Медији Преносимо

Ауторскоправни поглед на СНС-ову изложбу "Нецензурисане лажи"

О културним, политичким, естетским и (не)здраворазумским контекстима СНС изложбе под називом „Нецензурисане лажи“ већ се нашироко писало и простом претрагом на гоогле-у наћи ћете десетине текстова на ту тему. Мене из угла струке, међутим, далеко више интригира ауторскоправни контекст ове изложбе и бројни правни проблеми који из овако изведене поставке проистичу.

Проблем би у најкраћим цртама могао да се сажме на следеће: Неко је без одобрења аутора направио репродукције 2523 ауторских дела, без њиховог одобрења их јавно изложио и то у негативном контексту где су сва дела стигматизована насловом изложбе „(нецензурисане) лажи“. На ово се у појединим случајевима може додати и „неко је поменута дела јавно излагао без навођења имена аутора“, „неко је туђа дела излагао у измењеном (окрњеном) облику“, „неко је правио колаже од туђих ауторских дела (деривативно ауторско дело) без да је питао аутора за сагласност“ итд. Дакле, на први поглед је јасно да овде нешто не штима и да је много искључивих овлашћења аутора вршено без његове (њихове) сагласности.

Да бих потврдио своју теорију да оваква изложба вређа права аутора (и носилаца ауторског права) данас сам одлучио да одем на лице места и уживо се уверим да ли је све баш тако како сам у својој глави замислио. И резултат је крајње занимљив. Ако мислите да је ова изложба фестивал неукуса, онда знајте и да је истовремено и карневал повреда ауторског права.

Које су то све повреде ауторског права и на који начин (вероватно) извршене покушаћу да детаљно изложим у наставку. Наглашавам да је ово моје лично тумачење закона и конкретне ситуације и не мора да значи да би у неком евентуалном судском поступку поступајући судија нужно заузео исти став. Додуше, српске судије и ауторско право (као и право интелектуалне својине уопште) су посебна прича која би изискивала цео један текст. Такође, наглашавам и да ћу се трудити да текст учиним читљивијим па ћу пробати да избегнем претерано коришћење правне терминологије, као и да ћу покушати да га учиним разумљивијим па нећу правити посебне осврте на категорије појединих ауторских дела (новински текст, фотографија, стрип, цртеж, ауторскоправни третман тwеет-а итд.) и нећу посебно анализирати повреде сродних права (нпр. право произвођача видеограма). У супротном текст би био читљив само правницима и још дужи него што јесте.

Повреда моралних права аутора

Морална права су права која извиру из чињенице да је аутор неког дела увек физичко лице, дакле живо и разумно биће које има специфичан однос према свом раду и посебну повезаност са њим. Ова права се никада не гасе (трају вечно) и аутор их не може пренети ни на кога другога, баш зато што су везана за његову личност. Дакле, и кад пренесе (нпр. уговором) сва своја имовинска права на неко друго лице (нпр. издавачку кућу) њему и даље остају морална права и он је и даље позван да се супротставља њиховим повредама. Ових права наш Закон о ауторском и сродним правима (надаље: ЗАСП) познаје укупно 5, али за ову причу су релевантна следећа:

Право на супротстављање недостојном искоришћавању дела

Члан 18 ЗАСП: „Аутор има искључиво право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед“.

Ово је једно од фундаменталних моралних права аутора и управо постоји због специфичне духовне везе између самог аутора и његове творевине. Шта је у овој конкретној изложби спорно што угрожава или може да угрози част или углед аутора чија су дела завршила као експонати? Сама изложба по себи не би требало да буде проблематична али када се узме цео њен контекст има ту и те како проблематичних момената.

Ако сам добро схватио изворна идеја ове изложбе је да се кроз обиље примера покаже како у Србији нема цензуре медија и како власт, ето, дозвољава толиким новинарима да пишу (цртају, фотографишу) шта пожеле. Ок, идеја јесте имбецилна али још увек није проблематична. Таква изложба ће очигледно у свом називу негде имати цензуру, односно нецензуру и то је сасвим логично и нимало увредљиво. Међутим, када се таква изложба назове „НЕЦЕНЗУРИСАНЕ ЛАЖИ“ она тада поприма потупно другачије обличје и сада већ носи вредносну конотацију која изложена ауторска дела третира као лажи, а консеквентно њихове ауторе као лажове. Узмимо у обзир да се овде ради и о ауторским делима која потичу из области новинарства где основно начело јесте ИСТИНА (или би бар требало да буде). Када се конкретна дела поставе у контекст да су вредносно оцењена као лажи, јасно је да то директно угрожава (или у најмању руку може да угрози) кредибилитет њихових аутора који су јавно стављени на стуб срама. Мања би штета по углед и част аутора била да се изложба зове „НЕЦЕНЗУРИСАНИ ЛОШЕ НАПИСАНИ ТЕКСТОВИ“ него ово. Од новинара се наравно очекују леп стил писања и писменост, али пре свега истините информације.

Да направим паралелу, излагати новинске текстове, карикатуре и стрипове под мантром ЛАЖ исто је као и излагати слике Саве Шумановића на изложби под називом „ЂУБРЕ И КИЧ“ (или нпр. „ДЕГЕНЕРИСАНА УМЕТНОСТ“ будући да су многи добро повукли паралелу са Гебелсовом изложбом).

Потребно је и нагласити да се у ситуацијама када се утврђује да ли се неко дело недостојно користи увек примењује стандард „просечно осетљивог аутора“ (понекад комбинован и са личним својствима аутора нпр. аутор је Јевреј а његова дела се излажу на антисемитској изложби). Када се то конкретизује то значи да би се већина аутора осетила увређеним да се њихово дело користи на одређени начин. Као што горе рекох, вероватно би велика већина аутора новинских чланака сматрало угрожавањем своје части и угледа јавно излагане њихових текстова у контексту у коме су они окарактерисани као лажи. При том, проблем не би био када би се утврдило да садржај наведених дела заиста представља лаж (или бар неку заблуду аутора), али ова изложба не нуди објашњење зашто су изложена дела лажи – већ само нештедимице вређа њих и њихове ауторе. Такође, овде није проблем што је изложбу приредила СНС (односно њена информативна служба) и када би се аутор противио коришћењу свог дела сматрајући недостојном употребом само зато што га СНС користи онда бисмо можда могли и да причамо о „преосетљивом аутору“ који претерано ригидно доживљава појам недостојног искоришћавања (нпр. није симпатизер те странке). Међутим овде није проблематично ко користи дело, већ како и у ком контексту га користи.

Правило о недостојном искоришћавању дела важи и када је аутор дозволио коришћење (нпр. излагање) његовог дела, али да се испостави да се дело користи на начин на који он није желео да се користи (нпр. излагање на изложби која вређа аутора). Овај пример би се већ негде преплитао и са преваром али то није тема овог текста. У сваком случају, јасно је да већина аутора тешко да би дала свој пристанак да им је затражена дозвола за излагање њихових дела и да им је предочен контекст у коме ће дела бити изложена.

Право на заштиту интегритета дела

Члан 17 ЗАСП: „Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:

1) да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;

2) да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси;

3) да даје дозволу за прераду свог дела.“

Хоћете да прикажете нечије дело у оквиру неког колажа, да мало искасапите неко дело па део прикажете, део не прикажете, можда баш део који аутор сматра најбитнијим? Може, није никакав проблем, само за тако нешто ипак прво морате да добијете дозволу аутора. У противном, опет вршите повреду његових права.

Бројна дела која су приказана на изложби су инкроприсана у некакве колаже и у њима приказана у непотпуном облику. Негде се и задеси да се у тим колажима провуче цело дело, али најчешће су она „искасапљена“. Сумањам да би ауторима баш пријао такав третман. Када ти неко изложи дело на стуб срама, нека га бар изложи у целости, можда неко стекне и другачији утисак о њему. Овде није лоше поменути и да се дело прераде (дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи прерађеног (изворног) дела) сматра засебним ауторским делом. Али да би до те прераде дошло, опет је потребна сагласност аутора.

Право на назначење имена

Члан 15 ЗАСП: „Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.“

Такође једно од основних и веома једноставних правила ауторског права: „када негде окачиш нечије ауторско дело, напиши ко је аутор ако је то икако могуће“. А на изложби је то веома могуће, чак и уобичајено. Не знам да ли су СНС-овци имали некада прилику да посете неку изложбу, али да јесу приметили би да увек испод експоната пише име аутора или његов псеудоним или макар „непознат аутор“. Ок, овде су многа дела приказана колажно (што може да чини неке друге повреде), али су многа и самостално истакнута па ни испод једног нисам видео да пише „аутор тај и тај“. Уосталом, када је неко дело изложено, наравно да би сваки посетилац волео да зна ко стоји иза њега. Како то на овој изложби изгледа може се видети на следећој слици:

13708285_1121474087899189_6315294907934979986_o

Ем окрњено, ем непотписано.

Повреда имовинских права аутора

Идеолошки гледано, имовинска права су антипод моралних, права која аутору омогућавају да стиче економску корист од свог дела и исто тако права која му омогућавају да свима другима забрани да искоришћавају његова дела (дакле да врше било које од ових права). Уколико аутор жели да некоме дозволи да користи његова дела, увек има могућност да за то тражи одговарајућу накнаду. Наше право познаје велики број имовинских права аутора, а за анализу СНС изложбе релевантна су следећа:

Право на умножавање

Члан 20 ЗАСП: „Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани бележење и умножавање свог дела у целости или делимично, било којим средствима, у било ком облику, на било који трајни или привремени, посредни или непосредни начин.

Дело се умножава нарочито, графичким поступцима, фотокопирањем и другим фотографским поступцима којима се постиже исти резултат, звучним или визуелним снимањем, изградњом дела архитектуре, смештањем дела у електронском облику у меморију рачунара.

Умножавање дела постоји независно од броја примерака дела, технике којом су умножени и трајности примерака.(…)“

Мајке би рекле: „Ја сам те родила, ја ћу те и убити“, а аутори „Ја сам те створио, ја ћу те и умножити“. Дакле, свако умножавање ауторског дела подложно је одобрењу аутора. Ако се питате где је умножавање ауторских дела на овој изложби, одговор је – сваки експонат на изложби је репродукција ауторског дела настала његовим умножавањем у одређени формат (нпр. пано). Не морате ни да уђете на изложбу, довољно је да прођете Кнез Михајловом улицом и да видите оне увећане насловне странице новина у излогу галерије Прогрес. Е па то вам је најпластичнији пример умножених дела.

Иако би термин „умножавање“ некога навео да помисли да је потребно урадити велики број примерака да би оно постојало, наш ЗАСП је ту врло експлицитан и каже да „Умножавање дела постоји независно од броја примерака дела“. Што ће рећи и један неовлашћено умножен примерак дела представља повреду права аутора. Зашто је то тако? Па ова изложба је најбољи одговор на то питање – довољан је и један умножени примерак да би се допроло да великог броја људи (вероватно већег него да су умножили гомилу примерака и делили их по улици).

Право на јавно саопштавање, укључујући интерактивно чињење дела доступним јавности

Члан 30 ЗАСП: „Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи јавно саопштавање дела, укључујући чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере.“

Ово право јасно указује да само аутор има искључиво право да одлучи да ли ће јавно да саопштава дело и на који начин. Јавно сапоштавање дела путем излагања свакако спада под ово право, тако да је на аутору да одлучи да ли ће дати своју сагласност или не. А по свему што нам је познато, делује да нико није ни покушао да затражи сагласност аутора.

Дозвољени изузеци

Од горе наведених правила постоје одређени изузеци који омогућавају да се у неким ситуацијама ауторска права врше без сагласности аутора (тзв. суспензија ауторског права). Наравно, за ове изузетке су предвиђени прецизно дефинисани услови и само када се они испуне могуће је одређена ауторска права вршити без тражења одобрења аутора. Наш Закон познаје велики број изузетака, али само два би могла да се размотре у односу на предметну изложбу:

Право цитирања

Члан 49 ЗАСП: „Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање, као и други облици јавног саопштавања кратких одломака ауторског дела (право цитирања), односно појединачних кратких ауторских дела, под следећим условима:

1) да је дело објављено;

2) да се поменути делови, односно кратка дела, без измена, интегришу у друго дело ако је то неопходно ради илустрације, потврде или референце, уз јасну назнаку да је реч о цитату и у складу са добрим обичајима;

3) да се на погодном месту наведе ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, када је и где је цитирано дело објављено, односно издато, уколико су ти подаци познати.“

Хајде да замислимо да су колажи присутни на изложби самостална ауторска дела и да су новински чланци и њихови делови садржани у тим колажима заправо само цитати који служе илустрацији, потврди или референци (вероватно у односу на став да не постоји цензура у Србији). Цитат да би био цитат мора бити јасно назначен и мора бити наведено ко је аутор цитираног дела, када и где је објављено итд. Дакле, све оно што би била фуснота у неком научном раду, примера ради. Али овде постоје два проблема: 1.) нигде или готово нигде није наведено ко је аутор дела, када и где је дело објављено итд. 2.) да би постојао цитат он мора служити интегралном делу ауторског дела (дакле некој оригиналној целини којој служи као потврда, референца итд.), а овде имамо потпуно одсуство интегралног дела већ само гомилу набацаних „цитата“. А када се нешто састоји само од цитата, онда је то или а) збирка (када је уредно наведено да су у питању цитати и информације о аутору и издању су назначене у складу са Законом) б) плагијат (када ништа од претходног није наведено). Збирка је посебно ауторско дело ако је селекција и распоред њених делова извршен на оригиналан начин, али аутор збирке мора увек да регулише ауторскоправне односе са ауторима који су се у њој нашли. Плагијат је са друге стране појам вероватно далеко ближи појединим члановима странке која стоји иза организације излобе, а он заправо представља повреду једног моралног права аутора. У сваком случају, овде не може бити речи о цитату или барем не може бити речи о цитату у складу са законским правилима, тако да се овај изузетак не може применити.

Пародија и прерада за личне потребе

Члан 54а ЗАСП: „Дозвољена је слободна прерада објављеног ауторског дела ако се ради о: 1) пародији или карикатури, ако то не ствара забуну или не може довести до стварања забуне у погледу извора дела; 2) преради дела за личне потребе која није намењена и није доступна јавности; (…)“

Овај изузетак омогућава да под одређеним условима, без дозволе аутора прерадите његово дело. Дакле, овде се ради само о дозвољеним прерадама дела, не и о вршењу других права аутора (умножавање итд.) Услови су да је у питању пародија или карикатура (што ова изложба свакако није) или да се дело преради за личне потребе и да та прерада није доступна јавности (изложба која није доступна јавности онда не би била ни изложба). Дела која би се могла третирати као дела прераде су присутна на овој изложби (нпр. колажи сачињени од новинских текстова), али ниједно од тих дела не би могло да се подведе под овај изузетак.

Правна природа изложбе

Наш Закон изложбу третира као „збирку ауторских дела“ која испуњава услов да се сматра посебним ауторским делом ако избор и распоред саставних делова (ауторских дела) испуњава услов оригиналности. Ова излоба је свакако оригинална (неки би рекли вероватно и да је „невиђено оригинална“), тако да би она врло вероватно испунила услов да се третира као ауторско дело збирке. Али, ту опет постоји један проблем. Погађате који? Не може се ауторско дело уврстити у збирку без изричите сагласности аутора јер збирка ни на који начин не ограничава права аутора чија су дела увршћена у њу.

Са друге стране, ако бисмо прихватили тезу новопеченог теоретичара уметности Маје Гојковић да је ова изложба „концептуална уметност типа Марине Абрамовић“ (sic!) то би заправо значило да се ради о ауторском делу прераде. Дакле, цела изложба је једно концептуално ауторско дело. Да поновим, дело прераде је дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи изворног дела и да би се такава прерада извршила потребна је сагласност аутора изворног дела. У супротном, опет бисмо имали повреду права аутора.

Када се сагледа све што је горе наведено, ваљда вам је јасно зашто сам на почетку текста ову изложбу окарактерисао као „карневал повреда ауторског права“. Ова изложба је за ауторско право оно што је кинеска радња за право жига. Руку на срце, не односе се све повреде на сва изложена ауторска дела, али утисак је да свако од свих 2523 изложених ауторских дела је поткачено макар са једном врстом повреде, а многа од њих су и вишеструко повређена.

Уместо закључка је можда најбоље рећи да би вероватно било превише да очекујемо од странке чији виђенији чланови не умеју да поштују основни постулат ауторског права (не потписуј туђе дело својим именом) да поштује нека далеко софистициранија правила ове правне области. Сумњам да је овде ико био свестан колико повреда чини приређивањем овакве изложбе, али како каже стара латинска пословица „Игнорантиа легис ноцет“ или у слободном преводу „непознавање закона не оправдава повреду истог“. И креативност има своју цену. А ова може по организаторе изложбе да буде папрена.

Извор: Ауторскоправни поглед на СНС-ову изложбу „Нецензурисане лажи“
Аутор: адвокат Стефан Бојовић (аутор није члан покрета „Доста је било“)

Доста је било

Доста је било

49
Оставите коментар

avatar
2500
14 Comment threads
35 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
17 Comment authors
highshelfboozečika AcaigorAnaNebojša Recent comment authors
најновији најстарији
KomeNdija
Гост
KomeNdija

@Igor na aparatima. 🙂

igor
Гост
igor

AJOOOOOJ MENIIII – IDEMOOO JOPET ! OJHA ! Ma nije Saša Radulović zajebavao naciju i džabe primao masnu MINISTARSKU platu, plus kola, kancelarija, sekretarica – što reče i sam Pavlović ( koji je primao to isto) – već je Saša – kao MINISTAR PRIVREDE – sa akadmeskim zvanjem dipl.MINISTAR ZA IZLOŽBE SNS-A – uporno i vredno radio na restruktuiranju privrede iz stanja kolapsa – u stanje za IZLOŽITI CELOM SVETU – Vučićevu izložbu. I , evo ga – uspeo je, orgazam Djb-a! Iz dana u dan, iz noći u noć, Sale privrednjak – izlaže ono što zna i zbog čega je, uostalom, partokratski i postavljen za ministra PRIVREDE(?) … Kilometarski tekst, pravac razvoja privrede, pravci promene strukture, način povećanja zaposlenosti, načini i putevi povećanja plata i penzije, put ostvarenja besplatnog (bajkolikog) školstva i zdravstva – SVE TO TU IZNAD SIGURNO PIŠE, SAMO KO USPE DA IŠČITA DO KRAJA GORNJU ONANIJUSTIJU, A DA NE ZAKOVRNE. TOLIKO POSVEĆENOG VREMENA , PROSTORA I PAŽNJE – NE MOŽE TO SVAKO. Bravo, šta drugo reći. Pozivam ANU, BORISLAVA, NEKOG NOVOG LIKA BRANISLAVA (VALJDA) R., AMELIJU – HAJDE, GDE JE APLAUZ ??? Ja odoh da se bacim sa mosta – predajem se,ako ste saglasni…

St.Jepan
Гост
St.Jepan

Au, brate Igore, ništa ti se to ne razume.
Ne mogu se reči tek tako gomilati, valja urednije misliti.
Ajde nanovo, al’ najpre smisli šta bi da rekneš, pa to jednostavno i rekni.
Znaš ono, kao kad bi deset s lukom i pivo, pa ništa ne petljaš, nego kelneru prosto kažeš „deset s lukom i pivo“.

Neki novi lik
Гост
Neki novi lik

Ma saglasni smo, nego ti nesto ne verujem. 🙂 Bacices se sa mosta kao sto ce Vucko da sastavi vladu, resi Savamalu, srusi vikendice na Savi i sl. Drugim recima – eto tebe tu opet na sledeci novi tekst. 🙂

Amelie Poulain
Гост
Amelie Poulain

Aplauz od mene. 😀

Amelie Poulain
Гост
Amelie Poulain

I nemojte mostom, poštovani igore, malo manje ogorčenosti i pesimizma, možda će i Vaše kritike biti smislenije.
Pozdrav

igor
Гост
igor

išao sam da izvidim most moja amelija… taman da malo zvirnem dole, zeznem se i pogledam gore, kad ono iznad na stubu – slika vučića i saše, ruku pod ruku, stoje ispred nekog izloga, kao neke izložbe. i tu me izdade snaga, ne uspeh da zakoračim, već sedoh… a sećanja krenu, naviru… bata živojinović i boris dvornik… saborci, partijci… jedan drugom duvali u ledja ceo saborački život… stanlio i olio… šojić i pantić… din martin i džeri luis… tarzan i čita… vučić i saša… tito i kardelj… lopov i mardelj… sajmon i garfunkel… i onda shvatim tu neraskidivost veza medju ljudima… malo se pokoškaju, ljutnu jedan na drugoga, ali se prate, ispomažu, maze, čak i preko nas… jer, osećaj je snažniji što je odnos važniji. uostalom, svaka preljuba radja neku izložbu, zar ne

Božidar
Гост
Božidar

Što Ivako navijački igore.

igor
Гост
igor

Nije navijački, barem ne za protivnika. Očaj Božidare… Malo se i šalim, da ne zaplačem… A sklon sam plakanju kada vidim nešto tužno… Plakao sam i kada je potonuo Titanik. Onakav brod, a propade zbog preterane vere u jačinu, u kombinaciji sa kratkovidošću (ne videše onoliki breg…) … Suza je suzu stizala, moj dobri Božidare. Evo, i sad…

Miki
Гост
Miki

„И креативност има своју цену. А ова може по организаторе изложбе да буде папрена.“
Додао бих да је правда спора али достижна.

St.Jepan
Гост
St.Jepan

„izlagati novinske tekstove, karikature i stripove pod mantrom LAŽ isto je kao i izlagati slike Save Šumanovića na izložbi pod nazivom „ĐUBRE I KIČ““

Pa ne baš.
Ocena da je neki tekstualni ili slikovni iskaz lažan, tj. neistinit, mora (ukoliko se to zvanično, sudski zahteva) biti argumentovano obrazložena i nedvojbeno dokazana, inače je kleveta.
Ocena da je neko umetničko delo džubre ili kič, stvar je slobodnog uverenja – ne podleže zakonskoj, već isključivo etiučkoj, dakle pravno neobavezujučoj obavezi.
U konkretnom primeru, kad se radi o Šumenovićevim slikama, čak je prilično legitimno govoriti o elementima kiča, osobito u cikluisu „Kupačice“.
A i generalno, umetnost bez ponešto kiča skoro da nije moguća. Kič je nešto kao začin umetnosti, čini je svarljivijom, svetini prihvatljivijom.

St.Jepan
Гост
St.Jepan

Inače, odlična analiza.
Nadam se da će bar nekog podstaći da zaista podnese tužbu, bio bi sevap.

St.Jepan
Гост
St.Jepan

Izvinite, tek sad sam primetio da iznad mojih komentara piše „vaš komentar čeka pregled“.
Nikada ne komentarišem na sajtovima na kojima neko ocenjuje da li su komentari podobni za objavljivanje, pa vas stoga najlepše molim da sve što sam ovde napisao izbrišete.
Hvala.

St.Jepan
Гост
St.Jepan

Gospodo, najlepše sam vas zamolio da moje komentare ne objavite.
Objasnio sam zašto to tražim, a vi ste ih ipak objavili.
Ne nameravam da dalje razlažem svoju odvratnost prema arbitrarnom „odobravanju komentara“.
Nadam se da je u pitanju nesporazum. Ako nije, onda je nepoštovanje i arogancija kakvu od DJB nisam očekivao..
U slučaju da sve moje komentare ne izbrišete u najkraćem roku, izviniću se svima koje sam nagovorio da glasaju za vas (najmanje 20 glasova dobili ste zahvaljujući mom agitovanju),

Ana
Гост
Ana

Prvi put čujem da se neko drznuo da Šumanovića poveže sa rečju „kič“. Stvarno ste hrabri, da ne kažem nešto grublje… Ako ste istoričar umetnosti, onda bih vas molila da argumentujete tako ekstreman stav, a ako niste… onda ne znam odakle vam hrabrost za to.

Nebojša
Гост
Nebojša

Primetio sam da velikani imaju običaj da budu idolizovani, odnosno da njihov opus iz perspektive običnih ljubitelja nikako ne sme da podlegne bilo kakvoj analizi, kao da je to jeres. A istina je da ničiji opus nije savršen od A do Š, i da svi ti ljudi pored vanvremenskih dela jesu imali i periode smanjene kreativnosti tokom kojih su njihova dela imala veći udeo kiča. Ne treba isključiti kritičku misao.

Ana
Гост
Ana

Sme da podlegne stručnoj analizi. Dajte analizu. U suprotnom, to jeste jeres. Ako dajete tako smelu izjavu, morate dobro da je obrazložite, u suprotnom je to bahatost i opasna relativizacija koja dovodi u pitanje kriterijume koji su, opet, veoma važni da bismo znali šta su prave vrednosti a šta nisu. Ako sve relativizujete onda dolazimo do toga da se istinski kič može podvesti pod umetnost i obrnuto. Pretpostavljam da ne treba da vam objašnjavam kuda to vodi. Ali svaki argumentovan stav je ozbiljan stav, koji se može pobiti ili usvojiti. Ali neargumentovan stav nije stav već prazno lupetanje. To sve, naravno, kad je reč o već potvrđenim vrednostima o kojima su stručni ljudi već iskazali svoje stručno mišljenje. Periodi veće i manje kreativnosti su naravno mogući, ali ne vidim kakve veze imaju periodi manje kreativnosti sa kičom!

svetlanast.
Гост
svetlanast.

Najbolji deo teksta AUTORSKOPRAVNI POGLED NA SNS-OVU IZLOZBU „NECENZURISANE LAZI“ je poslednja recenica: Autor: advokat Stefan Bojovic (autor nije clan pokreta „Dosta je bilo“).

nn
Гост
nn

Nema snimka sa zasedanja odbora za Admin.poslove,kako je uz pomoc Agencije za korupciju,poslanica DJB-a odrzala lekciju Martinovicu.
Izgleda da DJB ne interesuju Marginalna seoska podrucja,iznad 500 metara nadmorske visine(pravilnik) niko ne prisustvuje sednici odbora za Polj. iz redova DJB-a.
Kako rece Miloja Miletic na sednici,Narodna seljacka stranka,za seljake u tom podrucju jedna krava nije kucni ljubimac.

DJB ne ineresuju,
Svastike po ljepoj njihovoj,grafiti,opet povjesna bespuca,
Izedbegovic i njegova politika/izjave.
Pucanje na radnike/kosioce po Metohiji,itd,itd.
Nema sapstenja/komentara/podrske.

Ana
Гост
Ana

Svaka čast autoru teksta, već danima se pitam da li će nekom pasti na pamet da obradi i ovaj aspekt „izložbe“. Samo bih dodala da tekst nije čitljiv samo pravnicima već svima nama koje ta tema dotiče zbog profesije kojom se bavimo.

čika Aca
Гост
čika Aca

Коментар који сам дао на текст *Правни аспекти изложбе „Нецензурисане лажи“* у великој мери се може односити и на овај текст па тај део нећу понављати.
Овде после много цитирања делова чланова закона и правних игара и тумачења, долазимо до краја и констатације:
„И креативност има своју цену. А ова може по организаторе да буде папрена.“
Као да господин адвокат сугерише тужбу против организатора изложбе. Међутим нигде није цитирао Члан 43, а он омогућава доста маневарског простора организаторима.

************
Član 43
Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:
1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.
***********
Уосталом и он сам се у великој мери ограђује, од успешности вођења поступка, изјавом:
„Наглашавам да је ово моје лично тумачење закона и конкретне ситуације и не мора да значи да би у неком евентуалном судском поступку поступајући судија нужно заузео исти став.“
То у слободном тумачењу значи да би поступак против организатора изложбе највероватније био изгубљен.

Ana
Гост
Ana

Sve ovo što ste nabrojali u članu 43 ne odnosi se na ovaj slučaj i ne daje ama baš nikakav manevarski prostor organizatorima ove „izložbe“. Verujte mi, ima nas koji se u tu materiju veoma dobro razumemo jer smo se na ličnim primerima susretali sa raznim zloupotrebama pa smo silom prilika izučili sve detalje pomenutog zakona ako ne i učestvovali u pravljenju istog.

A ograda koju autor teksta daje se, pretpostavljam, odnosi na to što ni naše sudije često ne razumeju u potpunosti šta su to autorska prava ili intelektualna svojina, zapravo nisu dovoljno obučeni na tu temu iako bi morali biti. Slobodno tumačenje koje dajete na kraju je pogrešno. Zapravo, uopšte ne mora da znači da bi postupak bio izgubljen.

čika Aca
Гост
čika Aca

Тужите, али плаћање адвокату по добијеном процесу.

highshelfbooze
Гост
highshelfbooze

Čika Aco, obratite pažnju na prvi stav u članu 43. U njemu je naznačeno da je upotreba autorskog dela bez saglasnosti autora dozvoljena u slučaju izveštavanja o tekućem događaju , a taj uslov u ovom slučaju nije ispunjen.

čika Aca
Гост
čika Aca

Квака је у последња два реда:

4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.

highshelfbooze
Гост
highshelfbooze

Ana, nije u redu da kažete da naše sudije ne razumeju šta su to autorska prava, pogotovo što je od 2014. godine za sve sporove po Zakonu o autorskom i srodnim pravima nadležan jedino Viši sud u Beogradu. Tačno je da se na sudije vrši pritisak i da su zbog toga naknade za povrede materijalnog i nematerijalnog prava dosta niske.
Ja vidim jedan problem u ovoj celoj stvari. U prvi mah bi sam pretpostavio da će biti dosta tužbi, pogotovo što su obuhvaćeni autori koji u principu štite svoja prava preko suda. Međutim, treba tužiti partiju koja ima skupštinsku većinu, a autori znaju da se poslanici lobiraju za izmene Zakona kojima bi se na neki način ukinula autorska prava pogotovo što se tiče dnevnih vesti. Autori dobro znaju da su već dva puta pokušane izmene i računaju da bi možda pametnije bilo da ne čačkaju mečku. Ako ne bude bilo tužbi, po meni je to jedini razlog.

Ana
Гост
Ana

Izvinjavam se ako sam neke sudije uvredila, naravno da to ne važi za sve, moj stav se bazira na praksi, odnosno na presudama u nekim slučajevima koje su donete sa obrazloženjima u kojima je jasno da je u pitanju nerazumevanje materije.

highshelfbooze
Гост
highshelfbooze

„Izvinjavam se ako sam neke sudije uvredila, naravno da to ne važi za sve, moj stav se bazira na praksi, odnosno na presudama u nekim slučajevima koje su donete sa obrazloženjima u kojima je jasno da je u pitanju nerazumevanje materije.“
Nema razloga da se izvinjavaš, nije meni žena sudija pa da je branim od uvreda. Mislim da je kontraproduktivno da se na taj način raspravlja. Nije mi jasno o kakvom nepoznavanju materije govoriš, ali ako nije pravilno utvrđeno činjenično stanje, postoji i drugostepeni organ. Da li vam je to „nerazumevanje materije“ potvrđeno od strane drugostepenog organa?
Daješ malo činjenica a mnogo kvalifikacija. A pošto imam nešto malo iskustva u tim stvarima, ne verujem ti na reč. Morala bi da dokumentuješ svoje tvrdnje.
Ah da, sad se setih. Postoji Dr. sudija ženskog roda koja je od prošle godine u Apelacionom sudu. Kod nje je sve bilo moguće, a sada mačetom preinačava presude.

Ana
Гост
Ana

Imam i ja malo iskustva s tim stvarima, i na osnovu toga govorim. Ja ovde ne ostavljam komentare da bi mi neko verovato ili ne veoravao „na reč“. Ova materija mi je više nego jasna zbog posla kojim se i sama bavim, ali vi svakako možete da verujete ili ne verujete kome god hoćete, jedino mi nije jasno zašto ste to imali potrebe da naglašavate. Kao što mi takođe nije jasno zašto mi se obraćate sa ti.

avd. Stefan Bojović
Гост
avd. Stefan Bojović

Poštovani,

suspenzija autorskog prava predviđena čl. 43 ZASP u konkretnom slučaju se ne može primeniti iz prostog razloga što su ovi izuzeci predviđeni za drugačije situacije. Naime, osnovna ideja ovog izetka je da omogući slobodan tok informacija u situacijama kada je potrebno izveštavati javnost o tekućim događajima, ali „u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja“. Zakon ovde predviđa veoma stroge uslove i daje 4 moguće situacije kada zbog izveštavanja može doći do suspenzije autorskog prava. Ni pod jednu od ovih situacija ne može da se podvede ova izložba, a evo i zašto:
1.) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava – ovo u prevodu na srpski znači da je postavljena izložba i da je novinska ekipa došla da napravi izveštaj i fotografiše/snima eksponate kako bi javnost izvestila o tekućem događaju (izložbi);
2.) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe – izložba jednostavno nije pregled štampe i mislim da to ne treba detaljnije obrazlagati;
3.) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti – ovo je situacija kada neko u javnosti drži govor pa to tv ekipa zabeleži i objavi u okviru vesti. U svakom slučaju ni ovaj izuetak nema nikakve veze sa izložbom.
4.) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja – ovo znači da se slobodno mogu prenositi novinski tekstovi (i druge srodne forme) koji su puki izveštaji poput „održana izložba u Beogradu“, „troje nastaradalo u novinskoj nesreći“ itd. Dakle, u pitanju su vesti koje isključivo nose određene informacije i obaveštavaju o nekom tekućem događaju. Ono što je problem i zašto se ovaj izuzetak ne može upotrebiti je to što niti je izložba izveštavanje javnosti o tekućim događajima niti dela koja su na njoj izlagana imaju karakter novinskih izveštaja i dnevnih informacija, već su u pitanju autorski tekstovi, kritičke analize, karikature, stripovi itd. U svakom slučaju dela koja zaista potpadaju pod izuzetak iz tačke 4. teško da bi i mogla da se koriste na ovakvoj izložbi jer ona najčešće u sebi ne sadrže ozbiljan autorski pečat, vrednosne sudove itd već samo puko prenose informacije.

Budući da ste rekli da ovaj član ostavlja veliki manevarski prostor organizatorima izložbe, bio bih Vam veoma zahvalan ukoliko biste isti mogli da pojasnite, s obzirom na to da ja ovde zaista ne vidim nikakvu mogućnost za tumačenje koje bi išlo u korist organizatorima izložbe…

čika Aca
Гост
čika Aca

Поштовани господине Бојовићу,
нисам правник, али све посматрам кроз теорију игара. Да сте Ви једини играч, никакве дискусије и сумње не би било. Међутим нисте, и ја само опомињем да постоји и друга страна, са могућношћу коришћења Члана 43 (вероватно и других могућности за које ја не знам). Не верујем да мислите да правни тим СНС-а није размотрио Ваше виђење изложбе и пре него што су је поставили. Уосталом то је сасвим нормално. Ви имате своје виђење, супротна страна своје. Да није тако, ви адвокати бисте били непотребни, али није тако.
Ви сами коментаришете тачку 1.:
„ovo u prevodu na srpski znači da je postavljena izložba i da je novinska ekipa došla da napravi izveštaj i fotografiše/snima eksponate kako bi javnost izvestila o tekućem događaju (izložbi)“
Да ли је постављена изложба? Јесте. Да ли је било екипа које праве извештај? Било је. Шта су експонати? Објављена дела.
Слажем се да је мало натегнуто, али отвара могућности за расправу.
У тачки 2. кажете да изложба није преглед штампе. Да ли постоји нека прецизна дефиниција шта је то преглед штампе. Зар преглед штампе није одређени (произвољно) уређени скуп новинских и других сличних чланака, а изложба прилично личи на тако нешто.
Тачка 3. је за овај случај без везе, али пошто сам цитирао цео Члан 43, упала је непотребно.
У тачки 4. наводите пуке извештаје, а ја додајем још неке могуће: „о више од 25 удављених у Обреновцу“, „спаљивању мртвих у високој пећи у термоелектрани“, „о штети коју је Андреј Вучић направио држави преко своје фирме Асомакум“. У даљем тексту кажете да изложба није извештавање јавности о текућим догађајима, вероватно позивајући се на став 1, али постоји на крају и став:
„Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela“.
Изложба јесте јавно саопштавање.
И на крају оно што јесте проблем – ауторски текстови, критичке анализе… У тим случајевима морали би да тужите за сваки појединачни случај а да се претходно установи ко је власник ауторског дела (новинар или новине). Све у свему није једноставно.
Међутим, постоји још једна ствар, која ми се јавља из потсвести, али не знам где и када сам је прочитао. Односи се на слободну употребу свих новинских текстова и уопште објављених прилога у новинама, уколико се тиме не остварује материјална корист.
Ја уважавам Ваше виђење ситуације, али мој начин размишљања је увек, да ли постоји и друга могућност. Треба бити опрезан.

čika Aca
Гост
čika Aca

Сада сам разговарао са једним адвокатом. Испљувао ме је. Каже да сам сувише дубоко и непотребно ушао у проблем, а онда се упетљао као пиле у кучину. Ствар је изузетно једноставна. Куповином новина постајеш власник тог примерка новина и сваког листића у новинама и са њима можеш да радиш што ти је воља, осим:
– да умножаваш новине и продајеш или делиш по чаршији
– да било који део новина умножаваш и растураш
– да мењаш било шта у садржају, а онда да такве новине представљаш јавности
На конкретно питање у вези фотокопија на изложби, одговор је да је то у овом случају оправдано да би се сачували оригинали, које би могао неко да украде или поцепа. Не нарушава се ауторство, ако се види ко је аутор и које су новине.

igor
Гост
igor

Advokat Vam je rekao istinu. A Vučiću idu sve čestitke. Ma kakav da je dripac ili ne – gurnuo je kompletan Djb – u živo blato. Ovo je prva stvar za koju mu – čestitam. Iskreno. Maestralno. Nadam se da će ostati i jedina za koju je od mene dobio aplauz. Bojim se samo da dok ima ovaca – biće i vune…

highshelfbooze
Гост
highshelfbooze

Čika Aco, kao što sam vam rekao, izložba nije izveštavanje o tekućem događaju, izložba je autorsko delo. Autor ili autori izložbe, su imali ideju koju su materijalizovali i kreirali autorsko delo – izložbu. Da bi materijalizovali svoju ideju, upotrebili su tuđa autorska dela bez pitanja i bez saglasnosti autora. Takođe su ta autorska dela predstavili na negativan način.

čika Aca
Гост
čika Aca

А као што сам ја Вама одговорио:
„Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.“
Изложба је облик јавног саопштавања.
Вероватно сте приметили да сам после разговора са адвокатом одустао од дискусије о ауторству по Члану 43.
Највећи проблем је што се многи упињу да докажу како је овде медијски мрак, а ови се дрзнули да покажу да цензуре нема.
Испробани су напади на провокативни наслов „Нецензурисане лажи“, па је утихнуло. Поређење са Гебелсом, па није баш прошло. Сада на кршење ауторских права…
Ево једног питања на које треба искрено да одговорите сами себи. Мени не морате да одговарате, ја знам одговор. Да ли би се дигла оволика фрка, свих овде, стручњака и нестручњака (укључујући и мене у ову другу групу) око ауторских права да је неко, например из ДЈБ, организовао изложбу са,
претпоставимо, насловом „Узалудно указивање на бахатост Александра Вучића и СНС“?

highshelfbooze
Гост
highshelfbooze

Čika Aco, morate da razlikujete oblik saopštavanja i sadržaj saopštavanja. Ali da ne raspravljamo više o ovome, nema potrebe. Sasvim je u redu da svako ostane na svom stanovištu.
Što se tiče ovog pitanja na koje treba sebi da odgovorim, a ne vama jer znate odgovor. Pa eto, mislim da je uzaludno pričati nekome ko je već formirao svoje mišljenje o tome šta drugi misli. Svako dobro.

Tanja
Гост
Tanja

Ova izložba je jeziva.
Stvarno neverovatno šta je njima palo na pamet i čime se oni ponose.
Svega smo se vala nagledali u ovoj zemlji, ali „informativna služba SNS-a“ ….šta reći…a ne zaplakati…

i.j.kv
Гост
i.j.kv

Koliko galame oko jedne bezvredne izlozbe…oni(ovi i predhodni)unistise zemlju..opljackase,pojradose,ovezvredise…u rat odvedose,ubise….i nikom nista!Narod ide za njima kao ovce…sad dodjosmo do izlozbe!Sta ako Vucic namerno pravi ovakve gluposti da se svi zabavljate a vreme da prolazi….da kritikujete jednu njegovu izlozbu,koja ne zasluzuje da bude kritikovana!Ali to nekome ne treba pricati…Covek srusio pola grada,ni milicija nije smela da izadje na poziv gradjana…i on opusten,ide dalje!Ovakve stvari izmisljaju se da se tema skrene….i to u Srbiji pali!Ceka se nova glupost…ne brinite kolko za neki dan!

immobil
Гост
immobil

Danas je subota, zato:
Za Beograd

Svice zora u subotu
dan dolece iz daljine
SIROMASI OVOG KRAJA
cekaju da sunce sine
cekaju da sunce sine
joj, joj, joj, joj

Za Beograd (za Beograd)
firmom „Krstic“ (firmom „Krstic“)
upravo se narod sprema
sve razloge za put ima
samo srece valjda nema
samo srece valjda nema
nema, joj

Ref.
Nesrecnik sam od malena
od sve muke pesme pevam
voleo bih, majko mila
DA SVE OVO SAMO SNEVAM
da sve ovo samo snevam
joj, joj, joj, joj

Zemlja drhti (zemlja drhti)
sve se rusi (sve se rusi)
i nedelje nema vise
napredne mutne ptice
sve pod sobom unistice
sve pod sobom unistice
joj, joj, joj

https://www.youtube.com/watch?v=fMcl-985FAU

immobil
Гост
immobil
immobil
Гост
immobil

Vu(č)jsić: „Moj Saša je genije za vožnju, Vozi Saša”

https://www.youtube.com/watch?v=mCIdeRIrVsg

Verujemo!

nina
Гост
nina

Potpuno ste u pravu. Jesu opanjakvanja i klevete javnih licnosti po novinama intelektualna svojina magarca.Dobicete parnicu.Samo napred.

nn
Гост
nn

U Americi advokati rade po Pro bono sistemu,mozda bi i ovaj jurstst,potpisnik ovog autorskog clanka(5 bodova po MMS/poligrafu)mogao da zatupa autore i tuzi Vucica.
Ako se ovako nastavi,oni 50% od odvajanja u kasu DJB-a,poslanika,pojesce advokati,tuzba-tuzbu stize.
Vucic i DJB ce vise vremena provesti u sudnici nego u Parlamentu,na ustrb novo stvorene dodatne vrednosti u parlamentu Republike Srbije
.Izgleda da je auto DJB-a sa demokratijom zalutao u sudnicu.

Ana
Гост
Ana

Gospodine, ovo nema nikakve veze sa DJB. Ovo ima veze sa autorima čija su prava ovom izložbom povređena, Na njima je da odluče da li će ili neće tužiti. Na razumem o čemu pričate.

highshelfbooze
Гост
highshelfbooze

Pro bono publico, najčešće skraćeno Pro bono je latinska fraza koja se upotrebljava kada neko radi u svojoj profesiji besplatno u svrhu doprinosa javnom dobru.
Kada vidim da neko kaže da advokati u Americi rade sistemski besplatno u javnom interesu, odmah mi je sve jasno o onom ko je to izrekao.

čika Aca
Гост
čika Aca

У првом коментару навели сте „…dozvoljena u slučaju izveštavanja o tekućem događaju…“, у другом коментару „…izložba nije izveštavanje o tekućem događaju…“ Оба пута сам Вам скренуо пажњу на проширење тумачења става 1 и опет ћу вам га поновити: „Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.“ Морам признати да сте у трећем коментару одустали од „текућег догађаја“, али уводите нови појам у дискусију „садржај саопштавања“. Тај појам није поменут ни у Члану 43, нити сам га ја било када поменуо. Пао са неба. Откуд Вам право да ме упозоравате да треба да разликујем облик саопштавања и садржај саопштавања, када за мене садржај саопштавања ни у једном тренутку није била тема. Моја тема, став и мишљење је: Изложба је облик јавног саопштавања. На тај став може се одговорити коректно само са: 1.) Изложба је облик јавног саопштавања. 2.) Изложба није облик јавног саопштавања. Све остало је избегавање одговора. И ту је крај приче. Код проблема питања и одговора, прилично сам се намучио да саставим двосмислену конструкцију. Видим да је Ваш закључак био баш онакав какав сам и очекивао. То је позната игра, са истом речи у реченици, где се први пут односи на један исказ, а други пут на други. Да друга реченица гласи: Мени не морате да одговарате, ја знам одговор на питање. Двосмисленост би се сасвим изгубила. Према томе друга могућност тумачења свега овога је: Мени не морате да одговарате, не знам шта мислите јер ме апсолутно не занима ни шта мислите ни Ваш одговор самом себи. Одговор који знам, је одговор на моје постављено питање, што је и логично, јер сам навео да сам учесник групе која ће дизати или неће дизати фрку. Зашто сам уопште правио ову конструкцију? Интересовало ме је да ли је понижавање и омаловажавање нн-а (зато и одговарам на овом месту) случајност или понашање. Не могу да тврдим, али постоји сумња да волите да понизите саговорника и то ружним квалификацијама. Ја сам, морам признати, јефтино прошао, мада ми не прија да ме неко опомиње (без основа) да не разликујем облик и садржај и да неко на основу погрешног закључка (истина, уз моју помоћ), мисли да ми је узалудно причати. Сада ћемо мало да бранимо нн-а. Он каже „U Americi advokati rade po Pro bono sistemu“. Можда му је у куцању промакло једно слово, слово „и“ које би дало свему потпуно други смисао: „U Americi advokati rade ( i ) po Pro bono sistemu“. Међутим и овако као што је написано, добронамерним тумачењем (поготово некога ко познаје, макар површно, Америчку адвокатуру) не долази се до закључка до кога сте Ви дошли. Ја, када сам прочитао његов коментар, ни у једном тренутку ми није пало напамет Ваше тумачење, све до Вашег коментара. Замислите овакву изреку: „У Београду се људи возе у трамвајском систему“. Да ли то значи да не постоји аутобуски систем, такси систем итд. Не значи. Исто тако не значи ни да у Америци адвокати раде системски бесплатно. Али то Вас није спречило да изјавите „odmah mi je… Опширније »

igor
Гост
igor

Onaj prijatelj advokat je dobro savetovao – treba se manuti ćorava posla. Ništa gluplje i neosnovanije za napad, a sa toliko posvećene pažnje – nisam dosad video do talasanja oko ove izložbe i zaista neverovatne frustracije s njom u vezi – a koju je pokazao Djb. Tumačenje partijskog advokata kroz tačke 2 i 4., daje njegov „osećaj“ šta je „pisac“ (zakona) hteo da kaže. Da li bi i sud tumačio tako ili onako kako to zvuči drugim učesnicima foruma (suprotno od adv.), uzaludno je, još više – nebitno je pitanje. Preksinoć sam prošao Knezom, baš pored izložbe. Bilo je kasno i bila je zatvorena. Šetao sam sa prijateljima u smeru ka Kališu. I iznenadio se – celim potezom , kao i tik uz ulazna vrata prostora gde je Vučićeva izložba – nasred Kneza – prostire se na velikim panoima Blic Strip izložba dosadašnjih objava karikatura, stripova ovog dnevnog lista koji, u najvećoj meri – uništavaju Vučića! O tome ovde – NI REČ. Desetostruko upadljivija – celom prvom polovinom Kneza! Ni reč o tome Djb-a! Ni reč. Ali – zašto nema ni reči o tome ovde iz „usta“ Djb? E , to je već ozbiljno pitanje. I treba staviti tačku ovde na isprazno talasanje.

čika Aca
Гост
čika Aca

Нормално је да нема ни речи о томе. Скочили би сами себи у стомак. Марко Сомборац је институција и најчешће помињани аутор код критичара изложбе, чије је, замислите, ауторство злоупотребљено на изложби „Нецензурисане лажи“. Али он је и господин и генијалац. На отварању своје изложбе је, према „N1“, изјавио: “Bio sam na izložbi. Sav taj koncept ‘Necenzurisanih laži’ gde su pomešali argumentovanu kritiku i laži je komičan.“ „N1“ још даље наводи „Somborac se zahvalio na reklami izložbi „Necenzurisane laži“ u obližnjoj Galeriji Progres. Zahvalnicu je poslao i junacima svojih stripova, jer njihov nesebični doprinos nadahnjuje karikaturistu i tera ga da ide dalje.“ Да је пљувао по изложби, споменули би га. Не би ме изненадило да Вучић посети изложбу господина Сомборца и тиме опали завршну шамарчину критичарима изложбе.

highshelfbooze
Гост
highshelfbooze

Pobogu