Београд не лежи само на отпадној води, Београд лежи и на ђубрету. Тачан број дивљих депонија је практично немогуће утврдити јер се, након уклањања, врло брзо поново формирају на истом месту. Процењује се да их у Србији има више хиљада, а у Београду више стотина. Вероватно највећа дивља депонија у Београду тренутно се налази у пролазу испод Панчевачког моста, од Вилиних вода до Старе Карабурме.
Дивља депонија је место, јавна површина, на којој се налазе неконтролисано одложене различите врсте отпада и која не испуњава услове утврђене прописом којим се уређује одлагање отпада на депоније.
Решавање проблема дивљих депонија захтева ангажовање значајних људских и материјалних ресурса.
Како се проблем дивљих депонија решава у Београду?
Очигледно никако!
Град Београд преко свог предузећа ЈКП “Градска чистоћа” Београд је надлежан за уклањање дивљих депонија. Како они то раде?
У годишњем извештају о пословању за 2016. годину ЈКП “Градска чистоћа” наводи да су приходи од града Београда везани за уклањање дивљих депонија износили 16.666.000 динара без ПДВ-а (или 20 милиона динара са ПДВ-ом).
Уговорена вредност услуга уклањања дивљих депонија је извршена у потпуности. У посебној табели је приказан преглед однетог отпад по општинама где се виде количине однетог отпада по свакој општини по цени од 1.113,69 динара по метру кубном отпада без ПДВ-а. Укупна вредност са ПДВ-ом износи тачно 19.999.645,02 динара!
Врло је интересантно да се реализована количина у динар поклапа са планираним средствима. Честитам Београђанима што су успели да направе дивљих депонија баш онолико колико је Градска чистоћа планирала да однесе.
Из овог примера се види сва неозбиљност у раду јавних предузећа али и градских органа који усвајају овакве извештаје. Штимовање је очигледно. Због тога је оправдано поставити питање да ли је наведена количина отпада заиста и однета, или је само фиктивно приказана како би се оправдала добијена средства?! Да ли је Секретаријат за заштиту животне средине вршио надзор како би био сигуран да су буџетска средства за које је одговоран заиста потрошена за праву намену? Пошто је очигледно град прекривен дивљим депонијама, основано је претпоставити да средства нису потрошена за уклањање истих, већ да су потрошена на неки други начин, што значи ненаменски! Можда за финансирање партократије?!
У извештају за 2015. годину ЈКП “Градска чистоћа” је такође добила од града Београда, преко Секретаријата за заштиту животне средине, 20 милиона динара. Међутим, нема тачне спецификације по општинама и количинама отпада, већ се само наводи да је месечно уклоњено око 880 кубика смећа широм града. Када ту цифру помножимо са 12 месеци и ценом по метру кубном, добија се нешто мање од 12 милиона динара?
Шта је са разликом? Најблаже речено, ово је неозбиљно. Овакве ствари не би никако смеле да се појављују у извештајима једног од најважнијих и највећих предузећа у Београду.
Првобитно планирани физички обим услуга уклањања дивљих депонија за 2017. годину износио је 29.930 м3, а планирани приходи од Секретаријата за заштиту животне средине износе 40 милиона динара са ПДВ-ом. Међутим, изменама и допунама Програма пословања за 2017. годину, планирано је уклањање свега 7.482 м3 дивљих депонија. Дакле, четири пута мање. Биће интересантно видети колико је заиста реализовано у 2017. години с обзиром на то да се из извештаја за прву половину 2017. године види да уопште није било уклањања дивљих депонија. Сада је много јасније зашто је Београд прекривен дивљим депонијама? Власт једноставно не ради на решавању овог проблема!
Шта је решење?
Из наведеног се види да дивље депоније, поред тога што представљају опасност за животну средину и здравље људи, представљају и значајан трошак. Надлежни органи већ деценијама губе битку са дивљим депонијама, не само из субјективних разлога. Постоје и објективни разлози. Један од најважнијих је чињеница да је тешко утврдити ко је починилац. Као решење се намеће постављање видео надзора са циљем да се тачно идентификује починилац оваквих, слободно можемо рећи, злочина. Затим је неопходно драстично кажњавање и објављивање идентитета у складу са прописима који регулишу ту област.
Критична места су одавно позната, има их много, и сигурно се не могу одједном сва покрити видео надзором. За почетак би било довољно поставити видео надзор само на неким местима, али тако да се камера не може баш тако лако приметити. Изрицање прве казне и објављивање идентитета (можда и фотографије починиоца) би дало велике резултате. Поново наглашавам, у складу са прописима који регулишу заштиту податак о личности.
Борба против дивљих депонија је веома тежак посао и већ годинама не даје апсолутно никакве резултате, без обзира што се значајна средства троше у ту сврху. Бесконачно уклањање дивљих депонија које се врло брзо поново формирају на истом месту је нерационално, скупо и не даје резултате. Предложено решење је неупредиво јефтиније и елегантније.
Др Драгослав Будимировић, дипл. инж. технол.
члан Програмског савета ДЈБ за Београд и председник ОО Савски венац
Коментариши