Ауторски текст Образовање

На универзитет пада мрак

Одбор за образовање поднео је јуче ујутру након седнице амандмане на Предлог закона који се драстично разликују од онога што пише у Предлогу закона о високом образовању и о чему јавност није имала прилике да се изјасни. Министар је амандмане усвојио.

У питању су амандмани који радикално смањују независност универзитета док истовремено повећавају учешће Владе у најважнијим и најстручнијим телима високог образовања ове земље.

Амандманима је смањен број чланова Националног савета које предлаже Конференција универзитета Србије са 15 на свега 6, и додата тачка да Министарство именује седам чланова, а Привредна комора 2.

Затим, повећан је број чланова Управног одбора НАТа али је смањен број чланова које КОНУС предлаже у управни одбор Националног акредитационог тела са 4 на 1. али је зато повећан број чланова које предлаже Министарство са 0 на 3 и додато да Привредна комора предлаже 2.

Утврђивање листе рецензената студијских програма за које се тражи акредитација пребачено је са Конференције универзитета на Национални савет, ком је број чланова самањен са 15 на 6.

Овим је Национално акредитационо тело изгубило и привид независности. Будући да чланове и предлаже и именује Влада.

Национални савет, Национално акредитационо тело треба да именује Народна скупштина Србије која је овим закон изгубила сва овлашћења у вези са високим образовањем.

Уједно, оне секунде кад Закон ступи на снагу, КОНУС мора да распише конкурс за нове чланове Националног савета.

Када овоме додамо промене које су се појавиле у Предлогу такође након јавне расправе да се број представника високошколских установа у саветима факултета и универзитета самњује са две трећине на једва преко пола, јасно је да високо образовање неће бити независно, да је то интенција новог закона. Влада сада и предлаже и именује. Пада мрак и на универзитет.

 

Јасмина Николић

потпредседница Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Poredimo li sa drugim zemljama broj predstavnika vlade u savetima i upravnim i nadzornim odborima je veci. U Hrvatskoj i Federaciji BIH je preko pola, USA oko 80%, kanadi 60%, Crnoj Gori i republici Srpsjoj 33%, svajcarskoj i Austriji 50%.
    Trebalo je samo povecati veci broj studenata u ucescu.
    Lose je sto savet ne bira parlament nego vlada.
    Potrebna je u nekim segmentima veca kontrola vlade i saveta kao sto su skolarine, plagijati, finansijsko poslovanje, kvalitet rada, korupcija, nepotizam, profesor sa krivicnom prijavom za mito… Tu je potrebna veca uloga vlade i saveta!
    Nije sustinski reseno ono sto kaze Dusan Teodorovic, Srbijanka Turajlic i drugi to je
    1.Izbor dekana na javnom konkursu
    2.posten izbor za svako zvanje. Od komisije koja se ne zna.
    3.Integrisan univerzietet.
    4.Spoljna kontrola.
    5. Rangiranje univerziteta.
    6. Doktorske studije samo na najboljim univerzitetima.
    7.Uvodjenje kratkog ciklusa studija navvisokim skolama kao u Evropi.
    8. Ukidanje asistenta

  • “Na univerzitet pada mrak”, partijaši (naprednjaci i njihovi koalicioni sateliti) polako ali sigurno preuzimaju i ovu sferu društva a svi profesori (čast izuzecima) -ćute i svi studenti ćute. Zašto i dokle ?!