Најављена је заједничка седница Владе Републике Србије и Владе Аутономне покрајине Војводине. Да ли ће она бити бити РАДНОГ или ПАРАДНОГ карактера? Одговор се намеће сам кад прочитамо начин на који се о њој говори. Покрајински премијер Мировић је изјавио да је смисао састанка напор да се „интензивирају активности које ће довести до конкретних инвестиција локалног, регионалног и националног значаја у Војводини, као и разговори о актуелној политичкој ситуацији, елементима за очување стабилности и свим врстама подршке политици која има резултат и од које и грађани који живе у Војводини много очекују…“
Постоји изрека да што не меримо, то и не радимо. То је илузија. Овако паушално дат увод у седницу није мерљив ни мало, а конкретан је још мање. Насупрот томе Војводина врви од веома конкретних питања чији би резултати решавања били итекако мерљиви, а она се избегавају. Ево и примера. Једно питање је финансирање покрајине сходно Уставом обећаних 7% државног буџета. Друго је утврђивање одговорности за вишегодишње кашњење израдње новог железничко-друмског моста у Новом Саду (мост на месту старог Жежељевог), тренутног статуса радова и планираног завршетка овог пројекта сва три нивоа власти, започетог пре 5 година, одлаганог више пута и прекорачене цене упркос уговореним условима. Нуспоследица је четворогодишње саобраћајно малтретирање, настало преграђивањем Београдског кеја, важне саобраћајнице за улазак и излазак у Нови Сад. Треће је питање изградње фрушкогорске магистрале и тунела, громогласно најављивано пре 3 године, од стране тадашњег републичког министра за регионални развој, а садашњег покрајинског премијера, са планираним завршетком након 30 месеци, дакле истеклог пролетос. Радо бисмо видели дефинисан почетак и крај ових радова са финансијским планом јавно објављеним негде. Постоји још читав низ хитних и конкретних питања за Војводину, али кад људи конкретно говоре конкретно могу и да буду прозвани, што се овако лабаво дефинисаним дневним редом седнице лако избегава. Ипак сада више нема оправдања за нерад, сада више нема “неко други је крив”. Сада је СНС на власти на свим нивоима и изговоре су потрошили.
Неке републичке владе су остале забележене по телефонским седницама, а ова ће свакако бити упамћена по заједничким седницама са владама већине суседних држава, а ускоро и са оном своје северне покрајине, како им се понекад још омакне да кажу кад им искочи израз из претходног идеолошког концепта, или страначког “дреса”. Такав формат седница је непрактичан за било какво озбиљно делање, али изузетно згодан за стварање илузије тимског рада, тобожње синергије и сјајан приказ у медијима. Спин доктори су тога свесни и док се баве гланцањем сјаја нама животи протичу без сусрета са бољим данима.
Покрет Доста је било се залаже за мерљивост резултата јавних функционера и службеника. Да би мерљивост могла да се оствари сва обећања и планови представника Владе морају да буду нумерички дефинисана износима, датумима, роковима описана мерама и конкретно артикулисана. Лако је обећавати отприлике и крити се иза манипулативног термина “инвестиције”. Кажу интензивираће активности које ће довести до инвестиција – питамо које активности, какве, за колико новца грађана у виду субвенција, са колико унапред извршених улагања у инфраструктуру и да ли ту инфраструктуру дајемо на поклон, под којим осталим условима који ће се дискриминаторно пружити само тим фирмама, у ком року, у којим градовима/општинама, које делатности и како ће се то одразити на постојећу привреду, а нарочито домаћа пољопривредна газдинства и предузетнике, да ли довођење новог пословног субјекта за долазак мотивисаног само субвенцијама у ствари гуши неког старог који такве субвенције никада није добио, како домаћи инвеститор, а нарочито мало или средње предузеће или газинство, може да аплицира и добије једнаке услове као и страни и велики и да ли може… Ово су само по нека питања која јавност једноставно мора да постави кад год се реч “инвестиције” појави у оптицају. Уме свашта да се сакрије иза те речи, а о томе сакривеном се ћути. Министри и премијери не треба да се баве довођењем инвеститора, већ стварањем повољних привредних услова како би инвеститори дошли сами. Али, то подразумева да се раскрсти са неким старим мутним праксама, поједностави администрација, смање намети, уведе ред и примењује устав и закон, што није много популарно у политици у Србији, признаћете. Овде се свашта своди на личне пријатељске односе са политичарима, па чак и инвестиције.
Покрајински тим покрета
Доста је било
Коментариши