Ауторски текст Косово и Метохија Спољна политика

Две власти на истој територији

Отворена питања између држава у погледу суверености на територији нису релевантна само у Србији. Примера ради, Шпанија и Велика Британија имају отворена питања у погледу Гибралтара, који је тренутно под британском влашћу, али проблем суверенитета није решен.

Слично је и са ненасељеним оством Ханс, на кога право полажу Данска и Канада. Иако је у питању ненасељено оство, занемарљиве површине без икаквих природних реурса и стратешког значаја, коначно решење проблема који је настао распадом Друштва народа које је Ханс третирало као данску територију, за разлику од УН, још није постигнуто. Кодноминијум, односно заједничка владавина над овог територијом је могуће решење, које се за ово острво назире у будућности.

Кад смо већ код кондоминијума, треба подсетити да чак и европске државе које немају проблеме граница имају кондомијуме. Аустрија, Немачка и Швајцарска немају јасно уређену границу у погледу Боденског језера. Иако Швајцарци сматрају да граница дели језеро по средини, ово питање није уређено коначним споразумом држава и све државе врше власт на овој територији. Мада би се од увек доследних Немаца очекивало да са сувереним државама које и сами признају имају тај чувени правно-обавезујући споразум.
Пример конодиминијума који никоме није споран је Дисктрикт Брчко где власт заједнички врше два ентитета у БиХ – Федерација и Република Српска.

Превише је територјиа у свету које нису заокружене као јасне државне творевине или делови суверених држава. Из тог разлога, отвара се значајно питање – који је то потенцијални оквир који се може прихватити код дефинисања статуса Косова и Метохије?
Једино што ниједној од држава поменутих у уводу текста није спорно је то да немају намеру признања чак и безвредних територија било коме, све док сматрају да полажу легитимно право на те територије.

Аргументи који би се пре могли поставитити у примерима тих држава попут фактичког стања (преко 90% грађана Гибралтара се на референдуму изјаснило да припада Британији, али то не омета Шпанију да полаже право на територију), камена око врата који оптерећује односе са другим државама, (дословно применљиво на острво Ханс), економског развоја (дистрикт Брчко) или будуће извесности (Боденско језеро), до сада се нису чули у овим случајевима. Дакле, сви аргументи којима се покушава припремити терет на признање независности Косова од стране Србије једноставно нису и не би смели бити опција ни Србији као што нису опција другим сувереним државама.

Са друге стране, у свим случајевима спорних територија, међународно право суштински омогућава осмишљавање одрживих модела који могу довести до трајног решења вршења власти на територији, а представљају вид компромиса. Такав модел би морао у себи садржати питања која су од значаја за заједнички живот различитих ентитета, пре свега у свакодневним животним питањима, па би самим тим морао бити креативан.

Грађани Фарских острва, примера ради, немају погодности данског пасоша нити могућност да се сматрају држављанима ЕУ, па чак ни држављанима Данске, имају своју фудбалску репрезентацију, доносе своје законе, на референдуму су се још одавно изјасили за независност, али их Данска сматра својом локалном самоуправом. Истовремено, оство Ханс сматра својом територијом без било какве аутономије. Изгледа да је Данској итекако одговорало да фактичко стање и проблем са делом територије где становништво не осећа припадност тој земљи, реши тако што ће њихове захтеве подвести под свој Устав са високим степеном аутономије.

То свакако не спречава Острвљане да навијају за своју репрезентацију, доносе своје законе, уређују свој живот. И Данска их у томе не спречава.
Закључак је јасан. Косово је могуће решити по узору на више различитих постојећих модела, уз комбиновање делова тих модела, и уз два суштинска услова – Косово не сме бити признато од стране Републике Србије као суверена држава, нити му се сме омогућити место у УН, и суштински, модел уређења односа мора бити такав да омогући нормалан живот свима који живе на тој територији, што не мора искључивати и питање поделе сфера утицаја. Ако дође до “поделе”, бар ће Данска то разумети као унутрашњу територијалну организацију Фарских острва. Северни део биће оство Ханс, јужни Фарска Острва.

Војин Биљић
адвокат
Члан програмског савета ДЈБ

О аутору

Војин Биљић

Рођен 1977. године у Ужицу где је и завршио гимназију. Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 2002. године. Високе специјалистичке студије (2003. године) из права Европске уније (2005. године) Universite Nancy2 завршио је 2003 године.  Исте године уписао и постдипломске студије из права Европске уније на Правном факултету у Београду . Чин резервног потпоручника Војске Србије стекао након завршене 117. Класе слушалаца за резервне официре 2005.године. Исте године је положио  правосудни испит и уписао се у Адвокатску комору Београда, као адвокат. Од 2007. до 2010. године председник Надзорог одбора АК ДМБ Раковица. Од 2005. континуирано држи предавања на стручним скуповима у земљи и иностранству у областима банкарског права, права конкуренције, људских права и права ЕУ.

9
Оставите коментар

avatar
2500
8 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
8 Comment authors
надаMiletaPanović DragoljubS.Z.Nebojša Recent comment authors
најновији најстарији
S.Z.
Гост
S.Z.

Sviđa mi se Biljićev tekst. Ovu ideju o modelu Farskih ostrva, gde Danska ostrvo tretira kao svoj domen, iako sa punom faktičkom samoupravom (pa i ne daje pravo građanima Farskih ostrva na svoj pasoš) do sad još nisam čuo u kontekstu Kosova i Srbije, ali mi deluje vrlo interesantna.
Možemo dodati i da Farska ostrva nemaju nikakvo predstavljanje u Ujedinjenim nacijama, iako su učlanjena u neka tela Ujedinjenih nacija koja su za njih bitna (FAO – zbog poljoprivrede i ribarstva) kao i u Nordijsko veće, koje je njihova verzija regionalnih integracija (opet stoji analogija sa Kosovom sa zvezdicom…)

jedan Zika
Гост
jedan Zika

Pozdrav svima iz sve snage i naravno Vama Vojine,
Masinski inzenjer sam pa mozda „trapavo“ kpmentarisem.
Vecinu spornih oblasti-teritorija medju priznatim -suverenim Drzavama sam razumeo.
Danska i Kanada – teritorija ostrvo Hans
Spanija – Velika/ Britanija – Gibraltar
Austrija, Nemacka Svajcarske – Bodensko jezero
Federacija, Republika Srpska – Brcko distikt
Sce ovo sam cuo dans prvi puy i janp mi jr, alo sta ne znam i ne razumem.
Za Farska ostrva srvarno ne znam ko je druga piznata Drazava pa su oni samostalni i nije tako bitno.
ALI
Srbija bi morala da ima nesuglasice sa drugom priznatom Drzavom oko teritorije Kosova.
Logicno to bi trebalo da bude Albanija. ali nije.
Ako ce priznata- suverena Srbija da ima nesuglasice i pregovara sa nepiznatim Kosovom nekako mi nelogicno.
Uz vise puta objasnjene Ugovore sanstefanski-berlinski-londonski-kumanosvski.
Banetov komentar na Skupstini da Kosovo moze biti oteto ali ner sme boti poklonjeno,
„Provlem“ Kpsova je urediti Srbiju. Pa da u Skypstini Srbije bude desetine, Albanava,Hrvata Roma o da ce bez zvonceta glasato za dobrobit stanovniksa zemlje bez obzira kako se zove.

Djordje Mitić
Гост
Djordje Mitić

Odlična analiza.
Lično mogu da samo da preporučim ovog mladog gospodina, da i na narednim izborima, predvodi kampanju, siguran sam da rezultati neće izostati.
Inače, moram da primetim, da je novoformirani programski savet, prepun kvalitetnih kadrova, te preporučujem da se isti mnogo više aktiviraju, jer je šteta da ovakvo znanje i talenat ne budu iskorišćeni na pravi način za dobrobit stranke, naroda i države.
U to ime, srdačno vas pozdravljam.

S.Z.
Гост
S.Z.

Podsetiću da je mladi gospodin bio na čelu liste DJB-Dveri na ovogodišnjim izborima u Beogradu i da su rezultati izostali. Jedino je u finišu kampanje odjednom Dušan Pavlović pomenut kao kandidat DJB za gradonačelnika, što je verovatno učinjeno zato što Biljić i nije baš blistao u kampanji. Ne znam da li je komentar na koji odgovaram u stvari ironičan, ali koliko sam ja razumeo okosnicu programskog saveta čini bivše rukovodstvo koje se povuklo upravo zahvaljujući tome što su rezultati u Beogradu bili takvi kakvi su bili, a gde opet spada i Vojin Biljić. DJB još od 2016. nikako da znanje i talenat ostvari na dobrobit same stranke u osnivanju/pročišćavanju, a za narod i državu ćemo polako, mukotrpnim radom već videti šta može biti…

goran j.
Гост
goran j.

Svaka neravnoteza ostvarenih interesa izmedju dva naroda u buducnosti ce se meriti skinutim glavama. Ona strana koja ne ostvari bar minimum interesa ce u buducnosti biti plodno tle za razvoj mrznje sto ce kada dodje povoljno vreme rezultirati bestijalnim zlocinima.
Uz malo mudrosti KiM bi moglo postati ono sto vezuje dva naroda a ne ono sto ih razdvaja, Mogli bi se takmiciti ko ga vise voli i ko ce vise doprineti njegovom napredku.
Minimum srpskih interesa bi bilo ostvarenje ZSO, razresenje imovinskih potrazivanja nase drzave, firmi i privatnih lica i adekvatna zastita nasih kulturnih istorijskih i verskih dobara. Naravno bez stolice u UN i bez naseg priznanja njih kao drzave. Tad se mogu primeniti razne ideje da se regulise status KiM pa i ove o kojima pise Biljic.
Dva zavadjena i konfrontirana naroda me uvek podsecaju na sliku dva vola koji guraju glavama i rogovima jedan prema drugom. Posto postignu ravnotezu, sa penom na ustima i zakrvavljenih ociju stoje u mestu ne dajuci jedan drugom da mrdnu sa tog mesta na zivotnom putu. Za to vreme svi prodjose pored njih i odose van domasaja oka napred, stisa se i prasina koju su podigli hodajuci.
Nemoguce je da se ta dva vola nece u jednom trenutku zapitati sta mi to radimo, svi su otisli napred samo mi stojimo u mestu blokirajuci put jedan drugom.
Mislim da je danas vreme za takvo pitanje, za posteno zadovoljavanje interesa obe strane i za pokretanje napred i pokusaj da stignemo one koji su otisli daleko ispred nas.
Na nasu nesrecu interesi velikih sila su u suprotnosti sa ovakvim scenariom jer njima odgovara da jedna zavadjena strana u buducnosti bude bic za disciplinovanje druge sto medjusobnu mrznju i sukobe vodi ka beskraju…

Nebojša
Гост
Nebojša

Све је то лепо и тачно написано. Но, чик да погађамо да ће власт у Београду, тј. председник Србије од свих понуђених и прецизних и по Србију повољних решења, изабрати убедљиво најгоре решење по државу Србију и њене грађане? Знајући понашање председника Србије држави Србији а нарочито Србима са Косова и МЕтохије се пише добро. Требало би нарочито они да добро послушају шта ће им рећи у недељу у Ксоовској Митровици. ОЧИТАЋЕ ИМ ОПЕЛО !

Panović Dragoljub
Гост
Panović Dragoljub

Mislim da je Kosovo u mnogim našim srpskim glavama fikcija, dok je stvarnost sasvim nešto drugo. Srbiji je uslovljen svaki ekonomski napredak u Evropi dok ne reši pitanje Kosova, koje Evropa i Amerika više neće da čekaju. Ni Srbija ne može da čeka, jer joj natalitet pada, mladi zbog loše ekonomske situacije u zemlji masovno odlaze u svet u jednom pravcu. Ništa nije preče od živpta. Ako situacija ostane ovakva ni ovo što imamo neće nam trebati, jer bez dece i unuka ostaćemo da živimo beznadežno sami i praznim kućama i stanovima. Moramo shvatiti da će se u sledećih dvadeset godina Evropa drastično menjati. Nestaće i najveće nacionalne države, prestati da važe granice između zemalja. Multinacionalne države i društva su budućnost Evrope i sveta, ako on uopšte opstane u ovoj najvećoj svetskoj krizi od Drugog svetskog rata. Velike zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Švetska, Italija, Španija gube nacionalni indentitet, jer su kao i mi postale stare države bez nacionalne perspektive. Migrantska kruza izmeniće nacionalni Evropski karakter i etničku sliku mnogih evropskih država. Gde je naša perspektiva u takvoj situaciji? Mislimo li da će nas ta kriza mimoići? Da li možemo večno stajati na neprijateljskim pozicijama kada su u pitanju naše komšije? Naša deca neće da žive u državi bez perspektive. Mi se moramo menjati i početi drugačije da razmišljamo. Ako sa nekim putem Briselskog sporazuma definišete granice, za koje tvrdite da su vaše, priznate nezavisno sudstvo, školstvo i sve druge institucije sistema koje znače državnost jedne teritorije, date im internacionalni telefonski broj, onda ste ga na taj način indirektno priznali. Niko nikada u političkom programu vodećih partija u Srbiji nije ponudio Albancima sa Kosova uslove zajedničkog života i političkog delovanja albanske manjine u jednom stvarnom demokratskom društvu. Ukoliko bi Albanci bili u srpskom parlamentu u demokratskoj državi Srbiji, dobili bi najmanje četiri do pet ministarskih mesta i značajno uticali na političke prilike u zemlji. E to bi već bio problem za političku elitu Srbije. Oni takvu Srbiju ne bi želeli. Ni ja sam ne bi znao da predložim rešenje Kosovskog problema. Neko mora preuzeti odgovornost i probati da reši taj problem. Ovakvo stanje niko od vodećih svetskih sila ne prihvata. Traže da sami nađemo rešenje koje će zadovoljiti obadve strane u pregovorima. Mi uglavnom znamo šta nećemo, ali malo ljudi u Srbiji zna šta hoćemo.

Mileta
Гост
Mileta

A, na primer, mogli biste nam ukazati na razlike izmedju navedenih primera i naseg slucaja sa
Kosmetom? Na primer na Kosmetu zivi ~2000000 ljudi, a koliko ima ljudi na Farskim ostrvima.
Ili koliko su udaljeni od svoje matice, te sitnice. Pravo na samoopredeljenje je iznad suvereniteta
tj da se bolje izrazim promasaji demokratije, kulture, prava gradjana teraju ljude ili iz zemlje ili na
samoopredeljenje(iseli se ti) da izaberu drzavu i urede je na onaj nacin koji vise pogoduje vecini
na nekoj teritoriji.
Da li vam nekad padne na pamet sta ce raditi ti ljudi na Kosmetu? Predlažete odugovlačenja u nedogled bez obzira na tolike ljude tamo, a sami ste svesni koliko je i jedna decenija gubitak i da u takvom mutnom stanju snalaze se samo krokodili.
U da li ikada o nečemu drugom mislite osim o teritoriji i ‘svetinjama’? Čoveče, gde su ljudi, kud ste zaboravili ljudskost kad krenuste o ovome da pišete?

нада
Гост
нада

текст је заиста добар . волим када ми ДЈБ отвори нове видике, зато вас и читам уместо вести. АЛи ми није јасно сад како се на крају каже, јер Војин користи три различита термина. Волела бих заиста да знам, да ли је „Kodnominijum kondomijume или konodiminijuma“