Паркирање на улици и даље представља значајан проблем у центру Београда. Возачи потроше у просеку око 40 минута у потрази за слободним паркинг местом. Ово је огроман губитак времена за сваког возача.
Град покушава да реши овај проблем додатном уградњом сензора на паркинг места. (Прочитајте вест овде.) Ови сензори се постављају на улици са циљем да обавештавају возаче у реалном времену где има слободних паркинг места.
Овакво решење је скупо, а ефекти су мали. Сензори су већ уграђени на многим местима на Врачару (где је ситуација најкритичнија), али то није помогло. Сада се поново уграђују. Ово је разбацивање буџетским парама.
Много једноставније и јефтиније је обрнути цене: цена паркирања у гаражи мора да буде нижа од цене паркирања на улици. Када се измене односи, возачи ће се, одмах по доласку у центар града, упутити у гаражу, ослобађајући тиме паркинг простор на улици.
Разуме се, они који буду хтели да се због комфора или ургентности ипак паркирају на улици ближе одредишту ће то и даље моћи. Решење по коме је паркирање на улици скупље од паркирања у гаражи ће им управо омогућити да у сваком тренутку нађу потребно место.
Шире образложење о односима цена у гаражи и на улици може се прочитати овде.
Pozdrav.
Sto se tice vođenja korisnika elektronskim tablama do slobodnog kapaciteta na Vracaru – ako se izuzme da takva mera ima politicki prizvuk, jer ulicni parking blokovi i lamele na kojima se tesko nalazi slobodno mesto postoje u citavom Beogradu (Dorcol, kompletan Vracar, Tasmajdan, Krst, Savski Venac, delovi Zvezdare…), onda mozemo da pricamo o delotvornosti i tehnicko-tehnoloskoj opravdanosti.
Nisam siguran koliko je skupo resenje, verovatno jeste (neki cost-benefit bi mozda to lepo pokazao), ali ajde neka se uzme da je i skupo resenje sa dobrim efektima sasvim prihvatljivo. Ali sami efekti? Infrastruktura sistema koji vode korisnike se obicno postavlja ranije na “kriticnim” mestima i daleko je konkretnija i jasnija, tj. lokacijski bolje planirana – ne ostavlja korisnicima mesta da razmisljaju previse. Na Vracaru putokaz koji usmerava da se npr. jedno slobodno mesto nalazi ako se vozi pravo Molerovom do Njegoseve – moze zapravo znaciti i levo i desno skretanje na raskrsnici jer obavestenje nije ponovljeno, sto opet dovodi do nove zabune i potrage. Valjda da bi se ustedelo je postavljena samo prva putokazna informacija, cime se korisnik samo u prvom koraku usmerio…a kasnije se info ne ponavlja.
Takodje, ima smisla na ovaj nacin voditi korisnike samo ako postoji određeni slobodni kapacitet na raspolaganju stalno (npr. barem 10%, ajde neka bude i manje, ali barem da nesto postoji). Naime, kako rastu poteskoce korisnika za parkiranjem, rastu i koristi sistema za vodjenje svakako. Međutim, ako je potraznja izuzetno veca od ponude (beogradska ulicna parking mreza maltene non stop tako funkcionise) ovi sistemi imaju vrlo mali znacaj. U slucaju Vracara slobodni kapaciteti su CISTA stohastika i mere se jednim slobodnim parking mestom u citavom bloku. Naravno, pricamo o merodavnim vremenskim periodima (npr. jesen, radna i skolska sezona u jeku, neka sreda npr.). U tom slucaju je potpuno bespredmetno voditi korisnike kada je najveci deo vremena na tabli broj NULA. Osim toga, i sam skoro svaki dan trazim slobodno mesto po Vracaru pa je ovo i svojevrsni user experience. Nazalost, table mi do sada nijednom nista nisu olaksale. Dakle, dolazi se do potrebe za fundamentalnim resenjima.
Zanima me npr. sta se desava zimi? KAda prljavstina i sneg prekriju senzore na nekim mestima. Prosle zime su table gotovo non stop pokazivale nulu. Bojim se da bi cost-benefit ipak bio negativan.
Plus, jos jedna stvar, pokazalo se da ovi sistemi imaju koristi u slucajevima kada postoji puno posetilaca zoni, tj. korisnika koji ne poznaju dovoljno mrezu. Slaba je efikasnost tamo gde vozaci imaju navike i unapred definisan pravac u potrazi. Slucaj Vracara je upravo takav. Najveci procenat korisnika ulicnih parking frontova su stanovnici.
Zapravo, vodjenje korisnika je praksa koja se primenjuje kada su u pitanju garaze i objekti. Vodjenje na ulicnim frontovima? Hmmm, vrlo moguce da smo patentirali ovo resenje. Neka se idejni tvorac ovog resenja drzne da proba da objavi u nekom casopisu ovaj case-study.
Moze da se napravi mobilna aplikacija za placanje parkinga koja ce na osnovu niza parametara da odredjuje trenutnu verovatnocu postojanja slobodnog parking mesta u nekoj ulici.
Svi bi u BGD a tu guzve sve vece, nema mesta za parkiranje, krkljanac svakim danom sve vedi, ljudi beze iz sela u BGD a dali znate zasto? pa pogledajte ovaj sajt, i DJB bi morao da se pozabavi ovim http://voice.org.rs/steta-od-suse-skoro-milijardu-evra-drzava-se-pravi-luda/