Ауторски текст Источна Србија

Пркос се у Мајданпеку зове Вишња

Огромна већина грађана Србије се свакодневно пита да ли ће нам и када ће нам бити боље. Велики број њих гледа како године пролазе, како се ствари мењају, али на горе, како се урушавају вредности, комплетан систем и институције, и чине мало или пак ништа да то зауставе и промене.

Предали су се, да ли што је тако лакше или узрокује мање главобоље, препустили се животарењу и будућности која траје до сутра, нижући тако дан за даном и чекајући некога ко ће бити довољно храбар и одважан да нас све избави из овог у чему живимо. Баш као у бајци. И тако деценије прођу, а остане само горчина и осећај неостварености и промашености који прате попут какве злокобне сенке уз незаобилазну тврдњу која би тобоже требало да потврди да се ништа не може променити јер ‘’сви су политичари исти и мисле само на себе.’’

Због свих тих предатих и оних који су одустали, или пак оних који су решили да затворе оба ока, уста, па и нос и окрену главу зарад мање или веће користи коју им близина власти пружа, одушеви ме младост, храброст, бунт и одбијање да се пристане на живот недостојан човека.

Испуне ме поносом сви они који су имали обиље могућности негде другде у белом свету, а изабрали да се боре у својој земљи, у свом граду, против оних којима су ситни интереси и себичлук једина светиња.

Уверена сам да је једна од најхрабријих младих жена у Србији данас једна Вишња, омиљена наставница енглеског, која свој хлеб поштено зарађује предајући у три сеоске школе у околини Мајданпека.

Можемо ли уопште да сагледамо колико је храборости потребно једној младој жени од 27 година, наставници у државној школи да одважно стане прва и поведе и оснажи своје суграђане како би спречили да се у Мајданпеку заувек угаси светло? Да ли смо свесни колика је њена љубав према свом граду у коме је решила да остане, свесно одбацивши могућност да живи нормалним животом на другом континенту и поред прилика које је имала захваљујући свом образовању и усавршавању?

Величина њене жртве сведочи о томе колико воли место где живи и сведочи о њеном сну да од овог места створи угодно и пријатно место за достојанствен живот који је и те како могућ имајући у виду све потенцијале које Мајданпек и околна места имају.

Вративши се на питање с почетка текста, биће нам боље када и сами будемо бољи. Када сви ми пронађемо и охрабримо једну Вишњу у себи, ону – која је пркосна, која је храбра, која је свесна неподопштина оних против којих је храбро устала и подигла глас зато што бесрамно краду будућност и њој, и њеним суграђанима и свима онима који једино што траже јесте достојанствен живот јер само је такав вредан живљења.

С нестрпљењем ишчекујемо изборе у Мајданпеку који ће се одржати у недељу, 2. септембра у нади да ће младост и храброст однети превагу над онима који су нам отели достојанство, који су киднаповали правду и чији смо таоци шест предугих година.

Надамо се да ће Вишња бити пример и узор свим младима који ће коначно увидети да ниједне промене нема без њих, без бескомпромисне храбости, пркоса и одважности који су стални пратиоци у борбама које су веће од нас самих, али које морамо водити уколико се сматрамо часним. Јер, упркос свему, неописив је осећај знати да сте у борби против овог зла на правој страни, на оној на коју мали број људи сме да стане.

Др Ана Стевановић, потпредседница покрета Доста је било и народна посланица

 

О аутору

др Анa Стевaновић

Др Ана Стевановић Матурирала у Петој београдској гимназији. Дипломирала 2008. године менаџмент и продукцију у позоришту, радију и култури на Факултету драмских уметности, у Београду. Докторирала на теми психологије менаџмента и лидерства, организационих иновација установа културе и психологије креативности на истом факултету. Од 2004. године активно учествује у организацији истакнутих културних догађаја, а понајвише се бавила комуникационим стратегијама и односима с јавношћу сарађујући са највећим филмским фестивалима у земљи. Као један од најбољих студената била је стипендиста Министарства просвете и науке РС, Скупшине Града Београда, Републичког завода за развој научног и уметничког подмлатка, Еуробанке ЕФГ и Владе Републике Грчке на Аристотеловом Универзитету у Солуну. Објавила око петнаест научних радова у домаћим и међународним научним часописима у којима је истраживала теме попут медијске цензуре и етике медија, психологије лидерства и комуникационих стратегија. Преко 13 година у области културе и уметности на позицији менаџер за комуникације.

3
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
AcoДр Ана СтевановићParisenžermen Recent comment authors
најновији најстарији
Parisenžermen
Гост
Parisenžermen

Moram da pohvalim, stvarno prelep tekst. Svaka čast Ana.

Др Ана Стевановић
Гост
Ana Stevanović

Hvala Vam od sveg srca! Svako dobro!

Aco
Гост
Aco

Svaka čast na hrabrosti. Volim vaš kraj, planinar sam i stvarno mi je žao kada vidim napuštene kuće. I prethodne vlasti su krive i ova sada. Skinite nepismene s vlasti!