Ауторски текст Преносимо

Саша Радуловић, човек из излога: Стечајни управник српске опозиције

То митско питање пред последње изборе: “Немам појма за кога да гласам?”, а које је направила необична околност да вам се чинило како сте све лидере проевропске опозиције већ негде видели, али нисте могли да се тачно сетите где, утерала је Радуловића у Скупштину право из фарбаре у Бранковој, па је штета што му се листа, уместо “Доста је било”, није звала “Не знам за кога да гласам”. За “Доста је било”, после сам схватио, гласало је оно бирачко тело које би радије на папиру нацртало Чича Глишу, али кад су мало боље погледали, закључили су да и Радуловић, када мало подебљате линије, личи на тог типа. Па су га заокружили уместо да га нацртају

У званичној биографији Саше Радуловића пише: “Правио и водио компаније од гараже до преко 150 запослених”. Их, баш од гараже! — сматрао сам ово безвезним маркетиншким описом какав ваљда пише у свим епохалним биографијама од Била Гејтса до Марка Закерберга, све док ме једног дана Саша Радуловић није позвао да се упознамо и разменимо мишљења. Иако сам у животу више мењао сличице за фудбалска првенства него мишљења, али сам пристао.

“А где су вам просторије?”, питао сам, наравно.

“Бранкова улица, на излогу пише: Доста је било!”, објаснили су ми из Покрета “Доста је било” како да их најлакше нађем.

На излогу пише ‘Доста је било’!? Хм! Да им седиште странке није у Амстердаму?“, помислио сам у себи, убеђен да су излози заштитни знак Амстердама, а не српске политичке сцене, мада постоји уверење да ту нема никакве суштинске разлике.

Још ми је било сумњивије што је Саша Радуловић једини српски опозиционар који, бар за сада, не би требало да седи у излогу. Оном амстердамском.

А кад се створе услови да седне у излог, онај амстердамски, први ћу га обавестити.

И тог дана сам се појавио у Бранковој улици, те почео да разгледам излоге. У питању је “џада” дискретно замагљена од издувних гасова аутомобила и неких људи који траже Бранков мост. Води од Зеленог венца ка тој главној београдској ћуприји.

Бранков мост је, иначе, идеално место ако вам некада у животу дође да скочите с моста. Људи, кажу, неке статистике, много више скачу са Бранковог него са Моста на Ади, јер им ваљда тај суморни амбијент ствара већу инспирацију него онај шљаштећи, тамо близу шпица Аде Циганлије.

Тако сам се тог дана мотао од излога до излога, разгледао где пише “Доста је било”, што је вероватно помисао сваког човека који шета Бранковом улицом, па му на памет падне, после деценија живота у раскошном српском вишестраначју, да оде и скочи с моста.

 

Еее, ено га онај новинар, решио да скочи с моста“, примећивао сам да су ме случајни пролазници баш тако гледали док сам се шуњао по том царству аутомобила који јуре ка Новом Београду и аутобуса који се оданде враћају. И тако укруг.

“Извин’те, да не знате можда где је овде ‘Доста је било'”, питао сам неке људе, они само што нису звали милицију, јербо ко нормалан на приступној саобраћајници Бранковог моста тражи такав фаталистички слоган.

И онда, негде при крају улице, када је већ било јасно да су моје намере недвосмислене, на неком излогу указало се баш то: “Доста је било”. Страначке просторије Саше Радуловића на први поглед највише су асоцирале на оно што се обично зове “локал у припреми”.

У питању је, кладио бих се, нека бивша фарбара, могуће самопослуга, а није искључено мало или средње предузеће које је отишло у стечај после само месец дана рада, па су по излозима излепили пароле у складу са пословном политиком. Највише је, ипак, личило на цвећару групе ТНТ из “Алана Форда”.

Ко не зна, Алан Форд је сиромашни плавокоси младић који је одрастао у сиротишту. Врло је наиван и добродушан, па га често искоришћавају. Игром случаја и замене идентитета постаје тајни агент и члан групе ТНТ. Ова група, коју чине најразличитији ликови, решава бројне тајне задатке. Међутим, од тога немају неке велике финансијске користи, већ су стално гладни и обучени у дроњке. Седиште групе ТНТ је цвећара на Петој авенији, а место радње град Њујорк.

Угледавши седиште Покрета “Доста је било”, у излогу на ободу Бранкове улице, било ми је јасно да од тог посла нема ништа. “Овај мисли да из пропале фарбаре сруши Вучића” — имао сам ту помисао када сам ушао у “објекат” који је више личио на сквот, а не бих искључио да је у питању била нека бивша гаража.

И Саша Радуловић, који се после неког времена појавио из магацинског дела те еx-фарбаре, гараже или самопослуге, мало ме је асоцирао на Алана Форда. Једино што није плав.

Пре тог сусрета за потребе Недељника писао сам Радуловићев годишњи хороскоп, и ту је стајало: “Ако кренете у предизборну кампању са вашим идејама док сте били министар привреде, препоручујемо да изнајмите приватно обезбеђење. Или да носите пајсер испод мантила. Причати гласачима о отпуштању, пензијама од 200 евра, дванаесточасовном радном времену и слично, исто је као да на првом састанку девојци кажете да је ружна ко лопов, ал’ има добру душу.”

Саветовао сам га у том тексту: “Немојте се облачити као манекен ХТЗ опреме (скраћено Хигијена Техника Заштита), купите још једно одело. Увек је боље имати два, макар вам у сецонд ханд шопу рекли да је исто такво носио Владимир Иљич Лењин, крајем 1917. Ретро је у моди, истина не баш тол’ко ретро, али важно је да се ви у таквој одећи осећате комотно.”

Некако ми је тај његов стајлинг ишао уз просторије у којима сам га затекао.

И онда смо пола сата седели у некој нуспросторији рахметли фарбаре, а Радуловић ми је рекао:

“На следећим изборима улазимо у Скупштину, а на оним после њих побеђујемо Вучића!”

“Аха, важи, али на плажи”, смешкао сам се отприлике у том стилу, саслушао Радуловићеве идеје, и само што му на растанку нисам рекао: “Окани се ти, синко, ћорава посла.”

После тога сам га још једанпут срео пред изборе. У истом оном оделу, ишао је да обиђе активисте који су скупљали потписе за листу “Доста је било”. То су, у складу са већ уоченим просторним имиџом странке, радили у неком скученом локалу у Ћумићевом сокачету. Опет у излогу!

И онда се догодио овај април, а “краљ стечаја” је остварио оно обећање из фарбаре — ушао је у Скупштину. Фактички, постао је лидер српске опозиције, која је већ била у стечају, само јој је фалио управник. Али, као и код сваког стечаја, једино управник не оде у стечај. Он заврши посао, па даље напредује.

Радуловић је, без сумње, и “краљ случајности”. Вучића је упознао у “Утиску недеље”. Изгледа да су за њихов однос најбитнији били они предуги блокови реклама, када не можеш да радиш ништа паметније осим да се интимизираш са осталим гостима у студију, чекајући да неко каже: “Имамо још 30 секунди до укључења.”

Тако су Радуловић и Вучић седели на оним наранџастим тврдим столицама док су по мониторима зврјале рекламе за детерџент, улошке с крилцима и јогурт, те се тадашњем првом потпредседнику Владе учинило да је нашао правог човека за Министарство привреде.

Био је то њихов први сусрет. Касније, Радуловић је имао намеру да разгласи своју оставку на место министра баш у “Утиску”, тамо где је све почело, али Вучић га је предухитрио. “Чујем да ти фали гост” — позвао је Ољу у тренуцима када је решио да распише нове изборе (из марта 2014), нудећи се као ексклузивнији гост од Радуловића, јер шта ће ти министар који даје оставку, када имаш првог потпредседника који даје оставку целе Владе, уместо премијера.

После те емисије, у чијим рекламним блоковима је Вучић ваљда цртао Ољу са таргетом на челу на папирима из дебеле фасцикле, она је остала без “Утиска недеље”, пошто га је третирала ко “дете звечку”, револтирана наглом променом госта.

А Радуловић је после те емисије решио да од нестраначког експерта постане страначки експерт коме је све до 24. априла ове године над главом висило питање: “Да ли је у питању Вучићев ‘тројански коњ'”.

Овај Радуле има неко лудило у очима“, најпре је приметио мој друг Јоца, стари опозиционар, а после сам то чуо још од сијасет оних који нису знали за кога да гласају.

То митско питање пред последње изборе: “Немам појма за кога да гласам?”, а које је направила необична околност да вам се чинило како сте све лидере проевропске опозиције већ негде видели, али нисте могли да се тачно сетите где, утерала је Радуловића у Скупштину право из фарбаре у Бранковој, па је штета што му се листа, уместо “Доста је било”, није звала “Не знам за кога да гласам”.

За “Доста је било”, после сам схватио, гласало је оно бирачко тело које би радије на папиру нацртало Чича Глишу, али кад су мало боље погледали, закључили су да и Радуловић, када мало подебљате линије, личи на тог типа. Па су га заокружили уместо да га нацртају.

И као што је Вук Драшковић својевремено, тражећи где су се налазиле просторије СПО-а 9. марта 1991, 20 година касније у Улици Џорџа Вашингтона набасао на бутик баш на месту одакле су планирали револуцију, тако ће једног дана Саша Радуловић, могуће, тамо у локалу у Бранковој, обићи неко мало или средње предузеће. И сетити се да је ту све почело.

Ако пак у међувремену заврши у неким луксузним просторијама, са телохранитељима на улазу и џипом упаркираним крај улаза, биће то знак да је зрео за излог. Али амстердамски. То, међутим, од њега зависи.

Извор: Недељник

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Srecom ovih superpametnih, superironicnih, superjalovih, supermushichavih, superglasacha je jako malo i cak i oni ne mogu da nadju dlaku u jajetu DJB-u iako po inerciji pokusavaju na sve nacine da uguraju i DJB gde i sve ostale (amserdamski izlog) Pobede se ne brane same niti se daju drugima na cuvanje. To je lekcija 5.oktobra. Pobeda zahteva aktivne i budne glasace koji itekako treba i mogu da doprinesu procesu direktne demokratije koju DJB uvodi.

  • Tekst je duhovit. Posle dužeg vremena slatko sam se nasmejao. Biće Saša Radulović premijer. Ne tako lako i brzo kao što misli. On je jedan od nas. Običan čovek. Komšija. Kolega. Rođak, dalji ili bliži. Čak i liči na nas. Profesionlac u struci. Ale ne i profesionalac u politici. Nema karakter političira. To je nekada dobro ali nekada nije.
    Nema prave konkurencije na političkoj sceni Srbije. To je jedna od olakšavajućih okoslnosti za njegovu ambiciju da bude premijer.
    U Srbiji se uvek glasalo protiv nekoga. Prvo se glasalo protiv Miloševića. Zatim protiv Koštunice. Zatim Protiv Tadića. Uskoro će se glasati protiv Vučića.
    Saša Radulović je perfekcionista i idealista. To su vrline ali u Srbiji mogu biti i mane. Skupo će ga koštati zamisao da popravi Srbiju. Pogubiće puno živaca i vremena za tu rabotu. Treba mu pomoći. Time pomažemo Srbiji, sebi, svojim potomcima.

    • Bravo Mićo. Ovo si sve, upravo, tačno rekao.
      Draža Petrović je veliki novinar ali humorista i njegov tekst treba tako shvatiti, no mislim da taj tekst ne treba da pogađa Sašu Radulovića. Treba razmisliti malo o tome.

  • N1:
    “Pozivu Aleksandra Vučića parlamentarnim strankama na razgovor o budućoj vladi, upućenom na konferenciji za štampu, u direktnom televizijskom prenosu, odazvaće se lideri Pokreta Dosta je bilo Saša Radulović i Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, objavio je Danas.”

    Je li to put do Nemanjine isto štp i put za izlog – Amsderdamski?
    Crvena linija pobledela pa postala Pink?

    • Podržavam razgovor predstavnika Pokreta DJB Saše Radulovića sa Aleksandrom Vučićem. Sa političkim protivnicima se mora razgovarati. Nekada pregovarati, ako je moguće i dogovarati se, sve radi višeg cilja/ciljeva.
      Taj razgovor je prilika da Saša Radulović iznese i obrazloži ideje pokreta DJB. Nemam nikakvih iluzija da će te ideje biti dočekane dobronamerno i sa razumevanjem od strane Aleksandra Vučića a još manje da će biti prihvaćene.
      Važno je da Vučić ne može da optuži Sašu Radulovića da nije želeo da ode na konsultacije sa njim. Važno je da Aleksandar Vučić ne može sutra da kaže kako Saša Radulović nij hteo čak ni da razgovara sa njim. Lična netrpeljivost ili animozitet između njih ne sme biti smetnja za razgovor političke prirode. U politici morate razgovarati i sa osobom o kojoj nemate dobro mišljenje. Razgovori su političkog karaktera a ne personalnog.

    • Evo još dela istraživanja o medijima Aleksandra Vučića sa kojim verujem NE treba razgovarati.
      “У ПЕТОМ КРУГУ испитаници су смишљали асоцијације за имена одређених медија у Србији.
      На реч ИНФОРМЕР асоцијацију је дало 72 испитаника, и то: Не читам (20%), смеђе (18%), лаж (9%), Жута штампа, Вучићевић (по 8%), Вучић, дезинформер, скандали (по 5%), таблоид (3%) и остало.
      На реч КУРИР асоцијацију су дала 73 испитаника и то: Смеће (18%), Не читам, лаж (по 15%), Глупост, жута штампа (по 10%), говна, опозиција (по 2%) и остало.
      На реч БЛИЦ асоцијацију нам је далу 70 људи и то: Бљуц (12%), лажи, лаже људе (10%), глупост, срање (10%), жута штампа (6%), лоши текстови, блиц жена, не читам (по 5%), Сомборац (3%) и остало.
      На реч ДАНАС (дневне новине) асоцијацију је имало 63 испитаника и то: не читам (25%), добро, позитивно (22%), Ок, нит смрди, нит мирише (по 10%), таблоид (1%) и остало.
      На РТС, асоцијацију је дало 72 испитаника и то: слуге режима (19%), претплата (9%), репризирамо три(наест) серија, ок (по 8%), делују независно (2%) и остало.
      На реч ПИНК асоцијацију је имало 75 испитаника, и то: дно дна, срамота, смеће, гађење (45%), фарма (10%), слуге власти, не гледам (по 7%), Митровић (6%), Гранд, некултура и забавни програм (по 3%) и остало

    • По мени одлазак на разговоре о будућој влади нема никакве везе са саставом те владе.
      Мислим да нема уопште нема потребе за дефетизмом и иронијом, пошто (надам се)
      ће се ово испоставити као медијски потез врха ДЈБ-а, како би имали прилику да у лице
      критикују Вучића. Нисам сигуран да то има икакве сврхе, пошто медији то неће пренети.

      Свакако, у случају да сте Ви у праву, јасно је да би ДЈБ моментално остао без (скоро)
      иједног гласача (тј. Вас, мене, свих осталих). Зашто би то радили? Да би Радуловић
      (опет) био министар код Вучића? Можда је проблем у мом математичко-инжењерском
      погледу на свет, али мени ту нема никакве логике…

    • “Ne bacaj bisere među svinje”! Ja uopšte nisam defetista! Naprotiv, verujem u ispravnost ideja koje zastupa DJB i siguran sam da ako postoji snaga koja može da zaokrene pravac onda je to DJB. Nažalost niko više u ovom trenutku. Upravo sam i postovao jedno istraživanje o ljudima sa kojima treba sesti za isti sto. Ako uđeš u blato svinjca i to bude preneto na Informeru, Pinku… efekat će biti poražavajući za svakog slučajnog primaoca informacije.

    • Разумем. Онда се углавном слажемо. Превише ризика, премало потенцијалног добитка у одласку код Вучића. Но, добро, можда је и лоша реклама – исфризирана од стране Пинка и Информера – ипак добра реклама. Људи ће чути нешто лоше, али се можда и распитају о чему је реч. Оптималну стратегију у оваквим условима деловања је ионако тешко наћи.

    • Respect !
      “O, gde bas mene
      da takvo nesto snadje
      ovo je prica
      i za suze i za smeh”

    • 🙂
      Gledam skupštinu il’ šta je to već.
      Bife “Proleće” u Petrovac na Mlavi.
      Ej, gledam one tužne kese,
      Di baš meni da se dese
      Da mi takve glave delaju o glavi?

    • Da li vi stvarno verujete u to što ste napisali? Da li zaista tako loše čitate ljude kao da vam je pet godina?

    • Ana, voleo bih da mi je 5, nažalost nije. Da li loše čitam ljude? Moguće. Vučića sam slučajno imao priliku (površno) da upoznam i čisto sumnjam da sam ga loše pročitao. Radulovića znam sa bloga. Ali ostavimo to po strani jer da je samo Vučić – ni po jada.
      Ipak veoma dobro čitam stanja i obično ne pogrešim u prognozi. E sad pošto prognoza ne može uvek biti dobra onda se ona nekome svidi a nekome ne. Da li verujem u šta konkretno?

    • Pitala sam vas da li verujete da je crvena linija postala ružičasta. Sigurna sam da nije i da ćemo ponovo imati prilike da se uverimo u dobar kurs DJB. Verujem i znam da ima ljudi koji kažu ono što misle, koji se drže onoga što obećaju i koji imaju principe koje neće pogaziti i naprosto znam da mi ovog puta imamo posla s takvim čovekom.

    • Vidite do danas DJB je zauzimao vrlo principijelan stav i držao se crvenih linija. Mislim da su građani to dočekali uglavnom sa odobravanjem uz malu dozu gunđanja – sve u granicama očelivane normalne raspodele. Dakle dva ekstrema jedni koji su dočekali sa euforijom i drugi ekstrem onih kritičnih koji su za labavljenje krutih stavova. Najveći deo je ipak reagovao očekivano. Dakle klasična normalna raspodela.
      Najava odlaska na pregovore u Nemanjinu daje legitimitet Vladi koja je dobila mandat na osnovu izbora za koje postoji osnovana sumnja da nisu bili sasvim regularni. Dakle džeparoš vam je očito zavukao ruku u džep, izvukao novčanik, a na vaše proteste i zahtev da Vam ga vrati apsolutno se nije obazirao. Sada Vas on zove da popričate o njegovim planovima sa Vašim novcem.
      Drugo – pretpostavljam da Vam je jasno ko je rušio po Savamali?
      Treće – o pogubnosti partokratije po zemlju ne trba da se ubeđujemo – ona se i danas uvaljuje
      Četvrto i danas su neka deca sela na voz, brod, avion i otisnula se u svet. Neki roditelji su ostali.
      da ne davim dalje
      mala je mogućnost da bude ikakve koristi od takvih razgovora ali je velika mogućnost da ti razgovori budu (zlo)upotrebljeni u propagandne svrhe. Majstori su za to.
      Deca to sve gledaju i mere. Kako će reagovati javnost? Kako simpatizeri DJB?
      Radulović već dugo ponavlja svoju priču. Rešenja je formulisao u programu. Kada ne bih verovao da je vredno – sigurno ne bih trošio vreme i reči na to.
      Verujem da program a i ljudi okupljeni oko DJB imaju šansu da izvuku Srbiju. Ipak kako je Makarije podvukao u više navrata ima tu malo i neiskustva, a i drugih stvari koje bi mogle voditi pogrešnim koracima.
      Ne verujem da je davanje legitimiteta Vučićevom režimu na bilo koji način korisno za DJB.

  • Mora se sistem promeniti iznutra, dakle premijer je covek iz drustva, ako smo mi dozvolili da nas predstavlja jedan ovakav covek onda ni mi nista bolji nismo. A I daleko smo od dobrog, nase drustvo je je toliko stagniralo ili cak nazadovalo u kulturnom I drustvenom smislu da mi je jezivo da razmisljam kako bih ja, kao pojedinac ucinio nesto za drustvo, da sam na mestu Sase Radulovica. Posao mi je 2h od kuce, putujem dosta dnevno I vidjam ljude raznih kalibara, I nisam zadovoljan onim sto vidim, I kakva iskustva imam svakodnevno. I mislim da nam nece biti bolje jer ljudi ne zele da se menjaju, dopada im se ovako manjkav sistem, da zarade da prezive mesec I to je to. Ako bi nametnuli sistem neke uredjene drzave garantujem da bi se taj sistem pre urusio nego sto bi se narod doveo u red. A sto se clanka tice, mislim da je veoma neprofesionalan, fali novinarske objektivnosti. Dok citam imam utisak da autor jednom rukom kuca, a drugom muze premijerovu “sisu” metaforicki receno.

  • Da li DJB ima nameru da razgovara o formiranju Vlade sa ovima? Evo dela jednog istraživanja. Mislim da će biti zanimljivo pročitati šta ljudi misle o Vašim potencijalnim sagovornicima u Nemanjinoj:
    Први појам у овом кругу био је СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА. 80 испитаника одговорило је: преваранти (43%), лопови (17%), чепуље (13%), зло (8%), марионете (7%) и остало.
    Име АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ 80 испитаника подсетило је на: Вучићу педеру (18%), педер (20%), лопов (10%), диктатор (10%), манипулатор (10%) и остало.
    Име ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ инспирисало је 79 испитаника и то овако: необразован (10%), диплома (10%), гробар (8%), сељак (8%), Гробар (6%), Бајчетина (4%) и остало.
    НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ 75 наших испитаника инспирише овако: слина (15%), Небојша из Београда, Марионета и неспособан (по 5%), низак прдавац (1%) и остало.
    На СИНИША МАЛИ асоцијацију је дало 77 испитаника. Асоцијације су: Лопов (10%), Београд на води (8%), 24 стана (7%), Бугарска (5%), марионета и љига (по 3%) и остало.
    БРАТИСЛАВ ГАШИЋ је инспирисао 70 људи и то овако: сељак, сељачина (20%), без мишљења о њему (17%) новинарка (10%), клечање (7%), хеликоптер и лопов (по 5%), војска, министарство одбране (3%) и остало.
    Име ЗОРАН БАБИЋ инспирисало је 70 испитаника да одговори: без коментара (20%), ваздуплохов (15%), неписмен (10%), лопов (7%) и остало.

  • TEKST Draže Petrovića je pisan kao sa puno pažnje. Svako ga može doživeti na svoj način, od teksta podrške do teksta omalovažavanja , pa nazad… Medjutim, upravo zbog te činjenice, za Dražu i tekst najbolje bi bilo – da ga nije ni bilo. Moja baka je govorila, “sine, kada nemaš nešto da kažeš, ti nemoj ni reći, u protivnom, tvoje reči će biti isprazne”… Draža je, nažalost, imao neku manje misleću baku… Toliko o tekstu. Nešto drugo je interesantno. immobil je pomenuo, kao i još neki, svrsishodnost odlaska g.dina Radulovića kod Vučića… Da li je Vučić predsednik zadužen za konsultacije oko formiranja vlade? Da li je Vučić voljan da pozvane uključi u sastav svoje vlade? Ili ih poziva da čuje šta misle – obzirom da su ćutali kao zaliveni i nisu se pojavili niti na jednom mediju, pa čovek, jednostavno, nema predstavu o njihovm stavovima? 3 x NE. Šta je, dakle, cilj njegovog poziva ovim ljudima o kojima misli šta misli i prema kojima se postavlja onako kako se postavlja? Još više, šta je cilj prihvatanja jednog ovakvog poziva svih njih? Ali i svrsishodnost? Pokazati da se neko ne plaši nekog – nije cilj, jer dovoljno jasno se spočitava te je jasno da se neko (Radulović) ne plaši nekog (Vučića). Ako to jeste sve tako kako jeste, šta onda jeste cilj njihovog (i Radulovićevog) odlaska na kafu kod Vučića?

    • Popiti kafu! Vučić ono što želi da zna o DJB može da sazna sa ukupno 2 klika. Crvene linije postoje. Ako još postoje? Ili su malo izbledele u Pink linije?
      Možda se neko nada da objasni Vučiću šta je MORAL? Možda i uspe jer sve što nije nemoguće – moguće je. Usaditi moral u Vučića je jednako verovatno kao napraviti perpetuum mobile prve i druge vrste odjednom – rečeno inženjerskim žargonom.
      Budimo objektivni Vučić i sad u vovom trenutku zapošljava botove i partokratiju i to se promeniti ne može jer njegov karakter i karakter SNS je takav. Vučić i sad pravi dilove sa “stranim investitorima” na štetu građana a u svoju korist. Penzije su i dalje smanjene, zemlja se zadužuje svakog sekunda… Šta reći Vučićima što oni ne znaju? No, No! To nije dobro, dosta je bilo, ostavite bar neki medij…?
      Svrhu sastanka sa Vučićem osim ispijanja kafe i mineralne ne vidim.
      Međutim vidim šta građani misle (pogledajte delove istraživanja) o SNS i Malim i Velikim Aleksandrima. Ništa dobro. Evo šta misle o Raduloviću:
      “САША РАДУЛОВИЋ је био инспирација за 69 људи. Доста је било (15%), Лопов (10%), стечајни управник (7%), преварант (7%), НОПО (2%) и остало.”
      Stvari su se verovatno nakon izbora malo promenile na bolje jer ovi negativni elementi su posledica blaćenja i propagande Vučićevih medija. Nakon takih konsultacija sa mandatarom verujem da bi bilo i gore od citiranog. Da li nam to treba?
      Ako ja koji nisam sasvim neutralan vidim odlazak na noge velikom Veziru Iznogudu kao prelazak crvene linije i uspostavljanje pink linije mogu da zamislim reakciju onih skeptičnijih od mene.

    • Па ако нисте дефетиста, као што тврдите у коментару горе, стрпите се мало. Одговор на Ваша питања стоји на твитеру покрета, не бих се скроз сложио, али мислим да не треба дизати ни овако велику панику.

    • Dragi Immobil,

      Čini mi se da vi sa toliko ogromnom strašću pristupate svemu ovome, da prosto sagorevate od toga 🙂
      Malo mirnije, molim vas. Komentari su vam zanimljivi, samo malo manje strasti.

      Ni ja ne verujem da će od tog susreta biti nešto posebno.
      Vučić će se kao interesovati za stavove DJB oko rada i programa nove vlade.
      Radulović će mu ponoviti svoju priču o partokratiji, da ga smatra centrum korupcije itd.
      I tako će se rastati do sledećeg susreta u Skupštini.

      Hajde onda da to posmatramo kao kad se bokseri sretnu pre samog meča, mere se, pokazuju mišiće, obećavaju dobru borbu i svojim navijačima poručuju kako će onog drugog da nokautiraju u prvoj rundi.

    • Makarije, da li možete pretpostaviti kakva će biti reakcija klinaca na takav jedan susret? Nemojte se zavaravati oni veoma prate šta se dešava.
      Pogledajte deo istraživanja koje sam postovao. To su odgovori mladih ljudi. Ja sam već video reakciju svoje ćerke. Slična će biti i reakcija ostalih. “Jedva čekam da završim školu pa da palim”!
      Mislim da treba biti jako obazriv sa tim kontaktima vodeći računa na koji način će biti interpretirano u medijima posebno uzurpiranim i kako će se to reflektovati u glavicama mladih. Oni nisu mi pa da su naučeni strpljenju.

    • Dragi Immobil,

      Slažem se i prihvatam to što ste napisali.
      Sa druge strane, mislim da će ovo biti duža borba, imali mi strpljenja ili ne.
      I ja bih jako voleo da stvari idu mnogo brže, ali kad nateram sebe da budem realan, čini mi se ipak da neće.
      Neće biti prečica, nažalost.

      Mislim da je veliko opterećenje i to što je Srbija u totalnom rasulu u svim oblastima, a DJB ovakakv kakav je, još uvek zapravo u formiranju, sa neiskustvom na političkoj sceni, jedino na šta možemo da se oslonimo.
      Možda smo zato i mi simpatizeri često nepravedni kad očekujemo sve odmah.

    • Poštovani Makarije,
      Sećate li se Čembrlena kako izlazi iz aviona mašući papirima? Upečatljiva slika. Verovao je da će neke partije evoluirati vremenom i malo otupiti oštricu. Nije se tako odvijalo.
      Nažalost karakter nekih ideja je toliko zloćudan da evolucija ide u pogrešnom pravcu.
      Vremena su se promenila, akteri su se promenili, situacije su se promenile, metode su se promenile, sve je drugačije, ipak karakteri su ostali isti.
      Ako je nešto zloćudno onda to nikako ne možeš konvertovati u dobroćudno. Zato se kancer odstranjuje. Ne pregovara se sa njime jer krajnji ishod je poznat.
      Nemojte pogrešno razumeti , ne poredim , niti stavljam znak jednakosti između istorijske priče i sadašnjosti. Ipak efekti destrukcije su isuviše upečatljivi da bi se mogli olako zanemariti. Urušavanje i tada i sada je isuviše očigledno. Potreba da se svaki ideološki neprijatelj satre je isuviše očita pa sam čak postavio poitanje naprednjacima “Šta kad satrete DS, ok tu je DJB, a kad satrete i njih, hoćete li krenuti da satirete sami sebe?”
      Destruktivan karakter režima i partije je ono što je zabrinjavajuće. To ide ka Orvelovštini!
      osim toga na cifru koju je DJB osvojio dodajte cifru 300 000 koji bi mogli ostati i još 300 000 pasivnih koji bi mogli biti uvereni i još 300 000 zavedenih koji bi mogli biti otrežnjeni i doći ćete do cifre koja omogućava da se ovak destruktivni kancer skine olovkom bez revolucija (koje su se pokazale uvek neuspešnim).
      Da ne davim dalje, verujem da se Vučiću treba uljudno zahvaliti na pozivu i uputiti ga na 2 klika mišom, na kratak tekst u kome crno na belom stoji zapisan lek.
      Radulović je već ulazio u vladu sa obrazloženjem da želi da pokuša nešto da promeni iznutra i da nauči kako stvari funkcionišu. Završilo se – kako se završilo. Nešto je dobio (to po šta je pošao) ali nešto je i izgubio jer mnogo ko nije imao poverenja u pokret upravo zbog te epizode.

  • Treba da ode kod Vučića. I ja bih otišao, pa ne treba se od njega skrivati. Treba mu reći sve u lice, ako imaš hrabrosti da pričaš preko medija, trebaš mu reći, ako imaš šta, i u lice.

    • A ko se skriva od Vučića?
      Ako je cilj otići i obavestiti ExPremijera i svežeg mandatara da se dogodila izborna krađa, da su neke naoružane osobe orgijale po Savamali, da je bivša Vlada neustavno skinula penzije, da je Mali digao poreze dvostruko, da je privreda pred lipsavanjem, da visokotehnološki export FIATa proizveden drugde a ovde samo sklopljen, da je 300 000 mladih već otišlo a da još toliko pakuje kofere, da pola nacije živi u bedi sa 2$ dnevno za hranu da ima milion nezaposlenih, da su groblja udvostručena… i ako će to saznanje doprineti da Vučić promeni politiku i primeni program u 20 tačaka e onda sam i ja za to da se obavesti jadan neobavešteni mandatar.

  • Saša , naravno, može da prošeta do premijera. Taj se rukuje sa svima, pa i sa Tačijem (1.200 zaklanih i radi prodaje organa raskomadanih Srba), a pije i kafu sa svima (Toni Bler, ubio neposredno 2.600 srpskih vojnika i civila, a od posejanog osiromašenog uranijuma – na sceni je njegov aktivni genocid, osmostruko uvećanje broja obolelih od raka, takvog “kalibra” – da nema nikog ko u uzoj familiji nema već obolelog od karcinoma!), pa samim tim što se premijer ne bi rukovao i kafu popio i sa samim Sašom. Saša, pritom, ima , osim osim časti dodirivanja tih i takvih ruku, sjajnu priliku da promoviše i prezentira svoje političke ideje premijeru, što će ovaj svakako uzeti u obzir pri odredjivanju najnovijeg pravca svoje lične politike i politike svoje vlade. Tu DJB ima dvostuku korist. Saša će pokazati da nije čiča Gliša, kako reče Draža u uvodnom tekstu, već da je bitno deblji od nepodebljanog čiča Gliše, i druga korist, moći će da, u udarnom terminu i na isto tako udrarnim medijima – dobije zaista odličan prostor da ispromoviše stavove pokreta. Malo li je…

    • Igore, potpisujem svaku Tvoju reč. Politika je razgovor. Pregovor. Dogovor. Veština mogućeg. Politika je da pobedite političkog protivnika umom. Politika je stvar razuma a ne strasti ili osećanja.
      Promene u Srbuji moraju se obaviti političkim sredstvima. Ako ne tako onda kako?! Nasiljem. Neredima. Nemirima. Revoucijom.
      Promene u Srbiji se moraju izvesti mirnim putem bez i jedne ljudske žrtve, Bez kapi prolivene krvi. Zar nije bilo dosta?! Zar poslednja tačka naše tragedije treba da se okonča opštim nasiljem?!. Opštom tučom među ostrašćenim protivnicima različitih politika, nacija ili vera?!
      Zar kraj naših budalaština treba da završi ulaskom ,,međunarodnih ,, snaga da nas razdvajaju i da uspostavljaju red i mir?! Zar to nije već viđeno na ovim prostorima!? Takav scenario verovatno priželjkuju mnogi koji su u kriminalu do guše. Sve u nadi da će se u opštem haosu sakriti njihova nedela.
      Ulazak ,,međunarodnih mirvnih snaga,, je kraj Srbije. To je okupacija Srbije i početak njenog komadanja.
      Zbog toga Saša Radulović ima mandat od ovog naroda da RAZGOVARA i sa ,, crnim đavolom,, ne bi li Srbiju haosa i beznađa uveo u Srbiju reda i napredka.

  • O tempora o meres.Jedan nacionalista i jedan pacifista.Lep dvojac,samo vam još fali kormilar.Gospodin Radulović nema mandat ovog naroda,već 6 posto ovog naroda i nek odluči sam kako će postupiti.Na njemu je odgovornost i mislim da je on toga svestan.

    • P.S Uvek napravim neku grešku.Kad se prevede sa svahilija ono meres se čita kao mores.

  • Mislim da je Draža u ovom tekstu malo potcenio glasače gospodina Radulovića.
    Ako su tačni podaci RIK-a bilo je na ovim izborima jako puno onih koji su crtali čiča Glišu,što je tužno,
    jeste da je bila strašna medijska blokada, ali mogli su ipak odvojiti malo vremena i informisati se za koga da glasaju,
    kad su se već odlučili da izadju na izbore