Политика Реаговање Финансије

Пореске играрије Синише Малог

Уместо да смањи пореска оптерећења, фискалне и парафискалне намете који муче послодавце, министар финансија Синиша Мали наставља са јефтином политиком пупулизма.

Наиме, министар је најавио смањење пореза на зараде који износи само 10 посто на износ бруто зараде и најнижи је у Европи, али не спомиње превисоке доприносе и друге намете. Смањио би кобојаги оно што се једва смањити може. Подсећамо и да Вучић сваке године макар по једном најави смањење намета али се то не дешава.

Тренутна пореска политика је главни узрочник запошљавања на црно јер домаће привреднике гуше огромни напети на рад. На пример, уколико је плата запосленог 300 евра држави треба платити 120 евра, док запосленом остаје 180.

Најбоља мера субвенције је смањење намета на рад који спречавају економски напредак земље.

Сви послодавци морају да плаћају све порезе и доприносе. Али порези најпре морају да буду разумни.

Залажемо се за смањење пореза и намета на рад до оног нивоа до којег ће сваком послодавцу бити прихватљиво да пријави сваког радника и плати му пензионо и здравствено.

ДЈБ поредлаже смањење пореза и доприноса за трећину у два корака. Увести прогресиван синтетички порез. Први корак са почетном стопом од 20% спровести одмах. Други корак орочити растом пореских прихода. Повећати минималац да прати пореско растерећење.

Доприносе на терет послодавца треба смањити са 17.9% на 10%. Доприносе на терет запослених са 19.9% у два корака, прво на 10%, а затим на 0%. И увести прогресивно синтетичко опорезивање дохотка грађана са стопама од 0%, 20%, 30% и 40%.

Овакав порески систем би довео до раста нето плата за преко 95% грађана, јер би држава смањила свој део колача. Са смањењем сиве економије и растом броја запослених, доприноси на терет запосленог би се смањили на 0%.

Пошто нема бесплатног ручка, колико би то коштало? Први корак пореске реформе би значио 700 милиона евра мање прихода за буџет. Други корак још толико. Са друге стране то такође значи да би било 700 милиона евра више новца у џеповима грађана.

Држава годишње на субвенције баца преко милијарду и по евра. Ако издвојимо субвенције у пољопривреди, то је и даље преко милијарду евра годишње. Више него довољно да укидањем субвенција које углавном иду на партијски јавашлук у јавном сектору, политички подобнима и страним инвеститорима платимо први корак смањења пореза и доприноса.

Доста је било

Доста је било

4
Оставите коментар

avatar
2500
3 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
BojanДоста је билоMilicajedan Zika Recent comment authors
најновији најстарији
jedan Zika
Гост
jedan Zika

Pozdrav svima iz sve snage od jednoh Zike.
– Da li ima nekoga da objasni srecaj „azotare Pancevo“?
– Sta je sada sa Gosom?
– Da li su radnicci Zasrave-Fiata i Zelezare Smedereva zadovoljni, i da li zbog njinovog zadovoljstva neko izvlaci profiit iz Srbije?
Rubnik bakra Bor prilazi. Sta je sa tim?
jedan Zika pozdravlja sve

Milica
Гост
Milica

U Nemackoj je porez na zaradu visi nego u Srbiji, a stopa nezaposlenosti im je 4.5%. Ocigledno da porezi nisu problem vec alavost srpskih poslodavaca. Koji je strucnjak DJB za makroekonomiju izveo ovu analizu, posto se niko nije potpisao?

Доста је било
Гост
Доста је било

Poštovana Milice, ali je neoporezovani deo (minmalnu zaradu nema, ako ne grešimo) daleko veći. I ovde nije problem porez na prihod, već razni doprinosi. Takođe, koju god inostranu studiju da se pozovete (čak i od onih međ.instit. sa kojima Vlada Srbije sarađuje), stoji Vam da je to problem. Ako Vas zanima, šerovaćemo Vam. Sve najbolje.

Bojan
Гост
Bojan

umesto sto drzava subvencionise razne inostrane kompanije, gde radnici rade za minimalac pod uzasnim uslovima., bolje bi bilo da daju neku subvenciju domacim preduzetnicima. Ma neka i doprinosi budu ovako visoki, samo neka daju neku subvenciju, lakse bi se disalo. Takodje neka drzava stane u zastitu iza svakog poslodavca koji redovno izmiruje svoje obaveze ukoliko taj poslodavac ima poteskoca sa naplatom svoje usluge. Cesto je slucaj da mali poslodavci saradjuju sa velikim subvencionisanim firmama koje i pored tih subvencija, pored neizmirenja svojih obaveza prema drzavi zadrzavaju tendenciju i da ne izmiruju svoje obaveze prema malim firmama sa kojima saradjuju.
Jeste da su u Nemackoj veliki doprinosi koji ukljucuju i zdravstveno i penziono, ali nikom se jos nije desilo tamo da kad ode kod lekara( a pritom je pokriven od osiguranja za tu uslugu) bude poslat kod privatnika i da jos dodatno placa.