Говор Правосуђе

Владимир Гајић: Власт овде може да се назове отвореном диктатуром

Већ 20 или 30 година траје расправа о реформи правосуђа и ако погледате уназад видећете да су теме увек исте и да се нисмо померили ни за један једини корак напред. Слажем са овим што је рекао помоћник министра Бацковић да смо на самом почетку, не слажем се да смо на добром почетку. Закључак је да само тапкамо у месту. За то одговорност постоји, пре свега код политичке елите.

vladimir-gajic

Ауторитарно друштво којем смо склони заправо овде никад није престало да буде образац друштвеног уређења. У Србији фактички никад није успостављено демократско друштво, никад нису изграђене институције које гарантују владавину права, овде нема слободне штампе, овде нема поделе власти, наравно нема ни судске власти, а поготову нема независног судства.

Овде постоји у континуитету само извршна власт, раније у оно време комунизма то је била партијска власт, а од момента када смо формално успоставили по Уставу демократско друштво то је искључиво извршна власт. Све ово време, од деведесете године, кад је донет онај први устав који је променио, наводно, друштвено уређење. И сад, од те извршне власти, односно од човека, да ли је то премијер или председник републике, код кога је сконцентрисана политичка моћ зависи у којој мери је та извршна власт потпуно покрила целокупну друштвену јавност. У конкретном случају имамо личност која је своју моћ претворила у власт која може да се назове отвореном диктатуром.

Значи ми данас у Србији, по мом мишљењу, испуњавамо то да имамо један народ, то је покушај, да имамо један народ, једног вођу и једну странку. То је оно што се јасно види у Србији. Поред тога што политичка елита, од момента када је убијен премијер Ђинђић па на даље, покушава да доведе у питање јавно прокламоване институције, ја мислим да је највећи проблем што ми немамо грађанина, са великом словом „Г“. Немамо грађанина које је свестан својих права, који је школован, и који ће да се бори за своја природна права. То је оно што је проблем Србије. Са друге стране, зашто немамо тог грађанина? Па немамо грађанина, између осталог и због тога што имамо више од 50% функционално неписмених становника. Ви од њих не можете да очекујете, када се боре за голи живот и када су на том нивоу школованости, да имају свест о својим природним људским правима.

Ево, ви сте данас као организатори позвали судије који су, свако у свом времену, имали 5 минута славе и који су дали допринос јавним стварима, али данас, бар онако како ја то видим у медијима, судија Мајић је једини човек који се перманентно и упорно бори за те вредности цивилизованог друштва показујући спремност да лично ризикује. Нема ништа без спремности за лично ризиковање, и зато се слажем са колегиницом Василић. Без те одлуке да сте спремни да поднесете личну жртву не може да се направи никакав успех.

Овде постоји систем који је у континуитету комунистички. То је менталитет, менталитет не може да се промени формом, то је нешто од чега друштво мора суштински да се излечи. Овде се само променио персонал бившег режима. Стално имамо на власти тај један исти менталитет, менталитет који гаји једноумље. У свим сферама друштвеног живота. И онда кад ви немате грађанина који је слободан, не можете да имате ни независног судију, и не можете да имате правосуђе. Кад кажем правосуђе, мислим подједнако и на суд и на тужилаштва и на адвокате. Значи овде се гаји један профил, да ли је то судија, адвокат или тужилац, који треба да има један робовски менталитет. То се у Србији гаји, да се ми не лажемо, петсто година, то није од јуче. Ми немамо никакве традиције. Ми никад нисмо у својој историји имали независност људи, никад. То што је било неколико просвећених владалаца који су можда нешто могли да ураде, као што је био кнез Михаило у 19. веку или Зоран Ђинђић на почетку 21. века, а њих смо убили. Ми. Никакви странци, никаква завера. Значи наше друштво то не дозвољава.

Данас је стање у правосуђу достигло негативну кулминацију. Није питање да ли може боље, за мене је питање да ли може горе од овога. Овде је универзитет девастиран, овде је правни факултет девастиран, овде је декан Правног факултета човек који је на тој функцији не по угледу као професор него по партијској линији, то је човек који јавно показује полтронску егзалтираност приликом посете представника центра моћи извршне власти. То је човек који треба, не само да преноси знање студентима, тој бази будућих наших колега које треба једног дана да заузму нека места у суду, тужилаштву и адвокатури, који им тај пример показује. То је ипак факултет који има неку традицију. То је факултет на коме су предавали велики људи, који су превазилазили наше границе.

Реформа правосуђа зависи од реформе просвете. Док не будемо реформисали просвету, док не будемо реформисали Универзитет који ће да учи, који ће да доведе нове професоре, који ће да дају не само знање будућим судијама, тужиоцима и адвокатима, него да им дају осећај слободе, да од њих створе слободне личности са моралном чврстином и карактером, од реформе правосуђа нема ништа. Реформа правосуђа је нешто што може да дође тек касније. Ово што је рекао колега Бацковић да смо на добром путу, били би на добром путу кад би сад почели и рекли то нешто ће се догодити у Србији за 25 година.

Са оваквом политичком елитом, и овом која је на власти и ова која као опонира, са грађанима које ови јавни сервиси и медији не едукују у вези са њиховим правима, у вези са овим што је важно, мислим да је то једна прича која нема никаквог смисла.

Неауторизовано излагање адвоката Владимира Гајића на трибини недељника Време „Шест година реформи правосуђа: резултати и перспективе“.

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

12
Оставите коментар

avatar
2500
6 Comment threads
6 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
7 Comment authors
TanjaМиланAnasvetlanast.tajka Recent comment authors
најновији најстарији
Милан
Гост
Милан

Свака му је реч на месту. Менталитет овде има значење „начин финкционисања“, тако да то не треба повезивати са размишљањем о томе да ли је неко глуп (неинтелигентан) или неспособан. Мислим да би Саша Радуловић требало да има то у виду. О томе је говорио и Зоран Ђинђић. Велика грешка Ђинђића била је та, чини ми се, што је хтео да такав наш менталитет промени за неколико година. Тешко је променити нешто што су навике и начин функционисања који се преносе вековима „са колена на колено“. И Ђинђић и Радуловић су живели више од 10 година у најразвијенијим земљама Запада и за то време стекли су искуство које има је помогло да промене „менталитет“ у себи. Питање је како то променити у народу од 6 или 7 милиона људи који остају у Србији и који неће 10 година радити у Немачкој или у Канади и то са отвореношћу и спремношћу да нешто научи и промени у свом животу.
Морам навести кључни пасус у овом тексту:
„Овде постоји систем који је у континуитету комунистички. То је менталитет, менталитет не може да се промени формом, то је нешто од чега друштво мора суштински да се излечи. Овде се само променио персонал бившег режима. Стално имамо на власти тај један исти менталитет, менталитет који гаји једноумље. У свим сферама друштвеног живота. И онда кад ви немате грађанина који је слободан, не можете да имате ни независног судију, и не можете да имате правосуђе. Кад кажем правосуђе, мислим подједнако и на суд и на тужилаштва и на адвокате. Значи овде се гаји један профил, да ли је то судија, адвокат или тужилац, који треба да има један робовски менталитет. То се у Србији гаји, да се ми не лажемо, петсто година, то није од јуче. Ми немамо никакве традиције. Ми никад нисмо у својој историји имали независност људи, никад. То што је било неколико просвећених владалаца који су можда нешто могли да ураде, као што је био кнез Михаило у 19. веку или Зоран Ђинђић на почетку 21. века, а њих смо убили. Ми. Никакви странци, никаква завера. Значи наше друштво то не дозвољава.“

Ana
Гост
Ana

Taj vaš „način funkcionisanja“ (kako vi zovete mentalitet) se očas posla može promeniti kad postoje jasni zakoni kojih svi MORAJU da se pridržavaju, kad niko od tih zakona nije izuzet, kad svako, ali bukvalno svako, snosi sankcije zbog onog što je uradio, nije uradio ili je loše uradio. Mistifikacija oko našeg tobožnjeg mentaliteta, koji istog časa volšebno nestaje kad naši gradjani odu da rade u druge zemlje (i to ne posle nekoliko godina nego ODMAH, jer znaju da ako nije odmah onda su njihove šanse u novoj sredini ravne nuli) je samo izgovor za nespremnost da se stvari menjaju, Kad čujete da neko kaže da su potrebne godine da se mentalitet promeni i ljudi postanu „kulturni“, ili neku sličnu bezvezariju tog tipa, odmah znajte da je u pitanju osoba koja iz veoma konkretnih razloga ima interes (svesno ili nesvesno) da ovde ostane status quo.

Милан
Гост
Милан

@Ana
Чуди ме да се у свом коментару нисте осврнули на то да су приче о нашем менталитету првенствено потекле од Зорана Ђинђића и адвоката Владимира Гајића чији је текст (забележено излагање) објављен на овој страници сајта ДЈБ. Изјаве Ђинђића и његове позиве да променимо свој менталитет можете наћи и на YouTube.
Тако да то, поштована Ана, није моја прича, већ само надовезивање на Гајићеве речи (са освртом на Ђинђићев став).
Срдачан поздрав.

Ana
Гост
Ana

Milane, ispravno ste mi uputuili kritiku. Trebalo je svoju primedbu da iskažem u odnosu na Gajićeve reči a tek potom vaše. Đinđić je čovek kog sam najviše poštovala u politici, ali moje mišljenje je da, što se toga tiče, nije bio u pravu. To važi i za Gajića.

Милан
Гост
Милан

@Ana
Хвала Вам. И извините због можда преоштрог мог одговора Вама.
Видим да се не слажемо око ове ствари, јер ја се, нажалост, овде слажем и са Гајићем и делимично са Ђинђићем. Али зато верујем да из ових наших различитих становишта и приступа проблемима може доћи до квалитетнијих решења када се нешто разматра. Можда зато не можемо доживети оно задовољство које људи имају када мисле исто, алу зато верујем да ћемо због поштовања у дијалогу који имамо доћи до, уопштено говорим, бољих потеза и резултата гледано на дугорочном плану.
Из тог разлога, срдачно Вас поздрављам и захваљујем на последњем одговору.

Иван
Гост
Иван

Odlican govor.
Da li je Vladimir Gajic clan DJB?

Danilo
Гост
Danilo

100% u centar. Nemamo Gradjanina. Ali, ili ga stvorimo ili se raselimo. Trece je za normalan svet neprihvatljivo.

tajka
Гост
tajka

Sve je tako kao sto kaze covek sto u prevodu znaci NEMA NAM SPASA. U stvari nisam iskren jer vec ima 17 godina kako sam ja svoj spas i spas porodice potrazio u preseljenju iz -mocvare-. Tek u poslednje vreme ima JASNU sliku da je to bio najbolji potez za (vise) zivota!

svetlanast.
Гост
svetlanast.

@Milan U ovom tekstu rec MENTALITET upotrebili ste 8 puta.
Na ulogu mentaliteta u srpskom narodu najvise se okomio AV, za sve mu je kriv.
Imate li objasnjenje kako se „mentalitet“ nasih ljudi, bez obzira na obrazovanje, brzo promeni kad odu u „beli svet“ da zive i rade.
U uredjenim drzavama, u kojima se pravila /zakoni/ postuju a krsenje pravila kaznjava, lepo je i ziveti i raditi.
Nikada se u Srbiji /Jugoslaviji/ nije odustalo od parole da se NE TREBA DRZATI ZAKONA KAO PIJAN PLOTA.
Kako onda, tako i sada.
Lakse je za sve optuzivati mentalitet, nego urediti drzavu.
Duplo kraci komentar, a pet mentaliteta.
Ovo je Srbija.

Милан
Гост
Милан

Рекао сам одмах на почетку: менталитет – начин функционисања.
(ту су и навике, васпитање, итсл.)
Смета Вам понављање речи, извините због стила.

Милан
Гост
Милан

P. S.
Нисте добро избројали. Реч „менталитет“ сам употребио три пута. Остало коришћење те речи је цитат који сам преузео из горе објављеног текста. Тако да ту честу употребу речи не треба да припишете мени, већ Владимиру Гајићу кога сам само цитирао.
Пажљивије читајте.
Срдачан поздрав 🙂

Tanja
Гост
Tanja

Svetlana, potpuno se slažem sa Vašim komentarom.Muka mi je od te priče o „mentalitetu“.
Čula sam je sto puta, jedino je na sajtu DJB-a nisam čula.
Širi defetizam,mrači i zrači.
Tekst vodi u apstinenciju.
A kako mislite da pobedite ako apstinente ne izvučete iz kuće i pretvorite ih u glasače?
Kako to mislite da izvedete?