Влада, обећање лудом радовање

Када је 1989. године обаран Чаушеску, камере телевизије Нови Сад слале су слике из Румуније у цео свет и ми смо тада њима били запад. Данас, румунски бруто домаћи производ по глави становника је око 10, а српски око 5 хиљада долара. Румунски двогодишњи пондерисани просек раста БДП-а је 4,5%, а српски тек 1,8%. Ово је податак Фискалног савета. То је цена историјских заблуда којима мало ко од учесника дводневне скупштинске расправе о влади није дао допринос.

Нова влада је влада континуитета и свој легитимитет заснива на хваљењу резултатима претходне владе. Шта о тим “резултатима”, међутим, каже Фискални савет?

Цео регион имао је раст БДП-а за процентни поен већи од планираног због пада цена нафте и хране, пада каматних стопа и бржег опоравка евро зоне. Толико је то допринело и нашем расту БДП-а који је најнижи у региону и износи 1,8% БДП-а за последње две године. Фамозном стопом раста од 3% годишње, којом се власт бесомучно хвали, ниво БДП-а из 2008. године можемо достићи тек 2026. године. Треба нам бржи раст.

Да, дефицит опште државе и јавни дуг на крају 2017. би требало да буду мањи од планираних (1,7% и 73% БДП-а). Повећана је и наплата јавних прихода.

Али, грађани и привреда су исцеђени. Повећан је ПДВ, уведена је акциза на струју. Грађани су присилно допринели том повећању. Партократија није. Она је нахрањена на рачун стандарда грађана. Одређени допринос дала је и теренска довитљивост Пореске управе. Ипак, ове појаве су једнократне и неодрживе. Старосна структура пореске управе је неповољна, пореских инспектора је недовољно. Њено реформисање није повећало ширину захватања, већ је дубље гурнута рука у џепове онима који су већ обухваћени наплатом фискалних прихода.
Изостале су реформе јавних предузећа из којих је исцеђена добит. Видећемо како ће се то одразити на њихову ликвидност, степен задужења и инвестиција и колико ћемо гаранција морати дати за кредите које ће она узимати.

Недавно је Скупштина дала гаранције за кредит који ЕПС узима од немачког КфW-а. Данашња премијерка, а тада министарка, у расправи је изговорила својеврсни бисер, који илуструје њене економске вештине као стручњака за маркетинг, из којег има мастер диплому. На питање зашто ЕПС узима кредит, ако је тачно да на рачуну има десет пута више готовине, одговорила је да се пројекти не финансирају сопственим новцем, без обзира да ли га имаш довољно, већ се свакако узима кредит. Рекла је да ако би се инсистирало на самофинансирању, никад нико не би узео кредит!

Један од посланика владајуће већине је такву њену одбрану назвао „модерним пословањем“. Ми, наравно, не знамо има ли ЕПС заиста онолико готовине колико се партијски директор хвали и какве су потребе за том готовином у наредним месецима. Требају нам транспарентни завршни рачуни и њихова меродавна ревизија и план токова готовине за наредне месеце. Али, управљати финансијама компаније по принципу „имао пара, немао – свакако узми кредит, уз гаранцију свих грађана“ није модерно, већ расипнички. Туђ новац кошта. Цена је камата. Зашто бих га куповао, ако имам свој?

Структура јавних расхода није поправљена – ништа се ту није променило од 2014, према процени Фискалног савета. Имамо најнижу стопу инвестиција у региону (18% БДП-а, а треба нам бар 23%), упркос енормним субвенцијама. Инвестиције највише недостају у приватном сектору, од предузетника, малих и средњих предузећа. То је последица лошег стања владавине права, лоше инвестиционе климе, високе корупције. Смањење броја запослених у јавном сектору планирано је за 75.000, а оствариће се можда тек за 17.000 запослених.

Смањење плата и пензија из свих ових разлога није дало ефекте уштеда. Грађани су се “стисли” да би се нахранила партократија.

Фискални савет дао је и препоруке. Треба нам јавни дуг до 50% БДП – а и фискални дефицит од 0,5% БДП – а годишње. А то се, по речима Фискалног савета, постиже:

• одлучнијим смањењем запослених у јавном сектору, пошавши од здравства и образовања, али не отпуштањем наставника и лекара, већ партијских административних кадрова;
• повећањем јавних инвестиција и СМАЊЕЊЕМ СУБВЕНЦИЈА (које су за око 1 процентни поен БДП – а веће него у упоредивим земљама),
• реформом пореске управе која ће повећати обухват, а смањити оптерећење привреде.

Све то је економски програм покрета Доста је било. Уместо разговора о овим мерама, у скупштини слушамо о томе ко је стечајни мафијаш, који режим је убијао људе и присуствујемо режираном игроказу.

А у чему нова премијерка види развојну шансу? Окосницу њеног плана чине дигитализација државе и ИТ сектор.

Ако ће премијерка привредни раст заснивати на ИТ сектору, онда ни она ни цела влада немају шта да раде. ИТ сектор је настао самостално. Он није успешан захваљујући политичарима, већ упркос њима. Питајте наше самоникле ИТ компаније колико прихода праве на нашем тржишту и добићете одговор о условима пословања и инвестиционој клими у Србији. Тачно толико ће и већина од њих учествовати у тој дигитализацији државе. Тачно тако ће та дигитализација изгледати: у редовима за здравствене књижице.

За крај, о искрености премијерке и њеној стварној моћи да спроведе оно што је најавила у експозеу. Један једини пример довољно је илустративан.

Влада и надлежно министарство крију концесиони акт и студију исплативости концесије Аеродрома “Никола Тесла”. Питање је да ли студија исплативости уопште и постоји. Транспарентност Србија принуђена је да ова документа тражи преко Управног суда и повереника за информације од јавног значаја. Наивни су сви који мисле (а таквих вероватно ни нема) да ће премијерка натерати ведете ове власти да та документа обелодане. Ни судска пресуда их на то неће натерати. Волео бих да грешим.

Толико о кредибилитету као основи за давање поверења. Отуда и глас против ове владе, јер не верујемо у обећања на папиру, а досадашња дела нас уверавају да смо гласали исправно. И време ће то показати. Већина медија на жалост неће, а грађани ће изгубити још коју годину. Задовољна ће бити једино међународна заједница. Осим ако неко опет не реши да шенлучи по региону.

Владимир Ђурић
народни посланик
члан покрета Доста је било – Нови Сад