Ауторски текст Београд Образовање

Правично решење за преплаћене вртиће

У периоду 2010-2014. родитељи мале деце су београдским вртићима противзаконито преплаћивали цену услуга. Tиме су изгубили огроман новац. Када се сазнало да је цена противзаконита, родитељи су почели да траже новац назад судским путем. Уместо да родитељима врати новац, Град Београд је ушао у судске спорове са око 12.000 породица. Спорови се приводе крају. Град ће вероватно изгубити све спорове. Укупан просечан трошак по спору досеже скоро 1.300 €, што чини штету у износу од 15 милиона €. Овај новац је чист трошак за град, одн. београдске пореске обвезнике, који ће ово морати да плате.

* * *

Када је 2010. год. усвојен нови закон о предшколском образовању, члан 50. налагао је да родитељи за своју децу у вртићима плаћају највише 20% економске цене. Економска цена за, рецимо, 2014. год. у Београду износила је 26.584 динара, тако да 20% износи 5.316 динара. Толико је родитељи требало да плаћају.

У многим већим градовима у Србији, ово се није поштовало, па су родитељи били приморани да плаћају преко 8.000, а касније чак и преко 9.000 динара месечно за пуну услугу. У контексту у коме трошкови предшколског и школског образовања непрекидно расту, ово је био додатан удар на џеп родитеља. (Види текстове овде и овде.)

Да родитељи преплаћују вртиће открило се крајем 2014. године. Тада су кренуле и прве тужбе у Београду. Али град (који је већ тада имао нову власт) одбио је да призна штету која је нанета родитељима и кренуо да брани став претходне власти да је одлука о цени вртића била исправна. (За разлику од Београда, велики број других градова је одмах признао грешку и почео да враћа родитељима новац у вансудском поравнању.)

Поступци су кренули, а Врховни касациони суд је 09.02.2016. год. усвојио мишљење да су родитељи оштећена страна. Град је, међутим, и даље био непопустив: наставио је да на суду спори тужбене захтеве, иако је било јасно да су после мишљења ВКС шансе да град добије спор против 12.000 породица мале. Прве пресуде против града донете су половином 2017. године. Уместо да сада врати новац, град је почео да улаже жалбе на одлуке основних судова, па су случајеви почели да одлазе на Апелациони суд, што наставља да увећава трошкове. Процењује се да ће град изгубити најмање 15 милиона € због тога што није одмах хтео да врати новац.

Ово је структура трошкова једног стварног случаја, који се недавно завршио на основном суду.

Израда тужбе*: 13.500 дин.

4 рочишта*: 36.000 дин.

7 поднесака: 63.000 дин.

Трошкови вештачења: 12.000 дин.

Такса на тужбу: 13.270 дин.

Такса на пресуду: 13.270 дин.

УКУПНО: 151.040 дин.

Како видимо, трошак за само један поступак износи најмање 1.269 €. Када то помножите са 12.000 поступака, то износи 15,2 милиона €. У ове трошкове не спада новац који ће родитељи добити назад као обештећење. То је ставка коју је у овом тренутку немогуће израчунати (свака тужба има другачији износ који мора да се врати). Али она сада није ни важна јер не представља посебан трошак за буџет — тиме се из буџета само родитељима враћа они што им је претходно узето. Стваран трошак представља 15 милиона € судских трошкова који су могли да се избегну да је град одмах вратио новац.

Коме највише одговара овакво понашање градских власти? Родитељи ће добити један део новца назад (додуше, не баш цео износ, јер се накнада трошкова признаје само до три године уназад од датума подношења тужбе).

Међутим, судски трошак од 15,2 милиона €, који је настао одлуком да град спори права родитеља да добију назад свој новац кроз судски процес, чист је губитак. Зашто је град ушао у ове поступке, упркос мишљењу ВКС из фебруара 2016?

Један од могућих разлога за овакво понашање града је ”намештање” послова адвокатским канцеларијама, којима се одлио највећи део овог трошка. У Краљеву су, рецимо, поједине адвокатске канцеларије биле толико агресивне у одласку пред суд, да нису хтеле да одустану чак и када су родитељи били спремни да се нагоде с градом у виду вансудског поравнања и избегну судске трошкове. (Види вест овде.)

Град Београд наставља да спори ове захтеве и тако увећава трошкове ове погубне политике. Једино правично решење за овај проблем јесте да се свим родитељима врати преплаћен новац без обзира на то да ли су поднели тужбени захтев или не.

*Трошкови израде тужбе и рочишта се увећавају за 50% када тужбу подносе оба родитеља.

Преузето са: http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2018/2/7_Pravicno_resene_za_preplacene_vrtice.html 

Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

Оставите коментар

Будите први да коментаришете!

avatar
2500