Интервју

Саша Радуловић за Београдски глас: Трчимо маратон, а не спринт

Тек кад га је власт напредних радикала схватила озбиљно постао је мета њихових ђуброида који га ни сад, кад је абдицирао у Покрету „Доста је било“ не остављају на миру. Можда из навике, можда из страха. Људи које је оснивањем ДЈБ из анонимности лансирао у политичку јавност и који су му лако окренули леђа, мантрају да он и даље влада из сенке, не усуђујући се да објасне о каквој је то власти реч и шта је чија сенка. Тек, Саша Радуловић је и даље присутан, унутар или ван „сенке“. Остао је доследан у одлуци да се повуче са чела странке, али не и да одсустане од програма с којим је и доспео у политичку орбиту. Са истим еланом, истом политичком дрскошћу, сад као председник Програмског савета ДЈБ, припрема јесење новитете.

Након ипак неочекиваних збивања у покрету „Доста је било“ (ДЈБ), како бисте сажели своја размишљања кад сад подвучете рационалну, а потом и емоционалну црту?

Основна идеја са којом сам ушао у политику 2013. године јесте да је Србији потребна промена, систем, не вођа, да тај систем мора да ради у интересу грађана и домаће привреде, не корумпираних политичких елита које би да од Србије направе приватну партијску државу и земљу јефтине радне снаге за субвенционисане стране инвеститоре, и да нови систем морају да праве људи који нису злоупотребљавали јавне ресурсе и учествовали у креирању данашњег партијско-паразитског система. Кључно питање није колико си дуго био у политици, већ да ли си злоупотребљавао јавне ресурсе кад си био у прилици. Рецимо, повереник Родољуб Шабић је већ јако дуго у политици.
Други део идеје је да се грађанима не мора подилазити и продавати јефтина демагогија, да је могуће водити политику без компромиса са основном идејом и принципима, да је могуће отворено казати попу поп, а бобу боб и да ће гласачи ту отворену комуникацију разумети. Такође, део те политике је био и принцип да ДЈБ неће улазити у предизборне или постизборне коалиције са било којом странком која је део партијско-паразитског система на било ком нивоу власти. На пример, ако у Шапцу или на Новом Београду радите исто што и СНС у свим осталим општинама у Србији, сарадња ДЈБ са таквим странкама није могућа без обзира на то да ли сте против СНС-а или не.
Са том и таквом политиком на изборима 2016. године били смо највеће изненађење, без новца и медијске подршке освојили шест одсто гласова у Републици, 11,2 одсто у Београду. Рекао бих да су три ствари битно утицале на тај резултат. Прво, били смо једини нови на политичкој сцени, практично без конкуренције. Друго, у то време нико није схватао важност друштвених мрежа, тако да смо несметано, без ботова и напада, могли свој програм и политичке идеје да пласирамо бирачима, а да не буду затроване негативним коментарима плаћених ботова власти и конкуренције. И треће, нико нас није узимао за озбиљно, тако да нас практично нису ни нападали у традиционалним медијима. Све се то јако брзо променило након тих избора.

Ја нисам благ човек

Политички противници су схватили колико је идеја ДЈБ опасна по њих и од тада смо константно под нападима, а већина је била усмерена на мене. Ја сам директан човек, отворено говорим оно што мислим и како видим ствари. У окружењу потпуне медијске блокаде и немогућности да се ставови образложе бирачима, уз отворену кампању против ДЈБ у практично свим медијима, ова врста комуникације очигледно није дала резултате. Пласиран је наратив да се свађам, да нећу ни са ким, да сам арогантан, да нападам медије итд. Ја не кажем да смо све савршено радили нити да сам ја благ човек. Чињеница је да смо тактички и стратешки неколико пута погрешили, да смо трчали маратон спринтом. А исто тако је и чињеница да се гласачима није допало што смо отворено рекли да ће Вучић победити у првом кругу председничких избора уколико не будемо имали једног кандидата и нисмо подлегли хистерији да се подржи губитничка стратегија, што смо тражили да се прави коалиција нових људи који нису злоупотребљавали јавне ресурсе, што смо указивали на чињеницу да се и политичари који се представљају као опозиција понашају исто као и СНС тамо где су на власти, што смо казали да политичари бивше власти не могу да победе Вучића у Београду. Више се баве питањем зашто нешто говорим него да ли је то тачно. Није им се допало што смо понудили коалицију „Дверима“, НДБГ и Белом због „Двери“, али би била у реду да су сви пристали. Коалиција би освојила преко 10 одсто да су сви пристали. Све ствари које сам говорио мислим и данас.
Ја сам рационалан човек. Циљ ДЈБ је да победи на изборима и спроведе свој програм. Ако мој начин политичке комуникације није прихваћен и изазива контраефекат, онда је потребно да тај део посла преузме неко други. Ако гласачи нису спремни да чују да нема велике суштинске разлике између бивше и садашње власти, осим што их Вучић јако нервира, онда нема разлога да им то даље понављам. На политичкој сцени има довољно политичара који говоре људима оно што они хоће да чују. У политику сам ушао да то променим. Ја бих то можда и могао да научим, али не желим. А и не бих био много добар у томе. Има много људи који то умеју много боље од мене. Једна од кључних вредности ДЈБ је да нас воде најбољи.

Најбољи програм за Србију

Ваше оставке биле су неочекиване. Зашто сте их поднели и зашто нико од претходног руководства ДЈБ није поново изабран на неку руководећу функцију у странци?

Ми смо остварени, одговорни и озбиљни људи, који су поднели оставке као лични чин преузимања одговорности због лошег резултата на београдским изборима. Након изборног неуспеха у последња два изборна циклуса сматрали смо да је у најбољем интересу организације и идеје ДЈБ да посао вођења организације преузму други људи. Због тога се нисмо ни кандидовали. У исто време, старо руководство није напустило организацију, већ је остало да подржи ново руководство, што је јединствен случај на нашој политичкој сцени. И поред политичких грешака које смо правили, од којих је сигурно највећа учешће на председничким изборима, нико у Србији, па ни наши политички противници и конкуренти, не спори да ДЈБ има далеко најбољи политички програм за Србију.
„Доста је било“ има ново председништво на челу са народним послаником Браниславом Михајловићем из Бора. Мислим да је Бане направио одличан тим који је спој искуства и младости, са новим лицима која ће сигурно представљати велико освежење на политичкој сцени Србије. Моје место и место чланова бившег руководства је у Програмском савету ДЈБ који нема директну улогу у оперативном вођењу и управљању организацијом, и чији је задатак да унапређује програм „Доста је било“ и подржи ново председништво.

Бивши чланови вас оптужују да сте „изневерили програм“, али нико не наводи који део програма. Ко је кога и зашто изневерио?

Игра престола у ДЈБ је завршена. Губитници се љуте неспремни да признају да политика раздора коју су кандидовали, дезинформације које су се сада очигледно показале нетачним и манипулације оправданим незадовољством због лоших изборних резултата нису могли да прођу у организацији. Суочени са чињеницом да су у мањини, да чланство ДЈБ не жели политику подршке Вучићу да „заврши Косово“ и не жели политику „ЕУ нема алтернативу“ и суочени са сигураним губитком унутарстраначких избора (јер да су имали подршку чланства, не би одлазили), размишљајући о својим политичким каријерама, одлучили су да је за њих лично најбоље да покушају да разоре организацију незадовољни одлукама већине на страначким органима. Није им успело. Једино ми је искрено жао што је ова њихова борба за преузимање организације оставила негативне последице на многе чланове који су остали разочарани због унутарстраначких сукоба. Већина је покушала све да до њих не дође, апеловала, убеђивала, молила. Када се не слажете са политиком странке која вас је довела на политичку сцену, онда поднесете оставку и вратите мандат. То је за поштовање. Чињеница да су губитници задржали мандате и кренули у кампању блаћења организације која их је довела на политичку сцену оставља отвореним питања о стварним мотивима.

Да ли је само мој утисак да су „мангупи“ из ваших редова заправо били „тројански коњи“ актуелне власт?

То је утисак многих. На крају, време ће показати. Србија је препуна политичких прелетача који своје право лице покажу тек након изборног неуспеха, кад се уплаше за своје позиције и покушавају на неки начин да материјализују своје мандате и некако себи обезбеде политичку будућност. За готово све њих јавност није ни знала пре избора 2016. године. Сви су добили мандате тако што им је име стављено на листу ДЈБ на тим изборима. Организација им је поклонила поверење. Да су људи који су били даље на листи стављени испред њих, резултат ДЈБ на тим изборима био би практично исти. Ми се те 2016. године нисмо добро познавали. У ДЈБ се од 2014. до тих избора учланило преко 5.000 људи. Чињеница да је објективно изузетно тешко знати ко ће се како понашати када дође у позицију да тргује мандатом и да не постоји заштита од нечасних људи, слаба је утеха бирачима. Али, нажалост, тако је. У ДЈБ је ушло много неостварених људи који су ту због интереса, а не због идеје. То је политичка реалност у Србији. Тешко је убедити остварене људе са интегритетом да уђу политичко блато.

 И даље трн у оку

Суштина вашег политичког концепта јесте промена система, а не странака на власти. Видимо да и неке опозиционе странке тога постају свесне и дискретно преузимају тај концепт. Како то тумачите?

То је суштина политике ДЈБ. ДЈБ оригинал. Мислим да је добро када ваши политички конкурентни почну да преузимају ваш програм и ваше идеје. Значи да ваша политика побеђује. Интересантно је да исто раде и потпуно нове политичке опције које настају.

ДЈБ је очито трн у оку овог режима. Види се то и по усиљеној потреби да се дискредитује ваш наследник Бранислав Михајловић, коме провладини медији, у недостатку озбиљних аргумената, приписују „бахатост“ јер је као посланик предуго боравио у Скупштини и направио „велики“ трошак за паркирање(?!). Како то објашњавате?

Управо тако како сте рекли: иако ослабљен најновијим дешавањима, ДЈБ је и даље трн у оку ове власти. Знају да нећемо одустати и да ћемо после пораза у једној бици устати и кренути поново.

Неки од бивших сарадника су вас оптужили за скретање удесно. Делимично због сарадње с „Дверима“, делимично због става о Косову. Да ли је наменски створена дилема између суштинског и функционалног патриотизма израз политичке практичности или политичке неписмености?

Став ДЈБ о Косову је непромењен откако је ДЈБ основан. Моји ставови о Косову су познати још од 2006. године док сам писао блог на Б92. Ти ставови су засновани на принципима поштовања уговора и имовинских права, не на емоционалним пражњењима. ДЈБ је увек био патриотска странка. Сарадња са „Дверима“ није никакво скретање удесно, већ техничка сарадња која је у Бору, на пример, дала одличне резултате. Бирачи у Београду је нису прихватили.

Криза у опозицији

Како сагледавате даље учешће у политичком животу и на који начин ћете вратити снагу и ауторитет свом политичком чеду – покрету „Доста је било“?

Програм ДЈБ је најјачи бренд ДЈБ. Њега смо поставили Душан Павловић и ја почетком 2014. године, када је основан ДЈБ. Тај програм је наставак онога што сам са својим тимом радио као министар привреде. Тај програм се није мењао од почетка до данас и, како ствари стоје, и након промене руководства ће остати исти. Ново руководство ради заједно са бившим руководством и са Програмским саветом на новој стратегији коју ћемо објавити на јесен. За јесење заседање Скупштине припремамо и комплетан сет законских предлога који ће гласачима јасно показати шта ће ДЈБ урадити ако добије њихово поверење на изборима. ДЈБ тим је освежен новим људима на челу који заслужују шансу и мислимо да ће гласачи то препознати.

Шта је са остатком опозиције?

Опозиција Србије је у кризи, нажалост. Александар Вучић, без обзира на потпуно урушавање правне државе и свих вредности и принципа на којима је заснована ЕУ, има директну подршку ЕУ, пре свега Немачке. У таквој ситуацији, уз огромно исељавање младих људи из Србије и потпун медијски мрак, тешко ће доћи до промене. Чини се да се дешавају нова велика и значајна геополитичка превирања. Британија је напустила ЕУ. Постоје и озбиљна захлађења између САД и ЕУ. Полако постају видљиве и значајне разлике између Француске и Немачке, и целом ЕУ у значајној мери почиње да доминира Немачка. Немачка се значајно инвестирала на Балкану и од њега, уз подршку локалних политичара, направила своју економску зону која је праћена и доминантним политичким утицајем. Вучић и СНС су гарант тих инвестиција. Следећи на реду су ЕПС и „Телеком“. Ми полако постајемо колонија са јефтином радном снагом усред Европе са аутократом на челу државе.

У тој мрачној слици каква је судбина ДЈБ?

Сигуран сам да ће „Доста је било“, уз одржавање континуитета у добрим стварима и кроз нужну промену оног што досад није дало резултате, успети да и на наредним парламентарним изборима обезбеди улазак у републичку скупштину. Околности на политичкој сцени су се значајно промениле. Велики број гласача је напустио Србију, тако да је питање да ли уопште има онолико апстинената колико смо мислили да има. Да би дошло до промена, ДЈБ ће морати да пронађе начин да придобије и гласаче који данас гласају за СНС.
„Доста је било“ је млада организација. Морамо да прележимо дечје болести у функционисању организације. Те 2016. године, када смо на изборима ушли у Скупштину, рекли смо да трчимо маратон – не спринт. ДЈБ до сада ниједан свој принцип није погазио, остао је веран и програму и начелима. ДЈБ је доследан. И током деведесетих су странке пролазиле кроз успоне и падове, и то је нормално за политички живот. Није питање да ли ћете у свом политичком, пословном или личном животу доживети неки пораз. То је сигурно. Питање је како ћете поднети тај пораз. Да ли ће вас потпуно победити и ви ћете одустати или ћете пронаћи снагу да устанете и кренете поново. ДЈБ не одустаје.

Шта препоручује Бранислава Михајловића за место вашег наследника?

Након лошег резултата на београдским изборима била је неопходна промена. Председник ДЈБ Бранислав Михајловић је човек који има велико искуство и у грађењу организације и руковођењу тимовима. Сем тога, он је остварен човек, изузетан међународно признат стручњак, један од највећих стручњака за рударство које Србија има данас. Поседује и евидентно политичко искуство и вештине будући да је под његовим вођством коалиција ДЈБ и „Двери“ на локалним изборима у Бору одржаним у марту ове године освојила 8,17 одсто гласова.

 

Милан Бечејић

Београдски глас

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Radule Car! 😀
    Nadam se da ćemo ga vidjati i u skupštinskim klupama. Posto se sad ne bavi operativnim radom, a bavi se programom i idejama, bilo bi dobro da se bavi promocijama ideja, i to na dnevnom nivou. Npr. imamo sad probleme sa malinarima ili sa cenom goriva. Da se u generalni program DJB utkaju i sitni detalji, kao npr. da je DJB vlast kako bi resila problem malinara, ili kako bi resili problem sa akcizama. Vucic neprestano obecava i ja stalno ponavljam da se treba sa njime u tome takmiciti. Znaci SNS hoce akcize od 52%, a DJB od 40%. Nastaje rupa u budzetu ali je mi punimo tako i tako .. itd. i onda se polako gradi svest od biraca … dovoljno da se zakaci za jednu ideju. A posebno da zna ako glasam za Vucica ovaj ce me derati sa akcizama, a ako glasam za Radulovica gorivo ce biti jeftinije. To je politika i vi morate da se prodate, a glas je valuta kojom cete biti placeni.

    Takodje ako ste aktivni na dnevnom nivou, vrlo verovano ce neki medij da prenese stav DJB o malinarima ili gorivu.

  • Jasno je ko vodi stranku, s’ obzirom da se novi predsednik na kraju nije ni doselio u Beograd. Voditi stranku iz Bora je presmesna fantazija.
    Demokratija i transparentnost, ali za druge.

  • “За готово све њих јавност није ни знала пре избора 2016. године. Сви су добили мандате тако што им је име стављено на листу ДЈБ на тим изборима. Организација им је поклонила поверење. ”

    Gospodine Raduloviću, veoma vas poštujem, ali moram da vam na nešto skrenem pažnju: ja sam za DJB glasala, od samog početka i uvek nakon toga, uglavnom zbog gospodina Aleksandra Stevanovića. Nisam jedina. Zato mi ovakva vaša izjava veoma smeta. Želim vam sve najbolje.

  • Da li su poslanici na čelu sa Aleksandrom Stevanovićem koji su isključeni iz pokreta, isključeni od strane organa koji po statutu na to nema pravo mimo predviđene procedure ili ne ?

  • Konačno Radule.Mislio sam da ga više nećemo videti ni čuti u javnosti, drago mi je da je opet tu.
    Ipak, ostao nam je dužan par odgovora.Prvo, da li DJB planira i kada da prizna rezultate beogradskih izbora? Sad čitamo da su ostavke podnešene zbog lošeg rezultata na tim izborima a s druge strane DJB ne priznaje rezultate.Nisu objavili ni sopstvene rezultate koje su morali dobiti od svojih kontrolora.I konačno, kako je moguće da nije odobren uvid u birački materijal i ako to i ubuduće postane praksa, kakav je smisao ići na izbore? Ako možemo da dobijemo odgovor na ovo.
    Druga stvar, vezano za bivše članove, ili „odvojenu frakciju“ kako ja volim da kažem.Ne bih se preterano time bavio, kao što je rečeno u intervjuu, vreme će pokazati.Možda su neki od njih stvarno imali razloga da odu, možda je sve neka prljava igra, ali kažem, saznaćemo kad-tad.Ali ono saopštenje o odlasku Tatjane Macure u kojem se navodi da je ona, citiram, „pozivala na linč Saše Radulovića“ jednostavno mora da se dodatno prokomentariše.Saša je dužan da nam to malo pojasni.Da li se mislilo na pravi poziv na linč, kao što je u tekstu navedeno, ili je to nespretno napisano(možda se misli na politički linč)? Razjašnjenje tog saopštenja bi razrešilo mnoge dileme šta se tu sve dešavalo i ko je za šta kriv ili nije.A to je svakako u interesu glasača.Inače odlazak Macure je bio tužan dan za DJB.Veoma energična žena, sa velikom željom i odlučnošću da ideja iza koje je stala i ona i Radulović i ostali sadašnji i bivši članovi i svi mi glasači DJB-a bude sprovedena u delo.Ali koga nema bez njega se mora.
    Takođe trebalo bi da znamo šta je sa tužbom protiv Dojče velea kao i sa krivičnim prijavama protiv Šapića i šta se dešava sa tužbom protiv Vučića nakon što se nije pojavio na sudu.
    I ako može, da malo brže objavljujete komentare, prilično je glupo objaviti komentar pet dana od momenta kada je napisan.Ubijate ljudima želju da uopšte komentarišu.Hvala!

  • Nedostaje mi Radulovic na TVu i njegova energija i pojava. Nadam se da ce se Sasa ponovo vratiti na celo stranke umesto ovog dede koji je sada predsednik. Radulovic je pametan, energican, direktan, zgodan… i jedino on moze da vodi ovu stranku. Glasacu za DJB na svim izborima samo zbog njega.

  • Pravo pitanje bi bilo kada cete tuziti DW za dug za porez? Tvrdili ste da je DW izneo neistinu, pa izvolite tuzite. Vasi sporadicni navodi da skupljatie dokaze za tuzbu su presmesni, USA je isuviše sredjena drzava i sistem da biste to mogli da kazete a da vam prodje. Zato budite ljubazni pa odrzite obecanje. Rok za zastaru kuca..,tik tak

  • sta je sa Dusanom Pavlovicem?

    Pricate kako je potrebna transparentnost. Pokaite nam to na primeru vase stranke

    Intervju koji nije rekao ama bas nista

  • Za mene su kljucna dve recenice iz Radulovicevih odgovora na pitanja novinara. Prva da sve sto je pre mislio ili izgovorio misli i sad. Druga da ne odustaje od borbe za uredjivanje Srbije.
    Za prvu fazu borbe sa takavim stavom ovaj cilj je dovoljno visoko podignuta lestvica koju treba preskociti i pridruziti nasu zemlju iole uredjenim drzavama. U ostvarenje ovog cilja ja ne sumljam jer kad tad ce gradjani razumeti da im jedino Djb iskreno nudi istinsko dobro sto je sada meni vise nego jasno.
    Ali vec sad treba razmisljati i o drugoj fazi borbe kroz koju treba postici nekakve sistemske garancije da olos i duhovni primitivci nikako i nikad vise ne mogu prodreti u srce sistema i napraviti ovakve katastrofalne posledice po drzavu i gradjane. I drugo da se odrede ili utvrde sistemi vrednosti po pitanju odgoja narednih generacija koje bi drzavni mediji cesto savetodavno nudili roditeljima u cilju da nam deca budu zdravija i cvrsca od nas predhodnih generacija. I treca stvar da se iznadje nacin da se resursi sacuvaju za naredne generacije i da uradimo sve da ih neko spolja tako sacuvane ne otme silom.
    Sto se tice onih koji su otisli, mislim da ne treba zaliti za njima jer je ocigledno da nisu dorasli ciljevima pokreta i sasvim je logicno da odu. Nijedan pojedinac nije bitan tj. moze biti zamenjen a bitna je samo istinska dobrobit nase zemlje i gradjana a narocito narednih generacija
    Sve u svemu Djb i dalje postoji, konsolidovan nastavlja borbu na moje veliko zadovoljstvo.

  • Dragi Saša, od početka Vas potpuno podržavam prvo kao ličnost, a potom i kroz organizaciju koju ste vodili. Zbog te podrške smatram da imam pravo da Vam postavim nekoliko pitanja:

    1. Kad ćete dati intervju za Danas, jedine prave opozicione novine sa kojima do sada niste imali dovoljno dobar odnos, a trebalo bi da imate (Draža je rekao da je u prethodnom periodu bilo nemoguće doći do Vas, zbog čega bih Vam uputio kritiku ukoliko je to tačno)?
    2. Zbog čega nikako niste dostavili javnosti potvrdu da ne dugujete porez u SAD iako ste to obećali više puta (moje je mišljenje da niste to morali ni obećavati nego DW-u tražiti da oni dostave potvrdu da dugujete porez kad već to tvrde)?
    3. Savez za Srbiju? Đilas se stidljivo u par navrata otklonio od nekih loših stvari koje je radio u prošlosti dok ostali ne bi trebali biti sporni pa čak ni DS koja ima novo rukovodstvo.

    Kao glasač DJB smatram da su ova pitanja važna. Prvo i treće su strateški bitna za vreme koje dolazi dok je drugo manje bitno, ali ukazuje na jednu jedinu spornu situaciju vezanu za Vas od kad se bavite politikom.

  • Neko je jednom lepo objasnio da kad ljudi gledaju političara, 60% ih ubeđuje njegov govor tela, 30% ih ubeđuje način na koji on to izlaže, a samo 10% vredi sadržaj koji on izgovara. Tako je izgleda kod većine ljudi. Na taj način je Vučić pridobio mnoge glasače, veruju mu, uliva im poverenje, iako mnogi ni ne znaju o čemu on priča. Još jedan dokaz, Vučić nema program ili ideologiju, onako je kako on kaže, a veliki deo naroda to sledi. Mislim da je tu bio ključni problem DJB, odnosno Saše Radulovića. Iako smatram da je imao najbolji program u Srbiji od svih stranaka, i to ubedljivo, taj program nije stigao do ušiju građana. I nije stigao ne zato što oni nisu slušali, već zato sto nije dobro predstavljen. Po meni, Saša je imao ključni problem sa beskonačnim ponavljanjem nekih stavova, jer iako su bili ispravni, ni ja to više nisam mogao da slušam. Drugo, konlfikti u Skupštini Srbije nikad nikom nisu dobro doneli. Ne kažem da je DJB bio u krivu i da je izazivao te konflikte, nego kažem kako kad narod posmatra svađe, obično ljudi govore da su im se “smučili i jedni i drugi”. Narod nije skup eksperata, nego skup običnih građana koji većinom imaju lošije obrazovanje (nažalost). Mislim da je Saša grešio što je pokušavao da narodu objasni neke stručne stvari, nadajući se da će svi biti ushićeni kad to razumeju, kao što je bio on. Pošto većina nije razumela, Saša je pokušavao kao u školi, da ponavlja jedno te isto, jednoličnim tonom, dok đak ne nauči. To je bila greška, jer đak u ovom slučaju ima daljinski upravljač, kao i glasački listić. Saša je često bio nervozan, savijen kad stoji, govorio je često kao učitelj u školi, a to sve ljudi primete i više im nije važno šta on govori.

    Moja namera nije bila da bilo koga uvredim ovim komentarom, a bilo bi mi drago da pomognem da se stvari isprave.

    • Rajko, potpuno se slažem. Izostavili ste jedino prenaglašenu intonaciju u toku govora. Tih nekoliko stvari koje prosečnom gledaocu ne prijaju nije postojalo ranije. To je počelo u skupštini, a postalo malo više iritirajuće tokom predsedničkih izbora. Setite se intervjua koji je dao za emisiju ZID 2016, da je takav nastup imao i kasnije sigurno bi bolje prošao. Ovo što spominjem takođe je iz najbolje namere jer mislim da takav kapacitet još od Đinđića nismo imali s tim što Saša ima sjajan kapacitet i viziju kako da organizuje, ali politički kapacitet mu je slabija strana. Nadam se da mu je jasno da ako želi da organizuje prethodno mora pojačati politički kapacitet sa kojim će doći u poziciju da organizuje.

    • Rajko, razlozi za neuspeh su ipak druge prirode. To o cemu vi pisete ima minoran uticaj na opredeljenje potencijalnih glasaca.
      Jedna je stvar kad vam je medijska infrastruktura naklonjena a druga kad je obrnuto [pravo pitanje je zasto su mediji nekome naklonjeni a nekome ne?] Mediji su u stanju da selektivnim izvestavanjem stvore negativnu predrasudu o nekome ili necemu kod posmatraca sa ciljem eliminacije “nezeljenog gosta”sa scene. Isto tako i u obrnutom smeru mogu nekoga promovisati i graditi sistematicno njegovu navodnu harizmu [kao kod degenerika vucica] Na primer kad govorimo o nama kao narodu kazemo da smo mi Tesla, Pupin, Njegos i td. a kad govorimo o “njima” navedemo najnegativnije licnosti iz njihove istorije. Na taj nacin se stvara pogresna slika oba naroda pa je lako nakalemiti mrznju i proizvesti rat na primer [ ako bi nam to bio cilj]
      Zemlja nam je opljackana i sve vreme traje sukob izmedju pljackasa i ostecenih.Pljackasi su u stalnom strahu da im neko ne uzme plen i otera ih u zatvor. Stoga su oni gledali da pod svoju kontrolu stave poluge vlasti koje ih potencijalno mogu ugroziti i naravno medije koji su tu da isperu narodu mozak i navedu ih na krive zakljucke.