Ауторски текст Политика

О политици

Често нас питају какав је став ДЈБ о некој појединачној теми. Оно што у потрази за одговором многи заобилазе је да није задатак политике да има прецизно одређен одговор на сваку појединачну тему. Политика се, напротив, не дефинише као политички став о појединачним питањима, него као скуп вредности и принципа који су основа код доношења било које одлуке, става или напросто давања одговора на најобичније питање.

aleksandar stevanovic

Шта то значи у пракси? Став ДЈБ је, између осталог, да су сви грађани Србије једнаки, што повлачи да нема дискриминације. Ми тај став примењујемо када год је у питању право било које мањинске групе и руковођени тим ставом смо учествовали у Паради поноса, на пример. Једнако тако, свакодневно се боримо за равноправност наше народне посланице којој скупштинска већина ускраћује да буде равноправна. Не постоји наш изоловно изграђен став о женама, Ромима, ЛГБТ или било којој групи која је у нашем друштву неравноправна, већ постоје само политички акциони кораци који су резултат наших принципа и вредности. Наша позиција је да је равноправност нешто о чему се не расправља, па је наш непроменљиви став да на већ поменутим догађајима ми нисмо били зато што нам се ова или она група посебно допада или не допада, него зато што се држимо принципа.

Ако желите да претендујете да уводите систем, а немате систем на нивоу базичних принципа у властитој политичкој организацији, то значи да сте неискрени и дволични. Сигурно би било на кратак рок политички опортунитетно увести елементе прагматичног еклектизма, односно преведено на народни језик, причања и делања било чега што ће се допасти вашој циљној групи. Међутим, последице прагматичног еклектизма су видљиве управо у распаду институција Србије и одбацивању српске владајуће политике од готово свих земаља које кључно обликују будућност Србије.

Још један пример обликовања политика помоћу принципа и вредности је став да је људски живот неприкосновен. Стога ћемо једнако осудити свако кршење овог принципа, било да су то злочини над Србима у Другом светком рату, над Бошњацима у Сребреници, комунистички злочини 1944 – 1946. у Србији, злочин над Србима у Кравици или Хрватима у Воћину, на пример. И ту не може бити компромиса, иако би могли да говоримо само о једном делу приче. То не само да би нам срозало људскост, него би нам везало руке да радимо на кључној ствари у нашој будућности, активном помирењу у региону заснованом на истини.

Ми чврсто стојимо иза неповредивости приватне својине. То значи да не можемо ћутати на рушење објеката у Херцеговачкој улици, не можемо прихватити ни урушавање имовинских права кроз тунеловање сопствених фирми и остављање поверилаца кратких рукава, као што не можемо прихватити пљачку приватне имовине која се десила у Србији током диктатуре. Једноставно, јер верујемо да је неприкосновена приватна својина први и основни услов, после права на живот, да људи буду слободни. А људи који нису слободни, не могу имати срећан живот и остварити се као личности.

Ми верујемо да је у међународној политици основни задатак политике да штити интересе Србије. И да се ти интереси штите на најбољи начин ако се разумеју правила игре земаља које су кључне у обликовању наше привреде и наше безбедности и да се најбољи резултати постижу ако се по тим правилима игре извлачи максимум за Србију. Ми бисмо волели да можемо диктирати правила игре и да играмо по својим правилима, али не желимо да лажемо наше грађане да се тако може доћи до резултата. Иако смо по правилу увек имали министре спољних послова за домаћу употребу, ми то нећемо радити. Превасходно зато што тако поткопавамо интересе Србије.

Када је политика обликована принципима и вредностима, нужно ће долазити до двојаког тумачења шта је адекватан став или реакција ДЈБ. На пример, када је реч о јавном сервису РТС, неподељен је став да РТС мора да полаже рачуна власницима и да је садашња форма прегажена временом и развојем модерних медија. Међутим, у самом покрету има оних који мисле да сервис треба потпуно укинути и пустити РТС да сам наплати од оних који хоће добровољно да се претплате, оних који мисле да треба да има минималан програм и оних који мисле да је кључно питање вредност за новац, а не сам трошак. Оваква питања ће увек рађати већину и мањину и она чине динамику једне политичке организације.

Такође, на пример, постоји и подељен став око проституције где имамо оне који се позивају на слободу предузетништва и слободне личне изборе и оне који указују на опасности од трафикинга и експлоатације жена у садашњем разрушеном правном и институционалном систему. И једно и друго становиште је у складу са принципима покрета. И тога ће бити све више, а дебате у ДЈБ и са људима који нису део организације и треба да буду у сврху проналажења најбољих решења у складу са принципима и вредностима, до којих се долази једино кроз сагледавање питања из више различитих углова. Ми дубоко верујемо да када постоји слободан ток информација и када се ставови слободно износе да ће већина готово увек изабрати најбоље решење. Што је у складу са нашим веровањем у демократију као најмање лош облик политичког уређења и веровањем да ако немате демократске процесе у властитој организацији не можете кредибилно критиковати суноврат демократије који постоји у Србији.

Политика која није вођена принципима и вредностима и није политика. Она је само уметност опсене, а опсене не могу да створе услове да Србија постане уређен систем у коме људи из дана у дан живе све лепше животе. Зато ћемо своју политику љубоморно чувати, чак и када се неке од последица тог опредељења у неком тренутку не допадну неким нашим бирачима.

Александар Стевановић
народни посланик
потпредседник покрета „Доста је било“

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

22
Оставите коментар

avatar
2500
9 Comment threads
13 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
13 Comment authors
IGTomislavМиланAndrejMilisav Recent comment authors
најновији најстарији
Jelena
Гост
Jelena

Sve same tačne rečenice u ovom tekstu. Najbitnije je da od navedenih principa ne odstupite kad dođete na vlast.

DzoniZP
Гост
DzoniZP

Svaka vam čast na detaljnom pojašnjenju suštine pokreta i politike za koju se zalažete ali mene najviše brine pitanje kako to preneti široj masi ovde u Srbiji? Ne sumnjam da broj vaših pristalica iz dana u dan raste ali mi se čini da je to i dalje previše sporo a bojim se da nemamo toliko vremena da čekamo. Imate li neku ideju kako ovaj vaš stav preneti ljudima da ga zaista razumeju? Mnogi prvi put čuju ovako nešto od jedne političke partije i prosto im je teško da poveruju i prihvate.

Vasilije
Гост
Vasilije

Da budem iskren, ja sam ranije mislio da je normalno da stranka ima kadrove i nisam imao pojma o podeli javnog sektora na politicki i profesionalni.
To je za mene bilo novo, ali sam usvojio kada sam shvatio da je to neuporedivo bolje od dosadasnjeg „sistema“.
Ima narod sluha, nego ga mnogi potcenjuju zbog malog broja glasnih, neobrazovanih i bahatih

Vasilije
Гост
Vasilije

Drago mi je što to čujem, jer ima dosta pitanja oko kojih se ne bih složio sa zvaničnim stavovima pokreta.

Recimo da mi se ne sviđa ideja progresivnog oporezivanja. Ne bih imao ništa protiv da se socijalnim slučajevima i onima sa najnižim primanjima malo (ili malo više) skrešu porezi, jer bolje je da rade i izdržavaju sebe i svoje, nego da ne rade i primaju socijalnu pomoć, ali onaj klip u kom Radule pokaže rukom i na grafikonu se pojavi eksponencijalna kriva, upravo je to porez koji nikome nikad ne bih platio.

Smatram da je Srbiji potrebno nešto nalik na američki 2. amandman i „Stand your ground“ zakon, da je vlasnik privatnog poseda neprikosnoven, a uljez da nema nikakva prava, pa ni ljudska, a Radule je protiv privatnog posedovanja oružja.

Zbog ova dva stava, nikada se neću kandidovati preko Pokreta, ali ću vas podržavati kako finansijski, tako i agitovanjem kod rodbine i prijatelja (uža porodica je već glasala za vas).

Sad kada bih osnivao svoju političku organizaciju, preuzeo bih bar 80% vašeg programa, pre svega crvenu liniju, i dodao ideje nekih pametnih ljudi kao što su Washington, Jefferson, Revere…

Lesnik
Гост
Lesnik

nemoj finansijski, imaju pare.. ne mogu da ih potrose.. ne trebaju im nadji samo iyvestaj kako su i koliko potrosene pare na izborima, ima na sajtu agencije za borbu protiv korupcije

Andrej
Гост
Andrej

Aleksandre, Delim Vaše stavove o važnosti principa i zato želim da ukažem na određene nedoslednosti u programu DJB koje liče na političku opsenu. Pomenuli ste kao osnovne vrednosti život i (privatnu, jer druga i ne postoji) svojinu. Čini mi se da tu nedostaje još jedna vrednost – sloboda – i da te tri vrednosti u hijerarhijskom poretku: život, sloboda, svojina – predstavljaju sistem vrednosti na kome se može zasnovati principijelna politika. Ukratko: život je osnovna vrednost i oporezivanje produktivnih građana da bi se obezbedilo očuvanje života sirotinje i hendikepiranih, trudnica, dece i hitne pomoći za sve je moralno i pravedno. Ali obratite pažnju: život, ne udoban život, ne lagodan život, nego samo život. Ljudsko pravo je pravo na život, a ne pravo na neki zamišljeni standard života. Život – to znači ’leba i mas’ u narodnim kuhinjama, second-hand odeća i osnovna medicinska briga. Ništa više o trošku poreskog obveznika. Vrlo mali porez je dovoljan za ovakav sistem socijalne zaštite. Više od toga – dobrovoljne dobrotvorne organizacije, finansirane dobrovoljnim prilozima, kojih je daleko više kada država ne pljačka građane sumanutim porezima. Sloboda i (privatna) svojina su gotovo sinonimi. Bez slobode je nemoguće sticanje i raspolaganje svojinom. Slobodu i raspolaganje svojinom obezbeđuju policija, vojska i pravosuđe. Policija štiti građane od kriminalaca (unutrašnje agresije), vojska od spoljne, a pravosuđe rešava sporove na osnovu principa pretočenih u zakone. Zato je oporezivanje produktivnih građana zarad finansiranja policije, vojske i pravosuđa, kao kredibilnog faktora odvraćanja potencijalnih nasilnika, moralno i pravedno. Oporezivanje u meri koja omogućava funkcionisanje efektivnog suzbijanja kriminala, efektivno odvraćanje vojnih pretnji i efikasnog rešavanja sporova – ni više, ni manje od toga. Ukupno poresko opterećenje ne bi trebalo da prelazi 20% BDP. Turski zulum je bio ništa prema apetitima današnjih poreznika i agresivnih državnih usrećitelja. Ovo dosad navedeno je u skladu sa principima na koje se pozivate Aleksandre. Međutim, DJB se na tome ne zaustavlja, već prelazi u domen opsene. Znate na šta mislim: „besplatno“ državno zdravstvo, „besplatno“ državno školstvo, državne subvencije poljoprivredi itd. Znam da je biračko telo sluđeno višedecenijskim socijalističkim eksperimentom, pljačkom neviđenih razmera. I da građani sami guraju glavu u jaram „države blagostanja“ zahtevajući da država o njima brine (oće, oće, brinuće). Ali ipak je očigledno da se DJB ne drži principa, nego zagovara (obrazovnu, medicinsku, penzionu, …) partokratiju, sad srpsku ili kanadsku – svejedno. Mnogi su to probali i propali tj skrenuli ulevo, u nasilni kolektivizam. Praktično svi u srpskoj političkoj istoriji. Nemoguće je deo privrede držati pod zaštitom države, a ostatak prepustiti slobodi. Ne možete imati lex specialis za Beograd na vodi, i istovremeno slobodno tržište građevinarstva. Ljudi nisu tupavi – očekuju ista pravila za sve. Inače – zaštićeni deo će (kriminalno) bujati i poskupljivati u svakom izbornom ciklusu, a u demokratiji je to vrlo brzo. Osnovne funkcije države – policija, vojska, pravosuđe – će jednostavno nestajati, a bujaće preskupi i nefunkcionalni eksperimenti „države blagostanja“. Ne treba imati ne-znam-kakvo pamćenje, sasvim je dovoljno setiti se evolucije Demokratske stranke i njenih derivata od 5. oktobra 2000. naovamo. Počeli su kao… Опширније »

Vasilije
Гост
Vasilije

Pa nije bas besplatno. Radule u skoro svakom klipu napomene da „ne postoji besplatan rucak“ i da se to navodno besplatno placa iz budzeta (a ne preko odvojenih doprinosa, na primer).
Svakom ko ima minimum sposobnosti rezonovanja je jasno da sve placaju poreski obveznici.
Znam dosta ljudi koji bi da plate papreni porez i da im drzava onda obezbedi zdravstvo, skolstvo i ostalo, kao u skandinavskim zemljama.

Ja sam malo vise nalik na Amerikance juznjake. Za mene je kapitalizam svetinja, porezi moraju da budu minimalni, da trziste bude slobodno i da radimo i stvaramo.
Smatram i da svojina postenog coveka treba da bude iznad prava na zivot lupeza zatecenog na tudjem privatnom posedu.

Andrej
Гост
Andrej

Poštovani Vasilije,
svakom ko ima minimum sposobnosti rezonovanja je jasno da kad sve plaćaju poreski obveznici, preko budžeta – rad se ne isplati. Isplati se tražiti da svi budu „humani“, da plaćaju što paprenije i što progresivnije poreze i da „odgovorna“ država obezbedi sve i onda ne raditi ništa i zahtevati svoja „prava“. I svakom ko ima dve ganglije u lobanji je jasno da je to socijalizam. Opet – srpski ili kanadski – svejedno je.

Zoran Hudak
Гост
Zoran Hudak

Temeljni tekst.

Andrej
Гост
Andrej

Aleksandre,
Parafraziraću jednu vašu rečenicu with a twist: „Kada je politika TRALJAVO oblikovana principima i vrednostima, nužno će dolaziti do dvojakog tumačenja šta je adekvatan stav ili reakcija DJB.“ Hoću da kažem – ako su vrednosti i principi dosledno pretočeni u politiku, NUŽNO neće biti dvojakog tumačenja. Zato je bitno da u hijerarhiji vrednosti bude i sloboda, ne samo život i svojina.
U primeru koji ste naveli, RTS, jasno je da je sadašnje stanje vrlo loše. Ali ako svaki građanin ima pravo da upravlja svojom svojinom, tu nema mesta demokratiji. Kome se gleda, neka gleda i mora da plati, kome se ne gleda, neka ne gleda i nema šta da plati. Nema subvencija i nema nasilne naplate – samo tako se poštuju principi slobode i svojine. Ničija se sloboda i svojina time ne povređuju. O tome bi mogao da diskutuje samo neko ko hoće nekog da prevari ili ne razume principe. Besmisleno je da gubimo vreme na rasprave o tome.
A o prostituciji – jasno je da, ako smo dosledni u poštovanju slobode i svojine, žene i muškarci koji to žele moraju imati slobodu da nude svoje usluge i da svoje telo (svojinu) koriste kako hoće. I opet tu nema mesta demokratiji, radi se o individualnim pravima, pravima pojedinca. Nećemo rešiti, pa čak ni smanjiti problem nefunkcionalne policije, koja nije u stanju da progoni i privede kriminalce pravdi, tako što ćemo odustati od vrednosti slobode i svojine i principa politike zasnovane na ovim vrednostima. Jedino uz potpuno poštovanje principa slobode i svojine možemo imati policiju kakva nam je potrebna. Kad se te vrednosti i ti principi ne poštuju – dobije se policija kakvu već sada imamo. Stvar je vrlo prosta, nema se o čemu diskutovati, samo treba principe dosledno primeniti.
Demokratija je funkcionalna samo kada poštuje pravo na NEĆU. Većinu će u pogodnim okolnostima svaki vešt demagog da usmeri kako hoće. Uverenje (kako kažete) „da će većina gotovo uvek izabrati najbolјe rešenje“ je vrlo opasno i vrlo je daleko od istine. A ako volji većine podređujete život ili slobodu ili svojinu – mnogo ste isti.

Aleksandar Stevanovic
Гост
Aleksandar Stevanovic

DJB nije libertarijanska partija, iako je veliki broj libertarijanaca u DJB, a takođe mnogo ih glasa za DJB.

Milisav
Гост
Milisav

Ja bih ovako rekao.Zakon u jednom drustvu je misljenje vecine,manjina ima da cuti.A ne da LGBT populacija namece svoje manjinske poglede vecini.Tacka.

Tomislav
Гост
Tomislav

Zakon u jednom društvu ne može biti pravno nasilje nad manjinom i tiranija većine. Ovde se radi o ‘pravnoj jednakosti’ svih građana Srbije, a ne o nametanju pogleda na život.

Andrej
Гост
Andrej

Tačno, na žalost. DJB je u ideološkom smislu jedan socijaldemokratski miš-maš anything-goes provizorijum. Gde će nas to dovesti? Ne mogu da se otarasim asocijacija na Demokratsku stranku.

svedok
Гост
svedok

Pametnim -pismenima dovoljno. Onim drugim ne vredi ni pisati

Милан
Гост
Милан

Поштовани господине Александре,
мислим да је Ваше политичко полазиште у овом тексту погрешно: „Политика се, напротив, не дефинише као политички став о појединачним питањима, него као скуп вредности и принципа који су основа код доношења било које одлуке, става или напросто давања одговора на најобичније питање.“
Зашто тако мислим? Зато што не можете на друштво, ни у једној земљи, третирати само уз помоћ принципа и одређеног скупа вредности. То је зато што се људи мењају, а опет, неких ствари желе да се држе и да не мењају у свом животу. То значи да друштво треба посматрати као жив организам којем не знаш све исходе и одлуке, али неке константе можеш предвидети, јер ће их се држати. Политика зато не треба да буде ОКОВАНА принципима. Јер, у том случају, политика постаје идеологија. XX век је показао куда идеологије готово нужно воде.
Тако нпр. не можете одређени систем вредности наметати једном друштву у одређеној земљи. Јер шта ако то друштво има своју традицију, а свако друштво је има, па да не жели све сегменте те традиције да мења? Можда ће неке сегменте традиције и пожелети да промени, можда чак и већину, али не све. Шта онда бива? Таква политика постаје идеологија.
Зато сматрам да Ваш став касније у тексту: „Ако желите да претендујете да уводите систем, а немате систем на нивоу базичних принципа у властитој политичкој организацији, то значи да сте неискрени и дволични“, није нужно исправан, иако верујем да Ви јесте искрени и добри и способни и мудри, итд.
Дакле, не треба се строго држати принципа у случајевима када се ти принципи не поклапају или макар не могу да буду прихваћени у друштву које негује одређене вредности и не жели да те НЕКЕ одређене вредности мења, иако жели или макар пристаје на промене у многим стварима у животу.
С поштовањем,
срдачан поздрав.

Aleksandar Stevanovic
Гост
Aleksandar Stevanovic

Upravo zbog toga imamo (nekakav) visestranacki sistem. Svako izabere sta mu se dopada.

Tomislav
Гост
Tomislav

U tekstu se konkretno govori o sledećim principima:
– da je ljudski život neprikosnoven,
– da je ravnopravnost nešto o čemu se ne raspravlja,
– da su svi građani Srbije jednaki, što povlači da nema diskriminacije,
– da je neprikosnovenost privatne svojine, posle prava na život, prvi i osnovni uslov da ljudi budu slobodni.

Vi na to odgovarate da politika ne treba biti ‘okovana’ principima. Jer, u tom slučaju, postaje ideologija. I da se određeni sistem vrednosti ne može nametati jednom društvu. Jer šta ako to društvo ima svoju tradiciju?

O kojoj tradiciji konkretno govorimo? Tradiciji da ljudski život nije neprikosnoven? Tradiciji da je ravnopravnost nešto o čemu se mora raspravljati? Tradiciji da svi građani Srbije nisu jednaki, i da se vrši diskriminacija? Tradiciji da privatna svojina nije neprikosnovena?

Tradicija je skup obrazaca ponašanja jednog društva stečena kroz socijalno okruženje u kojem jedinka odrasta i unutar kojeg se socijalizuje. Tradicija ne govori ništa o ispravnosti datog skupa obrazaca ponašanja.

Милан
Гост
Милан

Поштовани Александре и поштовани Томиславе,
управо вам предочавам да политичку слику не приказујете као оштру поделу на црни и бели свет.
Често има нијанси сиве на које се мора обраћати пажња.
Ако их не видите, онда таква политика неизбежно води у тоталитаризам.
Ако то макар теоријски не видимо, онда смо сигурно на погрешном путу.
Историја нас томе учи.
Срдачан поздрав.

Tomislav
Гост
Tomislav

Totalitarizam predstavlja suprotnost modernom principu otvorenog pluralističkog društva za koji se ovaj pokret zalaže. Drugim rečima, za suživot različitih interesa i načina života u društvu i za pravnu državu; državu u kojoj se država kao celina temelji na vladavini zakona i prava.

Totalitarna država je država zatvorenog tipa, odnosno društva u kome postoji otpor promenama. Pre će biti da se mi sada nalazimo u jednom takvom društvu.

IG
Гост
IG

Sve je ideologija, ili barem sadrzi ideologiju. I ideologija da nemate ideologiju je ideologija. Ideologija nije negativna sama po sebi, negativna je DOGMA.

Milisav
Гост
Milisav

DJB nece doci na vlast zbog konzervativne sredine,nazalost.Sami sebi su bacili banane pod noge.