Pravosuđe Saopštenje

Sud kaže Vučić može nesmetano da iznosi laži o političkim protivnicima

Viši sud u Beogradu presudio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić može nekažnjeno da vređa političke protivnike i iznosi neistine o njima, a oni to moraju da trpe.

Povodom tužbe Saše Radulovića protiv Aleksandra Vučića zbog laži izrečenih u emisiji Ćirilica 2014. godine, sud je ocenio da je građanin koji je odlučio da se politički angažuje, kao Saša Radulović 2014. godine, dužan da trpi posledice netačnih informacija.

”Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je utvrdio da…posledice po tužioca nisu nastupile, a ovo iz razloga kako je pravilno zaključio prvostepeni sud što je tužilac i sam prilikom saslušanja izjavio da je u to vreme bio predsednik političkog pokreta ”Dosta je bilo”, i to je bilo 2014.  godine, a da je nakon toga bio prvi čovek i organizator i vođa pokreta koji je glasovima birača ušao u Skupštinu RS, što znači da je na tom planu apsolutno napredovao, i ako u to vreme tužilac nije bio ministar kako je sam izjavio jer je dao ostavku u januaru 2014., on je u to vreme bio imenovani nosilac javne političke funkcije kao predstavnik i predsednik političkog pokreta i kao takav je dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultat njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi sa obavljanjem njegove funkcije, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja, što jasno govori član 8 Zakona o informisanju RS”, stoji u presudi Višeg suda.

Podsećamo, Vučić je u Ćirilici lažno optužio Sašu Radulovića da je kao ministar privrede novinarima BIRN-a dostavio nacrt ugovora države Srbije, Etihada i Jat Ervejz. Sud, međutim, tri godine nije uspeo da nađe Aleksandra Vučića na adresi sve do januara 2018. kada se odvažio da poziv za ročište stavi na oglasnu tablu suda. Ni Vučić, ni njegov advokat, se nijednom nisu pojavili na ročištu. Dokazi su izvođeni, ali Vučić nije dao odgovor na tužbu, što je morao po zakonu. Umesto njega, njegovom “odbranom” se bavio sud.

Saša Radulović nikada nikome nije dao nikakve nacrte ugovora ili ugovore ili memorandume ili bilo kakve dokumente kojima je imao pristup kao ministar privrede, pa ni nacrte štetnih tajnih ugovora između države Srbije, JAT-a i Etihada. Ni posredno ni neposredno.

Na sudu je posvedočio i novinar BIRN-a Slobodan Georgiev koji je rekao da nije dobio ugovor od Saše Radulovića. ”U to vreme je lično poznavao Radulovića, ali je izjavio u to vreme mu nije poverio nikakvu informaciju vezano za tim poslom, navodi se u presudi šta je Georgiev rekao pred sudom. Georgijeve je u to vreme inače lično poznavao i Aleksandra Vučića.

Sud je, međutim, ovaj precizan iskaz Georgieva ocenio kao ”neodređen i dat na bazi pretpostavki”.

Presuda koju je donelo sudsko veće u sastavu Zorica Veljić, Zoran Rogić i Vesna Damjanović znači da sud predsednika Vučića smatra suverenom koji poštuje zakon samo kad on hoće, i da od njegove volje zavisi da li će se osnovna ljudska prava poštovati. Faktički, jedna pravila važe za Vučića, a druga za sve ostale građane.

Tačno je da nosioci političkih funkcija moraju da imaju veći nivo trpeljivosti prema kritičkom mišljenju, ali ne tako da drugi nosilac javne funkcije može da laže i vređa bez mogućnosti da svoja prava zaštite pred sudom. Sud je konstatovao da Saša Radulović nije dokazao da je pretrpeo štetu od laži Aleksandra Vučića.

Stavom da nosioci javnih i političkih funkcija nemaju pravo na zaštitu od netačnih informacija i potpunih fabrikacija, postupajući sudija je i sve svoje kolege stavio van pravne zaštite dozvolivši da bilo ko neometano plasira izmišljotine i laži o sudijama, njihovom porodicama i predmetima.

Povodom presude Višeg suda, Saša Radulović će kao prvi korak uložiti žalbu Ustavnom sudu. Zatim će preduzeti i sva druga pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju, uključujući zatev za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudija zbog kršenja zakona o sudijama i kodeksa sudijske etike.

Iako očekujemo da će sve nadležne instance pokušati da uguše ovaj predmet, u interesu svih građana Srbije je da vide na konkretnom primeru kako se uništava pravni sistem u Srbiji zarad interesa jednog čoveka.

U prilogu:
Presuda Višeg suda u Beogradu

Presuda Višeg suda-edited

 

Dosta je bilo

Dosta je bilo

2
Ostavite komentar

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
Bor BoraninBetelgeuse Recent comment authors
najnoviji najstariji
Betelgeuse
Gost
Betelgeuse

Sledeći put ne preskočiti 6. oktobar. Lustracija i kazne za sve one koji su se usudili da krše Ustav i zakone. Tako to biva kada se oprosti zlikovcima, oni vama neće…

Bor Boranin
Gost
Bor Boranin

GDE SU INTELIGENCIJA I INTELEKTUALCI U SRBIJI??

Ako su nekada intelektualci u Srbiji bili neko i nešto, bavili se naukom, usavršavali sebe i društvo, smišljali, projektovali, gradili puteve, fabrike, usavršavali proizvodnju i razvijali zemlju. Pomenuo bi nekih, da mi ostali ne zamere, Branko Žeželj, Miomir Vukobratović, Dušan Kanazir, Aleksandar Stojanović, Pavle Savić i mnogo drugih inženjera, lekara, hemičara su uzdigli Srbiju od poljoprivredne u srednje razvijene industrijske i poljoprivredne zemlje. Njihov doprinos je nemerljiv, s jedne strane, a s druge njihovo mišljenje, rad i rezultate rada su poštovani od strane politike, nauke i naroda. Sada u XXI veku sve se promenilo. Politika i političari su u prvom planu, na inteligenciju i intelektualce niko ne računa, oni su dovoljni za sve. Jedan čovek obavlja funkcije predsednika, premijera ministra, sudstva, policije, vojske, nauke, kako sve to stigne? Stigne, okružen je: poltronima, klimoglavcima, šlihterima dupeuvlakačima i mnogo drugih. On se za sve priupita i pita, on za sve odlučuje, a saradnici služe da mu aplaudiraju do iznemoglosti. Koj će njemu vrag inteligencija i intelektualaca, kada je u njemu sve to gusto i čvrsto skoncentrisano. Pored onolikog broja poznatih u svetu elektroinženjera, našeg EPS je zajahao pečenjar, mnoge funkcije obavljaju “doktori” nauka plagijatori (svi znate koji su: Šapić, Stefanović, Tabaković, Tončev, Mali i još namnoženih), eksperti sa kupljenim i potkupljenim diplomama, partijsko i rođačko zapošljavanje. Nekada vodeća firma u SFRJ RTB Bor pao je u rujmoćnijeg po mišićima ne po pameti, preletač sa partije na stranku i uz podršku vlasti doveo je RTB Bor do bunara propasti, oterao je u nevidljivost i nečujnost intelektualce i stručnjake, jer on sve zna, ume i može. Zbog toga vođa je morao da puzi i kleči pred kinezima i sada RTB Bor je kineska zemlja. Ukoliko njegov čelnik preleti u kinesku četvrt uspeha sve sam izlagao(?). Epilog toga je da smo kao država pali na nivou podsaharske Afrike, plate na začelju Evrope, penzije dovoljne samo da se ne umre pre vremena, a s druge strane bajkolaži i hvalospevi bez ograničenja. Najnovije je, izjavio vođa, da se u Srbiji bolje živi nego u Nemačkoj, analiza nije pokazala na kom sloju ljudi se odnosi, možda na Merkelovoj i sebe?