VIDEO Kultura Skupština

(Video) Ana Stevanović: Država da podrži izvoz filma

Narodna poslanica Ana Stevanović na odboru za kulturu upitala predstavnike resornog ministrastva da li će podsticati izvoz filma. Ona je pokazala i da ne postoji nikakav pregled snimljenih filmova, što je narolito važno jer najveći deo domaće kinematografije finansira država.

Dosta je bilo

Dosta je bilo

2
Ostavite komentar

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
goran j.Ana Recent comment authors
najnoviji najstariji
Ana
Gost
Ana

Bravo, Ana, prava tema. Ova država nikada nije radila na tome da naše umetnike promoviše u inostranstvu, što civilizovane države rade punom parom i od toga nemalo zarađuju. Generacije naših umetnika, prvenstveno iz oblasti slikarstva, filma, savremene klasične muzike (odnedavno se tobože finansira prevođenje naših pisaca u inostranstvu) su mogle da imaju međunarodnu slavu da je ova država nešto uradila da ih dolično predstavi u svetu. U našim kulturnim centrima u svetu, ističem Pariz, izlažu oni koji su u prijateljskim ili interesnim vezama sa onima koji o tome odlučuju, a o tome odlučuju ljudi koji nemaju nikakav kredibilitet u ovoj oblasti. Ne bih ovde da širim priču ko je sve bio na mestu direktora k.c. u Parizu i kako je na to mesto dospeo, ali i o tome bi se moglo štošta reći.

goran j.
Gost
goran j.

Dug je put do umetnickog dela vrednog prodaje.
Zalaganje za pomoc drzave za izvoz filma ili bilo kojeg umetnickog proizvoda je smesno u nasim uslovima gde su okolnosti drustvene takve da se decenijama dusevni zivot degradira „satanskim“ okruzenjem u kome odrastaju nova pokolenja. Poseban je problem negativna selekcija gde se na kljucna mesta u bilo kojoj oblasti pa i u umetnosti postavljaju medioktiteti i uluzice. Pa sta mi mozemo da ponudimo bilo kome? Mozda jos provincija moze nesto da iscedi iz sebe dok potpuno ne presahnemo kao zajednica sposobna da stvori bilo kakvo delo duha, vredno paznje. To je kao kad bi se zalagali za pomoc za ivoz necega sto nekvalitetno proizvodi poluraspadnuta fabrika gde vlada javasluk i nerad.
Nasi danasnji (jalovi) „umetnici“ samo „njuse“ sta je trenutno trend u svetu i pokusavaju da naprave jeftine kopije i uvaljaju nekome. Prestali smo da pravimo razliku izmedju sadrzaja i forme vazno je samo zaraditi iako je taj uspeh uvek kratkog daha.
Narod je odavno rekao da „dobrog konja i u podrumu nadju“ pa bi tako i naseg kvalitetnog umetnika lako nasli jer i svet pati od deficita te vrste stvaralaca i njihovih dela.
Kada bi kao drustvo promenili ovaj rusilacki kurs samounistenja mogli bi se nadati brzom oporavku u materijalnom svetu ali duhovni oporavak bi trajao mnogo duze. Uz puno znanja i srece, merio bi se decenijama.
Medjutim stigao je samo onaj ko je krenuo.