Ауторски текст

Опроштај без покајања

Верујем да је могућ преображај духа који долази након велике патње и спознаје као њеног пратиоца. Такође уверена сам да је могуће опростити некоме ко се истински покаје због својих лоших дела. О покајању сведоче не речи, већ потпуна промена понашања оног ко је до тада чинио лоше ствари, као и његово гнушање при помисли на прошлост. И поента опроштаја и исповести у хришћанству своди се управо на ово – да се спустимо са висина свог ега или несвести, до саме сржи своје душе, да сагледамо своје поступке и недела очима других, да заплачемо над њима и уколико смо прави верници – покајемо се, извинимо се онима којима смо учинили зло и никад више не учинимо исто. То значи да смо се заиста променили и да смо, како то црква каже, постали ближи Богу.

Знајући све ово, већ данима не могу да појмим поступак СПЦ која је Драгану Ј. Вучићевићу уручила грамату за ‘’показану несебичну љубав према СПЦ, а посебно према уложеном труду и великом личном прилогу’’. Такође, потписник грамате жели ‘’свако истинско добро и успех у даљем животу и раду’’. У овој жељи, наравно, нема ништа лоше. Међутим, оно што чини горе поменут добитник грамате, страховито је лоше и погрешно и коси се са свиме оним што би СПЦ требало да проповеда. Горе поменути уредник кроз своје ‘’медијско чедо’’ уништава и трује дух нашег народа. Без изузетка свака насловна страница обилује мржњом, текстови су пуни увреда, најбезочнијих лажи, омаловажавања других, псовки и полтронства најгоре врсте. Какве ово везе има са вредностима које проповеда СПЦ? Овде видимо кршење основних 10 заповести и то свакодневно.

И након овога, СПЦ уручује грамату и жели му свако добро у животу и раду, чак и кад његов рад подразумева непочинства која никакве везе с хришћанским вредностима немају. Ово је један од разлога због кога скромни и прави верници окрећу леђа Цркви. Као институција која ужива велико поверење грађана наше земље, Црква је била дужна не да осуди већ да укаже на погубан рад горе поменутог, да се јавно огради од свега што он ради јер се тако штите хришћанске вредности. Кад не осудите недело, то значи да га браните и подржавате и ту не постоје никави изговори нити изузеци.

Друго, да су намере горе поменутог заиста биле хумане и да је хтео да пружи свој допринос Цркви путем новчаних донирања, због чега то није учинио анонимно, да нико не зна? Не помиње ли се управо у Светом Писму ‘’кад дајеш милостињу нека ти не зна левица твоја шта чини десница твоја’’ (Мат 6,3)?

Правог верника ова грамата подсећа на ‘’опраштајницу’’ и она би једино имала смисла само да се дотични истински и хришћански покајао због свог досадашњег ‘’живота и рада’’ чији плодови сеју мржњу и уништавају сваку љубав која је основ хришћанског веровања. Његово право покајање огледало би се у томе да угаси своју новину и јавно се одрекне свих нечасних дела, као што се на крштењу одричемо. Кајући се, требало би да упути извињење свакоме ка коме је усмерио мржњу и лажи. У правом хришћанском преображају, дотични би на пример, заувек напустио медије и посветио се хуманитарном раду.

Како се ништа од овога није догодило и како ће он већ сутра да настави са говором мржње, а да СПЦ није позвала дотичног да се покаје због својих очигледних греха који руше основне хришћанске вредности, послата је страховито лоша порука правим верницима. Онима, који се гнушају греха, који не чине зло, пажљиво промишљају о својим делима и верују у снагу покајања. И онима, који знају да се опроштај од Бога не може купити новцем, већ једино путем спознаје, кајања и истинске промене понашања чиме и сама душа васкрсава.

мр Лепосава Ђорђевић
чланица покрета „Доста је било“, Београд

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

26
Оставите коментар

avatar
2500
17 Comment threads
9 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
20 Comment authors
fgpmSlavoljub StankovićŠnajderOkolina PožarevcaМилан Recent comment authors
најновији најстарији
Božović Vladan
Гост
Božović Vladan

Pobogu Leposava, ne shvatam šta ti nije jasno SPC i INFORMER su jedno biće, dekadentno, nemoralno, nazadnjačko…..itd.

Vasilije
Гост
Vasilije

Mislim da je ovaj tekst promašaj, bar što se tiče mesta na kom je objavljen i našeg političkog angažmana. To što je Vučićević dobio gramatu je između njega i SPC i vernika SPC.
Nas kao političke opcije se to ne tiče.

svedok
Гост
svedok

Ali to govori o crkvi. Daš im poklon i oni te oslobode grehova, a možda te i proglase za sveca.

dušan
Гост
dušan

Izgleda da i SPC vapi za svojim DJB-om.

Милан
Гост
Милан

Може ли неко да нам да линк да погледамо ту вест или званично саопштење СПЦ око додељивања грамате?
Унапред хвала!

Милан
Гост
Милан

Ево, успео сам да нађем званичну вест на сајту СПЦ:
spc.rs/sr/slava_crkve_svetog_stefana_dechanskog_u_zhelezniku_1
„…Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са кумом данашње славе храма г. Драганом Вучичевићем и његовом породицом…“
Има и фотографија. Само, ако издвојимо фотографије и реченицу из целог текста са сајта СПЦ, лако ће се видети да је извучено из контекста и да је онда лако да дамо своје коментаре. Ту је онда невоља – колико смо објективни.

.Vilogorski
Гост
.Vilogorski

Беседа преподобног оца Јустина Ћелијског 1965. године у манастиру Ћелије
Нека Благи Господ разбуди све безбожнике, све невернике; нека сваког удари громом небеске милости, громом небеске милости у савест, душу; нека се сваки разбуди и пробуди и крене у своју небеску отаџбину, на небеску гозбу међу свету браћу Небеску, Анђеле; нека тамо заједно са њима живи Вечном Божанском Истином, Вечном Божанском Правдом и свима вечним радостима небеским. Све то Благи Господ даје свима нама, дарујући нам кад треба покајање да савладамо све што нас одваја од Њега. А Он нас чека у Свој родитељски небески загрљај да се похвали пред Анђелима небеским и рекне:
„Овај син мој, ово чедо моје, беше мртво и оживе, беше изгубљено и нађе се“.
Господе, Теби хвала за ово Свето Еванђеље, Теби хвала за ову Благу Вест, што си створио човека да може победити сваки грех, сваког ђавола. Теби слава и хвала, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Mile
Гост
Mile

Pa mogao je tu svoju molitvu da uputi svom duhovnom ocu, Nikolaju Velimirovicu (dokazanom antisemiti i fasisoidu, prim.aut.).

fgpm
Гост
fgpm

Uvaženi Vilogorski,

Sve vreme sam mislio da ste Vi intelektualno biće!? Primite moje iskreno saučešće. Amin…

djale
Гост
djale

Crkva je institucija kao sve druge sa svim svojim manama i ona ne predstavlja boga jer je bog u nama samima. Verovao sam da su sveštenici predstavnici boga ali radeći po crkvama shvatio sam da su to ljudi koji nisu pravi vernici i da se NE ponašaju prema „Deset božijh zapovesti“. Posle smrti patrijarha gospodina Pavla to vi še nije to već obična INSTITUCIJA.

Lil
Гост
Lil

Odlican tekst. To sto je SPC zastranila ne znaci da o tome ne treba da se prica i podseca na prave vrednosti, kojih bi trebalo da se drzi Crkva a cemu teze pojedinci.

Goran
Гост
Goran

Srpsko društvo je u pogledu odnosa sa SPC jednostavno zastranilo, ovaj način uključivanja crkve u društvene procese je jednostavno paratzitski, SPC se ponaša parazitski, koristi svoj monopol i poziciju za bogaćenje, ali i da se obračunava kako sa drugim verskim zajednicama tako i sa elementima društva koji joj nisu po volji a to su pre svega svi demokratski mehanizmi pošto je crkva dogmatska organizacija. Bez obzira što bi naše društvo trebalo biti sekularno i građansko, odvojeno od religije, ono je duboko prožeto uticajem SPC. Ovim se krši i ravnopravnost religija u Srbiji koje bi trebale biti ravnopravne ali to nisu. Najočiglednije je na primeru problema koje ima rumunska crkva u Srbiji kojoj SPC uticajem na civilnu vlast ne dozvoljava rad mada SPC deluje svuda u inostranstvu bez problema ukljucujuci i Rumuniju gde joj rumunska vlada čak dodeljuje objekte i finansira aktivnosti. Dok u srbiji srpske vlasti pokušavaju da isteraju rumunsku crkvu iz Srbije, ograničavaju joj rad ne izdaju joj se dozvole za gradnju „Nepoznate osobe “ prete i sveštenicima i vernicima. O ovome se naravno u pomenutom mediju ne sme ništa objaviti te je sasvim logično da je nagrada uručena zbog ograničavanja slobode medija koje je po volji SPC te tu nema ništa čudno. Društveni procesi koji se dešavaju u srbiji u poslenje vreme su ono što jeste po volji crkve, Srbija je postala neka vrsta „crkvene“ države. Apsolutističke vlasti i Crkveni dogmatizam se jednostavno dopunjuju to je prirodna simbioza. Crkva ne razume da treba da bude odvojena od države, ona ovde želi da se duboko ukoreni u vlast i da vlada zemljom, crkva ne razuem demokratiju s te strane dok god joj bude dozvoljeno da ima uticaj na civilnu vlast imaćemo problem.

Okolina Požarevca
Гост
Okolina Požarevca

@Goran
Pomešali ste nekoliko stvari verovatno zbog neinformisanosti. Prvo i najvažnije u Srbiji živi veliki broj Vlaha naročito u mom kralju(Mlava,Morava, Stig,Zvižd,Homolje,Pek),istočnoj Srbiji (Negotin,Kladovo,Doljevac,Bor…) i Resavi(Svilajnac,Despotovac)i oni PO NJiHOVIM REČIMA NEMAJU NIKAKVE VEZE SA RUMUNIMA. Čak verujte mi to smatraju za uvredu. Vezani su za Spc čak možda i više od nas Srba i vrlo im je smešno to oko Rumunske pravoslavne crkve. Možda zvuči kontradiktorno ali oni sebe smatraju kao Vlahe i Srbe.Čak i kada su se početkom dvadesetog veka izjašnjavali kao Vlasi opet nikakve Rumunske pravoslavne crkve nije bilo jer jednostavno nije bilo Rumuna(Rumuni u našem delu Banata su nema drugari priča).Ovo vam ne pišem zato što sam to negde pročitao nego sam u svakodnevnom kontaktu sa njima i nema sela gde u mom kraju nisam bio.
Srbi u rumunskom delu Banata žive vekovima i kao Srbi imaju svoju Spc koju su doneli iz starih krajeva.Eto,ne zamerite

zoRAn
Гост
zoRAn

Na svetu ima oko 4300 religija. Tačan broj se ne zna. Svaka tvrdi da je jedina i svaka svaku negira. Hrišćanska pravoslavna crkva je jedna od religija koja je nastala cepanjem hrišćanske crkve posle hiljadugodišnjeg obmanjivanja i jednih i drugih. Rezultat raskola su mnogobrojni međusobni verski ratovi koje su vodili vernici koji veruju u istog boga i u istog Hrista. Pored toga, svaka religija, pa i pravoslavna, u biti počiva na obmani neukog naroda kome se natura strah od božije kazne. Sve ovo, rečeno i nerečeno, posebno raskol u svojim redovima, stavlja pravoslavnu crkvu na rep društvenih zbivanja, njen stav je ravan nuli, apsolutnoj nuli. U pogledu crkve, država Srbija ne poštuje sopstveni Ustav, član 11, pitanje religije, što crkva obilato koristi i zloupotrebljava.

fgpm
Гост
fgpm

@zoRAn,

Potpisujem svaku Vašu reč! Crkva je APSOLUTNA NULA u moralnom ali nikako ne i u materijalnom saldu! To je KOMPANIJA sa ogromnim profitom iako tržištu vekovima nudi proizvod koji se zove BAJKA ZA MALU DECU!!!
Uostalom, genijalni književni um, Lav Nikolajevič Tolstoj je to najbolje objasnio u pismu svom učitelju Dvorjanskom…
Zbog svog stava prema religiji i ruskoj pravoslavnoj crkvi je anatemisan!
Ovaj kratak ruski dokumentarac ide u prilog zdravom razumu i dokazuje da je RELIGIJA NAJVEĆA PREVARA U ISTORIJI LJUDSKOG RODA:
https://youtu.be/9jpHCMNiagA

Jamezdin
Гост
Jamezdin

SPC – SNS koalicija

Милан
Гост
Милан

Постоји једна ствар коју нисмо узели у разматрање.
Пре тога бих да кажем свој вредносни став о Вучићевићу и о Иринеју патријарху. Вучићевић би требало због многих клевета да казну издржава у затвору, а Иринеј није достојан да буде патријарх или владика.
Ако сад склоним на страну ове моје субјективне ставове, постављам следеће питање: Како то да ми очекујемо од СПЦ да се дистанцира од или да укаже на зло које чини нпр. Вучићевић или Вучић или ко год, а да, при том, ми исти не желимо да СПЦ има утицај у друштву?
Дакле, с једне стране очекујемо мешање СПЦ у друштвена догађања, а са друге стране не желимо да СПЦ има утицај на друштвена догађања пошто желимо секуларно друштво.
Молим да ми неко одговори на ово моје запажање, јер тражим одговор. Као да је парадокс или дволичност у питању. Унапред хвала.

.Vilogorski
Гост
.Vilogorski

Odlično pitanje i pravilan zaključak.
Osamsto godina kontinuiteta Svetosavlja dovodi su u pitanje, izvrgava se ruglu i kleveti.
To nije dobro.Posle poluvekovnog komunizma i 25-o godišnjeg demomizma nije ni čudo što se svest naroda degfrmisala i skrenula sa Svetosavskog puta. Puta spsenja i izbavljenja..
Oprosti im Gospode ne znaju šta rade.
Istorijsko tok i budućnost je ova .
http://pulse.rs/category/drustvo/sociologija/semjuel-hanington/

Amelie Poulain
Гост
Amelie Poulain

Bez obzira na to koju političku opciju podržava, ovom već razjedinjenom i opustošenom narodu je potrbna i nacionalna svest i religija.
Problem je taj što SPC odavno ne predstavlja vrednosti koje propoveda, od samog vrha do duhovnika iz parohija retki su oni koji zaista zaslužuju odoru koju nose.
Ako bismo zamislili jednu SPC u kojoj svako svešteno lice, ili makar većina donosi prave vrednosti sa sobom – kakav bi to imalo uticaj na ovaj narod?
Privođenje SPC pravoslavlju je neophodno.
A da li je izvodljivo? Ako je istina da je to zapravo družina tajnih i obaveštajnih…pravoslavlju u SPC nema ni mesta ni spasa.

Милан
Гост
Милан

Одличан је Ваш коментар.

Johnny
Гост
Johnny

Pa… Čini mi se da bi ovde trebalo… biti mudar.
Nema čoveka na ovom sajtu koji misli drugačije o dotičnom.
A ako naša Crkva blagonaklono gleda na njegov rad… šta nam je činiti?
Da li da se uprkos našim uverenjima priklonimo stavu Crkve ili… ?
Vera i religija – nisu jedno te isto.
Ko u šta veruje – njegova je stvar.
Ko veru i religiju stavlja u isti koš – sebi nameće obavezu.
Da ono u šta veruje uskladi s religijom.
Ako naša Crkva veruje da je dotični dostojan tretmana koji mu je dat, da li je to jedini mogući normativ moje vere?
Imam problem.
Mislim da je dotični otklon od moje vere.
A moja Crkva misli da isti istu propoveda.
Šta je meni činiti?
Da verujem svojoj Crkvi?
Ili da verujem sebi?

Tanja
Гост
Tanja

„Црква је била дужна не да осуди већ да укаже на погубан рад горе поменутог, да се јавно огради од свега што он ради јер се тако штите хришћанске вредности“.
Као што је, на пример, урадила 2000.-те, чиме је и те како допринела ономе што се догодило 5.октобра.
Али, тада је на челу СПЦ-а био Патријарх Павле.
Чему ово шлихтанје Вучићу?
Kako не виде да неће још дуго бити на власти…

Gradjanin
Гост
Gradjanin

Kada vidite crkvene poglavare da se parkiraju u svojim Audijima, Mercedesima i BMW-ovima ispred parohijskih domova, jasno vam je kakvi su oni predstavnici duhovnosti u Srbiji. Pravoslavlje je godinama uništavano. To nije od juče. Pre svega u komunizmu, a zatim u Socijalizmu i onda ogromni talas pokajnika. Niste možda znali zašto se Milija koji je proizvodio nameštaj zvao Ktitor. Karići su takodje mnogo para izdvajali za SPC. Ovo je samo nastavak. Zato, da bi se to iskorenilo ne treba gledati na te „velikomučenike“ kao na duhovnike, već kao na kriminalce prema Državnim zakonima. Ukoliko bi se tražilo poreklo imovine, videli bi ste odakle novac tim sveštenim licima.
Samo Patrijarh Pavle je bio duhovnik u pravom smislu te reči!

Милан
Гост
Милан

Од 40-ак епископа СПЦ само двојица имају мерцедес (онај што је епископ у Немачкој, ваљда је рођен тамо и онај што живи у Крагујевцу), ни један нема BMW, а Audi има патријарх који је то наследио од патријарха Павла (што је овај ретко кад користио). Сви остали имају просечне аутомобиле типа Шкода или у тој класи аутомобила.
Толико о причама о скупим аутомобилима испред Патријаршије за време годишњег Сабора СПЦ сваког маја.
Код нас директори школа имају скупље аутомобиле него просечан свет. Шта ли је тек са људима из ЕПС-а или оних који раде у Колубари и Костолцу или у општини Сурчин (општина са највећим просеком плата у Србији)?

Šnajder
Гост
Šnajder

Naježio sam se čitajući ovaj tekst. Kad pogledate današnju stranu onog smeća, vidi se da je u ovom tekstu svaka reč na mestu. Jedan od najkvalitetnijih tekstova koji ste objavili.

Slavoljub Stanković
Гост
Slavoljub Stanković

Istinski Duhovni preobražaj je moguć i on se ne događa u prihvatanju hrišćanskog učenja i filozofije, već u ličnom susretu sa živim i vaskrslim Gospodom Isusom Hristom koji je svojom žrtvom na krstu preuzeo kaznu za grehe celog ljudskog roda. Kada se to dogodi pokajanje i promena života je samo prirodan tok stvari. Takav čovek ima promenjene stavove i na život gleda iz perspektive večnosti svestan da sve što radi ostavlja posledice. Nemoguće je biti sledbenik Isusa Hrista, a biti vlasnik kockarnice, trgovati drogom ili biti vlasnik lista koji širi laži. Pravi hrišćanin je moralan na svakom mestu i u svakoj situaciji – u porodici, na radnom mestu, u politici, u biznisu, u obavezama prema državi…(„Dajte caru carevo, a Bogu Božje“). Ono što se daje Bogu mora biti pošteno zarađeno i nikakvim prilozima Bog se ne može podmititi. Problem je što je tokom istorije Crkva podlegala iskušenjima vraćanja na zakon (spisak pravila) ili ritualizma (svođenje duhovnosti na obrede) što je o hrišćanstvu stvaralo lažnu sliku. „A svima koji ga primiše dade moć da postanu deca Božja…“ „Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje moj glas ućiću k njemu…“ Bog je svoje rekao kroz Sina Božjeg Isusa Hrista, čeka na nas.