Ауторски текст Економија Јужна Србија Пољопривреда

Слатке малине за киселе цене

Протести који се јављају у Крагујевцу, Нишу, Краљеву, Пријепољу и другим местима наше прелепе Србије нису одраз побуне против диктатора, него против смањених права обичних грађана који поштено раде, одговорно узгајају пољопривредне производе и троше најскупље гориво у Европи.

Иако су малине један од стратешки важних пољопривредних производа за извоз, то неуређен систем доказује да ни стубови спољне политике не значе много. Чак је боље да нам власт не говори који су стубови њима блиски, а на које би нас најчешће окачили, мислећи пре свега на нас који пишемо и вас грађане који производите. Тако ће бити и кад дође вишња, трешња, шљива, пшеница, грожђе, кромпир, паприка, јер њихови представници у Народној скупштини не могу осетити сав зној од рада, већ осећају кривицу што нису успели да уреде односе међу произвођачима како би регулисали колико крупни откупљивачи треба да им плате, а да посредством зараде дупло од извоза.

У развијеним земљама које брину о свом пољопривреднику, којег треба да штите од нелојалне конкуренције, држава подстиче да се удружује и ствара додатну вредност аграрних производа путем субвенција, доступних кредита за улагање у хладњаче, прерадне капацитете и сертификацију органске хране која је цењена и скупља на сваком тржишту које брине за здравље потрошача.

У Пријепољу су малинари порушили границу «пристојног» ћутања, јер блокирају путеве и излазе из етикетираног статуса добрих али можда не превише напредних домаћина. Понуде од 50-100 динара су срамота за јединицу мере каква је малина, јер то црвено злато вреди у извозу 300-400 динара. Замислите, једно паковање од 125 грама малине у великим трговинским ланцима кошта 351,99 динара, што значи да цена једног килограма износи невероватних 2.815 динара! Како да малинари не буду очајни? Шта да очекују од премијерке и министра пољопривреде, а тек финансија?

Предлог не треба бити усмерен на очекивање да ће вам коза чувати купус, а још мање да ви треба да гајите малог вучића да вам поједе козу! Музите козу, пустите је да пасе траву, а ви малинари не бацајте плодове! Ако треба поклоните гладнима, дајте им да беру за своје потребе – то ће ваше откупљиваче збунити и финансијски уништити! Будите као Јапанци који када возачи трамваја штрајкују не наплаћују им карте, да би власници губили на гориву. Сви пољопривредни произвођачи треба да скупе новац и направе независне хладњаче, које ће одржати храњиву вредност, свежину и на крају реаговати продајом кад цена буде најбоља.

Не треба сада да се ико буни против козе, јер је коза изабрана да чува ваш купус на изборима. Знате, постоји правило које каже да овце када би гласале – дале би свој глас за чувара који их храни, иако би напослетку тај исти морао да их закоље!

Предлог свим произвођачима је да преусмере удружења из области прављења критичне масе и преговора са влашћу, на стварање удружења које ће дирекно преговарати о цени, квалитету и транспорту са страним потражиоцима производа. Изаберите доброг менаџера за преговоре!

Чини се да је избор мали проблем код великих људи, па тако и окупљени малинари када се удруже и постану велики неће морати да брину о козама, вуковима и све овце ће стати у највишем дому. Препорука је да се кроз системске законе лоцирају велике пољопривредне парцеле, да се подстиче узгајање различитог воћа према условима окружења, са субвенционисањем чувања плодова и отварањем јавних складишта до продаје по цени која одговара произвођачима. Коначан циљ је независан пољопривредник који самостално окупља мање произвођаче и пласира полупроизводе, а онда кроз прерадне капацитете пласира сокове, џем, ликере или ракију на тржиште. Онда ће сви стубови бити много јачи, а осетиће се и у Русији, Кини, Европској унији и Америци. То је систем одрживе пољопривреде који враћа поверење у рад, опстанак и независан развој, а да није потребна чланска карта коју малинарима нису могли да траже напредни откупљивачи.

дипл.инг Његош Драговић, мастер професор

координатор ОО Доста је било у Медвеђи