Ауторски текст Спољна политика

Да ли је ЕУ постала доминантно немачки економски простор?

Некако потпуно незапажено, без званичних, али зачуђујуће и медијских коментара, почетком јуна ове године прошла је вест да је СНС власт у Чачку назвала једну улицу у Чачку по немачком индустријалцу који уз велике субвенције државе Србије треба у Прељини да отвори фабрику нечега, медији нас нису известили чега, где ће Немци упослити око 1.000 људи. Други немачки инвеститор је у јуну у Краљеву, додуше без улице, али такође уз велике субвенције државе, отворио фабрику за производњу каблова у којој сада ради 600, а која до 2022.године треба да запосли око 2.500 људи. Оба индустријалца су поред великих субвенција од државе добили и грађевинско земљиште и читаву серију других погодности које нису доступне домаћим инвеститорима. Србија је постала веома привлачан и изузетно профитабилан извор јефтине радне снаге.

Како већ пишу готово сви светски медији, на светској сцени је очигледно захлађење у односима међу великим западним светским силама, пре свега између САД и Велике Британије са једне стране и Немачке са друге. Остале чланице ЕУ су више пасивне и процењују развој догађаја. Медији су приметили и огромну разлику у пријему Меркелове и Макрона приликом посете САД-у. Приметни су и дисонантни тонови унутар саме ЕУ. За нас најзанимљивија је изјава Макрона о заустављању даљег процеса примања нових чланица ЕУ.

Две су најважније полуге моћи у светској политици: војска и новац. Новац као главни инструмент и војна сила као гаранција очувања економског поретка. Обе су од другог светског рата до данас биле у рукама САД. СССР је делимично парирао на пољу војне силе, без стварне економске снаге која је потребна за ту трку и уз огрому цену коју је платила на економском пољу. Исту ситуацију имамо и данас, где Русија неспорно представља велику нуклеарну војну силу, али без јаке економије која је неопходна за њено одржавање. Настају и нове светске силе, пре свега Кина и Индија, али оне су тек на почетку и не играју велику улогу на европском континенту.

Долар је до појаве евра био неспорна светска валута. То је почело да се мења почетком 21. века и практично представља увод у оно што се у геополитици дешава данас: сукоб великих западних сила око две најважније полуге моћи: војске и новца. Трећа епизода.

ЕУ је настала, не искључиво, али превасходно као економски пројекат. Очигледни су бенефити од заједничког тржишта које броји око пола милијарде људи и које је јаче и од тржишта САД-а. ЕУ је створена на идеји слободног протока људи, робе, услуга и капитала. Стварање ЕУ је између осталог и САД пројекат. САД је деценијама желео поједностављен приступ европском тржишту јер је то у интересу њихове економије и активно је радио на томе. Американци су то током 20. века поједностављено објашњавали са: треба нам један телефон који можемо да позовемо, телефон у Бриселу. Ову исту реторику америчких званичника и аналитичара сам слушао до пре пар година, чак и као реакцију на БРЕXИТ. Више не.

Док су ствари биле на том нивоу заједничког тржишта, усаглашавању правне регулативе, укидању царинских баријера, све је било у савршеном реду. Појавом евра, ствари су се мало закомпликовале, али се није очекивало да ће евро икада доћи у позицију да уздрма долар као доминантну светску валуту. То се драстично променило почетком 21. века. Иницијативом Немачке за стварање европске војске и лаганим захлађењем према НАТО, игра је преко ноћи прешла у неке потпуно друге воде. Већ се говори о повлачењу америчке војске из Немачке у Пољску. Када овоме додамо и јасне и недвосмислене одличне односе између Немачке и Русије који су, наравно, ту због обостраних интереса, а не љубави: велике потребе Немачке за енергентима и приступ Русије великом европском тржишту, слика постаје још сложенија.

САД је од другог светског рата до данас у Европи створио безбедносне услове за развој држава Европске Уније. Немачка је стала на ноге и постала водећа светска економска сила управо захваљујући томе. Неоптерећена војним улагањима, Немачка се усредсредила на оно што су одувек успешно радили: развој индустрије. Развили су своју врсту државног капиталистичког система, прилично далеко од либералног, предузетног англо-саксонског модела заснованог на конкуренцији који промовишу САД и Велика Британија. Немачки модел споја државе и индустријалаца се показао као изузетно потентан у светској утакмици. Стварање ЕУ је управо омогућила Немачкој да искористи све своје потенцијале такве економије, врати се на велика врата на светску сцену и практично економски доминира европским континентом. Евро контролише немачка централна банка. Није само Грчка у великој дужничкој кризи. Ту су и Шпанија и Италија па и Француска.

У разговору са многим Британцима око БРЕXИТа, оно што полако почиње да доминира као наратив је: не желимо да будемо део Сједињених држава Немачке. Уместо Сједињених држава Европе, ЕУ јасно виде као полигон за Немачку доминацију. На констатацију немачког министра спољних послова пре петнаест дана како ЕУ треба да буде противтежа САД, постављају питање: шта је контратежа Немачкој у ЕУ?

Након пада Берлинског зида, прва велика немачка спољнополитичка иницијатива је била усмерена на распад Југославије. У то су се инвестирали, како наш народ воли да каже, и душом и телом. Двадесет година касније, Балкан је у потпуности Немачки економски простор. Уместо домаће индустрије бивших република СФРЈ, која је услед ратова у потпуности покидала економске везе, њихово место је попунила углавном Немачка. Ниједна друга светска економска сила се није ни приближно инвестирала у Балкан као Немачка.

У шта се инвестирала Немачка? У Балкан јефтине радне снаге. Да направимо једноставну рачуницу. Један од два поменута немачка индустријалца са почетка текста ће на запошљавању 1000 људи које ће у Србији платити 300 евра месечно уместо 2.000 месечно у ЕУ, на годишњем нивоу остварити екстра профит од око 20 милиона евра. На 50 хиљада запослених, то је око милијарду евра сваке године. На порезима штеде готово пола тог износа. Када би на било који начин ове инвестиције биле угрожене, Немачка влада би била одговорна својим пословним људима којима је пружила гаранције за њихове инвестиције.

У озбиљним земљама, економским и финансијским инвестицијама у банана државе увек претходи политичка припрема и озбиљне дугорочне гаранције власти. Наша влада је очигледно ушла у то коло и представља гарант немачких економских интереса у Србији. За многе грађане Србије ово можда изгледа као добра ствар (јер ко би био против отварања нових радних места). Оно што није очигледно је да не постоји бесплатан ручак и да се оваква сервилна политика одражава на будућност нације. Сва наша деца која могу да побегну из земље јефтине радне снаге и партијског запошљавања – беже. Остаје бирачко тело које је комбинација пензионера и слабо образоване јефтине радне снаге. Бирачи који би носили политичке промене напуштају земљу и постали су мањина.

Немачка је гарант одржања политичког статус qуо у Србији. Чисто економска рачуница говори да, када би просечна плата у Србији била удвостручена, то би се директно одразило на профит свих оних који су инвестирали у Србију јефтине радне снаге. То је једини разлог зашто су ти инвеститори овде; тај и такав профит. Немачка се озбиљно инвестирала у Балкан јефтине радне снаге. Председник СНС-а ужива велику подршку Немаца. Из искуства које имамо кроз парламентарне делегације које преко скупштине Србије учествују у раду свих најзначајнијих европских организација, јасно је да Немачка дипломатија активно “улепшава” све извештаје о Србији. Немачка канцеларка и директно учествује у предизборним кампањама председника СНС-а. Како се чини, слобода медија и независно правосуђе постале су потпуно небитне теме. Та подршка има цену. Зарад политичког покрића које добија за останак на власти и одрешене руке да ради шта год хоће на плану домаће политике, председник СНС-а је изгледа заложио Србију.

Србија је преспавала претходну велику геополитичку промену: пад Берлинског зида и крах комунизма. Немамо луксуз да преспавамо и ову. Борба великих сила за светску доминацију се тренутно води на терену новца. Надам се да ће, за разлику од прве две велике епизоде, само на томе и остати. Избор Србије, као и у претходне две епизоде, није био између Русије и Запада. Био је између сукобљених западних сила. Тако је и данас.

О аутору

Саша Радуловић

У Скупштини се најснажније супротставио партијском запошљавању, борио се против пљачкашких закона, против субвенција страним фирмама у којима наши радници раде за минималац, за враћање неуставно отетих пензија и плата. Поднео је бројне уставне иницијативе и кривичне пријаве против Александра Вучића.

16
Оставите коментар

avatar
2500
8 Comment threads
8 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
13 Comment authors
GostNikolaMarko MSvetoljudisustoka Recent comment authors
најновији најстарији
John
Гост
John

Nemacka u principu ne radi nista pogresno. Nemacka ulaze u sebe sa dugorocnim planom. Srbija je trenutno odskocna daska ali i nije jedina koju Nemacka koristi za svoje vise ciljeve. To se zove uspesno dugorocno planiranje. Gresite u vezi danasnje Rusije a i sami sebe delom pobijate kvalifikujuci Rusiju kao ekonomski nemocnu. Rusjija nema potrebe, kako ste sami vec naveli, jer raspolaze neiscrpivim enrgetskim potencijalom fosilnih goriva na kojima je zasnovano 99% danasnje industrije i potraznja nece uskoro prestati. Opet Rusija raspolaze ogomnim obradivim povrsinama koje mogu da prehrane 3 galaksije i posle fosilnih goriva i najveci potencijal. Mislim da se radi kod njih takodje o strategiji, kao prvo jacanje vojske i kroz vojnu tehniku jacanje civilne tehnologije. Jednim udarcem dve muve a i nije novo to upraznjavaju amerikanci vec odavno. Vi ste jednom rekli da „nismo ni losiji ni bolji od drugih“. To na zalost izgleda nije tacno. Nemojte zaboraviti da igra izmedju Eu-USA je samo predstava za mase. Ne postoji mogucnost da EU na celu sa Nemackom ever kaze NE amerikancima. Kad i kako amerikanci budu smatrali da ova lakrdija u EU treba da se zavrsi tada ce se i tako zavrsiti.

Preterujes
Гост
Preterujes

Hvala za super podroban i informativan komentar!

John
Гост
John

Ok, to je bila samo obzervacija jer eto imam prilku da uopznam i jedne i druge. Nema mesta sarkazmu.

MisterHaralampije
Гост
MisterHaralampije

Rusija, osim što raspolaže neiscrpivim energetskim potencijalom fosilnih goriva i ogromnim obradivim površinama koje mogu da prehrane 3 galaksije, takodje raspolaže i neiscrpivim koruptivnim i mitomanskim potencijalom koji proguta 95% viška vrednosti koji se stvori u Rusiji. Zato je ona ekonomski slaba sila, iako je po potencijalu ubedljivo na prvom mestu

John
Гост
John

Po definiciji, nikada sila nije bila slaba zato je sila. Nemacka i dobar deo zapadne evrope zavise od Ruskih energetskih potencijala, to se nece uskoro promeniti. Jasno je svakom da Rusija nije najveci prijatelj Srbije kao sto bi mnogi voleli ali svakako nije i najveci neprijatelj. Upravo u onom na cemi Radulovic potencira, to jeste na laznoj moralnosti EU, lezi problem dela nerazvijene evrope a posebno Srbije.

igor
Гост
igor

Da ali pate od istog sindroma kao i Srbi… Prekomerna vlast pojedinca nikad nije dobra za jedan narod.. Mali deo politički odabranih Rusa ima nesto od svega toga.. Sto ne donosi zdravu konkurenciju niti stvara kvalitet na tržištu … Sloboda naroda od vlasti je uslov za njegov razvoj… toga u Rusiji nema…

Gost
Гост
Gost

Ne postoji ni jedan pojam koji može da se proceni mimo konteksta i koji je po sebi dobar i loš. (da stvar odmah dovedemo do ekstrema, bez lošeg nema ni dobrog i obrnuto). Prekomerna vlast pojedinca nije ni dobra ni loša, već zavisi od načina njene upotrebe, a i od toga na kojoj ste strani u odnosu na nju. U periodu nazovimo „početne demokratije“ imali ste veliki pad Ruskog BDP-a i privrede uopšte, sa opštim osiromašenjem i jednom otimačinom resursa od strane mnogih (koji i danas žale za tom slobodom). U Kini recimo imamo recimo manjak slobode (u domenu sukoba ideja), ali eto nekako se razvijaju. Šta više gomila demokrata sa Zapada je doslovce potrčala da vidi kako je moguće primeniti kapitalistički sistem u jednopartiskom sistemu. O njihovim motivima ostaje da nagađamo.
Ideja da kvantitet stvara kvalitet je generalno teorijska postavka, kao i slobodna ruka tržišta. Nema ništa konkuretno, ako ja kao odrastao čovek uđem u tuču sa većom grupom petogodišnjaka. To neće proizvesti nikakav kvalitet nego socijalnu patologiju. Dakle da bi konkurencija bila dobra mora da postoje oni koji mogu da konkurišu, u suptrotnom konkurencije nema, već se dominacija pravda teorijskim modelima.
Kad smo kod slobode – „sloboda naroda od vlasti“ može se tumačiti i kao anarhija, revolucija ili bezvlašće. Lično bih, barem trenutno, više voleo „slobodu vlasti za narod“ (umesto za finansijske institucije), ali nije isključeno da mi se mišljenje promeni, ako promenim materijalni status.
I da ne zaboravim, generalizacije (posebno negativne) naroda prema nekim svojstvima su predrasude i lako vode do diskriminacije ili autošovinizma.
Srdačam pozdrav i sve najbolje

Sveto
Гост
Sveto

Gospodin se u svom političkom djelovanju oslanja na svetske centre moći i problem je što nema šansu za nemačku kartu. Velika ekonomija traži veliki prostor, to je tako oduvek i zauvek. Ovaj geoprostor je bio Mletački, Vizantski, Ugarski~pomalo, uz delimičnu ili potpunu državnu samostalnost. Posle je vekovima bio razlog obračuna orijentalne i katoličke imperije, i postao Austro-Nrmački ekonomski prostor. Postao je to zbog njihove rastuće ekonomske moći i nedovoljne moći drugih ekonomija. Tako nešto se događa opet, to je rrzultat odnosa moći velikih evro-ekonomija i geo-položaja ovog prostora. To treba shvatiti samo tako ~realnost i ne tražiti opet 27. mart.

goran j.
Гост
goran j.

Jos treba reci da ova vlast radi na tome da veze ruke nekoj narednoj vlasti i smanji manevarski prostor da se bilo sta promeni po pitanju o kojem pise Radulovic . Tako da ce vucic mirno, za izvesno vreme [dok sve obavi], moci da preda vlast i u ostatku zivota uziva u zaradjenom u ovom periodu kad je predavao svoju drzavu strancima na upravu [mislim da taj narcis ne podnosi svoj narod koji po njegovom misljenju ne zasluzuje nista dobro jer nije dovoljno cenio u njemu velikana, desetkasa, lepotana kao sto je to radila njegova majka]. Naredni na vlasti ce se brzo smenjivati jer nista nece moci da promene cak i kad bi to hteli.
Po tvrdnjama jedanog naseg ekonomskog analiticara mi bi propali za tri meseca kada bi strane banke prestale da kupuju drzavne hartije od vrednosti. A kada bi jos uz to pocele da kupuju devize propali bismo jos brze. Pritom ne moraju da angazuju svoje agenture koje bi mogle da organizuju i finansiraju nemire, strajkove, atentate…itd jer je u Srbiji nezadovoljstva na pretek.
Verovatno ni ne slutimo koliko ce nas kostati razaranje domace privrede i banaka jer cemo izgubiti ono sto nam silom nisu uzeli kroz istoriju. Nasli su [ili su ga instalirali] usb prikljucak [av prikljucak], ustekali se, i podcinjavaju nas do krajnosti.

Cedomir
Гост
Cedomir

Postali ste spoljnopoliticki i ekonomski komentator.Blamaza.

Dragoljub Panovic
Гост
Dragoljub Panovic

Nemacka 46% BDP-a ostvaruje na izvozu. Ukoliko nemacki izvoz padne samo za 10% do 15% Nemacka je u problemu, a samim tim i Evropska unija koja je zavisna od Nemacke privrede Iako Nemacka ima suficit od 150 milijardi dolara Nemacka je isto tako prezaduzena drzava. Juzne Evropske drzave su u velikom deficitu i prezaduzenosti. Vrlo brzo ce doci do skracenja valutne vrednosti Eura. 100 hiljada eura bice 10 hiljada a 10 hiljada eura bice 1000 eura.Ko ima novac treba kupovati svajcarske franke ili zlato (dukate). Doci ce do vece krize nego 2008. godine. Velike kolicine novca su u zapadnim zemljama nastampane bez pokrica, sto je velika pretnja opstanku Eura. Americka FED banka za drzavne rezerve i Evropska banka za razvoj putem novca kontrolisu kompletnu Evropsku privredu i zaduzuju ih isto kao i nas preko Svetske banke i MMF-a. Izbeglickom krizom stvaraju se socijalni problemi i raslojava Evropsko drustvo. Nespojivost razlicitih kultura stvorice paralelna drustva, koja ce biti suprostavljena. U prvoj vecoj ekonomskoj krizi to je put u gradjanski, koji svetska Elita planira, kako bi spasavala neoliberalni kapitalizam koji je na izdisaju. Resenja su ili nova preraspodela na trzistu roba i kapitala, ili rat uz to da vrlo lako ekonomski problemi u svetu mogu da proizvedu planski izazvanu pandemiju umesto ratnog haosa. Smanjenje covecanstva (Eugenika) na planeti je u toku, putem zagadjenosti hrane, vode, vazduha, lekova, vakcina, Harpa, vestacki izazvanih klimatskih promena Oni se nece odreci privilegija koje imaju da kontrolisu svetsko trziste i svetski kapital, ici ce na cepanje Rusije da bi dosli do njenih sirovina. Problem ce im biti Kina i istocne zemlje koje imaju ogromno trziste, koje postaje sve nezavisnije od zapadnog. Interesni konflikti su neminovni i mogu da prerastu u veliki trgovinski rat, sa nesagledivim posledicama. Koju mi buducnost u takvoj svetskoj konstelaciji imamo, kada nam je privreda slaba i ranjiva na spoljne faktore. Cim skoci cena nafti ili osnazi kurs dolara mi smo vec u velikom problemu.

Boban
Гост
Boban

Dobra ti je ova: „100.000. – eur bice 10.000.-eur“. Hoce ali u kom vremenskom periodu? Ispada da su Mario Dragi i ekipa zapravo Mapetovci? Cini mi se da si jos pod utiskom Miloseviceve „cuvene“ ekonomije.

ljudisustoka
Гост
ljudisustoka

Sad je vidis, sad je ne vidis

ljudisustoka
Гост
ljudisustoka

Ovdje jeste, ovdje nije

Marko M
Гост
Marko M

Odlican tekst. Hvala 🙂

Nikola
Гост
Nikola

Odličana tekst, svaka čast na iskenosti. Meni je malo čudna ovakva analiza osnivača političke partije. Zanima me kako protiv toliko ekonomski nadmoćnijeg „neprijatelja“ koji može da uloži nezamislive sume novca u političke suparnike i direktno protiv Vas i pokreta? Čak je i SNS ekonomski bauk. Nadam se da će domaći privrednici uvideti važnost finansiranja realnih patriota, ali mi se čini da ne smeju tako nešto da rade u strahu od odmazde.