Ауторски текст Енергетика

Управљање потрошњом (3)

Да би могло да се управља потрошњом топлотне енергије, мора да се изврши регулисање (управљање) на више нивоа: регулисање у топланама, регулисање у подстаницама и регулисање температуре у становима (са термостатским вентилима на радијаторима).

racuni

Активности би требало обављати фазно и по типу објеката. Објекте би требало поделити према енергетској ефикасности и по типу изведене инсталације. Код енергетски ефикасних објеката, са независно изведеном изолацијом по стану, треба увести и мерење за сваки стан, тако да сваки стан плаћа колико је и потрошио.

Код објеката са заједничком инсталацијом по вертикали и код неизолованих објеката, треба јасно дефинисати трошкове за изолацију и за преправку инсталације и јасно и транспарентно представити људима све могућности.

Социјални проблем је и то што у објектима који су енергетски веома неефикасни станује популација која просечно има нижа месечна примања и самим тим мање могућности плаћања преласком на наплату по утрошку (НПУ). Са друге стране, решење за неефикасне кориснике је улагање у побољшање изолације што је отежано узимајући у обзир животни стандард тих корисника. За решавање овог проблема, биће потребно омогућити дугорочне јефтине кредите грађанима.

Како бисмо што тачније упоредили цене грејања, упоредићемо их за исти просечан стан од 55м2 за који је годишња потебна енергија за грејањем 5560кWх. Узимајући у обзир цене енергената за сезону 2015/2016. Цене грејања су дате у табели.

cena-grejanjaЦена даљинског грејања (топланског грејања) је код нас превисока из два разлога: монополског положаја топлана (договорног формирања цене) и реалне неефикасности топланских система.

Даљинско грејање (топланско грејање) у ЕУ је јефтиније од свих видова осим грејања путем термоакумулационих пећи -ТП. У ЕУ предузећа која се баве пружањем услуге грејања послују тржишно, иначе не би опстала. Ми желимо да и наше топлане послују тржишно. Немамо проблем да се неке неефикасне топлане које по свим правилима струке не могу да послују ефикасно чак и угасе, јер цену неефикасности плаћају грађани. Основни услов ефикасности је густина инсталисане снаге мин.20МW/км2. Да би топлане пословале тржишно мора се омогућити лако склапање и раскидање уговора по закону.

У овај проблем су укључени и финансијски интереси. Не поставља се питање да ли они који буду радили све те послове треба да зараде.Треба, сви радимо да би зарадили и омогућили нормалан живот својим породицама и себи. Поставља се питање да се тај посао одради технички исправно и транспарентно, у корист и грађана и у корист топлана, и да они који га раде буду поштено плаћени за то. Треба омогућити грађанима да плаћају оно што троше и да им се повољним кредитима за изоловање објеката омогући да уштеде, а да се топланама омогући да раде ефикасније и да поштено наплате своје услуге.

Ускоро следи текст: Фонд за енергетску ефикасност.

[ezcol_1third]Јово Бомештар
члан покрета “Доста је било”, Нови Београд[/ezcol_1third] [ezcol_1third]Горан Љубисављевић
члан покрета “Доста је било”, Ниш[/ezcol_1third] [ezcol_1third_end]Александар Коровљев
члан покрета “Доста је било”, Зрењанин[/ezcol_1third_end]

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Ово би могла да буде стална тема ДЈБ-а. Енергетика Републике Србије (ЕРС) у целини.
    Системи даљинског грејања су само један део. Технички напредак у овом сектору може
    да се пореди са напретком у информатичком сектору. Реч је пре свега о изолацијама,
    рекуператорима, топлотним пумпама свих врста, обновљивим изворима енергије свих
    врста, когенерацији и сл.
    ДЈБ треба да формира посебан тим који би се озбиљно бавио само ЕРС-ом у целини.
    Занима ме шта су по струци аутори овог текста. Имам утисак да нису довољно у упућени
    у ову тему. Текст треба да настави са предлогом шта је то технички исправно и транспарентно,
    шта је у корист грађана односно корисника. Овако цео текст оставља утисак недореченог.
    Србија има огроман дефицит са увозом енергената. Ту се пре свега мисли на нафту и гас.
    Како то смањити на најмању могућу меру, без обзира на отпоре разних гасних и нафтних
    лобија.
    И једно кратко питање: Мислите ли да топлане које троше искључиво увозни гас имају било
    какву шансу у стварним тржишним условима? Замолио би што краћи одговор.

    • Poštovani Veseline,

      Na ovu temu i temu energetike i energetske efikasnosti može se napisati više studija, što priznaćete, nije mesto za ovakav sajt. Suština je sistemski rešiti probleme iz ove oblasti i izboriti se sa postojećim stanjem, koje je prilično loše (neizolovani objekti, centralno izvedene instalacije, loši ili neprimenjivani propisi, sitnokorisnički interesi…), a što se tiče samih tehničkih rešenja, ne treba previše izmišljati toplu vodu, jer je stanje tehnike izuzetno dobro u ovoj oblasti i ima puno pozitivnih primera iz zemalja sa uređenim sistemima (opet ističemo da je važan sistem!) i nije posao politike i političara da se bave nekom strukom nego to treba prepustiti stručnjacima iz te oblasti. Kako je daljinsko grejanje jako “bolna oblast” za građane i kako je mnogo nejasnoća i pitanja, odlučeno je da se objave 4 vezana teksta sa ovom problematikom i treba ih gledati kao jednu celinu (prethodna da teksta su na linkovima: dostajebilo.rs/zasto-je-daljinsko-grejanje-najskuplje-1/, http://dostajebilo.rs/naplata-grejanja-po-utrosku-2/). Nadamo se i potrudićemo se, da se nastavi sa tekstovima iz oblasti energetike.
      Autori teksta su dva mašinska inženjera i jedan inženjer elektrotehnike, smer industrijska energetika.
      Ako ste zainteresovani za ovu oblast, ako imate znanja i iskustva iz ove oblasti, podržavate program pokreta i poštujete vrednosti pokreta, otvoreni smo za saradnju.

      Srdačan pozdrav,
      Goran Ljubisavljević, diplomirani inženjer, smer industrijska energetika

    • Postovani g. Kalaba,
      odgovori na Vasa pitanja su dati kroz delom nase clanke, delom kroz komentare potpisnika Pilot, Savetnik, Mali i slicno, onaj 007 je najzeznutiji verujte nam ga licno.
      Ako Vas toliko interesuje identitet Autora i njihova radna biografija, evo JAVNO SAM SPREMAN da Vam licno donesem svoje diplome i ostalo, ali pod uslovom da i Vi licno ucinite. Nije slucajno prezime Kalaba izabrano,zar ne, jer poznavaoci porekla PREZIMENA kazu da je iz sela u reonu DVORA NA UNI ILI BOSANSKE KRUPE.
      Odrzivost prvo, po svim visekriterijumskim funkcijama, mora da ispuni USLOV BEZBEDNOSTI, ako Vas to pitanje interesuje kako ostvariti ENERGETSKU BEZBEDNOST jer pominjete na jednom mestu energetsku nezavisnost savrseno mi je jasno da VAM ISTA NIJE UZA SPECIJALNOST. Mnogo toga je ovde receno iz oblasti ENERGETIKE, ali Sbnija je ENERGETSKI ZAVISNA DRZAVA.
      Na ispitu kod mene morao bih da Vas zamolim da se jos malo potrudite za ovu oblast ENERGETIKE.
      Sigurno da “ima stofa“ i da Vas sa DOBRO DOSLI ocekujemo u Pokretu DJB.
      “Jovo“

  • Mozda da neko odgovori koje su firme oslonac Beogradskih elketrana kdo kapitalnih investicija.
    Pominju se Kirka, Feromont i Termo Plus.
    Da li je tacno da su braca Tomic suvlasnici u firmi Feromont i u kumovskim vezama sa Termo Plus kao da se kockice sklapaju, a unistena Kirka vlasnistvo gade LDP posredstvom IN Primis firme Stojke i Perovi kompani je izuzetno zanimljiva za ISTRAZIVANJE. Da li ke tacno da je ENERGETIKA KORUMPIRANA na samom vrhu u Gradu Beogradu a u Ministarsvo se niko ne prti. Tamo je neki cuveni Profesor kovrdjavi maneken koji se vise slika neko Bred Pit….To je ono o cemu se mora RASPRAVITI NA SEDNICAMA MUPa i drugim organima za koruptivne delatnosti ili ORGANIUZIRANI KRIMINAL….
    Da li ima toga ima i to mnogo, pitaj MARADONU U JKP BEOGRADKE ELEKTRANE jer ce braca Tomic da sve kaze…..

  • Dobar tekst i dobra tema. Nastavite da pričate o ovoj i sličnim temama. Čini mi se da do javnosti ne dopiru problemi vezani za energetiku.
    Bilo bi dobro da cene grejana zaokružite bar na cele hiljade dinara, ovako zvuče kao reklame za povećanje volumena kose od 88,3% 🙂

  • У табели немате струја – та пећ (пуњење ноћу) што је убедљиво најефтинији вид грејања за ову величину стана.

    • Poštovani,

      Za novčani trošak, što se tiče TA peći, sam saglasan, ali zamislite da svi pređu na TA peći, kako bi instalacije i energetski sistem izdržali to? Drugo, kvalitet grejanja na TA peći, realno, i nije baš na visokom nivou.

      Goran Ljubisavljević