Београд

Како постати успешан бизнисмен у Србији у пар корака?

Као одборник у Скупштини ГО Земун добијам позив за седницу заказану 24.10.2016. Прва тачка дневног реда је додела признања заслужним грађанима. На састанку одборника разматрамо сваки од предлога и западне нам за око како је младић који је 1985. годиште предложен за награду за допринос у области привреде.

Прво што је изазвало нашу сумњу било је објашњење како је он 2009. основао фирму са богатим радним искуством, а да је притом био веома млад и једва стигао да заврши средњу и Београдску пословну школу. Предложим ја тако да извршим истраживање о дотичном и његовој фирми како бисмо имали потпунију слику да ли такав предлог подржати. Наравно великодушно бивам замољен да то и учиним… Моја истраживања трајала су краће од једног дана, а главни утисак је да се неке ствари могу видети из авиона.

Прво сам кренуо од претрага по Гуглу о Милошу Кљајићу и Melino Relax. Резултат професионално вођена медијска кампања за друштвену одговорност, како је фирма донирала 2 милиона динара здравственим установама у Земуну. Поред тога налећем на сајтове за запошљавање где се исти огласи врте у круг. Два типа радног места, рад у кол центру, и презентер са презентационим вештинама. Жалба девојке чији су родитељи преварени јер им је на презентацији уз вечеру продата постељина за 1000 еура за коју су после сазнали да вреди много мање а и не користе је, јер им та вуна смрди. Такође савет на сајту где људи који траже посао саветују једни друге, да избегавају фирму Melino Relax јер запошљава људе на волонтерски рад који није плаћен и после тога их отпушта. Следећа ствар коју сам погледао јесте сајт Aгенције за привредне регистре, да погледам како изгледају финансијски извештаји.

Прво што сам уочио јесте да је то фирма са енормним осцилацијама у продаји. 2010. и 2011. године запошљавају 12-16 радника уз константну продају од 20 милиона динара. 2014. године та продаја драстично скаче за 60% на 32 милиона динара. Прва асоцијација ми је била избори 2012. године и промена власти. Извештаји за 2013-2015. годину су на срећу потпунији, па ми је много тога било јасније. Продаја 2013. године опет опада на старо, на 20 милиона динара. Следећа ствар коју уочавам јесте да се фирма искључиво бави продајом робе и нема уопште продају услуга нити производа, као и да је набавна вредност продате робе 7 милиона динара. Дакле скоро 200% марже.

Тада сам консултовао оца пријатељице који има фирму која продаје исте ствари дуги низ година и упитао га за ову фирму. Каже, никад чуо, и дода како на тржишту постоји десетак фирми у бранши и да се сви они међусобно знају. Питах га је ли могуће да фирма продаје робу у текстилној индустрији са маржом од 200%. Он рече да је то немогуће и наведе ситуацију где он тренутно учествује на 6 тендера са маржом од 25% и да ће једва добити 2. Поменуо ми је такође фирму Stotex као светлу тачку српске привреде и лидера у региону. То ме је навело да истражим и ту фирму па да погледам разлике.

Назад на АПР… Фирма Stotex стварно има производњу и 60% трошкова у продајној цени износе само трошкови материјала а 26% радне снаге и кад се убаце и остали трошкови производње просечна маржа 24%, промет 83 милиона динара, који остварује 46 радника.

Вратим истраживање на Melino Relax да видим са колико радника фирма Melino Relax остварује своју продају. До 2012, 12-18 радника и после тога отпуштају више од 60% радника и падају на 5-7 радника са платама које опет осцилирају од године до године и продајом која драстично расте. Дакле, са отпуштеним радницима фирма успева не само да одржи продају од 20 милиона динара коју је имала пре доласка СНС на власт, већ и да је опет повећа на 31 милион у 2014. години те на 79 милиона у 2015.

Следеће што ми је запало за око је дугорочни кредит од 20-так милиона динара који се појављује у извештају од 2014. године и нестаје већ 2015. Ко још диже дугорочне кредите, а исплаћује их за мање од годину дана? Такође, исте 2014. године фирма која иначе бележи скоро 200% марже има негативну маржу у продаји производа, док наредне године та маржа опет скаче на 132%. Истовремено јавља се нови елемент у пословању фирме који се ни раније ни касније није могао видети, а то је ставка продаја производа и услуга. Отприлике у износу узетог кредита – 21 милион динара. Као и други пословни приходи од 2 милиона динара, што ужасно асоцира на износ дониран болницама. Као и ставка финансијски расходи са осталим правним лицима, која је исто око 2 милиона динара. Дакле са повећаним послом од 60% број радника опада још више на 5, плате падају упола на 2.5 милиона динара.

Следеће 2015. Године драстично расте продаја и непозната фирма Мелино Релаx достиже ниво пословања лидера у региону фирме Stotex. Подиже плате са тржишних за 50%, запошљава опет 2 радника и са 7 радника остварује 79 милиона динара продају робе и 1 милион услуга и производа. То је мање више резултат која Фирма Stotex остварује константно 2010-2014. године са запослених 29-33 радника и 33% нижим платама. Притом за тај посао фирми Stotex је било потребно 30 милиона динара уложених у некретнине и опрему.

Наравно и после упозорења на седници Скупштине ГО, владајућа гарнитура је усвојила предлог да се млађани бизнисмен Милош Кљајић прогласи Заслужним грађанином Земуна због донације од 2 милиона динара.

Иван Бикић
одборник у Скупштини ГО Земун
члан покрета “Доста је било”, Земун