Autorski tekst Ekonomija

MMF-om ću te, MMF-om ćeš me

Ne prođe dan a da u vestima ne čujemo o MMF-u. Početak svake rečenice u ekonomskom bloku vesti počinje sa „MMF dozvolio, MMF nije dozvolio“ i sličnim. Stiče se utisak da domaćom ekonomijom upravlja MMF i da se oni za sve pitaju. Kako to da jedna suverena država dođe u situaciju da nema sopstvenu ekonomsku politiku nego da joj strane organizacije istu kroje po sopstvenim interesima? Gde su naši ministri ekonomije i finansija i zašto od njih ne dobijamo planove i strategije za napredak već su njihove funkcije poodređene slepom ispunjavanju želja organizacija kao što je MMF? Na koji način je aktuelna vlast uspela da ubedi narod da „to tako treba“ pa građani već godinama i decenijama smatraju da je normalno da se MMF pita kolike će biti penzije, koliko će koštati struja itd…

mmf

Kako smo zapravo došli dotle. MMF je organizacija koja zastupa poverioce. Poverioci su oni koji su Srbiji pozajmili novac u vidu kredita i očekuju da se taj novac vrati. To je sasvim normalno, jer ako nekome dajete novac, logično je da očekujete da vam se isti vrati plus dogovorena kamata. Kako u Srbiji ne manjka entuzijazma za uzmanjem kredita, jer je to jedini način da država koja nema privredu funkcioniše i još ako je u pitanju slabija država, poverioci će posvetiti veliku pažnju na ekonomska dešavanja u istoj kako bi bili sigurni da će im krediti biti vraćeni.

MMF u celoj toj priči ima krajnje jednostavan zadatak: da se pobrine da u budžetu ima uvek dovoljno novca za vraćanje kredita. To je otprilike sve što se tiče njihove uloge. Njih apsolutno ne zanima na koji način ćemo mi „stvoriti“ novac potreban za vraćanje kredita, već samo da vide plan kako to postići i da prate realizaciju tog plana. I tu sada nastupa glavni problem. Trenutna vlast nema apsolutno nikakav plan koji se tiče ekonomske, monetarne, fiskalne ili bilo koje druge politike i savršeno im odgovara da se kriju iza MMF-a. Oni dobrovoljno prepuštaju MMF-u da svojim merama upravlja našim finansijama.

A koje su to mere koje obično nudi MMF? To su otprilike „prodajte to i to državno preduzeće“, „povećajte cenu struje“, „smanjite plate i penzije“, „povećajte poreze“ i slično… To su sve mere kojima je cilj da se na što je moguće jednostavniji i brži način dođe do novca i nemaju nikakav uticaj na pravi i suštinski razvoj privrede. I to je potpuno razumljivo jer MMF nije organizacija koja je tu da nama unapredi privredu već samo da štiti svoje interese.

Da li mi treba da sarađujemo sa MMF-om? Ako uzimamo kredite – da, treba. Da li treba da uzimamo kredite? To je dosta diskutabilno pitanje, uprošćeno bi moglo da se odgovori: ako planiramo da taj novac ulažemo u razvoj, naravno da da, a ako planiramo da taj novac ulažemo u potrošnju i kupovinu socijalnog mira (naš slučaj), onda naravno da ne. Sad trenutno nemamo izbora, država koja nema privredu ne može da funkcioniše bez kredita i samim tim mi smo „osuđeni“ i na kredite i na MMF.

Međutim, MMF nam ne brani da imamo sopstvenu ekonomsku, monetarnu, fiskalnu i bilo koju drugu politiku. Njih samo zanima da kao država budemo likvidni da vraćamo kredite i svaki naš plan kako do toga možemo doći oni će pozdraviti.

Šta nam je dalje činiti? Moramo da vodimo pametnu ekonomsku politiku koja se zasniva na razvoju privrede. Treba reformisati poreski sistem, treba pojednostaviti propise, treba ukinuti sulude subvencije koje dele privrednike na privilegovane i neprivilegovane, treba reformisati pravni sistem, treba elminisati negativnu selekciju… drugim rečima, treba urediti državu.

To nam neće uraditi niti MMF niti drugi „spasioci iz inostranstva“. Odakle nam novac za sve to? Novca ima samo ga treba bolje rasporediti. Partokratija nam pojede milijardu evra godišnje, za subvencije koje dajemo strancima i pokrivanje gubitaka nekoliko javnih preduzeća odlazi još milijarda. Zašto taj novac ne upotrebimo pametnije? Vlast nas ubeđuje kako ne može bolje, kako je to jedini način. Po njima, Srbija je predodređena da bude banana država, gde je kompletna moć koncentrisana u rukama par ljudi i njihovih prijatelja, gde su svi ostali jeftina radna snaga za „spasioce iz inostranstva“ i gde svake godine slušamo obećanja kako će nam sledeće godine biti bolje a to bolje nikako da dođe.

Pokret DJB nudi brojna konkretna ekonomska rešenja ali prvo i osnovno je da moramo sami sa sobom da raščistimo da nam za lošu situaciju niko nije kriv do nas samih, tj. do loše vlasti. Ne postoje nikakvi mrzioci Srbije zbog kojih nam je onemogućeno napredovanje, u politici i ekonomiji postoje samo interesi a na nama je da se brinemo o sopstvenim. Trenutna vlast to niti želi niti zna tako da je jedini način da dođe do progresa njihov odlazak.

Saša Gošović
član pokreta Dosta je bilo, Palilula – Beograd

DJB Mladi

DJB Mladi

Ostavite komentar

12 Komentara na "MMF-om ću te, MMF-om ćeš me"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Ognjen
Gost
Ognjen

Ne bih se slozio da ne postoje „mrzioci“ Srbije, setite se samo 1999. Za ta desavanja na teritoriji ondasnje SRJ uopste se niko nije trebao uplitati a pogotovo ne NATO. Medjutim, cak sam i ja svestan sa svojih 20 i nesta godina da ne postoji ljudi u politici koji doslovno mrze odredjene zemlje ili narode, vec gledaju samo da sabotiraju te drzave da bi ispunili odredjene ciljeve i potrebe nekih tamo drugih bitnijih ljudi radi njihove i vlastite koristi.
Znam da je ovo sto sam sada ja napisao prakticno promasilo temu ovog clanka ali nisam mogao da se suzdrzim, a da ne ispricam ovo jer me je jedna recenica ovde pomalo uznemirila, a to je „da nam za losu situaciju niko nije kriv do nas samih“(citaj ekonomsku), sto i jeste potpuno tacno ali se bojim da ce „naivnim“ citaocima poslati pogresnu poruku a to je da sve sto se nama desilo do sada u svim sferama zivota smo potpuno zasluzili, sto uopste ne podrzavam.
Vidite, ja hocu da kazem da kada je u pitanju sama ekonomija ove drzave mi smo krivi 99,99%, ta jedan stotinka je zbog nepravednih sankcija tokom 90-tih, a kada su u pitanju dosadasnja ratna desavanja i terotirajlni status drzave mi nismo skoro nista krivi.

Ovo je bitno sto ja pricam jer jednoga dana kada resimo status nase ekonomije i drustvenog uredjenja, pitanje je sta cemo onda uraditi povodom svih zlodela koje su nam „prijateljske“ drzave iz inostranstva i „pobratimski“ narodi priredili radi ostvarenja svojih nekih ciljeva.

I da, bitno je da napomene da se slazem sa dosadasnjim predlozima pokreta DJB za reformiranje/uredjenje ekonomije i samog drustva u Srbiji. Nisam strucnjak za ekonomiju i drustvena pitanja ali deluje mi da ima dosta smisla sto DJB propagira.

Izvinjavam se ako vas oci bole od moje gramatike i pravopisa, nesam se dovoljno skolovo.

Saša Gošović
Gost
Saša Gošović

Naravno da sve što nam se dešava nismo zaslužili. U svetu se vode razna politička, vojna, ekonomska i druga dešavanja na koja mi ne možemo direktno da utičemo ali to ne znači da treba da budemo nemi posmatrači i slepo prihvatamo sve što nam se dešava kao nešto što je „sudbinski zapisano“ i mora tako da bude. Mi možemo i trebamo pametnom politikom da utičemo na dešavanja koja su u vezi sa nama. Zašto je Sloba prespavao pad berlinskog zida? Zašto smo se ubijali ako smo mogli mirno da se raziđemo? Zašto kosovski problem nije rešavan decenijama ranije pre nego što je prigustilo? Ne pitam za konkretne odgovore (da ne ulazimo u istorijske polemike koje kraja nemaju) nego navodim primere na kojima smo mogli da uzmemo aktivno učešće a izabrali smo da budemo pasivni posmatrači sopstvene sudbine i da se sva dešavanja narodu predstavljaju kao „eto, mrze nas“. Isto važi i danas, gore je pomenut MMF koji se petlja u vođenje ekonomske politike države iz potpuno neobjašnjivog razloga – jer mi sami ne želimo time da se bavimo. Dovoljno je ovih dana da čujemo izjave Vulina i Dačića i da nam je jasno da sadašnja vlast nema nikakvu strategiju ni za sadašnjost ni za budućnost.

svedok
Gost
svedok

Bombardovanje 1999 godine je posledica prethodnog bombardovanja (1991, 1992…) Vukovara, Sarajeva , Mostara….

Sempai
Gost
Sempai

Ognjene, poruku „da smo mi to zasluzili“ si ti tako interpretirao, to nije nigde u tekstu navedeno. Dok ne prihvatimo odgovornost za deo desavanja na prostorima SFRJ 90-tih i dalje cemo biti u tom stanju uma „nepravde“, „jadni mi“, „nicim izazvani“ itd. Naravno da kao narod nismo zasluzili da lose zivimo, ali isto tako smo mi (kao narod, ne ti i ja) izabrali Milosevica, a on i „kompanija“ (mnogi su i sada na vlasti) podsticali rat u BiH i Hrvatskoj, umesto da su ucinili sve da ti ljudi (nasi, SRBI) prodju najbolje sto mogu u uslovima novog svetskog poretka. Da, sto kaze jedan nas kantautor „krivi smo mi sto smo ih pustili“.

Mani me sa Kosovom
Gost
Mani me sa Kosovom

Zamislimo hipotetičku situaciju da nismo bombardovani 1999. i da je Kosovo deo Srbije.

1991. Albanci se organizuju i kao nešto jednostrano proglašavaju nezavisnost.
Posle omanjeg građanskog rata u ALB, nebrojano oružja se našlo u posedu ljudi.
Granica nam je bila apsolutno porozna, i gle čuda, eto oružja na Kosovu.
Prvi napadi su počeli 1996.
1998. se već ratovalo dole.
Tek 1999. počinje bombardovanje.
Zamislimo da ga nije bilo.

Na Kosovu ima 1,5 milion Albanaca. I hoće svoje. I imaju oružje. Mi 8 godina (najmanje) nemamo rešanja za njih.
Dobro… 5.oktobra na izborima osvajaju 20% glasova i postaju ekstremno bitni u politici.
Pri tome kako imaju oružje, počinju da se ugladaju na slične terorističke organizacije.
2002. eksplodira autobus 65 na Z.Vencu,
2004. traže promenu ustava, žele da budu konstitutivan narod.
Mi im ne damo, ponovo malo ratujemo, ponovo kao pobedimo (kao 98).
Oni se pritaje do 2010. kada dole počinju da se radiklaizuju u veri.
2014 imamo kosovski kalifat.
Na Vidovdan 2016. uz pomoc Rusije srusimo kalifat.
I dalje imamo milion Albanaca na Kosovu i oko 2 miliona izbeglica pred kojima HUN stavlja ogradu.

Milosh
Gost
Milosh

Nama Srbima je vecito neka zavera(koja mozda i postoji) savrsen alibi da ne radimo apsolutno nista za nasu drzavu. Toliko toga moze da se uradi, a da nas niko ne sprecava u tome.

Tanja
Gost
Tanja

Tako je, Sasa! Odlican tekst.

Dragoljub
Gost
Dragoljub

Mi smo ekonomski okupirana zemlja. Niko nas ne mrzi. Samo goli interesi. Naši predstavnici nas samo brukaju. Naprimer izjave Vulina i Dačića. Sta mogu onda da pomisle o nama Srbima, kada su nam takvi predstavnici .

Veselin Kalaba
Gost
Veselin Kalaba

Kratak, odmeren i tačan tekst. Mislim da osim partokratije i subvencija treba
dodati sledeće:
1. Narodna banka (guverner) sa nerealnim kursom evra odliva u inostranstvo
najmanje još 2 milijarde svake godine.
2. Energetski sektor (gas i nafta) nas koštaju još 2 milijarde svake godine.

Ako sistematski smanjimo u dužem periodu vremena gornje troškove barem
za polovinu eto još 2 milijarde koje mogu da se ulože u poljoprivredu, privredu
(proizvodnju, saobraćaj i usluge), infrastrukturu i slično..
Tu bi DJB sa stručnim ljudima mogao da izađe sa jasnim programom i načinom
da se to ostvari.
I naravno uvek NAGRADA za dobro sproveden program i KAZNA za loše zamišljen
i realizovan program. Ovo KAZNA uključuje i krivičnu odgovornost, ne samo etičku i
političku.

Ognjen
Gost
Ognjen

Nisu losi predlozi, ali kazna moze da bude i u obliku otpustanja tj. davanja ostavke na funkciju.

Ognjen
Gost
Ognjen
Svedok, tvojom logikom da je bombardovanje 1999. posledica onog sto su Srbi cinili tokom ranih 90-ih se moze slobodno i bez imalo trunka mozga i savesti reci da je posledica napada na Hrvatsku i BiH posledica onog sto su nama ti isit narodi cinili tokom I i II svetskog rata. Kawai Senpai, prvo i pre svega to ja nisam uopste interpretirao tako nego sam pretpostavio da bi mnogi drugi citaoci mogli izvesti takav zakjucak citajuci taj deo teksta sto ih i ne krivim jer sam nekada takav bio, sada sam malo stariji. Pokret DJB nije lud da tako nesta napise, toga sam svestan. Sto se tice ratnog desavanja na prostoru RH i BiH to je bilo prosto neizbezno imajuci u vidu tadasnju situaciju. Nemojte mi samo pomenuti neki tamo Z-4 plan, taj bi prosao kao sto su prosli Srbi 2004. na Kosovu i ko sto danas prolazi Republika Srpska sa svojim zeljama da se otcepi. Svestan sam da je to otcepljenje Republike Srpske samo dimna zavesa koju Dodik i njegovi prijatelji prave kako bi odvratili narod od pravih ekonomskih problema sa kojima sa taj entitet (ne)bori ali nam ova situacija daje uvid u to kako medjunarodna zajednica licemerno nam prikriveno preti svime i svacim dok je precutala sav los tretman Srba na prostoru RH i Kosova tokom pocetka 21. veka pa sve dosada. Ovim baljezgaranjem zelim da objasnim da nema u praksi sporazuma kojih se sve strane pridrzavaju a pogoto ne ona strana koja je znatno jaca ili je u cvrstom savezu sa jacom stranom od suprotne. Dzaba nama i dobri politicari koji bi imali smelosti da u javnosti kritikuju ophodjenje i nepravednost okolnih, regionalnih i transkontinentalnih prema Srbiji kada mi jednostvano nemamo jaku i dobru ekonomiju, vojsku, institucije itd, tj faktore koji bi mogli da vrse pritisak na te zemlje da popuste i prekinu sa kinjanjem Srbije. Mani me sa Kosovom, ja pretpostavljam da ti hoces da kazes da kada bi smo mi hipoteticki dobili rat 1999. i da u tom razdoblju nije bilo nikakvog bombardovanja to bi samo odlozilo mnogo naredna ratovanja sa istom tom pokrajinom, tacnije narodom jer se oni nikada ne bi smirili dok ne dobiju ono sto zele? E pa vidis, 1999. smo ih prakticno proterali sve sa Kosova sto i nije bas bilo humano ali veoma potrebno zbog ekestremnih elemenata koji oni podrzavaju bez problema ali se onda NATO ukljucio u „igru“ i sve je palo u vodu. Tako da ne vidim bas taj tvoj ishod da se NATO stvarno nije „priduzio“ tj. upao u konflikt koji se ih itekako nije ticao. U slucaju da Sasa Radulovic ovo cita i krsti se, ne verujuci sta se desava u sekciji komentara koji prakticno nisu ni vezani za temu clanka, ja zelim cisto zna on kao i svi ostali citaoci da i iako ja mozda imam iskvaren pogled na svet i situaciju oko nas, ja i dalje podrzavam ekonomsko uredjenje koji pokret DJB predlaze. Ekonomija i civilno uredjenje jedne drzave na prvom mestu, a potom onda… Opširnije »
Manislav
Gost
Manislav

Moj komentar je trebalo da ima prizvuk toga da tadašnji rukovodioci Srbijom (koji su iznenađujuće slični današnjim), nisu imali nikakvu jasnu predstavu o tome kako da sačuvaju to Kosovo. Niti šta će im tačno. Ni ko treba da živi tamo, ni kako da živi. Kao što ni danas pojma ne bi imali šta da rade sa RS, RSK ili CG.

Da nastivim sa alternativnom istorijom, 2017. se snima Insider o tome kako se iznajmljuju mašine za Trepču po 30 sati dnevno…

Prva stvar: zaustaviti organizoanu, državnu pljačku države

Druga ne mora ni da se definiše, sama će doći na svoje.