Autorski tekst Zapadna Srbija Poljoprivreda

Srbijanka

Slika odnosa države i grada prema poljoprivredi koja je, tokom predizbornih kampanja u poslednje dve decenije, označavana kao potencijalni motor razvoja, je sudbina nekadašnjeg giganta valjevske Srbijanke.

valjevo

Od nosioca razvoja poljoprivrede celog kolubarskog regiona ostala su pojedina lepa sećanja, i neispunjena obećanja. A trenutno stanje i sudbina preostale nepokretne imovine je odlična ilustracija odnosa nesposobnih i nezaintresovanih vlasti prema imovini i budućnosti ovog dela Srbije. Iako je u privatizaciji Srbijanke značajnu ulogu imao Mirko Cvetković, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, a istovremeno i suvlasnik konsultantske kompanije koja je potencijalnim kupcima srpskih preduzeća pružala savetodavne usluge, a kasnije i predsednik Vlade Srbije, o tome se veoma malo govorilo.

Kao i mnogo puta u sličnim slučajevima krivac ne postoji, ali nade ima, kažu gotovo svi politički akteri tokom predizbornih kampanja. Do sada to su bila prazna obećanja, a i od sada teško da će se išta promeniti na bolje. A možda i ne mora. Glasači veruju lažnim i neubedljivim obećanjima, pa ne čudi da je Srbijanka tu gde jeste, i da njenu sudbinu deli i čitava poljoprivreda valjevskog kraja. Aktuelna vlast u Gradu Valjevu je za Srbijanku bila zainteresovana do izborne tišine, a nakon toga muk. Čak i ono što je u kampanji obećavano nije bilo zasnovano na realnim činjenicama ili saradnji sa ino partnerima koji imaju kapacitet da iz pepela podignu Srbijanku. Kompanije koje se bave trgovinom poljoprivrednim proizvodima, a koje su predstavljane kao spasioci, mogu da budu poslovni partneri jedino u slučaju da se proizvodnja u Srbijanci ponovo pokrene. Do sada nije zabeleženo da zbog ubedljivosti rukovodstva jednog malog grada, kakvo je Valjevo, neka strana kompanija pristane da promeni svoju osnovnu delatnost i način rada i ulaže sredstva u neizvesnu proizvodnju. Sve i da se pronađe strateški partner, koji ipak neće doći sam nego ga je potrebno pronaći i ubediti da ulaže, šta to Valjevo može da mu ponudi?

„Nova Srbijanka“ doo je u stečajnom postupku, sa velikim izgledima da se poverioci ne naplate. Zemljište na kom se nalaze ostaci fabrike, još uvek je pod sporom, sa veoma neizvesnim ishodom, odnosno sa malim šansama da se ponovo vrati gradu Valjevu, iako je mimo zakona preneto na ćerke firme „Media svjata“ prvobitnog kupca „Srbijanke“. Opreme za proizvodnju nema, jer je prodata na otpad za gotovinu i bez ikakave kontrole, a i sirovinska baza je veoma tanka. Dakle, veliko neznanje i nezainteresovanost onih koji su poljoprivredu Srbije i Valjeva vodili poslednjih 20-ak godina doveli su do višestruko smanjenih zasada voća u odnosu na raniji period. Poljoprivredni proizvođači prepušteni su sebi i prinuđeni na proizvodnju više poljoprivrednih kultura istovremeno, jer zbog loših iskustava sa cenom i rokovima plaćanja upuštanje u masovnu proizvodnju jedne kulture podrazumeva preveliki rizik. Lakše je bilo olako obećati spas za Srbijanku, iako se znalo da od toga neće biti ništa, nego se upustiti u rešavanje teškog problema. Setimo se samo velikih i nerealnih, a kao takvih i neispunjenih obećanja u vezi sa „Srbijankom“ koje su nosioci aktuelne vlasti u Valjevu davali, pa će nam biti jasno da i ubuduće neće biti pozitivnog pomaka ako se isti ljudi i političke grupacije budu bavile rešavanjem problema.

Za početak potrebno je zahtevati ubrzanje sudskog procesa u kom se grad bori da povrati u svojinu nad zemljištem na kome se nalaze preostale zgrade, što bi bilo dovoljno za novi početak, odnosno pokušaj pokretanja prehrambene kompanije koja bi bila prvi korak u ozdravljenju valjevskog agrara. Nakon toga trebalo bi organizovati stručnu javnost, pre svega iz Valjeva i postaviti smernice razvoja, kao i sledeće korake koji bi trebalo da budu realni, a nikako spisak lepih želja. Put ozdravljenja Srbijanke, kao nosioca razvoja poljoprivrede kolubarskog regiona je dug, ali ne i nemoguć.

Rafailo Mitrović
Odbornik u Skupštini Grada Valjeva
Član Pokreta „Dosta je bilo“