Државна управа Привреда Саопштењe

Грађани и привреда оптерећени бројним таксама и накнадама

Домаћу привреду гуше огромни намети на рад – порези, таксе и накнаде. Истраживање које је спровео УСАИД показује да грађани, предузетници и правна лица плаћају укупно 591 намет. Уз то, постоји много административних процедура које су бесмисленe и захтевају пуно времена па самим тим негативно утичу на грађане који желе да покрену сопствени бизнис.

Само 20 највећих непореских намета привреду коштају годишње око 75 милијарди динара.

ДЈБ сматра да фокус економске политике мора бити домаћа привреда, предузетници,  породичне фирме и газдинства па самим тим и систем мора бити окренут породичном бизнису.

Влада Србије кроз субвенције даје милијарде евра страним инвеститорима уместо да створи систем који ће оснажити домаћу привреду. Страни инвеститори, велике фирме и банке су добродошли, али се око њих не гради економска политика. Они имају ресурсе и снаћи ће се у сваком систему. Дакле, држава узме од свих грађана а онда подели субвенције страним фирмама.

Лоша одлика система непореских намета у Србији је то што је висина намета већа од јавне услуге или коришћења јавног добра које се добија заузврат.
Висина непореских намета није јасно дефинисана јер није утврђена законом па се зато лако може мењати.

Постоји читав низ нефискалних намета за које није јасно у чију касу иду ни како се троше. Јасно је само да све иде терет на грађана и привреде. Рецимо, непознато је ко је крајњи корисник комуналне накнаде која се користи за финансирање комуналних услуга.

Грађани и привреда неретко су изложени плаћању две таксе за исти посао и Влада Србије не предузима ништа како би укинула лошу праксу. На пример, постоји такса коју Народна банка наплаћује за тумачење прописа из њене надлежности а за исту услугу већ постоји и републичка такса од 1.530 динара за физичка и 12.490 динара за правна лица. Једну од две таксе би требало укинути.

Парафискални намети треба да се уједначе, висина таксе треба да буде сразмерна цени пружене услуге, а порези и таксе које оптерећују грађане и гуше привредну активност треба да се смање или укину.

Уколико Влада Србије заиста жели да оснажи домаћу привреду и помогне нашим грађанима да покрену сопствени бизнис, мораће да створи порески систем који обезбеђује држави приходе, али подстиче привредни раст и омогућава праведнију расподелу дохотка.

Порези који омогућују богаћење богатијих на штету сиромашнијих треба да се промене. Централна институција која то мора да обезбеди јесте министар финансија. Министар финансија зна који су порези и нефискални намети више, а који мање штетни за привредни раст али очигледно не постоји политичка воља да се нешто уради по том питању.

Осим такси, домаћу привреду гуше и огромни намети на рад. Доприносе на терет послодавца и доприносе на терет запослених треба смањити и увести прогресивно синтетичко опорезивање дохотка грађана.

ДЈБ сматра да администрација треба да буде сервис грађана и привредника. Желимо смањење процедура и броја докумената које су неопходне да бисте регистровали предузеће, платили порезе или пријавили радника. Грађани не постоје због бирократије, и не смеју да губе време сакупљајући документацију, уверења, дозволе, потврде, чекајући у редовима или чекајући на неки документ по неколико месеци.

У прилогу

Регистар непореских намета

 

Доста је било

Доста је било

4
Оставите коментар

avatar
2500
3 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
МладенDuschman Recent comment authors
најновији најстарији
Младен
Гост
Младен

Цитат:
„Домаћу привреду гуше огромни намети на рад – порези, таксе и накнаде.“

Домаћу привреду још више гуши узурпиран банкарски систем (дефакто непостојање националне валуте), са високим каматама и погрешном алокацијом новчане емисије (потрошачки и кеш кредити грађанима и стимулисање увоза, уместо домаће производње и извоза).

Ако знамо да привреда не ствара новац (већ пословне банке, то више није тајна), а да су порези само прерасподела постојећих финансијских средстава, како ће онда пореска политика (све и да је најидеалнија) покренути економију? Зар није логично да се позабавите и монетарним системом као извором новца?

Duschman
Гост
Duschman

Trebalo bi se zalagati da uvek imamo svoju valutu i da se ponovo organizuje Služba za platni promet. Nisam za „desničarska rešenja“ koja ograničavaju u ovom slučaju rad banaka ali mora se ljudima omogućiti drugačije mogućnosti. Velika je razlika, nepravedna i štetna, između kamata za kredite i kamata na štednju. Država se zadužuje kod stranih banaka po većoj kamati nego što nudi svojim građanima za obveznice. Loše je što sve ide u jednu kasu i onda kako kome padne na pamet u vladi, pravi rebalans. Treba decentralizovati poreski sistem. Time bi bio i očitiji ( transparentniji) što jeste deo programa DJB. Time bi se odgovornost ali i moć vratila građanima. Ali ovde je zapelo pre svega kod toga da nema dovoljno ličnosti, igrača, kadrova, koji će se uspešno izboriti za ideje.

Duschman
Гост
Duschman

Bilo bi dobro da se DJB založi za ukidanje plaćanja svih poreza na minimalnu zaradu a da se taj deo novca doda na neto minimalac povećanjem cene sata koja sada iznosi 143 dinara. Svi koji rade za minimalac će tako imati jasan interes da glasaju za DJB.

Младен
Гост
Младен

@Duschman,

Валута припада ономе ко је емитује (креира). Пошто то не ради ни једна државна установа, већ пословне банке (у своје име и за свој рачун), онда ни динар није, нити може бити национална валута под тим условима. Иначе, слажем се за службу друштвеног књиговодства. Нема разлога да се банке баве платним прометом. Шта више, укидањем права вођења текућих рачуна, спречило би се у корену незаконито емитовање динара (жиралног новца) управо преко салда текућих рачуна.

Што се тиче ограничавања рада банака, проблем је што пословне банке не раде по закону. Конкретно, емисија новца није у опису њиховог посла, али оне то ипак раде, чак шта више имају потпуни монопол на емисију динара. У том смислу, оне се и лажно представљају. Зар то није довољан разлог да се ипак „мало“ ограниче у тим својим работама?

Није нормално да се држава задужује код банака, јер се тиме одриче сопствених прерогатива. Наиме, када држава узме кредит од било које пословне банке, то је нови новац креиран „из ваздуха“, а када позајми од грађана и привреде (емисијом обвезница), то није нови, већ постојећи новац. Другим речима, банке данас раде оно што би смела једино и искључиво држава, јер је национална валута природни монопол.

Што се камата тиче као наводне цене новца, ту постоји фундаменталан проблем, а то је да се њихово постојање не може оправдати ни на који начин, ни правно, ни морално, ни економски. То што су људи навикли на камате је друга ствар. Поента је да када некоме зајмите паре, ви се ничега не одричете, јер да вам паре требају не би сте их ни зајмили! Тако једноставно. Ни примедба о „пропуштеној добити“ не пије воду, јер нема сигурних инвестиција, увек постоји одређени ризик. Тај што би да зајми уз камату, нека за промену уложи у неки посао, па нек види колико је сигуран и шта је од добити „пропустио“.

Потпуно се слажем за повећање минималне цене рада, јер више од свега, привреда стоји због мале куповне моћи широких слојева становништва. Без платежно способне тражње, нема ни промета ни производње.