Шумадија

Хронологија предновогодишњег расипања пара

Увод : Предлог градског већа – Солидарна помоћ запосленима!

Запослени у јавним предузећима, односно огромна већина њих су и пре дванаесте, добили и тринаесту плату. Званично, њен назив је СОЛИДАРНА ПОМОЋ.

Наиме, на рачунима запослених у крагујевачким јавним предузећима протеклих дана већ је освануо износ од по 22.620 динара. Пошто је по среди “солидарна помоћ”, коју су одобрили градcки већници, закључак који је морао претходити овој одлуци јесте процена да су запослени у тим предузећима по неком основу угрожени. По ком, остало је нејасно, односно јасно само градским већницима који би требало да одговорно и транспарентно управљају новцем грађана Крагујевца.

А како су управљали, видећете из приложенoг.

Разрада: Уместо добре прерасподеле средстава из буџета у корист свих грађана опет субвенције на терет свих нас

На велика звона најављивани нов менаџмент у јавним предузећима,  који је самопроглашени “стечајни управник”, а званично градоначелник Крагујевца, Радомир Николић најављивао као решење нагомиланих проблема у јавним предузећима, свео се само на вишеструко повећање субвенција свим тим предузећима.

Све је решено преко ноћи.

9.новембар 2017. године – Градско веће доноси предлог одлуке о ребалансу буџета, односно прераспоређује новац који су још на почетку 2017.године, затекли као суфицит, а нису га потрошили у току ове године. Усмерава их ка јавним предузећима која лоше послују. Игор Митровић, члан Градског већа за финансије тим поводом ојашњава “Вишак средстава (око 200 милиона) који се појавио прерасподелом,  биће усмерен  на повећање субвенција према предузећима чији је оснивач град ради стабилизације пословања.”

10.новембар  2017. – поново заседа Градско веће. По одлукама које су тог дана донете, чини се као да то није исто оно Градско веће које 24 сата пре тога донело одлуку о усмеравању више од 200 милиона динара јавним предузећима која лоше послују. Сада, дакле већ наредног дана, Градско веће предлаже предузећима да исплате “солидарну помоћ” уколико то не ремети њихову ликвидност и да то учине из “сопствених средстава”.

Игра мачке и миша је почела. Градска власт није успела да консолидује пословање јавних предузећа већ је вишеструко повећала субвенције. Како се ближи крајњи рок рационализације односно смањења броја запослених у јавним предузећима, о којем се нерадо прича у јавности, посрнуло се у додатно поклањање пара свих грађана Крагујевца, само оним “најугроженијим”, односно запосленима у  јавним предузећима.

Дакле, “солидарну помоћ” добиће или су добили сви запослени у јавним предузећима. Очигледно су према оцени наших градских већника подједнако  угрожени сви запослени, и директори и њихов “успешан менаџмент”, као и запослени са најнижом зарадом.

Заплет: Шта ће се десити са вишком запослених?

Може ли се на овај начин заташкати прича о вишковима запослених?

Moже ли се  и хоће ли се спискови вишкова правити иза нечијих затворених врата?

Да ли ће и овога пута запослени и то по правилу они који заиста и обављају носећу делатност предузећа одлазити из предузећа, уз утешне отпремнине и истовремено оставити место партијским службеницима који ће  остати у својим канцеларијама док год град пресипа новац из џепова грађана у њихове џепове?

Колика је опасност да се то догоди?

Запослени не знају хоће ли постати вишак јер нема јасне систематизације радних места. Говори се о бројкама у целини, не зна се ко је вишак, а ко не.

Такву несређену ситуацију плаћамо сви и то из године у годину све скупље.

Током 2017. се из џепова грађана у јавна предузећа слило више новца него икада раније, односно нешто више од милијарду динара.

У тачном износу, 1.064.901.000 динара.

Градска гробља” су за само пола године добила 50 милиона динара субвенција,Градске тржнице” за исти период 46,2 милиона динара, што је дупло више у односу на суму новца издвојену за целу претходну годину у овом предузећу.

Градска гробља предњаче и у процесу давања отказа својим запосленима. Пре свих осталих, у овом предузећу као вишак је проглашено деветоро запослених који су радили на каменорезачким пословима и пословима прављења опсега. Уместо њих, посао ће обављати приватна фирма која има “нижу” цену.

Запослени се жале да су отпуштени по политичкој линији. Колико је то тачно, знају само они.

Према речима директора, вишак ће бити и администрација, а када то се не зна. Мада, то и не чуди јер администарција очигледно свој посао не ради јер ово предузеће тренутно има и расписан тендер за књиговодствене услуге. Ипак, и они ће добити солидарну помоћ, јер још увек су ту, зар не?

Суморна чињеница је да у крагујевачким јавним предузећима има вишка запослених. Ко је вишак, од оних који након изјашњавања за социјални програм ипак остану, одлучиће као и у свему до сада, највероватније партијска књижица. Чија више вреди, остаје да се види. Расплет се наслућује.

Уколико не буде јасног плана и јасне систематизације радних места, имаћемо јавна предузећа у којима и даље седе партијски службеници, а основну делатност предузећа, комуналне и друге делатности  ће се обављати преко приватних фирми, односно њиховим ангажовањем. Да ли ће тај процес бити јаван или ће се појавити фантомска предузећа која ће бити у стању да понуде најнижу цену, такође остаје да се види.

За почетак, тренутни мир је купљен, са читавих 22.000 динара.

У међувремену, незапослени у Крагујевцу су невидљива категорија. А ко је заиста угрожен и коме би требало упутити солидарну помоћ, у дилеми: запосленом или незапосленом, разум намеће само једно.

Да је ово солидарно друштво, уместо у руке јавних предузећа која из године у годину све лошије послују, сваки незапослени би у овом граду могао Нову годину да дочека не са 13.платом,  већ са макар10.000 динара у џепу. Никакав мир не би био купљен, али би овај град макар закорачио ка солидарном друштву.

Колико градска власт има слуха за солидарност показују следећи подаци. Из градског буџета је у току 2017.године на име социјалне помоћи издвојено око 75 милиона динара,  за подршку деци и породицама са децом 28 милиона и 300 хиљада динара, док је за путовања представника града утрошено милион и 700 хиљада више од тога, односно око 29 милиона динара. За мере активне политике запошљавања издвојена су цела 3 милиона динара.

За “успешно” пословање јавних предузећа са новим менаџментом ове године сви заједно смо издвојили више од милијарду динара.

Општински одбор Доста је било у Крагујевцу, указује на очигледно нерационално трошење буџетског новца којим се купује социјални мир, али само једног дела становништва града и то оних који од градског буџета већ годинама живе. За остале, заиста угрожене, расподељују се ситни остаци.

Такође, осуђујемо  вештачко одржавање гломазних јавних предузећа која су већ деценијама на плећима свих грађана. Осуђујемо и нетранспарентно отпуштање радника због њихових политичких уверења, без јасних критеријума о процени вишкова за сва радна места.

Закључак:

Јавна предузећа треба поставити на здраве основе, а на рачун смањених субвенција повећати социјална давања као и издвајања (инвестиције) за стварање повољне пословне климе у граду.

Ко није способан да се са овим изазовима суочи и ухвати у коштац, нека то јавно и призна. То је одговорније од вештачког одржавања стања захваљујући којем само још дубље тонемо у проблеме.

Општински одбор Крагујевац – Доста је било