Политика Саобраћај Саопштењe

Комисија за заштиту конкуренције да не крије податке о концесији за београдски аеродром

Доста је било тражи од председника Комисије за заштиту конкуренције Милоја Обрадовића да поступак (не)одобавања концесије за београдски аеродром Никола Тесла буде јаван и да се не крију подаци о обавезама које је Влада Србије преузела овим уговором јер је у интересу грађана да знају под којим условима се располаже њиховом имовином.

Комисија за заштиту конкуренције саопштила је да је француска компанија Ванси затражила од Комисије одобрење за концесију београдског аеродрома „Никола Тесла“ али и заштиту података.

Подсећамо да Влада Србије никада није објавила студију економске оправданости за ову концесију, а одбија и да објави уговор о концесији.

Међутим, преседник Србије Александар Вучић је  потврдио да је уговором о концесији на 25 година предвиђено ограничавање развоја нишког аеродрома Константин Велики како би се обезбедило више путника београдском аеродрому. Тиме би се ојачао монопол београдског аеродрома, а зауставио развој нишког аеродрома који бележи све већи број путника у региону, као и привредни и туристички развој југа Србије.

Очигледно је да је  интерес Нишлија и целокупне јавности да буде информисана о детаљима концесије далеко већи од интереса француске компаније Ванси,  због чега апелујемо на председника Комисије да у овом поступку не буде заштићених података.

Доста је било је од почетка тврдио да је концесија за аеродром Никола Тесла  веома штетна за Србију и да иза ње стоје коруптивни дилови Владе Србије као и у свим пословима са ‘Арапима’ око ‘Ер Србије’, ‘Београда на води’, пољопривредног земљишта и бројних покушаја продаје државне имовине. Аеродром је профитабилна компанија и не постоји разлог зашто би овај државни монопол био поклоњен било којој приватној фирми. Једини монопол који је гори од државног је приватни.

Подсећамо да је давање концесије за београдски аеродром омогућено Законом о управљању аеродромима, који је донет крајем 2016. без икакве расправе у Скупштини, у пакету од 27 закона и споразума које је владајућа већина прогурала на силу у року од само неколико дана, одбијајући све амандмане у ноћном заседању.