Ауторски текст Београд Медији Политика

Медијско ошамућивање бирача

Лажни догађаји и извитоперена стварност којима нас последњих дана посебно агресивно обасипају медији има само једну функцију – бацање прашине у очи да би се прикрила истина лоше економије, свађа у редовима владајуће коалиције, конфузија и страх од смене власти која је неминовна.

Бесмислене и опасне тривијалности, почев од провокативног „фреско“ воза и “спремности” председника Републике да животима туђе деце брани Косово, преко лажне бриге премијера за високе рачуне за струју, па све до “бескућника” бившег министра Вуксановића и отказа осуђиваном насилнику Миши Вацићу да се не би истражило како је уопште било могуће његово ангажовање у Влади, све је то већ познати метод предизборног ошамућивања бирачког тела.

Бројни квази-догађаји су нејасни, нелогични и хаотични. Слушамо бесмислице и постајемо равнодушни за питање ко је одговоран за њих. Појављује се у људима поново неки страх, сличан оном из деведесетих. Кажу људи да су слушали исте приче. На исти начин је власт деведесетих чувала своје позиције док је с друге стране растакала друштво и институције.

Данас у Србији не може да се живи од просечне пензије. Данас у Србији људи не могу наћи посао у струци уколико нису чланови владајуће странке. Данас се хлеб у продавницама продаје на кришке по цени од 5 динара комад. Деградирају се функције, радна места и звања тиме што се на њих постављају људи који не испуњавају готово ниједан услов прописан регуларним конкурсом. За такво стање одличан опис дао је и Душко Радовић реченицом „Некад је био нико и ништа, сад је нико и нешто“. Е то је то.

Недавно у разговору са једним ватреним обожаваоцем актуелног премијера и његове власти, схватих да гласачи, осим оних који имају директну личну корист, немају ни један једини логичан аргумент. Чак и на констатацију да нам се пласирају неистине сваки дан, да је реч о медијској манипулацији, одговарају као да је то сасвим нормално, нешто шта је свака власт радила и ради. Аргументи се углавном своде на оправдање поступака и то баш онако како је медијски објашњено и пласирано.

Хаосу и бесмисленим, опасним квази-догађајима можемо да се супротсављамо само аргументима, објашњавањима њиховог значаја, сталним подсећањем да ово што нам се пласира преко медија служи само за прикривање праве природе власти и све лошијег живота грађана.  Размислити о ономе што нам се пласира и ономе што нас окружује. Потребно нам је сагледавање чињенице, колико тога што представници власти свакодневно говоре на телевизијама утиче на наш живот и колико га оно што заиста раде уништава.

Одговорност је на нама који размишљамо и схватамо бесмисао пласирања безвредних информација да сваком човеку приближимо истину, да оборимо њихове тривијалне аргументе и да директним контактом и смисленим објашњењима свакодневно учинимо бар један корак ка скидању завесе са ове луткарске представе.

Ана Радојевић
чланица покрета Доста је било, Лазаревац

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

2
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
.Vilogorskipetar Recent comment authors
најновији најстарији
petar
Гост
petar

Ok.ja radim na tome,ali generalno ne znam nikoga kome je potrebno objasnjenje.osim starih koji su zadrti,naivni i izmanipulisani a na prvom mestu indirektno ucenjeni sa onim da penzije moze i da ne bude.veruju da su svi isti i ne veruju u promene.mentalno ubijeni,uspesno nabedjeni da oni zapravo i ne treba da zive.

.Vilogorski
Гост
.Vilogorski

Pobuna Svesti се не врши путем propagande partijskih lidera, него квалitetnim и свеобухватним programima izlaska iz krize.
Дакле, немогуће је тоталитаризам срушити одозго,како то мисле политички преваранти и мешетари, одозго наметнутим лажним политичким реформама, него његово једино рушење долази искључиво одоздо, човековом истинском и онтолошком побуном kritične mase građana. Koji jasno kažu šta neće.
Побуна није, како то мисле напаљене кукавице, који сумануто кликћу на свом кућном računaru, трујући друштвене мреже, позивajući na насиље, оружје, проливање крви и револуцију, udobno седеći u svojoj mišgari и навијајуći за жртвоване и изманипулисане.
Та побуна, историја бар нас о томе добро учи, увек завршава новим обликом тоталитаризма и новим демагогијама преварама и лажима. Уз, наравно, još veće siromaštvo, велике људске жртве и neizbežna разочарења. Svež primer je peti oktobar jer tada svest mase nije doživela prirodno slobođenje od zablida spasilaca.a narod nije umeo da postavi univerzalna načela življenja kako pojedinca tako i zajednice.
U ovakovoj konstelacije odnosa samo bi nova олигархија замenila sadašnju. Zato са гнушањем одбацујемo све те подле позиве на крвопролиће и позивамo све мислеће и добронамерне људе на evoluciju свести i obacivanje zabluda usrećitelja, sad i odmah.
Побуна свести је победа duha над глупошћу.
Tako govori Vilogorski.