Beograd

Kako postati uspešan biznismen u Srbiji u par koraka?

Kao odbornik u Skupštini GO Zemun dobijam poziv za sednicu zakazanu 24.10.2016. Prva tačka dnevnog reda je dodela priznanja zaslužnim građanima. Na sastanku odbornika razmatramo svaki od predloga i zapadne nam za oko kako je mladić koji je 1985. godište predložen za nagradu za doprinos u oblasti privrede.

Prvo što je izazvalo našu sumnju bilo je objašnjenje kako je on 2009. osnovao firmu sa bogatim radnim iskustvom, a da je pritom bio veoma mlad i jedva stigao da završi srednju i Beogradsku poslovnu školu. Predložim ja tako da izvršim istraživanje o dotičnom i njegovoj firmi kako bismo imali potpuniju sliku da li takav predlog podržati. Naravno velikodušno bivam zamoljen da to i učinim… Moja istraživanja trajala su kraće od jednog dana, a glavni utisak je da se neke stvari mogu videti iz aviona.

Prvo sam krenuo od pretraga po Guglu o Milošu Kljajiću i Melino Relax. Rezultat profesionalno vođena medijska kampanja za društvenu odgovornost, kako je firma donirala 2 miliona dinara zdravstvenim ustanovama u Zemunu. Pored toga nalećem na sajtove za zapošljavanje gde se isti oglasi vrte u krug. Dva tipa radnog mesta, rad u kol centru, i prezenter sa prezentacionim veštinama. Žalba devojke čiji su roditelji prevareni jer im je na prezentaciji uz večeru prodata posteljina za 1000 eura za koju su posle saznali da vredi mnogo manje a i ne koriste je, jer im ta vuna smrdi. Takođe savet na sajtu gde ljudi koji traže posao savetuju jedni druge, da izbegavaju firmu Melino Relax jer zapošljava ljude na volonterski rad koji nije plaćen i posle toga ih otpušta. Sledeća stvar koju sam pogledao jeste sajt Agencije za privredne registre, da pogledam kako izgledaju finansijski izveštaji.

Prvo što sam uočio jeste da je to firma sa enormnim oscilacijama u prodaji. 2010. i 2011. godine zapošljavaju 12-16 radnika uz konstantnu prodaju od 20 miliona dinara. 2014. godine ta prodaja drastično skače za 60% na 32 miliona dinara. Prva asocijacija mi je bila izbori 2012. godine i promena vlasti. Izveštaji za 2013-2015. godinu su na sreću potpuniji, pa mi je mnogo toga bilo jasnije. Prodaja 2013. godine opet opada na staro, na 20 miliona dinara. Sledeća stvar koju uočavam jeste da se firma isključivo bavi prodajom robe i nema uopšte prodaju usluga niti proizvoda, kao i da je nabavna vrednost prodate robe 7 miliona dinara. Dakle skoro 200% marže.

Tada sam konsultovao oca prijateljice koji ima firmu koja prodaje iste stvari dugi niz godina i upitao ga za ovu firmu. Kaže, nikad čuo, i doda kako na tržištu postoji desetak firmi u branši i da se svi oni međusobno znaju. Pitah ga je li moguće da firma prodaje robu u tekstilnoj industriji sa maržom od 200%. On reče da je to nemoguće i navede situaciju gde on trenutno učestvuje na 6 tendera sa maržom od 25% i da će jedva dobiti 2. Pomenuo mi je takođe firmu Stotex kao svetlu tačku srpske privrede i lidera u regionu. To me je navelo da istražim i tu firmu pa da pogledam razlike.

Nazad na APR… Firma Stotex stvarno ima proizvodnju i 60% troškova u prodajnoj ceni iznose samo troškovi materijala a 26% radne snage i kad se ubace i ostali troškovi proizvodnje prosečna marža 24%, promet 83 miliona dinara, koji ostvaruje 46 radnika.

Vratim istraživanje na Melino Relax da vidim sa koliko radnika firma Melino Relax ostvaruje svoju prodaju. Do 2012, 12-18 radnika i posle toga otpuštaju više od 60% radnika i padaju na 5-7 radnika sa platama koje opet osciliraju od godine do godine i prodajom koja drastično raste. Dakle, sa otpuštenim radnicima firma uspeva ne samo da održi prodaju od 20 miliona dinara koju je imala pre dolaska SNS na vlast, već i da je opet poveća na 31 milion u 2014. godini te na 79 miliona u 2015.

Sledeće što mi je zapalo za oko je dugoročni kredit od 20-tak miliona dinara koji se pojavljuje u izveštaju od 2014. godine i nestaje već 2015. Ko još diže dugoročne kredite, a isplaćuje ih za manje od godinu dana? Takođe, iste 2014. godine firma koja inače beleži skoro 200% marže ima negativnu maržu u prodaji proizvoda, dok naredne godine ta marža opet skače na 132%. Istovremeno javlja se novi element u poslovanju firme koji se ni ranije ni kasnije nije mogao videti, a to je stavka prodaja proizvoda i usluga. Otprilike u iznosu uzetog kredita – 21 milion dinara. Kao i drugi poslovni prihodi od 2 miliona dinara, što užasno asocira na iznos doniran bolnicama. Kao i stavka finansijski rashodi sa ostalim pravnim licima, koja je isto oko 2 miliona dinara. Dakle sa povećanim poslom od 60% broj radnika opada još više na 5, plate padaju upola na 2.5 miliona dinara.

Sledeće 2015. Godine drastično raste prodaja i nepoznata firma Melino Relax dostiže nivo poslovanja lidera u regionu firme Stotex. Podiže plate sa tržišnih za 50%, zapošljava opet 2 radnika i sa 7 radnika ostvaruje 79 miliona dinara prodaju robe i 1 milion usluga i proizvoda. To je manje više rezultat koja Firma Stotex ostvaruje konstantno 2010-2014. godine sa zaposlenih 29-33 radnika i 33% nižim platama. Pritom za taj posao firmi Stotex je bilo potrebno 30 miliona dinara uloženih u nekretnine i opremu.

Naravno i posle upozorenja na sednici Skupštine GO, vladajuća garnitura je usvojila predlog da se mlađani biznismen Miloš Kljajić proglasi Zaslužnim građaninom Zemuna zbog donacije od 2 miliona dinara.

Ivan Bikić
odbornik u Skupštini GO Zemun
član pokreta “Dosta je bilo”, Zemun