Ауторски текст Политика

Реторика 90-их и наша деца

Док премијери двеју суседних државица, са много већим проблемима од оних међусобних, размењују тешке речи и неодмерене изјаве, у нашем најближем окружењу неке мале главе слушају и интерпретирају вести онако како се њима учини логичним.

svetlana-kozic

Знамо да стање нигде у региону није идеално. Тешко се живи где год се окренеш. Није лако ни нама, ни грађанима Хрватске, БиХ, Републике Српске… Оно што је заједничко и за наше и њихове родитеље је да за своју децу „чувамо чаролију“ колико год је то могуће. Сви нормални родитељи то раде. Нико не жели да им поквари детињство, па се трудимо да они увек све имају и све добију, да што мање осете оскудицу, да не трпе насиље околине, да их заштитимо од што више друштвених болештина, да их сачувамо неоштећене за неке боље услове којима се сви надамо. Сачувамо психолошки неоштећене…

Пре пар дана одлучила да забраним гледање вести у својој кући. На тренутак ми се то учинило правим потезом. Затим сам схватила да је ђаво однео шалу и да су приче о ратовима у којима се помиње име Србије инфицирале део одељења у које иде мој син и да чувањем хармоније у кући нећу избећи надирање ове будалаштине из других извора. А, живимо у Војводини где у скоро свакој фамилији постоји мешавина бар две нације. А, имамо родбину у скоро свим бившим југословенским републикама, ретко ко је нема бар у једној. А, дете ми је у разреду са клинцима бар три националности.

А, премијери репризирају шкрипање зубима, звецкање оружјем… Немогуће је да не схватају на каквом тлу стојимо, колико је то опасно. Али, они то раде намерно – из маркетиншких разлога. Тако рекламирају своје партије оном мрачноумном делу популације које покрећу црне приче. Затварају један другом границе, бацају један ка другом увредљиве стреле, вербално откопавају мртве, трују омладину, купују тако неке гласове, а продају душе…

Посвађале се комшије опет и око Сребренице. То ми је пре пар месеци било нарочито алармантно. Прича о Сребреници се свела на међусобна препуцавања властодржаца суседних државица. Ко је више крив, главна је тема. А, главна тема би требало да буде како да се у будућности спрече слични догађаји, одлично би било ако би балканске државе са ратном историјом потписале документ у коме би писало „Како не би дошло до нових сличних крвопролића државе региона се обавезују да ће ово радити, а ово нипошто неће радити… Увешће се овакве војне процедуре и овакви политички кодекси. Политичким и војним лидерима који не поштују правила судиће се овако… Из јавног говора ће се избацити говор мржње и кажњаваће се његова примена… Подстицаће се заједништво у напорима да се у региону коначно смире страсти, ствараће се услови за нормалан живот и привређивање, решиће се питања кретања људи, власништва над имовином…“.

Парламенти држава региона би требало да поведу овакве разговоре и дефинишу превентивне мере. Мере би требало да буду законске, а непридржавање за политичаре најстроже кажњиво. Парламенти тако могу да ограниче непримерене испаде политичара који Балкан чине политичким „трусним тлом“.

Али, нико од њих не води ни пола бриге о превентивним мерама против настајања нових регионалних конфликата. Било би веома добро кад би народ био паметнији од својих лидера и игнорисао њихова међусобна препуцавања. Народу припадају и деца, а децу нам трују својом кратковидошћу. Клинци гутају сваку реч, региструју сваку емоцију.

crtez

У прилогу овом тексту изнад је цртеж мог седмогодишњег сина и разлог моје велике забринутости. Ово је нацртао након што је са петорицом другара из разреда разменио идеје. Идеје које се лако примају најчешће нису најпаметније, као ни политичке организације које их расејавају. Не желим да пишем о томе како је дете објаснило настанак свог дела. Резиме је да је на непријатељској ратној опреми могла да буде било која застава. Србија против свих и сви имају нешто против Србије. Реторика 90-их се враћа као бумеранг. Своје неуспешности владе најчешће правдају којекаквим светским заверама. У сенци тешких речи расту наша и туђа деца.

Светлана Козић
председница посланичке групе покрета
“Доста је било” у Скупштини АП Војводине

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Ali pored ovih koji koriste ratne rane da bi svoje neuspehe u socio-ekonomiji i ekologiji prikrili ima izgleda i drugih aktivnosti.
    g. Saša Raduloviće je bio u Zagrebu – čuli smo njegov intervju.
    g. Zoran Živković će danas posetiti Mesića i Pupovca u Zagrebu. Najavio je da će dati intervju.
    Izgleda da u obe zemlje, inače sijamske bliznakinje, deluju i neke razumnije i strateški pametnije političke snage. Podržavam ih jer se nadam da saradnja u regionu gde svi imaju nešto zajedničko može da donese mnogo boljitka čak i u vrlo bliskoj budućnosti, skoro sadašnjosti.

    • Volela bih da ste u pravu o boljitku u bliskoj buducnosti. Nisam pesimista, veoma se tome nadam, ali strepim od horde batinasa i potkupljivaca onog dela nase populacije koja se vec pokazala i dokazala ja ne misli svojom glavom.

    • Svi znamo sta pokusavaju i nase i komsijske vlasti, Ipak, moramo da verujemo u to da ce razum prevagnuti . Tome, na zalost, najvise na putu stoje mediji, svojim nekontolisano huskackim naslovima i tekstovima. Dok neko ne bude odgovarao za sirenje nacionalne i verske netrpeljivosti i za uznemiravanje javnosti (naslovima : ”Agresija na Srbiju u oktobru”, ”Naoruzavanje vojske i policije”, ”KBC prelazi na rezim rada u ratnim uslovima” itd), dok ne zazivi novinarska etika – deca ce se igrati i crtati ratna scenarija. Vecina nas ima prijatelje i rodjake rasute po celom regionu i niko normalan ne priziva rat, niti tome uci svoje dete, ali su i porodice i skole potpuno bespomocne pred medijima.

  • „Како не би дошло до нових сличних крвопролића државе региона се обавезују да ће ово радити, а ово нипошто неће радити… Odlicno ste ovde kenuli samo zavrsite do kraja i podnesite je u skupstini Srbije na glasanje kao deklaraciju. Nema veze ako nece da je prihvate. Napravite konf za stampu i sta sve mozete da se razglasi. Dobijate bar 5-10% novih glasaca pogotovo u Vojvodini. Vecina ljudi to isto zeli. Muka je svima od politicarskog sljama koji ih jase 30 god na foru Srbija Do Tokija!

    • Uvaženi g.Ljubo,

      Potpisujem svako Vaše slovo! Vaša ideja da se ta tema javno iznese u Skupštini Srbije je više nego dobra! Da sam kojim slučajem narodni poslanik iz redova DJB, kontinuirano bih se trudio da na sednicama najvišeg Doma u državi, u okviru tačaka dnevnog reda, pronađem i javno, za skupštinskom govornicom, iznesem ovakve i slične primere iz života koji će biti razumljivi i najneobrazovanijim glasačima!
      Ili, kako rekoste, ukoliko režim veštim manipulacijama to ne dozvoli, konferencije za štampu su alternativa!? Međutim, stanje u pisanim i elektronskim medijima je “spasavaj se ko može”!

      Svako dobro Vam želim.

  • Divan članak koji treba da zabrine svako dobronamerno i lepo vaspitano biće! Sve te ORDINARNE GLUPOSTI kao što su NACIONALIZAM i RELIGIJA, dovode narode u stanja u kojem se naše i ostala zaostala društva na planeti nalaze: NA DNO SEPTIČKE JAME!!! Kako materijalno, tako i duhovno!
    Pogledajte ovaj kratak video-zapis u kome možete saznati šta najveći pisac svih vremena, Lav Nikolajevič Tolstoj, kaže o nametanju religije našoj deci…
    https://youtu.be/9jpHCMNiagA

    Svako dobro Vam želim!
    Iskreno,
    mali paor Sopček Đura