Autorski tekst Ekonomija

Ko štampa novac?

Novac bi trebalo da bude sredstvo razmene. Sredstvo pomoću koga ljudi razmenjuju dobra i usluge. Neki ljudi uzgajaju pradajz, drugi pšenicu, treći prave hleb, četvrti gaje kokoške, peti šišaju ljude, šesti imaju hotel, sedmi se bave umetnošću, osmi kopaju bakar i tako dalje. Neki ljudi proizvode robu, dugi pružaju usluge. Da nema novca kao sredstva razmene, ljudi koji uzgajaju paradajz, kad hoće da se ošišaju, morali bi da traže one frizere kojima treba paradajz, jer onim frizerima kojima treba hleb ne mogu da plate šišanje, jer imaju samo paradajz. Ili bi morali prvo sa svojim paradajzom da odu do ljudi koji prave hleb, a treba im paradajz, razmene svoj paradajz za hleb, pa sa tim hlebom odu do frizera i razmene ga za šišanje. A frizeri bi morali da znaju koliko paradajza, a koliko hleba traže za jedno šišanje, a koliko za farbanje kose.

Koliko novca treba da ima u jednoj državi? Onoliko koliko ljudi u toj državi proizvode dobara i usluga koja trebaju drugim ljudima. Ovo je naravno mnogo lakše reći nego tačno odrediti. Čiji je posao da odredi koliko je to tačno novca? Posao države. Država, u ime svih građana, štampa novac da bi ljudi koji žive u toj državi imali dovoljno sredstva za razmenu. Koliko novca država štampa i kako i ko ga pušta u opticaj, to se zove: monetarna politika. Njen glavni cilj bi morao biti: kako da obezbedim dovoljno sredstva za razmenu (novca) kako bi moja ekonomija, PROIZODNJA dobara i usluga, što uspešnije i brže rasla i razvijala se.

Svake godine, u svakoj državi ljudi proizvode dobra i usluge. Zbir svih dobara i usluga proizvedenih u nekom društvu u toku jedne godine se zove Bruto društveni proizvod – BDP. Ako u toku ove godine BDP stagnira, odnosno društvo proizvede istu količinu dobara i usluga kao i prethodne, ista količina novca je dovoljna za njihovu razmenu. Ako je proizvedeno više, potrebno je doštampati novac.

Grubo govoreći, ako država naštampa više novca nego što je rast BDP-a, doći će do inflacije, odnosno vrednost novca će pasti. Cenu onda plaćaju svi građani i privreda jer ono što imaju vredi manje. Ako država naštampa manje novca nego što je rast BDP-a, izazvaće recesiju. Cilj monetarne politike je da naštampa optimalnu količinu novca i pusti ga na pravi način u opticaj, kako bi se privreda društva razvijala najbrže što može, uz što manju inflaciju. Cilj društva, javni interes, je što veći privredni rast.

Pošto država nije ostrvo, država sarađuje sa drugim državama, odnosno da budem precizniji, ljudi u drugim državama koriste/proizvode dobra i usluge koje ljudi u mojoj državi žele da prodaju/kupe (izvezu/uvezu). Pošto države imaju različit novac, da bi razmena mogla da funkcioniše, mora da postoji mehanizam i kurs razmene između valute moje zemlje i valute drugih zemalja.

Šta se desi kada država naštampa više novca?  Recimo država naštampa mnogo više novca nego što je u toku godine proizvedeno robe i usluga. Dese se dve stvari: inflacija i devalvacija. Ljudi u drugim državama prepoznaju da je moja država naštampala više novca nego što ima proizvoda koje oni hoće u mojoj državi da kupe, i devalviraju moju valutu da bi to kompenzirali. Inače bi moja država moglda da štampa koliko hoće novca i da tim novcem kupuje po svetu šta joj padne na pamet.

Šta se desi kada neka zemlja uvozi više nego što izvozi? To se zove trgovinski deficit. Da bi to moglo da radi, država mora da se zaduži u inostranstvu u stranoj valuti ili da nekome van zemlje proda neku svoju imovinu kako bi dobila dovoljno deviza i pokrila trgovinski deficit.

Da sumiramo u 6 tačaka:

  1. Svaka suverena država štampa novac
  2. Svaka godine je potrebno štampati onoliko novca koliki rast BDP-a
  3. Ako se štampa više, dolazi do kombinacije devalvacije valute i inflacije
  4. Ako se štampa manje, dolazi do gušenja privrednog rasta i recesije
  5. Trgovinski deficit (razlika između uvoza i izvoza) se može finansirati samo prilivom deviza koje dolaze ili u formi spoljneg duga ili kroz prodaju neke imovine.
  6. Država nema potrebu da se zadužuje za bilo šta drugo osim za pokrivanje trgovinskog deficita. Za sve ostalo država štampa novac.

Kada građanima Srbije neko pomene štampanje novca, počne da ih hvata panika. Sećaju se naravno 90-tih godina kada je država štampala novac bez ikakvog pokrića u robi i uslugama kako bi “finansirala” rat i preživela sankcije. U stvari država se finansirala iz džepova građana i privrede koji su za toliko osiromašili. Ono što ne razumeju je da neko mora da štampa novac. Ako novac ne štampa moja država, ko ga štampa?

Bankarski globalizam je na zapadu postigao monopol novca. Novac se štampa na tri mesta u svetu:

  1. Američke federalne rezerve – FED
  2. Evropska centralna banka – ECB i
  3. Banka Japana – BJ.

To se zove trilaterala. Te tri velike centralne banke nisu pod kontrolom matičnih država i njihovih demokratija, već su pod kontrolom najvećih privatnih banaka na svetu. Formirana je i centralna banka centralnih banaka, Bank of International Settlements – BIS, MMF i Svetska banka kao mehanizmi kontrole celog finansijskog sektora za zapadu. Velika većina zemalja na zapadu je napustila svoje valute, pretvorila svoje centralne banke (narodne banke) u menjačnice. Rezultat je da se sav novac koji je potreban za rast BDP-a bilo koje zemlje štampa na ta tri mesta i raspoređuje potpuno van uticaja država i njihovih izabranih demokratija. Od finansijske krize 2008.godine do danas, trilaterala je štampala preko 15 triliona dolara novca i upumpala ih u velike svetske privatne banke i privatne korporacije koje su u vlasništvu najvećih svestkih banaka. Te banke su u vlasništvu malog broja “nevidljivih” porodica.

Onog trenutka kada neka zemlja prepusti svoju valutu nekome, prestane sama da štampa novac za svoj rast BDP-a i pretvori se u menjačnicu, u tom trenutku gubi suverenitet. Od tog trenutka na dalje, zemlja pada u dužničko ropstvo iz koga nema povratka sve dok ne povrati suverenitet. Umesto da štampa novac za rast BDP-a, zemlja onda mora da uzima kredite u inostranstvu da bi obezbedila dovoljno sredstva za razmenu kako bi njena privreda mogla da nastavi da funkcioniše.

Na vrhu ove piramide virtuelnog novca u Evropi je Evropska centralna banka. Od finansijske krize 2008.godine do danas, ECB je naštampala preko 4 triliona evra koji nemaju nikakvo pokriće u robi i uslugama i plasirala ih po nultoj kamatnoj stopi (u prevodu poklonila) velikim evropskim bankama i njihovih korporacijama. Kako to nije dovelo do devalvacije? Odgovor je: evro nema u odnosu na šta da devalvira. I dolar i jen su naštampali istu količinu novca. A kako nije dovelo do inflacije? Novac nije plasiran građanima i privredi, već bankama i multinacionalnim korporacijama koje su tim novcem kupovale imovinu, uglavnom sopstvene akcije i akcije kompanija koje su njihovom vlasništvu, zidale dugove država i duvale balon koji će morati da pukne.

Ovo je drugi tekst serijala o bankarskom globalizmu. Valja nam prvo shvatiti šta se dešava, ko je neprijatelj,  a onda videti šta nam je činiti.

Saša Radulović

Povezani tekstovi:

Nevidljiva ruka monopola

Dosta je bilo

Dosta je bilo

22
Ostavite komentar

avatar
2500
15 Comment threads
7 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
17 Comment authors
VeberLabrisMladenZile111 Recent comment authors
najnoviji najstariji
Milan
Gost
Milan

Lepo sažet opis globalnog toka novca. Ali čemu ta paranoična nota o „nevidljivim porodicama“? To je možda i istina, ali je sasvim irelevantno. Proces globalizacije (integracije) prožima današnju civilizaciju u tolikoj meri, da je svaki protest suvišan. Dalje, mišljenja sam da je, bez obzira što se nekima čini bolnom, globalizacija je zapravo jedini način da civilizacija preživi. Poznati Frenklinov citat je danas relevantniji no ikada: „We must, indeed, all hang together, or most assuredly we shall all hang separately“.

Veber
Gost
Veber

A šta je sa emisijom novca bez pokrića u FED, SCB, BJ. O tome nema govora. To je tek genocid nad čovečnastvom, emisija novca bez pokrića je po poslodicama gora do bilo kakvog fašizma, od oba svetska rata, a po narod u Srbiji i od turske okupacije zajedno sa svetskim i balkanskim ratovima.

Peđa Pledica
Gost
Peđa Pledica

Bravo Saša i hvala.

Ako može samo neka reč o aktelnm dešavanjima oko „ugovora“….gde je DJB u i oko cele te priče?

Hvala.

Mladen
Gost
Mladen

Veoma dobar tekst i sjajan izbor teme. Pretpostavljam da Saša samo kolokvijalno koristi termin „štampanje“, obzirom da preko 95% novčane mase na Zapadu čini žiralni ili bezgotovinski novac. U Srbiji znatno manje, ali to ne menja suštinu.

Izdvojio bih četiri ključne teze koje Saša pominje:

1. Ono što (građani) ne razumeju je da neko mora da štampa novac. Ako novac ne štampa moja država, ko ga štampa?
2. Valja nam prvo shvatiti šta se dešava, ko je neprijatelj, a onda videti šta nam je činiti.
3. Svake godine je potrebno štampati onoliko novca koliki je rast BDP-a
4. Novac se štampa na tri mesta u svetu…

Sa prve dve se u potpunosti slažem, dok druge dve ne stoje.

Novac prethodi proizvodnji, on je njen uzrok, a ne posledica, jer da bi započeli proizvodnju treba platiti (angažovati) proizvodne faktore (opremu, materijal i radnu snagu), a to košta. Dakle, novac treba štampati srazmerno ŽELJENOM, a ne ostvarenom BDP-u. Suštinska razlika. I to ne odjednom za celu godinu, tj. projektovani period, već postepeno, u fazama, jer privredi treba određeno vreme za produkciju roba i usluga. U principu, jedini limiti štampanju novca su neiskorišćeni resursi u jednoj državi i pomenuti vremenski faktor.

Što se štampanja novca tiče, zabluda je da to rade centralne banke. Gro novčane mase čini tzv. žiralni ili bezgotovinski novac, a njega emituju poslovne banke. Čak i novčanice ulaze u opticaj tako što poslovne banke po potrebi menjaju žiralni za papirni novac, tako da možemo reći da su one izvor celokupne novčane mase. Tako je u Srbiji, ali i čitavoj evro zoni. Jednostavno, ni NBS ni ECB se ne bave kreditiranjem bilo koga, čak ni komercijalnih banaka, a novac u opticaju se vremenom ipak povećava. Kako, otkud? Izvor su pomenute poslovne banke kao monopolisti u kreiranju novac. Ono što čini razliku jeste ko je vlasnik poslovnih banaka u nekoj zemlji i za koje svrhe se novac emituje. Primer Nemačke to najbolje ilustruje.

Inače, nije sporno da centralne banke i Bank of International Settlements vrše uticaj i kontrolu nad poslovnim bankama mimo demokratske kontrole, ali se one same defakto ne bave emisijom novca.

Richard Werner on banking and how banks create money: https://www.youtube.com/watch?v=eJETJSME9ro

Slonić Tonić
Gost
Slonić Tonić

Kratko i jasno. Hvala na tekstu.

Stefan
Gost
Stefan

Postoje još dva načina pokrića trgovinski deficita. 1. Deficit se može pokriti i stvaranjem nove vrednosti u zemlji koja je u trgovinskom deficitu. Ideja je jednostavna ja sam uvezao kompijutere, pa sada na njima programiram i sutra ću prodati svoj proizvod/usluge. Čak ne moram da ih prodam nekome i inostranstvu, dovoljno je da je stvorena vrednost i da će u budućnosti neko možda bolje uzgajati paradajz ili pružati neke usluge zbog mog softvera, pa će prekosutra još više kvalitetnog paradajza biti izvezeno. 2. Devizne doznake iz inostranstva, na primer ja kao gastos šaljem deo svojih primanja u Srbiju. Time efektivno stvaram vrednost kojom moja porodica u Srbiji može da raspolaže. Jugoslavija je time (uz zaduživanje naravno) godinama plivala i izlazila na kraj sa privredom koja nije stvarala dovoljno nove vrednosti. Jedini problem tu je što tokom vremena gastosi formiraju svoje porodice u inostranstvu i onda prestanu da šalju devizne doznake. To možda nije bio velik problem dok su te doznake dolazile od nisko obrazovane dijaspore, čija verovatnoća stvaranja veoma skupe nove vrednosti je mala (nažalost život je surov), ali kada vam zemlju napuštaju najobrazovaniji onda ste nadrljali. Ruku na srce nije dobro ni kada nisko obrazovani odlaze iz zemlje, ako u državi ne postoji zdrava piramida društva u kojoj svako radi svoj deo posla da pravi uspešno društvo i omogućuje tim visoko obrazovanima da ne brinu da li će imati šta da jedu i da budu sigurni i imaju potporu dok stvaraju tu skupu novu vrednost da ne moraju sami da prave hleb već da se oslanjaju na druge za to. Takva zemlja u kojoj svako radi svoj deo posla ide napred. Takvu zemlju možemo napraviti.

Bogdan Jovanov
Gost
Bogdan Jovanov

I opet se sve svodi na to da država koja ima nameru da ide napred mora da ima poštenu radnu i odgovornu vlast, a ne šibicare i one koji se bave alhemijom. Jako važno je i da ideologija vlasti mora da kao rezultat ima pozitivnu ekonomiju odn. stvaranje sve većeg BDP-a. Ubeđen sam da država koja ima nameru da ide napred mora da afirmiše i drugačiju političku scenu, gde će ekonomija biti faktor oko čega će se ona kreirati. Levicu bi trebalo da čine partije koje se bore za kvalitetnije trošenje para iz budžeta, a desnicu bi činile one koje se zalažu za stvaranje sve boljih uslova za rad, pa da oni koji pune kasu sve više, bolje i lakše pune tu zajedničku kasu. U ovoj zemlji smo imali zadnjih 70 godina jedan vrlo nakaradan sistem koji je afirmisala komunistička ideologija odn. vlast ge su u osnovi svi brinuli samo o tome kako trošiti budžetske pare. Ravnoteža mora uvek da postoji.
Vlast je po prirodi jedna vrlo, vrlo kvarljiva stvar i zamena vlasti po plincipu ekonomske levice i desnice je nužna za očuvanje zdravog organizma. Postoji po meni još jedan mehanizam za čišćenje političke scene, a to je ograničavanje dužine vlasti jednog čoveka. Recimo da jedan čovek koji je bio na vlasti u dva mandata ili predsednik države ili vlade, a najduže 10 godina ne bi nikada više mogao da se kandiduje za ta dva mesta.

Vanja
Gost
Vanja

Saša, hvala na dobrom članku i ako mi dozvoljavate prokomentarisao bih jednu stvar.
Rekli ste da: „ako država naštampa manje novca nego što je rast BDP-a, izazvaće recesiju“. Manjak novca na trzistu usled manjeg stampana dovodi do deflacije, a ne recesije. Recesija je moguca posledica deflacije, ali ne i zagarantovana. Evo jedan lep clanak koji objasnjava tu vezu: https://mises.org/library/deflation-and-economic-growth-great-depression-great-outlier
Puno hvala i sve najbolje!

Mladen
Gost
Mladen

@Vanja,

Ne znam kako ste izveli taj zaključak, jer se članak koji ste naveli uopšte ne bavi odnosom količine novca i nivoa BDP-a (ono o čemu Saša govori), već korelacijom deflacije (pad cena) i recesije (pad privrednih aktivnosti).

I recesija i deflacija su posledice pada kreditne aktivnosti, tj. smanjenja novčane mase, jer je sav novac poreklom kredit. Istina, deflacija može biti i posledica rasta proizvodnje, ali ovde nije reč o tome. Čim obustavite ili samo smanjite kreditiranje, postojeći krediti se za to vreme otplaćuju (novac nestaje iz opticaja), a nema novog da ga zameni. Direktna posledica je recesija, jer nema dovoljno novca kao sredstva razmene.

@Saša,

Problem sa naknadnim dodavanjem novca (pored ranije rečenog) je i taj što statistički podaci, tj. procena rasta BDP-a dolaze sa velikim zakašnjenjem, mereno mesecima, a ekonomija ne može da stoji svo to vreme. Znači, još jedan razlog zašto novac prethodi proizvodnji, tj. mora unapred da se ubacuje u opticaj. Suština je za koje svrhe, kojom dinamikom i pod kojim uslovima (cenom). Nema nijednog razloga da novac bude skup, jer je nominalna vrednost novca višestruko veća od troškova štampanja, da ne govorimo o „ceni“ digitalnog (bezgotovinskog) novca.

Bogdan Jovanov
Gost
Bogdan Jovanov

Ljudi koji su zavisni od nečega, (narkotika, alkohola, kocke, pa čak i do prekomerne upotrebe čak i hrane), jako se jako teško otkače te zavisti. Čini mi se da se isti fenomen javlja i kod monetarne politike malih država. Potpuno se slažem sa svim što je Saša rekao, ali kada se ekonomija države dovede do situacije u kojoj je naša, gde na prihodnoj strani budžeta imamo sve manje punjenja pa i punjenja sa otimanjem, a na drugoj strani sve više onih koji se kače na budžet, postavlja se jedno veliko pitanje: Da li je bolje nemati mogućnost da upravljaš emisijom sopstvenog novca, kao recimo Crna Gora. Naša država trenutno ne štampa novac, šta će se desiti u trenutku kada postojeća vlast bude priterana uza zid rezultatima svoje loše politike, a sa vlasti nesme zbog kriminala kojim se bavila sve vreme vladanja? Da li će kao i Sloba Milošević da posegne za merom štampanja odnosno obezvređivanja našeg novca. Zbog svega što je narod u ovoj državi iskusio na svojoj koži sada koristi euro za sve veće transakcije i štednju većih suma. Neće se tako lako vratiti poverenje naroda u novac i vlast.

kosta
Gost
kosta

u pravu ste..ali ovo je bilo ugrubo.. deflacija pre ili kasnije dovodi do recesije..

goran j.
Gost
goran j.

Bravo Radulovicu. Kljucna stvar je da se detektuje neprijatelj i bori protiv njega a ne nekih duhova proslosti.
Komunistima su neprijatelji cetnici, zvezdasima partizanovci, Srbima Hrvati i Albanci i obrnuto, gradjanima seljaci itd. Neko namerno podgreva (a ljudi se primaju) te antagonizme da bi nam oduzeli vreme i energiju koja bi nam bila potrebna za borbu protiv stvarnih neprijatelja.
Ono sto je povoljno je to da oni obmanjuju ceo svet sto moze biti jasan znak da su povredljivi i da ih je relativno lako savladati ako bi se vecina zemalja osvestile i pruzile otpor.

Milos Milenkovic
Gost
Milos Milenkovic

Da li Kina i Rusija takodje ne stampaju sopstveni novac, vec su i njihove centralne banke menjacnice? Ili to vazi samo za sitnije ribe? Zanima me takodje od kada Srbija sama ne stampa svoj novac? Hvala i pozdrav

Mladen
Gost
Mladen

@Milos Milenkovic,

Za razliku od Kine, Rusija ne štampa. Ruska centralna banka je svedena na nivo obične menjačnice, pri čemu nikome u državi ne polaže račune, isto kao i „naša“ NBS.

Srbija ne štampa svoj novac od pada Miloševića, tačnije od 2003. kad je usvojen novi zakon o centralnoj banci koji zabranjuje kredite državi bez obzira na svrhu, znači i za investicije i infrastrukturu. Da stvar bude gora, kolonizatori su se pobrinuli da i državne poslovne banke (koje takođe emituju novac) vremenom pređu u strane ruke.

Poređenja radi, Nemačka poseduje mrežu od oko 1500 lokalnih i regionalnih banka u JAVNOM vlasništvu neprofitnog karaktera, koje „štampaju“ žiralni, tj. bezgotovinski novac za potrebe malih i srednjih firmi i pokrivaju 70% ukupnih kreditnih plasmana. Sa takvom podrškom nije nikakvo čudo da su nemačke firme lideri u mnogim branšama, a Nemačka uz Kinu vodeća po pitanju izvoza. Isti recept je primenio Japan posle drugog svetskog rata, kao i Južna Koreja i Tajvan.

Dakle, dobitna kombinacija je kapitalistička privreda + socijalistički bankarski sistem. To ima svoju logiku, jer su nacionalna valuta i bankarski sistem JAVNO DOBRO poput infrastrukture. Defakto prirodni monopol (krvotok ekonomije). Tu privatnici i/ili stranci nemaju šta da traže.

Bogdan Jovanov
Gost
Bogdan Jovanov

Odličan tekst o samoj tehnologiji ubacivanja novca.

Andrej #2
Gost
Andrej #2

Pojednostavljeno samo se bojim u jednom delu previse. Naime, samo „stampanje“ novca ne dovodi do inflacije. To smo videli prvih par godina od krize 2008.e. Potrebno je da taj novi novac neko i uzme i da isti udje u promet. A gradjani, privrede i drzave su bile prezaduzene tako da ovi trilioni o kojima Sasa prica nisu doveli do inflacije tokom prvih par godina jer prosto niko nije uzimao nove kredite. Ovo je takodje vazno – novac nastaje onog trenutka kada neko uzme kredit. Sta smo videli u skorije vreme? Videli smo enorman porast vrednosti akcija, velike akvizicije i ukrupnjavanje kompanija. Naime, ko god je imao kolateral da uzme novi kredit uzimao bi taj novi bezvredan novac i njime kupovao nesto sto ima vrednost – kompanije, zemljiste, nekretnine. Vidimo da cene nekretnina rastu protivno svakoj logici, da akcije kompanija rastu bez obzira na profite, da cena zemlje raste toliko da vam treba 50 godina da je obradjujete da biste je isplatili…
Ono sto je za ovu pricu vazno je da smo dosli u nenormalnu situaciju da je drzava svoj monopol nad emisijom novca prepustila privatnim bankama, pa se sada drzava kod istih zaduzuje uz kamatu??? Umesto da sama emituje novac za razvoj svoje infrastrukture, na primer, drzava se zaduzuje (kod nas jos i uz devizne klauzule) da bi pravila puteve. Pri tome 90% onoga sto za put treba je domaceg porekla i placa se dinarima. Nebojsa Katic o ovome pise vec godinama…ut3qt

cviko
Gost
cviko

mnogo vremena se čeka da administrator ODOBRI KOMENTAR TEKSTA.
Tako da komentari i tekst postaju zastareli.
KOD komentara ne vidim zašto se čekalo toliko vremena da se odobre (???),
jer su oni svi u veoma pristojnom šavu korektnosti.
Ima dobrih komentara koji provociraju da se dalje čita ako se želi podrobnije upoznati.
/
Suštinu ovog teksta vidim u tome
da su milijarderi (bilijarderi) koji upravljaju planetom,
da su toliko udaljeni od naroda (DEMOS-a) u vrhovima NOVCA
da su basnoslovno mnogo plaćeni,
i da su zbog toga “ TOLIKO USPEŠNI“ da imaju prava da nameću
svoje SHVATANJE da GLOBALISTIČKO-KORPORATIVNO SHVATANJE BANKARA
/
MORA DA ZAMENI
sadašnje shvatanje upravljanja državama i planetom.
Suvereniteti država i naroda su bespotrebni.
Narodi sa 10 miliona stanovnika su nebitni NULA.
DEMOS ne može da odlučuje o efikasnosti sistema
/
JER ŠTO je sistem veći to je efikasniji,
jer manje njih donosi odluke DOBRE ZA CEO SVET
(mislim dobre prvenstveno za miliajardere)
/
DEMOS uopšte ne vide (slobode,suverenitet država,prava,)
DEMOS je bezlična masa koja MORA DA se troši za rast banaka.

Sale
Gost
Sale

Sta je sa Kinezima i Svajcarcima? Mislio sam da oni stampaju sami svoj novac? Moze li neko verziran da objasni? Hvala

111
Gost
111

Sve je ovo tacno. Ali jedini nacin da Radulovic sprovede svoj sjajni ekonomsko socijalni program, je da se skloni ovaj umobolnik sa vlasti,kako se cini jedino verovatno silom, jer uziva podrsku Zapada,a fer izbori su fantazija,kao i njihov povoljan rezultat u ovom vecinski slugerijanskom drustvu. Mi simpatizeri DJB smo izuzeci,ali manjina. Ali posto Zapad ne zivi ovaj ovde jako mucan zivot, predlazem da se pokrenu konkretne akcije protiv ovog umobolnika koji je odavno prekrsio Ustav,a ostavku ne daje. Setnje subotnje ne daju rezultate jer njima rukovode zute stetocine i niko ih ne voli. Treba poceti sa blokadama pruga i mostova ,a mozda i puteva u BG ali u drugim gradovima. Jedino se tako mogu povuci ovi fasisticki monstrumi ,setnje ne daju rezultat. Onda na celo reformi postaviti Sasu Radulovica i akademika Teodorovica。 Ovi dobri intelektualci ce jedini da izvrse proveru imovine tajkuncinama i zaplenu iste i podelu iste nama osiromasenom narodu i ostale potrebne reforme. Ovde treba da se desi socijalna pobuna,a ne zute DS revolucije recikliranih stetocina. Ne ljuti te se ako ovaj tekst prejak

Zile
Gost
Zile

Ali kako dolazi do pucanja balona?Jer mi je nelogicno zasto bi trilaterala prestala da upumpava novac kad je njima iovako cilj da pokupuju sve u svetu?Da li tacka pucanja balona zapravo obelezava momenat kad vise nemaju opciju sta da kupe?

Mladen
Gost
Mladen

@Zile,

Bankarima nije samo cilj profit (jer i ovako ne znaju šta će sa parama), već na prvom mestu kontrola i preobražaj društva prema svojim dugoročnim planovima. Preporučujem dokumentarac baziran na knjizi i iskustvu ekonomiste Ričarda Vernera „Princes of the Yen: Central Banks and the Transformation of the Economy“: https://www.youtube.com/watch?v=p5Ac7ap_MAY

Bankari ne mogu direktno da kupuju imovinu po svetu novoemitovanim novcem, to bi bilo suviše providno, ali i inflatorno. Umesto toga, oni emituju svež novac u formi kredita, pa kada dužnici vremenom stvore novu vrednost, tj. obezbede pokriće u robi i uslugama, bankari tada jednostavno pokupe kajmak putem kamata, što je takođe prevara epskih proporcija. Ali to je druga tema.

Labris
Gost
Labris

Politički sistem Radulovići je važan,važno je da društvom vladaju zakoni,a ne manjina,važno je da vlada jednne države krož monetarnu politiku KONTROLIŠE KOLIČINU I KRETSNJE novca kroz platni sistem. Važno je da su definisani resursi. Važno je da vlda ZNA da odredi vtednosnu jedinicu PRIMARNE sirovine kao vrednosnu jedinicu koja će biti pokretač BDP i potrošačkog društva.
Sve suprotno ovome politički sistem svesno i nernrno gaji elitu političkih mešetara i kriminalaca.
POLITIČKA VOLJA.