Autorski tekst Beograd Obrazovanje

Pravično rešenje za preplaćene vrtiće

U periodu 2010-2014. roditelji male dece su beogradskim vrtićima protivzakonito preplaćivali cenu usluga. Time su izgubili ogroman novac. Kada se saznalo da je cena protivzakonita, roditelji su počeli da traže novac nazad sudskim putem. Umesto da roditeljima vrati novac, Grad Beograd je ušao u sudske sporove sa oko 12.000 porodica. Sporovi se privode kraju. Grad će verovatno izgubiti sve sporove. Ukupan prosečan trošak po sporu doseže skoro 1.300 €, što čini štetu u iznosu od 15 miliona €. Ovaj novac je čist trošak za grad, odn. beogradske poreske obveznike, koji će ovo morati da plate.

* * *

Kada je 2010. god. usvojen novi zakon o predškolskom obrazovanju, član 50. nalagao je da roditelji za svoju decu u vrtićima plaćaju najviše 20% ekonomske cene. Ekonomska cena za, recimo, 2014. god. u Beogradu iznosila je 26.584 dinara, tako da 20% iznosi 5.316 dinara. Toliko je roditelji trebalo da plaćaju.

U mnogim većim gradovima u Srbiji, ovo se nije poštovalo, pa su roditelji bili primorani da plaćaju preko 8.000, a kasnije čak i preko 9.000 dinara mesečno za punu uslugu. U kontekstu u kome troškovi predškolskog i školskog obrazovanja neprekidno rastu, ovo je bio dodatan udar na džep roditelja. (Vidi tekstove ovde i ovde.)

Da roditelji preplaćuju vrtiće otkrilo se krajem 2014. godine. Tada su krenule i prve tužbe u Beogradu. Ali grad (koji je već tada imao novu vlast) odbio je da prizna štetu koja je naneta roditeljima i krenuo da brani stav prethodne vlasti da je odluka o ceni vrtića bila ispravna. (Za razliku od Beograda, veliki broj drugih gradova je odmah priznao grešku i počeo da vraća roditeljima novac u vansudskom poravnanju.)

Postupci su krenuli, a Vrhovni kasacioni sud je 09.02.2016. god. usvojio mišljenje da su roditelji oštećena strana. Grad je, međutim, i dalje bio nepopustiv: nastavio je da na sudu spori tužbene zahteve, iako je bilo jasno da su posle mišljenja VKS šanse da grad dobije spor protiv 12.000 porodica male. Prve presude protiv grada donete su polovinom 2017. godine. Umesto da sada vrati novac, grad je počeo da ulaže žalbe na odluke osnovnih sudova, pa su slučajevi počeli da odlaze na Apelacioni sud, što nastavlja da uvećava troškove. Procenjuje se da će grad izgubiti najmanje 15 miliona € zbog toga što nije odmah hteo da vrati novac.

Ovo je struktura troškova jednog stvarnog slučaja, koji se nedavno završio na osnovnom sudu.

Izrada tužbe*: 13.500 din.

4 ročišta*: 36.000 din.

7 podnesaka: 63.000 din.

Troškovi veštačenja: 12.000 din.

Taksa na tužbu: 13.270 din.

Taksa na presudu: 13.270 din.

UKUPNO: 151.040 din.

Kako vidimo, trošak za samo jedan postupak iznosi najmanje 1.269 €. Kada to pomnožite sa 12.000 postupaka, to iznosi 15,2 miliona €. U ove troškove ne spada novac koji će roditelji dobiti nazad kao obeštećenje. To je stavka koju je u ovom trenutku nemoguće izračunati (svaka tužba ima drugačiji iznos koji mora da se vrati). Ali ona sada nije ni važna jer ne predstavlja poseban trošak za budžet — time se iz budžeta samo roditeljima vraća oni što im je prethodno uzeto. Stvaran trošak predstavlja 15 miliona € sudskih troškova koji su mogli da se izbegnu da je grad odmah vratio novac.

Kome najviše odgovara ovakvo ponašanje gradskih vlasti? Roditelji će dobiti jedan deo novca nazad (doduše, ne baš ceo iznos, jer se naknada troškova priznaje samo do tri godine unazad od datuma podnošenja tužbe).

Međutim, sudski trošak od 15,2 miliona €, koji je nastao odlukom da grad spori prava roditelja da dobiju nazad svoj novac kroz sudski proces, čist je gubitak. Zašto je grad ušao u ove postupke, uprkos mišljenju VKS iz februara 2016?

Jedan od mogućih razloga za ovakvo ponašanje grada je ”nameštanje” poslova advokatskim kancelarijama, kojima se odlio najveći deo ovog troška. U Kraljevu su, recimo, pojedine advokatske kancelarije bile toliko agresivne u odlasku pred sud, da nisu htele da odustanu čak i kada su roditelji bili spremni da se nagode s gradom u vidu vansudskog poravnanja i izbegnu sudske troškove. (Vidi vest ovde.)

Grad Beograd nastavlja da spori ove zahteve i tako uvećava troškove ove pogubne politike. Jedino pravično rešenje za ovaj problem jeste da se svim roditeljima vrati preplaćen novac bez obzira na to da li su podneli tužbeni zahtev ili ne.

*Troškovi izrade tužbe i ročišta se uvećavaju za 50% kada tužbu podnose oba roditelja.

Preuzeto sa: http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2018/2/7_Pravicno_resene_za_preplacene_vrtice.html 

Dušan Pavlović

Dušan Pavlović

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu predaje savremenu političku ekonomiju sa teorijom javnog izbora, u zvanju vanrednog profesora, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Oblasti interesovanja: Teorija racionalnog izbora i politička ekonomija demokratskih ustanova.

Objavio više radova iz oblasti: "Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine"(2007), "Spisi iz političke ekonomije" (2010), "Teorija igara. Osnovne igre i primena" (2015).

Knjigu „Mašina za rasipanje para“ napisao na osnovu iskustva stečenog tokom pet meseci u Ministarstvu privrede. To je insajderska priča iz kabineta ministra privrede Saše Radulovića 2013-2014. gde je bio savetnik ministra.

Ostavite komentar

avatar
2500