ugovor (bar na 4 godine, a zašto ne i na 10 godina) kako se svake godine ne bi ponavljala ista situacija u kome će tih 30 miliona dinara godišnje ili oko 20.000 EUR mesčno prebacivati ISP. Obaveza ISP je da napravi konkretan raspored korišćenja ISP od strane zainteresovanih škola i talentovanih učenika.
6. Tih 30 miliona dinara je oko 10.000 učenik/dana (na primer: 50 seminara sa po 20 učesnika po 10 dana puta 3.000 dinara) i sve se može lepo izračunati (jedan seminar nedeljno finansira Ministarstvo prosvete). Ispunjavanje obaveza se kontroliše i sistemom konkretnih dokumenata: Izveštaj za proteklu – Program za narednu godinu i stalno drži u ažurnom i dinamičnom stanju. Ako se situacija u državnoj ekonomiji popravi ugovor se može i popraviti.
7. Ostale programe i aktivnosti (oko 70%) ISP finansira iz sredstava koja dobija ugovaranjem, sponzorstvima, donacijama … i država je mirna. Nema potresa, panike … a program se realizuje kontinuirano i bez problema.

dr Vojislav Andrić
direktor Valjevske gimnazije

Vasilije
Gost
Vasilije

Bio sam u Petnici, kao srednjoškolac. Iskustvo koje sam tamo stekao mi je puno pomoglo da napredujem kao programer, a predavanja Dragana Toromana, Voje Antonića, Milana Gornika i Zorana Rilaka su mi ostala u najlepšem sećanju.

d
Gost
d

Ko je u „Dosta je bilo“ zadužen za nauku? Ko je opozicija Verbiću i vladajućem establišmentu?

Dragan
Gost
Dragan

Prvo treba razdvojiti zgradu od programa i postavimo stvari kakve jesu:
1. Objekat Petnice (sa laboratorijama i opremom) je državno vlasništvo i država ima obavezu da snosi režijske troškove. Postojali bi direktor objekta, portir i sekretarica o trošku države. Za to ne treba nikakav konkurs a troškovi se unose u plan budžetskih davanja u nekakvim pravilnim razmacima. Da je hteo Verbić bi ovo uredio.
2. Trenutna ekipa koja upravlja Petnicom je udruženje građana. Možda će u budućnosti neka druga ekipa imati bolje ideje? Verbić je morao da definiše uslove i raspiše „Konkurs za sprovođenje programa obuke talentovane dece u Petnici“. Tu bi moglo da se javi i neka druga institucija pa ko ima bolje planove i ideje neka dobije na 5 godina upravljanje. Tada bi se moglo konkurisati sa programima i to bi onda bio drugi način finansiranja. Postojali bi direktori programa, realizatori programa i drugi zaposleni po ugovoru dok fonder ima sklopljen ugovor o finansiranju. I ovo bi Verbić uredio samo da je hteo.

Ne vidim šta je problem da sve uvede u sistem na ovaj način.

Djole
Gost
Djole

Kao neko ko je u srednjoj školi često bio u Petnici, a potom kao student kratko bio i saradnik tamo, možda nisam sasvim nepristrasan, ali ni sa Petničaninom ni sa Alexom uopšte ne mogu da se složim. Prvo, interesovanje među srednjoškolcima za Petnicu je uvek bilo veće nego njeni kapaciteti – da je ostala na svega 50 mesta njen značaj bi danas svakako bio mnogo manji nego što trenutno jeste. Što se tiče „igranja“ sa skupom opremom, nikako ne mogu da vidim kako je to argument protiv Petnice – valjda baš naprotiv! Beskrajno teoretisanje bez mogućnosti da se to vidi u praksi je bio glavni nedostatak našeg školstva i dok je ono bilo mnogo, mnogo bolje nego danas. Petnica je i za mene i za mnogo mojih projatelja bila prvo mesto gde smo u laboratoriji mogli da vidimo kako neke stvari o kojima sam učio zaista izgledaju. Da i ne pominjem da je to bilo prvo mesto gde smo iskusili pravi timski rad i gde smo mogli da napravimo nešto konkretno. Dva boravka u takvoj Petnici je više učinilo za moje razumevanje i ljubav prema nauci nego godine i godine školovanja pre toga. Molim Vas, nemojte se služiti malicioznim metodama nekih naših političara i pokušavati da ono što je najveća korist od Petnice proglašavati za nešto loše.