google.com
Војводина Политика

Партократија на делу

     У Србији одавно не постоји нико ко верује да се на руководећу позицију у јавним предузећима може доћи захваљујући стручним квалификацијама, радном искуству и професионализму. Једино што је меродавно је партијска књижица и беспоговорна лојалност највишем у хијерархији.
     Доношењем адекватне регулативе, СНС је са сарадницима обезбедио себи законски, формални штит иза кога се, дуго увежбаваним методама, вешто скрива сваки појединачни избор. Оно што се испушта из вида је чињеница да законска одредба не сме и не може бити посматрана само као формални оквир за поступање, јер сваки закон би морао бити посматран и примењиван како са формалне, тако и са материјалне стране. Мора испунити сврху свог доношења. Партократија је партократија, чак и када је легализована.
     Ипак, све је то једна врста доживљаја када сте пасиван посматрач, који повремено дође до каквог сазнања о овој појави, а потпуно другачији тип осећаја ствара се када сопственим очима изблиза гледате партократију на делу.
    Скупштина Града Новог Сада је 07.07.2017. године, именовала 7 директора градских јавних и јавно-комуналних предузећа. Сви новоименовани директори су већ били на истим функцијама претходних 12 месеци у статусу вршилаца дужности. И пре него што су конкурси расписани, читав град је знао да ће тадашњи вршиоци дужности бити именовани за директоре. То значи да у вредносном дискурсу СНС-а и његових сарадника, јавна предузећа, која су иначе имовина свих грађана, представљају постизборни плен који треба немилице трошити и експлоатисати. Конкурси су претворени у формално испуњавање законске процедуре.
    Да читава прича буде нетранспарентнија, а тиме и апсурднија, одборници у Скупштини Града нису имали могућност ни да чују предложене кандидате, њихове планове рада и стратегије развоја, те да на тај начин формирају мишљење о (не)компетентности кандидата. Све је то, у име Скупштине, „урадила“ Комисија за избор кандидата, која је спровела читав поступак и доставила Скупштини Града штуро образложене предлоге. Комисија за избор је, очекивано, именована од стране скупштинске већине, а опет очекивано, у комисију су ушли само људи чија је лојалност проверена вишеструко. Илустрације ради, председница Комисије је професор на приватном факултету на ком су дипломе, у зрелим годинама, стицали кадрови који су данас на значајним функцијама у  управи Новог Сада, као и велики део одборника владајуће већине. Дакле, Скупштина изабере ту и такву комисију, комисија изабере кандидате и своје предлоге упути Скупштини у којој одборничка већина, са или без звонцета, притисне дугме које треба.
     Најболније од свега је што се активни учесници у том поступку понашају као да раде најнормалнију и најисправнију ствар на свету. Сродили су се са партократијом, постала је део њих или су они постали део ње.
      Јасно је да СНС није измислио партократију. Патентирали су то многи пре њих, али нема сумње да је ниво партократије у напредњачкој Србији достигао ниво какав је незабележен, и по дубини и по ширини.
      Ово непостојање једнаке шансе за све, та ненадокнадива предност коју партијска књижица одређених боја доноси њеном имаоцу, разлог је због ког родитељи будућих осамнестогодишњака више размишљају у коју странку да учлане дете него на који факутет ће им се дете уписати. То је разлог због ког млади, школовани људи у колонама одлазе из Србије, а на кључне позиције долазе некомпетентни партијски војници.
      Цену њихове некомпетентности плаћамо сви заједно!
      Покрет „Доста је било“ је једина политичка опција која је партократију означила као проблем број један у Србији. Једина је политичка опција која увек и на сваком месту наглашава потребу и обавезу да се, једном заувек, искорени партократија у Србији. Србија не сме више бити место тријумфа најгорих ђака.
     Док се то не деси, немамо никакву шансу, ни као друштво ни као држава, да искорачимо ка нормалном систему вредности, систему у ком ће се тражити, ценити и награђивати знање, способност, радни учинак и труд. Једино у таквом друштву и таквој држави желим да одраста и живи моје дете.
Ми нећемо одустати!
Реља Алексић,
Одборник Доста је било у Скупштини Града Новог Сада