Autorski tekst Politika Pravosuđe

Opozicija?

Dragan Šutanovac je u ime DS pre par dana predao predlog promene Ustava predsedniku Vučiću, sa navodnim predloženim promenama koje se tiču pravosuđa. DS, čijim je prošlim eksperimentom reformisanja napravljen sveopšti haos i u jednom mahu skoro 1000 sudija i tužilaca političkom voljom ostalo neizabrano, sada predlaže svoja viđenja kako bi pravosuđe trebalo da izgleda.

Reformu pravosuđa iz 2009. godine, ukoliko je uopšte možemo tako nazvati, obeležili su biranje podobnih sudija metodom pravljenja spiskova po kafanama, umesto stručnih i u institucijama obrazloženih predloga, izveštaji BIA-e koji su mimo svakog pravnog okvira ocenjivali koje su sudije poželjne za (re)izbor, te sveopšta medijska kampanja u tabloidima, koje je tada vladajuća Demokratska stranka kontrolisala, i u kojima su neizabrane sudije označavane kao korumpirane i saradnici kriminala.

Ova igra reforme prouzrokovala je pokretanje ogromnog broja sudskih parnica protiv Republike Srbije, koje su skoro sve dobijene, i za koje svi građani Srbije iz svog džepa plaćaju višemilionske odštete nezakonito neizabranim sudijama i tužiocima. Zvanična procena je oko 20 miliona evra naknade samo za izgubljene zarade, dok u procenu svakako nije mogla biti uračunata naknada nematerijalne štete koja varira od slučaja do slučaja, te ukupan trošak zastoja u radu pravosuđa i sveopšteg usporavanja sudskog sistema kroz vraćanje brojnih sudskih procesa na početak usled radikalnih promena u pravosuđu, koji bi pomenutu cifru višestruko uvećali.

Ono što je u celoj stvari najvažnije je što su predstavnici tadašnje vlasti zdušno branili izvršenu reformu, predstavljajući je kao spektakularan uspeh, i da od toga nisu odustali sve do pada sa vlasti. Nisu ni tada, ali se tada evenutalno moglo ponegde naići na poneki njihov komentar da je „možda napravljena greška“, da „nije sve najbolje urađeno“ ili slična fraza kojom se minimalizuju sopstvena nedela i kojima se ne priznaje suština.

A suština „reforme“ pravosuđa je neznanje i nesposobnost onih koji su o tome odlučivali, predvođenih Snežanom Malović kao ministarkom pravosuđa i Borisom Tadićem, koji je, kao i današnji predsednik, osim funkcije na koju je izabran obavljao istovremeno i funckiju premijera i svih ministara i PR-a svoje stranke. Neznanje i nesposobnost za bavljenje ozbiljnim temama koje su od suštinskog značaja za jednu državu, kakvo je pravosuđe svakako, pratili su težnja za ostvarivanjem apsolutne kontrole nad sudskom vlašću te izbor podobnih, a uklanjanje svih koji nisu bili po volji tadašnjoj vladajućoj partiji i njenom arogantnom predsedniku.

Zaborav čini svoje. Nakon pet godina vlasti SNS-a i dovođenja svih institucija države do apsurda, višemilionske pljačke i nastavka pogubne ekonomske politike, te razvitka autoritarnog poretka pod vođom koji se u sve meša i koji osim funkcije na koju je izabran obavlja istovremeno i funckiju premijera i svih ministara i PR-a svoje stranke, samo to radi “brže, jače i bolje” od Tadića, mnogi građani zaboravljaju kakva je bila prethodna vlast. Sada akteri prethodne vlasti vešto koriste taj zaborav i besramno nameću i kandiduju sami sebe kao lidere tzv „proevropske opozicije“, iako su na delu pokazivali sve samo ne evropske vrednosti, pa još dozvoljavaju sebi da dele opoziciju na dve kolone, te da oni procenjuju ko je za jednu a ko za drugu.

Deklarativno zalaganje za ove ili one vrednosti ne znači ništa, ako se u praksi pokazalo da je suština njihove vlasti nešto skroz suprotno vladavini prava i ostalim evropskim vrednostima.

A suština nekadašnje vlasti DS i sadašnje vlasti SNS je ista – urušavanje institucija i njihovo potčinjavanje vladajućoj stranci, pogubna ekonomska politika masovnog subvencionisanja stranih investitora, partijsko zapošljavanje nepodobnih kadrova i sveopšta tabloidizacija društva. Jedina razlika je što su SNS i njen vođa sve to doveli do jednog višeg (ili nižeg) nivoa, i uz veću primenu otvorene agresije i nasilja, te veću bahatost najvažnijih aktera, a koju dozvoljavaju sebi zbog veće podrške naroda.

Ipak, od glavnih aktera prethodne vlasti, osim “pravili smo neke greške” ili “nije baš sve bilo najbolje, ali ovi su gori” stavova, nismo nijednom čuli makar izvinjenje za ono što su radili. I to bilo apsolutno nedovoljno, ali bi barem bio čin pristojnosti i ljudskosti. A radili su tako da na izborima 2012. godine nije pobedila SNS, nego DS sam sebe porazio. Zato i posle pet godina vlasti SNS-a, na svaku kritiku kriminala i malverzacija koje akteri DS upute sadašnjoj vlasti, dobiju odgovor – a šta ste vi radili, i pozivanje na istovetni primer kriminala i malverzacije, koji je, i pored preterivanja naprednjačke propagande, često tačan.

Nije se DS potrudio ni da pročisti svoje redove, pa su tako političari kao što su Boris Tadić i Dragan Šutanovac i dalje tu, te baš oni pozivaju na ujedinjenje opozicije. Pitali bismo za pomenu dvojicu – da li se politička partija deli na dva dela zbog sitnih nesuglasica, borbe za pozicije unutar stranke, ili oko nekih znatno većih, suštinskih pitanja i programsko-vrednosnih neslaganja?

Ukoliko ste se podelili oko suštinskih pitanja i programsko-vrednosnih neslaganja (a što bi valjda trebalo da bude razlog) objasnite nam šta se to promenilo od dana vaše podele, pa do danas, pa ste sada opet prihvatljivi jedni drugima kao koalicioni partneri. Ukoliko to nije bio razlog podele, objasnite nam što ste se uopšte i delili ?

Da nije možda zbog borbe za poziciju unutar stranke ? Ili eventualnog dila sa Vučićem o podeli tada najveće opozicione stranke, koji bi vas možda zauzvrat poštedeo odgovornosti za sve što su vaša partija, vaši kumovi i burazeri radili? Prva varijanta je izvesna, ali su i na ovu drugu mnogi sumnjali – stvaranje “kontrolisane” opozicije koja će suštinski raditi za vlast jer su njeni članovi ucenjeni raznim aferama.

Podnošenje predloga za promenu Ustava baš u trenutku kada Vučić forsira priču o unutrašnjem dijalogu o Kosovu (čitaj: skidanju celokupne odgovornosti za odluku o ispunjenju onoga što je on nekom očigledno obećao), a koji bi morao da dovede i do promene Ustava, liči na klasično “nabacivanje lopte”. Razgovori o ustavnim promenama sigurno se ne bi sveli na ono što DS predlaže, već bi se otvorio čitav spektar pitanja, koja bi, s obzirom na trenutni odnos snaga, zasigurno bila rešena u interesu Aleksandra Vučića.

Otvaranje pitanja ustavnopravnih promena u vreme autoritarne vlasti kakva je sadašnja veoma je opasno i treba ga izbegavati, jer jedino što može da proizađe iz svega toga je oktroisani Ustav i nastavak “erdoganizacije” Srbije. DS poznat po “reformi” pravosuđa podnosi Vučiću, opštepoznatom po svom nipodaštavanju i preziru svake nezavisne institucije, predlog ustavnih promena pravosudnog sistema. Bizarno.

Ustav je nesavršen i treba ga menjati, ali kao što je zabranjeno menjanje Ustava u vreme vanrednog stanja, tako se treba opirati svakoj promeni u vremenu koje neminovno podseća na vanredno stanje, u kom ne postoje insitucije i kultura dijaloga, i u kom o svemu odlučuje jedan čovek, jer rezultat sigurno neće biti dobar po građane.

Ipak, da ne idemo ka nagađanjima i pretpostavkama dilova između bivše i sadašnje vlasti (iako su vrlo moguće tačne) suština je ista, opoziciji ne trebaju ni Tadić, ni Šutanovac ni bilo ko od obeleženih i dokazano štetnih vlastodržaca. Opoziciji trebaju novi ljudi.

Vučić može biti pobeđen samo uz animiranje apstinenata. Glavni odgovor apstinenata na pitanje zašto ne glasaju je: “Svi su isti”. Teško je ubediti bilo koga da nisu svi isti ukoliko su na glasačkom listiću zajedno sa novom, neokaljanom opozicijom Boris Tadić ili Dragan Šutanovac. Jako teško. Teško je i verovati da je gorepomenute par godina nakon unutarpartijske podele spojio altruizam ili želja da na bolje promene Srbiju, a ne sklapanje cenzus-koalicije i šlepanje uz novu opoziciju radi političkog preživljavanja, kao što je teško ubediti bilo koga da će isti, ukoliko budu izabrani, sada vladati bolje i poštenije. Ne postoji nijedan argument koji bi nas u to ubedio, od njih nismo čak dobili ni izvinjenje za katastrofalnu politiku koju su vodili, a koja je direktno dovela do vlasti SNS-a.

Naravno, ovo ne znači da su cele njihove stranke loše, ne znači da u njima nema poštenih i stručnih ljudi, naprotiv, ali ako ih i dalje predvode gorepomenuti i još poneki od simbola katastrofalne vlasti DS-a, to stvara odbojnost šireg biračkog tela, u prevodu – više štete nego koristi. Koliki je broj glasova koji Tadić može da donese opoziciji, i da li je taj broj glasova vredan njegovog političkog spašavanja, ili je vreme da njega i njemu slične nuspojave srpske politike konačno pošaljemo u istoriju ?

Novi ljudi, kredibilitet, nova opozicija. Nisu svi isti. To treba da shvate i građani, ali i lideri drugih, novih stranaka opozicije, koji ne smeju da prokockaju svoj potencijal i da na beogradskim izborima pravljenjem koalicija sa dokazanim štetočinama oteraju želju za glasanjem i promenama koja u narodu svakako postoji, samo je treba probuditi, jer među 50% apstinenata, sigurno je da skoro niko ne živi dobro i da se nikom ne dopada stanje u državi.

Opozicija treba da se grupiše prema kriterijumima kredibiliteta i dosadašnjeg profesionalnog i političkog života njenih članova, a ne po deklarativnom zalaganju za vrednosti koje su oni koji se u njih kunu kršili nebrojeno puta. Pobeda u Beogradu može da pokrene talas promena u celoj Srbiji, a poraz… Jednostavno rečeno – ne sme da se dozvoli. Animiranje apstinenata je posao za nove ljude. Nisu svi isti!

Miloš Vukosavljević
pravni tim „Dosta je bilo“

Dosta je bilo

Dosta je bilo

9
Ostavite komentar

avatar
2500
6 Comment threads
3 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
8 Comment authors
RestartTanjaSumadinacHerr SpiegelAna Recent comment authors
najnoviji najstariji
Arsa Arsic
Gost
Arsa Arsic

U tekstu su iznesene sve tacne i relevantne cinjenice, dobri zakljucci ali kao i uvek bez konkretnih ideja.To sto Vi iznosite sve pristalice takvog razmisljanja vec znaju. Bez konkretnih ideja i realizacije tih ideja nema upeha ni na kom nivou vlasti.Moje razmisljanje i ideje idu u pravcu toga da licnosti sa kredibilitetom i znanjem ne mogu same da se prezentuju javnosti i da dodju na adakvatna mesta u vodjenju drzave i ekonomije, sto znaci da samo pokreti-stranke treba da stanu iza tih licnosti ( da im budu oslonac i podrska ) .Da se stranke obavezu da ce po dobijanju izbora te licnosti preuzeti upravljanje i vlast na nivou raspisanih izbora., a da ce im pokreti-stranke pomoci u realizaciji zajednickih ciljeva i ideja.

Sale
Gost
Sale

Kako bez konkretnih ideja? Konkretna ideja je: ne raditi tako. Zna se kako se sudije (i svi ostali imenuju). Javno, transparentno, biografije, konkursi, merenje rada…

Što se tiče DS-a, njih je vreme pregazilo i treba da idu u penziju. Šutanovac pre izvesnog vremena u Vučićevom partijskom sudstvu dobija oslobađajuću presudu a onda nedugo posle se priključuje „dijalogu“. Očigedno se na sceni prave prljavi dogovori i na pravoj opoziciji je da i jedne i druge počisti sa scene. Pozdravljam odluku PSG-a da se odlepe od DS-a, Srbiji su potrebni novi ljudi a DS, SDS, LDP i slične treba poslati u istoriju.

Ana
Gost
Ana

Dobro je da se još jednom podseti na sve to. Da neko ne bi slučajno zaboravio, a ima takvih.

Herr Spiegel
Gost
Herr Spiegel

Aman… Koliko sma ovo puta čuo i pročitao, već je počelo da zamara. Tekstova sa konkretnim idejama šta, kako i gde nešto može i treba da se uradi ima gomila i javljaju se svakodnevno. Da li će pokret dobiti šansu da ih sprovde u delo ili neće, zavisi od građana. Kome to da predlažu? Vlastima? Pa nemojte da se šalimo. Ja stvarno ne znam šta treba ljudi da rade da prestane da se prebacuje za „nemanje konkretnih ideja i predloda“. Možda da ih Saša istetovira na čelo?

željko lasković
Gost
željko lasković

Nemam šta dodati, osim čestitati Milošu na dobrom članku. Sa iznesenim slažem se u potpunosti, a svima nama želim hiljade Miloša – mladih ljudi koji će promeniti tj. spasiti Srbiju.

Herr Spiegel
Gost
Herr Spiegel

Bolan tekst nema šta. Znamo koga će boleti ponajviše. Realna situacija je da DS nije prihvatljiv partner. Čuo sam dosta puta argumente za njih: „Bili su kažnjeni na izborima 2012“, „Svi ljudi koji us krivi su otišli iz stranke“, „Preletači su u SNS-u“ ili „Nije to pašnjak“ i tako dalje i tako dalje. Istina je ipak malo drugačija. Nisu „krivci“ iz vrha stranke izbačeni već su odlazili mahom iz sujete i sitnih neslaganja. Preletači jesu otišli u SNS da nastave gde su stali, ali stranka nije napravila mehanizam da ih spreči da se eventualno vrate ako opet osvoje vlast. Zapravo, mislim da bi im to i odgovaralo, preletanje je odavno aminovano kao nešto „normalno“. To i jeste ono najgore, što dosta ljudi sprečava da im pruže podršku. Džabe da osvoje vlast ako će oped da usisaju sve to nazad. Te sitne ribe i čine najveći deo korupcije uz podršku s vrha. Ko ne može da ukrade celu fabriku, maznuće šraf. DJB bi trebalo unapred trebal oda osmisli mehanizam koji će sprečiti takvo prelivanje. Bukvalno, ko je bio član SNS-a, ne može u DJB. Minimum recimo 5 godina od kad se iščlanio. I da se naravno ne vodi ni jedan krivični postupak protiv njega.

Sumadinac
Gost
Sumadinac

Nemaju ti ljudi ni trunku srama (tadic, sutanovac, ceda itd). Sutanovac konkretno je ubedjen da je sve radio kako treba, a da ga je stvarno briga za zemlju i njegovu stranku ne bi se kandidovao vec bi je prepustio nekom ko nije ukaljan, a stvarno ne znam ni clanstvo sta je mislilo kad su ga opet izglasali. DS ne treba da nestane kao npr sns, sps, srs, jul (julinova verzija), ali ozbiljno moraju da se prociste, a jankovic bi trebao da prestane da odbija dogovor sa ostalima zbog dsa, jer je ocigledno da je odbio da se dogovori i sa djbom i sa jeremicem zbog toga sto su njima neprihvatljiv ds. Tadiceva stranka nije ni vredna pomena, samo ne znam ko glasa za nju, jel su spavali za vreme tadoceve diktature?

Tanja
Gost
Tanja

Dobar tekst

Restart
Gost
Restart

Odličan tekst, od reči do reči sve se slažem.Konačno da neko iz DJB istupi i osvrne se malo i na prethodni režim, koji je bio za konjsku dlaku bolji od sadašnjeg.Sve pohvale!