Блог

Утицај тржишне цене бакра на ефекте пословања РТБ Бор


Актуелни моменат у пословању РТБ Бор је оптерећен предрасудама. Замењују се тезе и манипулише чињеницама. Користи се незнање и непознавање основних принципа пословања на […]

Реструктурирање – шта ће се догодити 15. маја


Да су уместо опструкције закони били усвојени у децембру месецу, Агенција за приватизацију би у складу са плановима у јануару поднела план финансијског реструктурирања за 10 предузећа и не само испунила обавезе према Светској банци за кредит од 250 милиона $, већ би и те прве фирме могле да успешно заврше финансијско реструктурирање у фебруару, добију обртна средства од Фонда за развој и почну нормално да функционишу на здравим тржишним основама. Ни да се закони усвоје у јануару није било касно. Уместо тога, ове урушене друштвене фирме су осуђене на даље пропадање, а запослени остављени у даљој неизвесности.

Шта је потребно да би Србија кренула напред


Ауторски текст Саше Радуловића, носиоца листе “Доста је било”. Да би Србија кренула напред, нова влада би морала да демонтира паразитски партијски систем и његову буразерску економију који убија Србију и због којег пропадамо. Годишњи трошак тог система је преко 2,5 милијарде евра. Тај трошак је далеко већи од укупног годишњег дефицита Србије. Већи од укупног трошка целог здравственог система.

О Мерцедесовој инвестицији у Србију


У новембру месецу имали смо у кабинету ППВ-а састанак са једним од директора Мерцедеса у вези са њиховом сарадњом са Икарбусом. Поред ППВ-а и директора Мерцедеса, састанку су присуствовали и немачки амбасадор у Србији, министар финансија, ја као министар привреде, Синиша Мали и пар саветника. Оно што је недвосмислено речено на том састанку је да Мерцедес није заинтересован за инвестирање у Србији. Ни за инвестицију, ни за приватизацију било које фирме у Србији, па самим тим ни Икарбуса ни ФАП-а.

Зашто сам ушао у владу


Србији су потребне дубинске реформе свих сегмената друштва. Економске политике, пореске политике, јавних предузећа, пензионог система, здравства, правосуђа, образовања, културе, целог јавног сектора, државне […]

Реформе у леру политичке воље


Предлоге новог Закона о приватизацији, измене Закона о стечају и још два пратећа закона који заједно стварају правни оквир за реструктурирање, Вада је утврдила 30. децембра 2013, али они још чекају да Влада предложи заказивање ванредне седнице Скупштине, на којој би се о њима расправљало. Од њиховог усвајања, а не само од новог закона о раду, зависе све реформе. Од њих зависи да ли ћемо оздравити нашу индустрију, а без ових закона нема ништа од реформи у Србији!

На њима и на Закону о раду се тестира политичка воља за реформе. Ако се закони не донесу пре избора, то је сигуран знак да се од реформи одустало. Онда нам остаје само блато у коме се давимо последњих 10 година. Мислим да је било доста. Или?

Реформе у блату паразита и политичке воље


Свима су нам пуна уста реформи. И велика већина грађана каже да нам требају реформе јер виде да овако даље не може. Нешто очигледно не ваља. Економска политика коју смо до сада водили је очигледно погрешна. Њени резултати су катастрофално лоши и по привредни раст и по запошљавање и по животни стандард грађана. И то тим узрочно-последичним редом.

Блато


Ево коначно сам догурао и до  шпијуна. Алал ми ћуфте. Деца ми кажу: који си ти бедни шпијун када су те открили након три месеца. Балкански изгледа. Пре шпијунске афере, сам изгледа зарадио силне паре у стечајевима. Поуздано најављује нико, нико из поузданих извора, а преносе исте угледне новине. Прво је једнопартијска државна агенција, срамота за термин институција система, објавила погрешне надувана податке, па су онда и ти такви погрешни подаци погрешно сабрани и интерпретирани. Нешто као оних 1000 евра за акције по грађану. Деца ме питају: ћале, где су паре?

Доста је било


Србија води промашену економску политику у последњих 10 година. Економску политику базирану на јавној потрошњи, увозу, државној привреди, субвенцијама, бацању новца у бунар, корупцији, одсуству смислених реформи и вечитој нади у стране инвеститоре који ће препородити Србију. Ово живо блато нас је коштало не само тих 10 изгубљених година, већ и 300.000 изгубљених радних места, уништене привреде, јавног дуга на нивоу 60% БДП-а и дефицита који ове године а и наредне, прелази 6%.

Патологија српске привреде – Шта је посао стечајног управника


Од 2007.године интензивно се бавим патологијом наше привреде. Кроз ту патологију се јасно виде узроци пропасти и системско уништавање привреде, привредни криминал, енормно богаћење […]