Ljudska prava Politika Saopštenje

Osobe sa invaliditetom žive 365 dana u godini

Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1992. godine usvojila Rezoluciju 47/3, kojom je pozvala sve zemlje da obeležavaju Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Cilj obeležavanja današnjeg datuma je promovisanje i razumevanje koncepta invaliditeta i mobilizacija podrške za ostvarivanje prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom. Pored toga, nastoji se da se poveća svest o značaju uključivanja osoba sa invaliditetom u svaki aspekt političkog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog života

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana osoba sa invaliidtetom, koju su definisale Ujedinjene nacije je „Transformacija ka održivom i otpornom društvu za sve“.

Dosta je bilo podseća javnost da, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, između 10 i 15% ukupnog stanovništva čine osobe sa invaliditetom. Uprkos tome što je Srbija jedna od zemalja koje su potpisale Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, ove osobe i dalje se suočavaju sa sistemskom diskriminacijom.

Pozivamo institucije da donesu Strategiju o uklanjanju fizičkih i informaciono-komunikacionih barijera kako bi se omogućila puna ravnopravnost ovih osoba i poštovanje ljudskih prava. Ističemo i to da je Dosta je bilo jedina parlamentarna stranka koja je uključila osobe sa invaliditetom u politički proces i poziva i ostale političke organizacije da slede naš primer.

Pokret Dosta je bilo će nastaviti da neguje politiku pune ravnopravnosti svih građana Srbije i sopstvenim primerom pokazati kako je moguće ostvariti potpunu inkluziju osoba sa invaliditetom.

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

1 Komentar na "Osobe sa invaliditetom žive 365 dana u godini"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
goran j.
Gost
goran j.

U tekstu nedostaje konstatacija da je broj osoba sa invaliditetom u porastu i da za to postoji razlog koji nas po nekom pravilu ne zanima.Bavimo se uvek samo posledicama , udubljeni smo samo u sadasnji trenutak i ne vidimo cvrstu uzrocno posledicnu vezu izmedju proslosti , sadasnjosti i buducnosti.
Dezorjentacija u vremenu i prostoru je sveprisutna i uglavnom se zivi u tim okolnostima pa nije ni cudo da nam se istorija ponavlja ciklicno od perioda manjeg ili veceg dobra pa do isto tako zla.
Potrebno je krenuti od bazalnih vrednosnih uverenja koja moramo nastojati da ostvarimo a koja ce nam urediti ceo nas zivot i zivot narednih generacija.Kao kod pravnog sistema nas ustav bi trebalo da budu nase tri glavne zelje: da budemo zivi , zdravi [ psiho fizicki ]ida smo ispunjeni osecanjem srece u dusi .Formirali smo temelj i sad mozemo graditi dalje , sve ce se samo nametnuti i privreda i kultura i ishrana , nacin odgoja narednih generacija…sve mora biti uskladjeno sa „ustavom“i problemi ce polako nestajati a ne kao danas umnozavati . U kontekstu ovakvog gledista i invaliditet [ za mene je invaliditet i pad elementarnih sposobnosti [kod „normalnih ljudi „] kretanja , fizickog rada , vestina i nagona da se gradi ,zatim nagona da se zasadi i gaji hrana ili cvece] kao pojava ce biti sve redji i mi cemo ozdraviti kao drustvo.U suprotnom cekajmo gorstake koji ce sigurno doci [jer uvek dolaze po pravilu nase spirale] i ognjem ispraviti sve iskrivljeno i deformisano pa ce na zgaristu nici nova trava , lepa zelena i zdrava.